Of Monsters And Men/Photo: Meredith Truax press promo
Of Monsters and Men novim singlom “This Happiness” najavljuju EP izdanje “TÍU”. Ovo je treća zasad objavljena pjesma islandskog indie folk/rock benda (posle singlova “Visitor” i “Destroyer”) koja će se naći na njihovom EP-u “TÍU”, najavljenom za izlazak u prvoj polovini juna.
Zajedno s novim izdanjem izlazi i istoimeni dokumentarni film koji je režirao njihov prijatelj Din DeBlis (“Heima”, “Lilo & Stitch”, “How to Train Your Dragon”), a pratiće bend toekom njihovog putovanja po rodnom Islandu. “This Happiness” odsad je dostupna na svim muzičkim platformama.
Pošto je njihova svetska turneja prekinuta zbog pandemije, Of Monsters and Men su se odlučili za nešto drugačiji, intimniji tip nastupa: počeli su da izvode svoje nove pesme na islandskim lokacijama koje imaju posebno značenje za svu petoricu – slično kao što su uradili na svojoj prvoj turneji 10 godina ranije. Bez velikih pozornica, dvorana, izvikanih festivala ili velikepublike: sve se opet svelo na njih petoricu, baš kao što je bilo na početku.
“TÍU” će svetsku premijeru doživjeti na Tribeca Film Festivalu u Njujorku, a biće prikazan 9. juna kada će bend izvesti i nekoliko pesama iz dokumentarca. Osim dokumentarca i novog singla, Of Monsters and Men sada imaju i posebno vinilno izdanje albuma “My Head Is An Animal” kojim se slavi deseta godinšjica izlaska njihovog debija. Slavljeničko uključuje i dve dosad neobjavljene pesme, ali i live izvedbe nastale tokom nastupa u Rejkjaviku prošle jeseni.
Keri je u intervjuu Kevinu Mekartiju sa kanala Fox 5 ispričao da se to desilo na putu ka San Dijegu, gde je trebalo da održi koncert u tamošnjem pozorištu i kaasnije da odu u hotel.
– Moj menadžer Džim Miler i ja smo u kolima pustili Panteru. Ja nikada nisam čuo ništa slično tome. I to me je pogodilo na takvom nivou, to je bila takva ekstremna stimulacija da sam samo počeo da se smejem nekontrolisano i to je trajalo tokom cele pesme. Bio je to nervozan smeh, otprilike kao ‘Šta se ovo dešava?!” Potom smo otišli da se prijavimo u hotel i momci iza nas u redu u hotelu bili su – Pantera. Okrenuli smo se i bili u fazonu “Da li me zajebavaš? Da li me stvarno zajebavaš? Ovo je previše bizarno, čoveče!”.
Glumac je potom pričao i o svojim drugim muzičkim preferencijama.
– Kada se ujutru probudim, moj muzički ukus je tako širokog spektra da je to suludo. Mogu jednog dana da slušam Kaunt Bejzija, drugog dana mogu da slušam rap…većinu jutara zgrabim svoju kafu, sednem na trem i slušam gregorijanske horove. Oni donose ptice u tvoj život, donose ti ceo svet i osetim kao da više nisam u svom telu dok ih slušam. Ali ako upadnem u posebno raspoloženje, ako mi je potrebno nešto ludo ili haotično, onda to bude Pantera koja izaziva svet svojim muškim, ‘pravo u facu’ pristupom. Ili pesma “Breed” Nirvane. “Breed” je jedna od najvećih pesama… ali nekako potcenjenih. Zasenjena je drugim hitovima koje Nirvana ima, ali “Breed” je jedna od najboljih pesama u istoriji. Predivna je – naveo je Keri.
Aleksandra Ninković, aka Apsolutiram/Photo: Natalia Novikova
Beogradska umetnica Aleksandra Ninković objavila je svoj debi singl i lyric video “Perspektive”, pod umetničkim imenom Apsolutiram.
Pesmu je napisala zajedno sa Mariom Milivojevićem, kako bi učestovali na konkursu Femixa, a potom i dospeli na jubilarno 10. izdanje Femixete koje će biti objavljeno početkom maja.
Aleksandra je sama radila ilustraciju za cover-art, koji se vidi i na majici, a fotografija je delo Natalie Novikove.
Apsolutiram, cover-art
Aleksandra Ninković je rođena u Beogradu, a od kad zna za sebe živi na relaciji Srbija-Ukrajina, kao dete roditelja različitih nacionalnosti. Školovanje je započela u Ukrajini. Svoj put u pravcu muzike razvija iz ljubavi prema poeziji koju piše od ranog detinjstva. Poeziju i tekstove piše na 5 jezika u koji spadaju srpski, engleski, ruski, ukrajinski i španski.
Prvo se pojavljuje na muzičkoj sceni kroz saradnje sa producentima elektronske (techno, tech-house) muzike kao što su Drzneday, Felix Reichelt, D&Z, Vedneev i drugi. Pojavljuje se kao autor i vokalistkinja, pod pseudonimom Sasha Anne, što se može poslušati i na sajtu Beatport.
Napisala je tekst za pesmu “Redemption” koju izvodi reggae/dub bend iz Alžira – Dub Revolution. Početkom 2018. počela je saradnju sa ukrajinskom umetnicom Sašom Polovinskom, na projektu Bad Sasha koji ujedno predstavlja i njen najveći muzički projekat do sada. Trenutno sa Sašom Polovinskom radi kao autorka tekstova.
Njena skorašnja saradnja sa srpskim muzičarem Mariom Milivojevićem je rezultirala debi singlom “Perspektive”, koji je i pre zvanične objave dospeo na jubilarno 10. izdanje Femiksete u okviru konkursa koji organizuje Femix.
Mario Milivojević je rođen je u Valjevu, već od srednje nastupao je po klubovima i kafićima u Valjevu, a potom je u Beogradu upisao Dizajn zvuka i muzičku produkciju. Radio je u brojnim uglednim gradskim studijima, radio zvuk za TV emisije, i sarađivao kao gitarista sa velikim imenima domaće pop scene. Početkom ove godine objavio je svoj debi album “Wasted time” koji sadrži osam pesama i predstavlja njegovo muzičko istraživanje kako stilova i muzike koju voli, tako i njega samog.
Američki metal bend Korn objavio je spot za pesmu “Worst Is on Its Way” sa svog najnovijeg albuma “Requiem”.
Poslednje studijsko izdanje čuvenih metalaca nije se baš proslavilo, ali Korn su se sada odlučili da kao singl objavee jednu od najžešćih pesama sa albuma, praćenu zanimljivim spotom za koji su Kreg Bernar i Kuli Banker.
Video se sastoji iz live snimaka benda, ali i delova sa specijalnim efektima, u kojima članovi benda postaju biomehanički avatari.
U spotu možemo da vidimo i basistu Roberta Ra Diaza (Suicidal Tendencies), koji svira sa Kornom nakon što je jedan od osnivača Redžinald “Fieldy” Arvizu napravio pauzu od aktivnosti u bendu.
– To je lepota životne komedije. Usponi i padovi. Ne želim da negiram to. Znam da ću biti povređen ponovo, ali se nadam da ću uz familiju i prijatelje prebroditi sve i biti dobro. Ne želim da dozvolim tome da pobedi – rekao je lider benda Džonatan Dejvis o inspiraciji za novu pesmu.
Soundtrack izlazi u digitalnom obliku putem Back Lot Musica 13. maja, istog dana kada će film biti objavljen u bioskopima i streamovan na Peacocku. Izdanje vinila, CD-a i kaseta uslediće 14. oktobra preko Sacred Bonesa.
Novi film u režiji Kita Tomasa, u kojem glume Zak Efron i Rajan Kijera Armstrong, govori o devojci sa pirokinetičkim moćima.
Rej Bredberi/Photo: MDCarchives / Miami Book Fair International, 1990 / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia Commons_
Iza očaravajućih dela naučne fantastike Rej Bredberi nam je suptilno pokazao i svoje teorije o važnosti književnosti.
U razgovoru iz sedamdesetih godina Bredberi nam predstavlja svoje intrigantno viđenje uloge koju imaju književnost i umetnost. Za autora kultnog dela “Farenhajt 451” književnost ima daleko veću ulogu od estetske – ona igra značajnu sociološku i psihoanalitičku ulogu. Priče su naš sigurnosni ventil, čuvaju društvo i pojedince od potpunog rasipanja. Ako pratite vesti poslednjih godina, jasno vam je da nam je potrebno više književnosti. I više Reja Bredberija.
Pogledajmo šta nam je čuveni pisac poručio pre pola veka:
Bez obzira na to kojom se profesijom bavite, držite se za delić realnosti, interpretirate ga i pomažete sebi i drugima da preživite. Ali u najboljem smislu reči preživeti. Drugim rečima, mi smo životinje koje sakupljaju tenziju ovog sveta, mi smo bića koja odlučuju da veći deo vremena ne pribegnu nasilju. Bića smo koja odbacuju razna nasilna ponašanja kojima bismo se inače služili da ne živimo u gradu. A da bismo živeli u gradu, odbacujemo određena delovanja, spašavamo stvari, mi smo jedina bića na svetu koja to rade. Svaka druga životinja reaguje u trenutku – uništava ili beži od uništenja.
Mi biramo da to ne radimo. Dižemo zidove, gradimo gradove. A unutar tih zidova su nam potrebni umetnici, poput mene, koji uzimaju deo realnosti i kažu: “To je što je”. Jer mi se suzdržavamo od suza i ja kao pisac dolazim i pokušavam da vas rasplačem, u pravom trenutku. Suzdržavamo se od smeha i čuvamo ga za, na primer, naše lude političare, a ja dolazim kao pisac i pomažem vam da se smejete. Suzdržavamo se od ubijanja i lepo je što većina ljudi ne ubija, većina nas voli mir, a onda dolazim ja sa pričom i dozvoljavam vam na sat vremena da budete ubica. Sledećeg dana nemate potrebu da to uradite u stvarnosti.
Niče je prelepo rekao da imamo umetnost kako ne bismo umrli od stvarnosti. Realnost je svuda oko nas. Mislim da svako zna osnovne činjenice života. Znamo previše o smrti, znamo previše o starenju, znamo previše o ljubavi koja nas ponekad izneveri. Ljudi odlaze od nas, prijatelji se sele na drugi kraj sveta, deca odlaze i na kraju mi napuštamo ovo postojanje. To stvara razne vrste tenzija u nama.
Pokušavam da sednem za pisaću mašinu i danima eksperimentišem sa rečima, pokušavam da otkrijem šta je moja tenzija. Da li mi je potrebno da se smejem ili plačem tog dana, nekada ni sam ne znam. Zato kucam bilo koju reč koja mi padne na pamet. Patuljak. Noć. Jezero. Vetar. Vremenska mašina. A onda se zapitam zašto sam otkucao tu reč.
Zašto si, na primer, napisao reč “jaslice”? Kakve su to jaslice? Iz prošlosti? Ne. Iz sadašnjosti? Ne. Kakve će biti jaslice u budućnosti? Da li će biti automatizovane? Da li će neko moći da uđe u njih i naredi im da ga odvedu u Južnu Ameriku ili Afriku i odjednom ćete trodimenzionalno biti u tom okruženju? Dobro, hajde da to pokažemo roditeljima i deci da vidimo kako će reagovati.
Odjednom se pokrećete i letite. A sve to samo zato što ste se usudili da reč stavite na papir. Niste ni znali da je ta priča u vama, ali je pratite.
Glumica Mišel Fajfer igra Beti Ford, suprugu američkog predsednika Džeralda Forda u novoj seriji “Prva dama”.
– Imala sam tri scenarija: jedan sa mojim beleškama, onda još jedan u kome sam stalno prepravljala tekst u skladu sa novim izmenama, a onda sam imala još jedan sa vremenskim odrednicama i brojem scena, za brzo podsećanje – ispričala je Fajfer, kojoj je pripao nimalo lak zadatak da u uvoj ulozi uskače u različite životne faze prve dame SAD Beti Ford.
Pre uloge prve dame, Fajfer je već imala priliku da glumi ličnosti iz stvarnog života – učiteljicu Luen Džonson u “Opasnim umovima” i Rut Medof u “Majstoru laži”.
– Rekla sam da to više nikad neću uraditi. To je vrlo, vrlo teško. To je s vama sve vreme, svaki izbor koji napravite. A samo želite da odate počast ličnosti koju tumačite i da budete što je moguće više autentični, znajući da će biti trenutaka kada to ne možete da budete. Nikada više to neću raditi – rekla je Fajfer.
Mišel Fajfer kao Beti Ford/Photo: Showtime promo
Ipak, nije “sve tako crno”.
– Nisam znala ni polovinu stvari koje je Beti Ford uradila. Naravno, kao i većina ljudi, znala sam za njene probleme sa alkoholom i drogom i da je osnovala “Beti Ford” kliniku, ali to je sve. Uostalom, kao da to nije dovoljno, ona je dala još mnogo toga. Počastvovana sam što sam dobila priliku da podelim tu priču sa svima – rekla je glumica na okruglom stolu koji je organizovao portal Entertainment Weekly.
Serija “The First Lady” (Prva dama) počela je da se emituje proteklog vikenda, a kroz deset epizoda prikazaće živote žena koje su bile u srcu Bele kuće.
Pored Fajfer, koja igra Beti Ford, tu su i Viola Dejvis kao Mišel Obama i Džilijan Anderson u ulozi Elenor Ruzvelt.
Pored Dejvis, Fajfer, i Anderson, glumačka postava uključuje Ou Ti Fagbenle kao Baraka Obamu, Erona Ekharta kao Džeralda Forda i Kifera Saterlanda kao Frenklina D. Ruzvelta.
Poslednja večera, Leonardo da Vinči/https://commons.wikimedia.org/
“Tajna večera” Leonarda da Vinčija smatra se jednim od najvećih svetskih umetničkih remek-dela, a svakako je jedna od najpoznatijih slika vezanih za Uskrs.
Ipak, čak i oni koji su imali tu privilegiju da ovo delo vide uživo verovatno ne znaju njegovu celu istoriju.
“Tajna večera” ili “Poslednja večera” (Ultima Cena) je delo Leonarda da Vinčija nastalo u periodu renesanse, verovatno od 1494. do 1498. godine. Iako tačna godina nikada nije tačno utvrđena, smatra se da je 1494. da Vinči dobio zadatak da naslika delo u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije u Milanu. Slika je trebalo da ukrašava severni zid crkve, a naručilac je bio Lodoviko Sforca, vojvoda od Milana.
Iako možda ne deluje tako, “Tajna večera” je zapravo ogromna i zauzima skoro 40 kvadratnih metara – dimenzije ovog dela su 8,8 sa 4,6 metara.
“Tajna večera” je propadala još za Leonardovog života
Leonardo Da Vinči
Uprkos običaju onog vremena da se freske slikaju na mokrom gipsu, Da Vinči je radio na suvom. Dobio je mnogo bolji rezultat, ali se ispostavilo da postoji problem sa dugovečnošću boja. Delo je počelo da propada odmah po postavljanju u crkvu, još za vreme umetnikovog života.
Takođe, pošto je Sforca naredio da se crkva na brzinu radi, zidari su zidove ispunili šutom koji je zadržavao vlagu. Slikanje je rađeno na tankom spoljašnjem zidu, tako da su se efekti vlage jako osećali, a boja nije uspela da pravilno prianja.
Već 1517. slika je počela da se ljušti, a 1532. Gerolamo Kardano ju je opisao kao “zamućenu i bezbojnu u poređenju sa onim čega se sećam kada sam je video kao dečak“.
Do 1556. manje od šezdeset godina nakon što je završena, Đorđo Vazari ju je opisao kao “zbrku mrlja” toliko “pokvarenu“ da su figure bile neprepoznatljive.
Svega 150 godina nakon nastanka naučnici su procenili da sliku ništa ne može da spasi. Osim ovoga, 1652. godine neko je došao na ideju da napravi vrata baš ispod freske pa su ovi radovi uklonili Isusove noge. Veruje se da su Isusove noge bile u položaju koji simbolizuje predstojeće raspeće.
Poslednja večera/wikipedia.org
Godine 1768. preko slike je okačena zavesa namenjena njenoj zaštiti, ali je ona umesto toga zadržavala vlagu na površini, i kad god bi se povukla, grebala je boju koja se ljuštila.
A bilo je tu i drugih nedaća… međutim – delo je preživelo sve!
Godine 1796. trpezariju manastira su Napoleonovi vojnici koristili kao štalu. Iako je vojskovođa izdao strogu naredbu da se delo ne dira, pošto su vojnici otišli otkriveno je da su apostoli bili gađani glinom, a izgledalo je i da su se osvajači penjali na merdevine u pokušaju da iskopaju oči apostolima.
Posle toga, prostorija je služila za skladištenje sena, a 1800. godine poplava je celu sliku prekrila zelenom plesni. Gete je pisao da je prostorija poplavljena sa dve stope vode.
Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943. iako je ostatak manastira bio razoren. Trpezarija je bila pogođena, ali su zaštitne vreće peska sprečile da sliku oštete geleri.
Kako je “Tajna večera” nekada izgledala?
Restauracije slike počele su još tokom 18. veka, pa je svaki od umetnika kojem je “Tajna večera” bila poverena u nekoj meri “dorađivao” delo.
Prvu restauraciju pokušao je 1726. Mikelanđelo Beloti, koji je popunio nedostajuće delove uljanom bojom, a zatim lakirao celo delo. Ova popravka nije dugo potrajala, pa je pokušana još jedna restauracija 1770. godine, od strane nepoznatog umetnika po imenu Đuzepe Maza.
On je skinuo Belotijev rad, a zatim je u velikoj meri prefarbao sliku – prepravio je sva lica apostola, osim tri, pre nego što je zaustavljen zbog negodovanja javnosti.
Zbog svega navedenog, izgled slike do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka se jako pogoršao. Onda su Italijani odlučili da nešto urade po tom pitanju! Od 1978. do 1999. počeo je veliki projekat restauracije kako bi se stabilizovala slika i preokrenula šteta uzrokovana prljavštinom i zagađenjem.
Restauracija “Tajne večere”/Photo: screenshot
Pošto se pokazalo nepraktičnim premestiti sliku u okruženje sa više kontrole, trpezarija je umesto toga pretvorena u zatvoreno okruženje sa kontrolisanom klimom, što je značilo zidanje prozora.
Zatim je sprovedena detaljna studija kako bi se utvrdio originalni oblik slike, koristeći naučne testove i originalne skice sačuvane u Kraljevskoj biblioteci u zamku Vindzor u Velikoj Britaniji.
Međutim, neka područja slike su proglašena nepopravljivim. Ona su ofarbana akvarelom u prigušenim bojama sa namerom da ukažu da nisu originalni radovi, a da pritom ne odvlače pažnju.
Ova restauracija je trajala 21 godinu i od 28. maja 1999. slika je ponovo dostupna javnosti.
Danas je možete videti ali samo uz prethodnu najavu (nekada i po nekoliko meseci unapred) i pred slikom možete ostati samo 15 minuta.
Subota 14. maj je taj opaki datum, kada će se na jednom mestu skupiti i udružiti tri velika benda sa hladnog beogradskog betona – Sanitarium, Seljačka Buna i Sara Džesika Panker – u Kragujevcu.
Ta trojka će se ujediniti i napraviti šou epskih razmera, mix agrokulture, belih mantila i staklenih piva daće fenomenalne rezultate. Noge će vam cupkati u ritmu šutke, ruka posegnuti za još kojim pivom, a mozak želeti da se taj događaj nikad ne završi.
Svirka u Domu omladine počinje u 20h, a ulaznica je skromnih 400 kinti.
“Navali narode! Ubeleži datum, istetoviraj na čelo da ne zaboraviš i vidimo se tamo!”, poručili su momci iz bendova.
Seljačka Buna – nadaleko čuven asambl poljoprivrednika, donosioci agrometalne pobune još od 2005. godine, ovog puta sa novim materijalom, novom energijom ali i starim hitovima; uvek žestokim i beskompromisnim nastupom koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim!
Sanitarium – beogradske galamdžije i kreatori buke na domaćoj sceni, pobednici svih živih festivala: 6. Bunt Rok Festival, Zaječarska Gitarijada, Rokerijada, Mobil Music Fest… i još dosta drugih! Oni hoće više, oni hoće sve!
Sara Džesika Panker – paklena petorka beogradske podzemne scene koja je prošle godine krenula jako da grabi ka vrhu, pankuju širom Srbije od 2019. Iza sebe imaju dva hit singla i još mnogo toga novog, što tek treba da čujete!
Ed Širan svakim novim singlom potvrđuje svoj status globalne megazvezde, a hitovi “Shivers” i “Bad Habits” s poslednjeg albuma “=” (Equals) i dalje su na visokim mestima svetskih top lista. Iako je prvoo izdanje albuma izašlo bez kolaboracija,
Ed je u poslednjih nekoliko meseci nanizao vrhunske saradnje. Napre je sarađivao s Eltonom Džonom na Božićnom singlu “Merry Christmas”, sa Tejlor Svift na nežnom remixu pesme “The Joker And The Queen”, a takođe je bio gost na singlovima Kamile Cabeljo, Džej Balvina i Fireboy DML-a.
Niz odličnih saradnji nastavlja s verovatno najboljim reperom mlade generacije Lil Babyjem koji je svojim stihovima savršeno upotpunio singl “2step”. Spot za pesmu snimljen je još prošle godine u Kijevu kada nije bilo ni najmanje naznake užasa koje slede i koji gledamo proteklih meseci. Ed je u znak podrđke Ukrajini odlučio da sve prihode od YouTube streamova donira fondu za pomoć Ukrajini – Disaster Emergency Committee organizaciji.
