Jedan od najpopularnijih bendova u regionu, Hladno pivo održaće, u organizaciji agencije Long Play, veliki beogradski koncert 15. oktobra u Belekspo centru, u sklopu serije nastupa pred, kako najavljuju, dužu koncertnu pauzu.
Frontmen benda Mile Kekin će se u narednim godinama posvetiti solo karijeri, dok će ostatak grupe, Mladen Subošić Suba, Zoran Subošić Zoki, Milko Kiš Deda i Krešimir Šokec Šoki, nastaviti zajednički rad kroz projekat Guerilla Mainstream.
Koncert Hladnog piva u Belekspo centru biće još jedan u nizu nastupa u sklopu aktuelne, izuzetno uspešne turneje “35 za 35”, kojom grupa obeležava tri i po decenije postojanja. Legendarni pank-rok bend se vraća u Beograd malo posle dva rasprodata koncerta u Barutani, i sjajnog nastupa tokom prve večeri nedavno završenog Beer festa.
Pivo će, nedelju dana pre Beograda, 8. oktobra zasvirati i u Novom Sadu. Od svoje verne publike na duže vreme će se oprostiti i koncertima u Jelsi, Slatini, Karlovcu, Rijeci, Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu i Mariboru, a poslednji nastup pred najavljenu pauzu biće u najmanjem gradu na svetu, istarskom Humu, 29. oktobra.
Ulaznice za koncert Hladnog piva 15. oktobra u Belekspo centru koštaju 1.500 dinara.
Muzičar i naučnik Mikael Huang, poznat i kao Psients uspeo je da ostvari živi zapis zvuka na albumu “Signal” koji je nazvao projektom na raskršću biologije, zvuka i muzike. Reč je o prvom elektronskom zapisu na svijetu koji je ispunjen – živim ćelijama kvasca.
“Signal” je prvi muzičk medij u svetu koji može da se reprodukuje posredstvom mokroorganizamae. EP izdanje prati i umetnička izložba koja je imala premijeru na južnokorejskom Paradise Art Lab Festivalu 2022.
Ploča sadrži prilagođenu hibridnu petrijevu posudu, plitku staklenu ili plastičnu cilindričnu posudu koju biolozi koriste za ćelijske kulture, uključujući skriveni materijal unutar ploče koji je olakšao snimanje vibracija ćelije kvasca i, posledično, njihovo prenošenje kao zvuk.
U razgovoru za Art Style o svojoj inspiraciji za projekat, Huang je objasnio:
– Klubovi i plesni podijumi su bitna mesta za uživanje u muzici – tu je procvetala moja ljubav prema elektronskoj muzici. Želim da evoluiram od ovih mesta do izložbi ili galerija gde muzika i zvuk mogu da preuzmu drugačiju ulogu; gde ljudi mogu da slušaju i razmišljaju o svom okruženju, umesto da reaguju na neposrednost prostora, kao što je klub.
Ploča Mikaela Huanga, koja koristi potpuno drugačiji metod proizvodnje od konvencionalnih vinilnih ploča, ima muziku fizički urezanu na sebi. Huang je govorio o svojoj želji da unapredi naučna živih instrumenata i veruje da će elektronska muzika imati biološku budućnost – uključujući sposobnost da se čuje i izraz neljudskih oblika života. Huang sada proširuje svoj rad i nastavlja da bira i snima organizme kako bi ih pretvorio u elektronsku glazbu.
Ako vas zanima ova tema, više može da saznate na njegovoj službenoj stranici.
Skoro dvadeset godina kasnije, pesma “Bring Me To Life” benda Evanescence ponovo je dospela u vrh liste najslušanijih pesama, pa je tako prva na iTunes listi, a pored toga je i na petom mestu Billboard liste top pesama.
Mnogi se pitaju kako je došlo do toga, jer je ova pesma sa vrha liste izbacila pesme “Super Freaky Girl” Niki Minaž i “As it Was” Harija Stajlsa, između ostalih. Činjenica je da je 2003, kada je objavljena, bila popularna jer je spot emitovan na televiziji, a sada to definitivno nije slučaj.
Sam bend oglasio se na Twitteru i zahvalio fanovima na podršci, a ima onih koji veruju da je obnovljena popularnost došla od činjenica da Evanescence trenutno ima turneju sa bendom Korn, koja je oduševila mnoge.
19 years and still going strong! Bring Me To Life is #1 on iTunes ???????? Thank you for the love! pic.twitter.com/kZLXzIrtB8
U poslednje vreme videli smo da serije ili društvene mreže mogu da doprinesu da se neke pesme “povampire”, kao što je slučaj sa “Running Up That Hill” Kejt Buš i “Master of Puppets” benda Metallica zahvaljujući megapopularnoj seriji “Stranger Things”.
Međutim, pesma “Bring Me To Life” nije bila zastupljena ni u jednoj seriji, niti na TikToku, ali jeste pre neki dan bila odgovor na audio zagonetku na sajtu Heardle. Ne znamo za vas, ali nama ovakva vrsta nostalgije apsolutno odgovara.
Mik Džeger dao je počast svom pokojnom kolegi iz benda Čarliju Votsu na prvu godišnjicu njegove smrti. Bubnjar grupe Rolling Stones preminuo je u 80 godini 24. avgusta 2021. godine.
Rolling Stones su se u međuvremenu vratili na binu, a Stiv Džordan ušao je kao novi bubnjar benda na turneji. Ostali članovi legendarne grupe govorili su o gubitku Votsa u brojnim prilikama na pozornici i tokom intervjua. Još u maju, Džeger je rekao: “Nedostaje mi kao muzičar i kao prijatelj”.
Mik Džeger je 24. avgusta na Twitteru objavio fotografije Čarlija Votsa iz proteklih godina. Uz zvučnu pratnju pesme Rolling Stonesa “Till The Next Goodbye” iz 1974. godine, dirljivi isečak prati glas Mika Džegera: “Nedostaje mi Čarli jer je imao sjajan smisao za humor. I mi svi smo se takođe van benda dosta družili i provodili zanimljive trenutke. Voleli smo sport: išli smo na fudbal, na utakmice kriketa i imali smo druga interesovana osim muzike. Naravno da mi Čarli jako nedostaje”. U naslovu svoje objave Džeger je napisao: “Danas razmišljam o Čarliju”.
Rolling Stones su nedavno završili svoju 60. jubilarnu britansku i europsku turneju dok je gitarista grupe Kit Ričards objavio kako se nada da će Rolling Stones imati neki novi materijal snimljen do kraja ove godine.
Džoni Dep, Tom Kruz i Majkl Džekson bili su u trci te davne 1989. za kultnu ulogu u filmu Tima Bartona. Znalo se – ko god da dobije ulogu ući će prečicom u filmsku istoriju. Tako je i bilo.
Bila je zima 1989.godine. Džoni Dep je u hladnom Vankuveru snimao televizijsku seriju “21 Jump street” i nije mogao da prekine iako je želeo, zbog činjenice da je bio vezan ugovorom. Nevoljno i sa mukom je odlazio na setove, snimajući seriju o policajcima koji su u srednjoj školi na tajnom zadatku.
Reflektori su se ugasili te večeri, set za tu nedelju je bio završen, Džoni je sa rukama u džepovima lutao zalađenim ulicama. Izvadio je parče papira i drhteći, zapisao je tri opcije koje ima.
1. Izdrži do kraja.
2. Strpi se što više možeš, a kad baš ne bude više moguće traži raskid ugovora i gledaj da platiš što manju štetu.
3. Reci producentima da odlaziš, plaćaj ih doživotno, a onda tvoja deca i unuci neka nastave da otplaćuju tvoj dug.
A onda, kao grom iz vedra neba pogodila ga je audicija za film Tima Bartona “Edvard Makazaruki”. Spasonosni kasting, pomislio je Dep i shvatio da njegova sudbina može u sekundi biti promenjena. Čvrsto je uverio sebe da je rođen za tu ulogu, ostalo je samo da ubedi i velikog reditelja.
Ipak, Barton nije bio tako siguran da je Džoni pravi glumac za njega. Imao je još dve opcije. Pop zvezdu Majkla Džeksona koji je sa sličnim žarom želeo ulogu i Toma Kruza, koga je pak, reditelj tražio.
Zašto je pop zvezda ispala iz igre, ni do danas nije poznato. Međutim, Kruz koji je evidentno bio “prvi pik” autora imao je neobične zahteve za korekciju scenarija. Od reditelja je tražio da Edvardu poraste ruka do kraja filma, ali i da bude prikazan kao lepotan.
Tim se nije složio sa predlozima.
U međuvremenu, Dep je izgarao. Zvao je agenta i po dvadeset puta dnevno, raspitivao se i osluškivao. Jednom je i pričao o tome:
“Da li je Tim video nešto u meni zbog čega bi mi dao ulogu? Šta bi ga nateralo da rizikuje? Čekao sam kod kuće, nadao se… Vreme je prolazilo, već sam počeo da gubim svaku nadu.”
I taman kada je za Depa sve bilo gotovo i kada se pomirio sa činjenicom da će doživotno igrati u osrednjim serijama stigao je poziv – “Ćao Džoni… Ti si… Edvard Makazoruki.”
Boško Ničić i Bil Gould, Zaječar 2022/ Photo: AleX
U prelepom ambijentu Felix Romuliane jubilarnu 55. Gitarijadu otvorili su gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i novoizabrani rokonačelnik Bil Guld, a za muzički deo programa i dobru atmosferu bio je zadužen bend OPS.
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
Pred okupljenim fanovima i prvo je nastupio bend OPS, predvođen glumcem i pevačem Slobodanom Bodom Ninkovićem i Jovicom Tišmom.
OPS je naglasio da se posle 43 godine vraćaju “na mesto zločina” jer su 1979. pobedili na 13. Zaječarskoj Gitarijadi, koja je, zahvaljujući njihovom pseudo pank cirkusu, trajno proterana iz zaječarskog Doma JNA i prebačena na letnji termin i otvoreni prostor.
Osmočlanu grupu pored Bode (osnivač benda, autor muzike, koautor ponekog teksta i glavni vokal) i Jovice (suosnivač benda, autor tekstova, kreator scenskog nastupa i falš vokal) čine još i Dragoljub Martić – Braca (gitarista i aranžer), Lazar Pantić – Laza-dete (bubnjar i aranžer), Mihajlo Laković – Miha (klavijaturista), Vuk Aleksandar Laković – Vuk (basista), Marina Milenković – Marasmara (prateći vokal) i Slađana Ivić – Slaki (prateći vokal).
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
OPS, Zaječar 2022/ Photo: AleX
OPS je u Carskoj palati izvodio “uglavnom ljubavne“ numere kao što su “Televizija“, “Jamdiridaj“, “Ona a ni ja“, “Taxi rnr”… a zatim ustupio binu gradonačelniku Bošku Ničiću i ovogodišnjem rokonačelniku Bilu Guldu, poznatom basisti i šefu benda Faith No More.
Boško Ničić je istakao da mu je velika čast i zadovoljstvo što otvara 55.Gitarijadu i što je Zaječar više od pet decenija domaćin stranim i domaćim bendovima i grad rokenrola. Posebno se zahvalio Bilu Gouldu što je prihvatio da bude rokonačelnik jednog od najstarijih festivala na Balkanu i predao mu ključeve grada, kao i domaću rakiju.
Jadranka Janković, Boško Ničić i Bil Gould, Zaječar 2022/ Photo: AleX
Guld se zahvalio na srpskom, rekavši da je ponosan što je dobio priliku da bude rokonačelnik i da se nada da će opravdati očekivanja. Naravno, poklonio je Ničiću flašu svoje rakije Yebiga, dok je drugu namenio publici koja je oduševljeno pristala da je degustira.
OPS je zatim nastavio sa svojim nastupom, a rokonačelnik se fotkografisao i družio sa fanovima.
Prvo takmičarsko veče Gitarijade počinje u 25. avgusta od 19:00 časova kada počinju nastupi prvih pet demo bendova (izabranih od strane žirija), dok će u revijalnom delu od 20:00 časova svirati: Ascend, Aleksandar Sedlar, Kerber, Valentino i Texas Flood.
Ulaz na Kraljevicu je, kao i do sada, besplatan za sve posetioce.
Boško Ničić i Bil Gould, Zaječar 2022/ Photo: AleX
Arctic Monkeys u petak 21. oktobra objavljuju svoj novi album pod nazivom “The Car2. Sedmi studijski album benda sadrži deset novih pesama koje je napisao Aleks Tarner, a producirao Džejms Ford i snimljene su u Safolku, Londonu i Parizu.
Posle “Tranquility Base Hotel + Casino” iz 2018. na “The Car” Arctic Monkeys divljaju u novom i raskošnom muzičkom pejzažu i, prema službenom PR-u, sadrži neke od najbogatijih vokalnih izvedbi u karijeri Aleksa Tarnera.
Deluxe LP biće dostupan na limitiranom sivom vinilu putem službene stranice benda. Ekskluzivni LP u boji biće dostupan u nezavisnim prodavnicama ploča i HMV trgovinama. “The Car” će biti dostupan i na standardnom LP-u, CD-u, kasetama i digitalno.
Mladi, alternativni, čakovečki duo Revirgin, koji čine Karlo Križnik i Paula Gavez, biće gosti trećeg Festivala ekologije i antifašizma u Subotici koji će se održati 9. i 10. septembra 2022. u Art bioskopu Lifka i u klubu Mladost.
Sredinom aprila ove godine objavili su svoj debi album “Simulations”, a ovim povodima razgovarali smo sa Karlom, gitaristom i pevačem benda, o njima i njihovom muzičkom i vizuelnom stvaralaštvu, inspiraciji, uzorima, ambicijama ali i tome kako vide budućnost čovečanstva.
Dolazite prvi put u Srbiju, možda bi za početak najlogičnije bilo da, za one koji do sada nisu imali priliku da vas vide i čuju, podelite najosnovnije informacije o bendu Revirgin – kada ste nastali? Kako je uopšte došlo do toga i gde bi ste se u žanrovskom smislu pozicionirali? Ko šta svira i radi u bendu?
– Prvi put smo počeli krajem 2019. godine, točnije 1.11. Ja sam se bavio glazbom od ranije a Paula je, na moje veliko iznenađenje, kad smo se na Dan mrtvih vozili u kino, predložila da napravimo bend. U prvoj je postavi ona svirala bas gitaru a ja sam, kao i sad, bio na električnoj gitari i mikrofonu. Snimili smo demo od 3 pjesme a glazba je zvučala puno drugačije od ovog što radimo trenutno – bila je puno žešća, prljavija i mračnija te orijentirana na tipične rock instrumente – bas, električnu gitaru i bubnjeve. Zapravo smo tražili bubnjara i tu je nastao problem jer ih u našem Čakovcu postoji svega nekoliko i svi su zauzeti ili pak ne žele raditi autorske stvari. Nekoliko mjeseci potrage bez uspjeha obeshrabrilo nas je pa je cijeli pokušaj trajao svega 3-4 mjeseca. Kad nas je prošla ljutnja i ogorčenost, pokušali smo opet u 5. mjesecu 2020. – ali ovaj put samo nas dvoje, bez da ikada više razmatramo opciju da uključujemo još nekog drugog. Kupili smo sintesajzer sa sequencerom za Paulu, a ja sam ostao na vokalu i gitari – to se činilo kao jedino i idealno rješenje za ‘bend’ koji je odlučio biti i ostati dvojac. Na kraju krajeva, tako se i sam zvuk glazbe drastično promijenio i krenuo u nekom novom i nama još uvijek nepoznatom smjeru pošto ni jedno od nas nikad nije imalo dodir sa sintesajzerima. Prepustili smo se eksperimentiranju u kompniranju i aranžiranju novih pjesama te slušanju glazbe 80-ih u kojoj najčešće i dominiraju sintesajzeri.
Kako ste se odlučili za ovaj naziv benda? Kakvo on značenje nosi u sebi?
– Naziv benda je tu još od 2016. jer je Revirgin, prije nego se uopće pretvorio u bend, bio moj solo projekt koji sam vodio iz zabave, više kao hobi. Naime, postoji stari, već dugo neaktivan, škotski death metal bend imena Korpse čiji se drugi album zvao Revirgin. Ime sam ukrao jer zvuči lijepo i vizualno lijepo izgleda kao riječ kad se napiše, iako je značenje blesavo i nezrelo… Ali Korpse svejedno jest dobar bend a i album također. Uglavnom, ime smo definitivno trebali promijeniti kad smo počeli svirati zajedno i šteta što nismo, baš iz razloga što ovo što radimo sad nema nikakve veze s mojim radovima od ranije. Iz tog je razloga svemu onom starom izbrisan svaki trag.
Kakva su vam dosadašnja koncertna iskustva? Gde ste svirali i kakve su reakcije publike, medija i kolega muzičara?
– Bilo je jako dobrih koncerata. Nadmašili smo vlastita očekivanja na nekim nastupima i čini se kao da se bend u koncertnom smislu kreće u dobrom smjeru. Reakcije su izuzetno pozitivne ali ne želim direktno citirati da ne ispadnemo umišljeni. Sve u svemu, imali smo mnoštvo lijepih reakcija koje bi i nas same povremeno ostavile začuđenima. Naravno, bilo je i nekoliko loših koncerata ali neću ih imenovati. Učimo na greškama i sad pokušavamo biti pažljiviji i selektivniji pri odabiru i prihvaćanju poziva na gaže.
Nevezano za muziku, kad smo se već dotakli uloge mašine u vašem stvaralaštvu, duboko smo zagazili u 21. vek, automatizacija, robotizacija, digitalizacija, algoritmi i veštačka inteligencija, sve je već u poodmakloj fazi razvoja i ozbiljno utiče na život čoveka – kako vidite svet za, recimo, 15-20 godina?
– Već smo prešli onu granicu u tehnologiji gdje sukladno s time kako ona napreduje, čovjek sve više zaglupljuje i postaje rob interneta i aplikacija, to je svima već jasno. Ali za 20 godina to će se, vjerujem, osjetiti bar deset puta jače nego se osjeti danas. Ne treba imati pamet više. Već sad imamo appove za sve što poželimo a Google zna odgovor na gotovo svako pitanje. To, naime, samo po sebi ne mora biti nužno loše, samo što ljudi, umjesto da modernu tehnologiju i dostupnost informacija koriste da bi učili s dlana, bilo kad i bilo gdje, koriste u upravo suprotne svrhe. Koriste tehnologiju da ne bi učili jer i onako odgovor na svako pitanje nose u džepu. Što se tiče AI-a (umjetne inteligencije), on već sad radi slike i ilustracije bolje od nekih umjetnika, piše nevjerojatno zanimljive tekstove i priče kakve ljudskim bićima teško padaju napamet jer spaja nespojivo… Jako je zanimljivo. Umjetna inteligencija je definitivno na mnogo polja kreativnija od nas ljudi a kroz 20 godina ti će se nedostaci AI-a smanjiti ili nestati i ljudski doprinos umjetnosti, kreativnosti, znanosti, psihologiji (i praktički svemu što možeš zamisliti) više neće biti od nikakve koristi. Živjet ćemo u svijetu budala koje nose Googleove naočale s odgovorima na sva pitanja za koje prvo moraju odgledati petosekundnu reklamu, osim ako se pretplate na “premium” račun. Slično kao Orwellov roman “1984.”, samo što će Big Brother biti Google, zapravo već jest… Ali da ne budem prenegativan, čitao sam da su razvili i AI koji predviđa kriminal u Chicagu tjedan dana unaprijed s 90% točnosti. Mjesto na kojem će se dogoditi u radijusu od 300 metara, tako nešto. Nahrane ga statistkama i događajima iz prošlih godina a on napravi računicu i statistički predviđa i, nevjerojatno, ali 90% puta pogodi. Ako to zaživi, to je recimo onaj dobar dio koji nam nosi moderna tehnologija u budućnosti. Vidjet ćemo ali sve u svemu, jedva čekam jer sam siguran da će biti jako zanimljivo.
Revirgin/Photo: press promo
Vratimo se vašoj ličnoj audio biografiji, kako je teklo vaše “muzičko odrastanje”? Opišite kroz koje faze ste prolazili u svom slušalačkom razvoju i koji su vam bili omiljeni bendovi.
– Kroz odrastanje smo slušali (i još uvijek volimo slušati) alternativu 90-ih i heavy metal i death i black metal… Imali smo raznih faza. Kad smo počeli u 6. mj. 2020., na nas je najviše utjecala francuska synth-punk grupa La Femme. Zbog njih smo i kupili synth. Ja sam tada sastavio popis izvođača za koje znam da koriste synthove ili neke koji stvaraju drugačije zvukove koji ne zvuče kao tipični rock instrumenti, čisto za inspiraciju. Neke od njih smo već slušali ranije a neke ne. Još imam taj papirić s tim izvođačima. Bili su tamo, možda i tim redosljedom, Berlin-era David Bowie, Iggy Pop i njegov The Idiot, već spomenuti La Femme, Talking Heads, Kraftwerk, The Garden.. možda mi fali koji. Preko Talking Headsa konkretno smo se uvukli u cijeli taj New Wave kasnih 70-ih i ranih 80-ih. Talking Headse smo slušali intenzivno nekoliko mjeseci potkraj 2020. i u tom je periodu nastalo barem 5 ili 6 pjesama koje su se našle na “Simulations” albumu. Slušali smo i Falca, Grace Jones, Jerrya Harrisona (The Red and the Black Album i Casual Gods), Ambitious Lovers… S vremenom smo se zasitili toga i početkom ‘21. navukli smo se na Goth. Sisters of Mercy, Siouxie, Bauhaus… To je utjecalo na ostatak pjesama s albuma. Ali naprimjer, zadnja stvar na albumu, “Informercial”, ona nije inspirirana glazbom već američkom TV prodajom – ili ti, infomercialima. Tekst je više-manje sastavljen od raznih citata izvučenih iz tih reklama a glazba je inspirirana lošom synth muzikom kakva najčešće svira u pozadini istih (osim onog “funky” brejka i Pauline solaže na synthu, to je, mogu sa sigurnošću reći, naš pokušaj da rekreiramo “Pull Up to the Bumper” od Grace Jones).
Trenutno smo u drugim stvarima, kud bi došli da slušamo isto cijelo vrijeme. King Crimson iz 80s ere s Adrianom Belewom (“Discipline”, “Beat” i “Three of a Perfect Pair”), Crispin Glover i njegov jedini i savršeni album “The Big Problem ≠ The Solution. The Solution = Let It Be”, Yellow Magic Orchestra, Japanski Premijeri, Karlowy Vary.. Zapravo ja slušam sad i metal malo da se odmorim od ovoga svega, Megadeth, Emperor, Hypocrisy, Carcass…
Šta radite kada ne stvarate muziku? Imate li neke poslove i/ili hobije? Da li je muzika posao ili hobi ili i jedno i drugo ili nešto treće?
– Nažalost, s glazbom još uvijek ne zarađujemo dovoljno da nam zamijeni stalni posao. Oboje radimo poslove ali na bendu radimo jednako ozbiljno. Definitivno je više od hobija. Rijetko odmaramo i stalno smo u pogonu, bilo probe, nastupi ili pisanje /snimanje novih pjesama. Ja se uz glazbu bavim i ilustracijama kad ulovim vremena.
O čemu govore vaše pesme? Odakle crpite inspiraciju? Kako ste se odlučili da pišete i pevate pesme na engleskom?
– Ja pišem tekstove. Pišem o stvarima koje me zanimaju; vožnji biciklom, prometnim znakovima, arhitekturi, vremenu, tehnologiji, kretanju… O običnim stvarima, zapravo. Pišem o svemu što me fascinira ili mislim da je zanimljivo. Pisao sam i o Kafki u “The Trial”, u jednoj novoj stvari koju još nismo objavili sam pisao o Marshallu Applewhiteu i njegovoj religijskoj sekti/kultu Heaven’s Gate, u jednoj o osvajanju olimpijske medalje u plivanju na sto metara na igrama 1984…
Zašto engleski? Ne znam, iskreno. Tako sam počeo sa svojim prvim pjesmama još u osnovnoj školi jer sam mislio da je pjevati na hrvatskom sramota. Onda sam imao 11, 12 godina… Ali nikad se nisam sjetio to promijeniti, iako sam mišljenje davno promijenio i engleski mi ništa u životu ne znači. Točnije, nedavno mi je sinulo i mislio sam “pa čemu, zašto? Engleski mi ništa ne znači”, nakon što smo objavili “Simulations” album. Radimo tekstove na hrvatskom trenutno i novi album koji završavamo i planiramo objaviti sljedeće godine biti će isključivo na materinom jeziku. Četiri hrvatske pjesme već izvodimo uživo a do Ekoslavije će ih, nadamo se, biti šest.
Imate li kao bend neku misiju? Da li ste društveno angažovani? Postoje li određene vrednosti koje pokušavate da promovišete kroz svoj rad i ako da, koje su?
– Misija nam je uspjeti tako da prkosimo današnjim standardima. Ne mogu reći da smo društveno angažirani ali kritiziramo društvo u pojedinim tekstovima i ako to može biti naš doprinos i ako nekome otvori oči, odlično. Vrijednosti… Ne volimo sistem a niti društvene standarde današnjice. Promoviramo individualnost prije svega, radimo ono što mi želimo i ne razmišljamo previše o tome da li će se nekome svidjeti ili ne i nastojimo inspirirati druge da rade isto.
Revirgin/Photo: Marita Bulimbašić
Recite nam nešto o vašem vizuelnom identitetu – imate specifičan stil. Kako je došlo do toga da vaši video spotovi izgledaju tako kako izgledaju?
– Slučajno sam naišao na neku YouTube kompilaciju videa ranog CGI-a iz osamdesetih koji danas izgleda kao loša, amaterska, groteskna 3D animacija s apsurdnom tematikom, presnimljena s VHS-a. Za ono vrijeme je to, naravno, bilo revolucionarno, ali meni, čak i kad gledam to danas, i dalje izgleda moderno i futuristički.
Pogledao sam sate i sate retro CGI animacija i htio sam da napravimo spot za našu stvar “The Trial” u tom stilu, dok mi glumimo pred green screenom, a ’80s 3D’ nam služi kao pozadina. Htio sam ’80s CGI tejk’ na Kafkin Proces, recimo (za pjesmu “The Trial” smo na kraju napravili spot u crno-bijeloj tehnici, inspiriran istoimenim filmom Orsona Wellesa).
Nisam znao raditi 3D animacije pa sam prvo tražio neki 3D stock video koji mogu upotrijebiti, ali bez uspjeha. Onda sam pokušao dobiti taj efekt tako da običnu ilustraciju presvučem VHS filterom ali, naravno, nisam bio zadovoljan jer to i dalje nije bilo to.
U jednom trenutku sam rekao dosta, skinuo sam Blender (software za 3D animaciju) i pokušao napraviti svoj vlastiti 3D. Nije teško, ali zahtjeva predanost, pogotovo ako se s tim stvarima nisi susretao ranije. Brdo tutorijala na internetu, svaki dan poslije posla pa do navečer pred kompjutorom… Tri tjedna kasnije upotrijebili smo moje prve animacije za naš prvi spot za pjesmu “Coldest City”.
I za kraj, informišite nas gde i kada možemo uživati u vašim nastupima u narednpom periodu.
25.08. FIUK, Koprivnica HR
26.08. Festival uličnih svirača – Gradić fest, Novi Sad RS
Možda smo poslednji put videli Danijela Krejga kao Džejmsa Bonda, ali poslednjeg Bonda svakako nismo.
Prema izveštajima koji su se pojavili iz filmske industrije ove nedelje, globalni špijunski fenomen, koji je počeo da se pojavljuje na ekranima pre 60 godina 1962. godine, pojavljivaće se u filmovima najmanje do 2037. godine. Warner bros. potpisao je ugovor u kom produžava produkciju o Bondu do te godine, sa mogućnošću produžetaka.
Danijel Krejg se poslednji put pojavio kao Bond u filmu “No time to die”. Krejg je bio na čelu špijunske akcione franšize u ukupno pet filmova tokom 15 godina.
Još niko ne zna ko bi trebalo da zameni Bonda u sledećem delu franšize, ili kada je sledeći film predviđen da uđe u produkciju.
Nedavno su se pojavili izveštaji da je Idris Elba, koji je dugo najavljivan za ovu ulogu, odustao od Bonda nakon godina razgovora (i godina glasina koje su podsticali obožavaoci franšize).
Spekulacije o sledećoj osobi koja će preuzeti ulogu 007 se pojačavaju, jer je prošlo gotovo godinu dana od objavljivanja filma “No time to die” – 25. filma u nizu koji su pohvalili kritičari.
Publika je davne 2009. godine uplovila u svet 3D bioskopskog uživanja zahvaljujući maestralnom filmu reditelja Džejmsa Kamerona – “Avatar” najuspešnijeg filma svih vremena, koji se posle trinaest godina vraća na bioskopsko platno. Objavljen trejler boljeg kvaliteta, jačeg zvuka i sa željom da nostalgiju pretvori u stvarnost.
Marinac, paraplegičar poslat je na planetu Pandoru 2154. godine u potrazi za vrednim rudama, kako je na planeti porvodio više vremena u njemu je počela da se vodi borba između naređenja koja mora da izvršava i bića koja želi da sačuva.
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Avatar/Photo: MCF promo
Posle 13 godina pauze, stiže nastavak sage o avatarima. Reditelj Džejms Kameron (Titanik) temeljno je radio na filmu kako bi i ovim filmom pomerio granice, pa će nastavak filma “Avatar: Put vode” (Avatar: The Way of Water) o narodu Navi sa planete Pandora, biti u bioskopima od 15. decembra.
Planetarnu popularnost stekli su Sem Vortington i Zoe Saldana u ulogama Džejka Salija i Nejtiri koji će ih reprizirati u dugoočekivanom nastavku. Pored njih film svi pamte po sjanim Sigurni Viver, Kejt Vinslet i Mišel Rodrigez.
Prvi deo “Avatara” u bioskopima od 22. septembra, dok je nastavak “Avatar: Put vode” predviđen za 15. decembar.
