Kit Ričards, Deril Džons i Bobi Kiz/Photo: wikipedia.org
Film “Darryl Jones: In The Blood” istražuje život i karijeru muzičara, kao i pitanja rase, politike i odrastanje na južnoj strani Čikaga.
Dđonsove kolege Mik Džeger, Kit Ričards i Roni Vud pojavljuju se u dokumentarcu, kao i pokojni Čarli Vots u jednom od svojih poslednjih snimljenih intervjua.
– U bendu morate da se slažete sa svima, stvarno – kaže Vots u filmu i dodaje: – A Deril je jedan od onih ljudi s kojima je – vrlo lako raditi i vrlo prijatno biti u blizini.
– On je jedan od najboljih basista na svetu. Svirao je s Majlsom Dejvisom pet godina, a to nije loša biografija – dodaje Kit Ričards.
Kad je imao 21 godinu, Džons je nastupao uz kultnog jazz muzičara Majlsa Dejvisa. Kasnije je nastavio da svira s Herbijem Henkokom, Stingom, Piterom Gabrijelom i Madonom, pre nego što je konačno postao basista The Rolling Stonesa posle penzionisanja Bila Vajmana 1993. godine.
– Nadam se da će film inspirisati mlade ljude da uzmu neki instrument – poručio je ovim povodom Deril Džons.
Vilijam Šatner u svemiru/Photo: Youtube printscreen
Vilijam Šatner je očekivao da će postići “krajnju katarzu” nakon svog istorijskog leta u svemir na koji ga je poslao milijarder Džef Bezos. Umesto toga, putovanje ga je ostavilo ispunjeno tugom, “neograničenom tugom” i novootkrivenom zahvalnošću za lepotu Zemlje, rekao je glumac iz “Zvezdanih staza”.
“Moj put u svemir je trebalo da bude proslava; umesto toga, osećao se kao sahrana”, navodi se u odlomku iz njegove knjige “Boldly Go: Reflections on a Life of Ave and Wonder”, koju je objavio Variety.
“Volim misteriju univerzuma. Volim sva pitanja koja su nam dolazila tokom hiljada godina istraživanja i hipoteza… ali kada sam pogledao u suprotnom pravcu, u svemir, nije bilo misterije, nikakvog veličanstvenog strahopoštovanja… sve što sam video bila je smrt”, Šatner je napisao.
Slike glumca prislonjenog na prozor raketne kapsule Džefa Bezosa Blue Origin emitovane su uživo u oktobru prošle godine dok se četvoročlana posada približavala granici svemira, poznatoj kao Karmanova linija, i nastavila dalje.
Ali za Šatnera, prisećajući se tog pogleda skoro godinu dana kasnije, opisuje “hladnu, mračnu, crnu prazninu… duboku, obavijajuću, sveobuhvatnu”.
“Sve što sam mislio da je pogrešno. Sve što sam očekivao da vidim bilo je pogrešno”, napisao je on. “Mislio sam da će odlazak u svemir biti konačna katarza te veze koju sam tražio između svih živih bića – da će biti gore biti sledeći prelep korak ka razumevanju harmonije univerzuma.”
Vilijam Šatner u svemiru/Photo: PR
Kanađanin, koji je osvojio svet svojom ulogom kapetana Džejmsa Kirka sa USS Enterprajza iz “Zvezdanih staza”, rasplakao se po sletanju, opisujući da je doživeo “najdublje iskustvo koje može da zamisli”.
– Nadam se da se nikada neću oporaviti od ovoga – rekao je tada. – Tako sam ispunjen emocijama zbog onoga što se upravo dogodilo. To je izvanredno, izvanredno.
Ali godinu dana nakon što se vratio na Zemlju, Šatner je napisao u odlomku: “Otkrio sam da lepota nije tamo, ona je ovde dole, sa svima nama. To što sam to ostavio iza sebe učinilo je moju vezu sa našom malom planetom još dubljom.
Bilo je to među najjačim osećanjima tuge sa kojima sam se ikada susreo. Kontrast između opake hladnoće svemira i toplog negovanja Zemlje ispod ispunio me je ogromnom tugom.
Svakog dana se suočavamo sa saznanjem o daljem uništavanju Zemlje u našim rukama: izumiranju životinjskih vrsta, flore i faune… stvari za koje je trebalo 5 milijardi godina da se razviju, i odjednom ih više nikada nećemo videti zbog mešanja. čovečanstva. To me je ispunilo užasom. Moj put u svemir je trebalo da bude proslava; umesto toga, osećalo se kao sahrana”.
– Svi ostali su tresli flaše šampanjca, i to je bio priličan osećaj postignuća. I uopšte se nisam tako osećao. Nisam slavio. Ja sam, ne znam, tresao pesnicama ka bogovima.
Markiz Džekson, najstariji sin 50 Centa, želi da provede više vremena sa svojim ocem, pa je spreman da ponudi 6.700 dolara samo za jedan dan njegovog vremena kako bi tog dana uradili sve što je želeo kao dete.
Džekson Markiz je poznatom reperu na Instagramu poručio da spomenuti iznos, koji je 50 Cent davao njegovoj majici za alimentaciju, nije dovoljan.
“Budući da svi mislite kako je 6.700 dolara jako puno novca, neka neko mom tati kaže da ću mu platiti 6.700 dolara za samo 24 sata njegova vremena kako bismo mogli da radimo sve što sam želeo kad sam bio dete”, napisao je 25-godišnji Džekson, koji je uz tekst objavio fotografiju na kojoj je on uz reč “Entitled”, odnosno u slobodnom prevodu “Imam pravo na”, ispisanu novčanicama dolara, čime je ismejavao oca i njegovu objavu iz 2015. godine u kojoj je isto napravio sa rečju “Broke” .
Podsetimo, Džekson je prošle nedelje reperu Choke No Jokeu pričao o teškom odnosu s ocem. Rekao je da iznos koji je 50 Cent platio njegovoj majci nije bio dovoljan.
– 6.700 dolara mesečno u Njujorku… Računajte. Govorite o Forbesovoj listi, o nekome ko sa sa svima ima problema.
Ne možete da živite u bilo kojem kraju, 81.000 dolara godišnje nije značajan novac. Ne možete tek tako da živite bilo gde – rekao je tada Džekson.
50 Cent je o svom sinu govorio pre dve godine na Instagramu.
“Nisam mislio da će me uspeh koštati mog prvorođenog deteta, ali situacija je takva”, izjavio je reper 2020. godine.
Slavni muzičar, glumac i radijski voditelj, u mladosti je zatražio autogram od svog muzičkog idola, ali taj susret nije bio nimalo prijatan,
Ljubitelji rokenrola Stivena Van Zanta znaju kao gitaristu Springstinovog E Street benda, a domaća publika imala je priliku da ga vidi i čuje na Arsenalu u Kragujevcu 2019. godine.
Oni koji ne prate muziku, sigurno ga se sećaju po nezaboravnoj ulozi Silvia Dantea, jednog od mafijaša u legendarnoj seriji “Sopranovi”.
U nedavnom intervjuu za Classic Rock, Stiven se prisetio susreta sa svojim muzičkim idolom, koji nije prošao najbolje.
– Ako se ispostavi da je vaš idol seronja, šta ćete da uradite? To će uticati na vas.
Stiven je ispričao o susretu sa bluz gitaristom Fredijem Kingom, koji je preminuo 1976. godine.
– Sa nekoliko prijatelja otišao sam da gledam Rolingstonse. Posle koncerta oni su hteli da odu u hotel i uzmu autograme. Nisam želeo da idem sa njima, ali smo naposletku otišli do hotela na obali okeana na Berkliju, gde smo jurcali hodnicima poput klinaca – priseća se Van Zant i dodaje: – Jedan od nas je primetio da je Fredi King, koji je bio gost na koncertu, ostavio otvorena vrata svoje sobe. Moj prijatelj me je gurnuo unutra i rekao: “Hajde da uđemo i upoznamo ga.” Ispao sam budala kada sam ga upitao: “Možemo li da dobijemo tvoj autogram?” Fredi je podigao jastuk sa kreveta, a ispod je bila velika 45-ica koju je zgrabio, uputivši mi namgrođen pogled, i rekao mi da se nosim.
Van Zant je dodao da do današnjih dana ne svira Fredija Kinga.
– Neću da sviram njegove pesme. Nažalost, idoli mogu da vas iznevere.
Fredi King bio je američki bluz gitarista, pevač i kompozitor. Smatra se jednim od “Tri Kralja bluz gitare” (zajedno sa Albertom Kingom i B.B. Kingom). Uglavnom je bio poznat po svom dubokom i snažnom glasu i prepoznatljivom gitarskom umeću. Imao je veliki uticaj na električnu bluz muziku i na mnoge kasnije bluz gitariste.
Stalan boravak na turnejama uzeo je danak – King je bio na putu skoro 300 dana godišnje. Godine 1976. počeo je da pati od čira na želucu. Njegovo zdravstveno stanje brzo se pogoršalo, da bi 28. decembra preminuo od komplikacija i akutnog pankreatitisa u 42. godini.
Prema rečima poznanika, Kingovu preranu smrt prouzrokovao je stres, neprestano partijanje i loša ishrana sa mnogo Bladi Meri koktela jer, kako je rekao novinaru, “ima hrane u sebi”.
Bend Texas Flood održaće koncert u subotu, 5. novembra u SKCNS Fabrici, a uz njih će, kao specijalni gosti da nastupi i novosadski The Petting Blues Band.
Texas Flood/ Photo: Promo
Nenad Zlatanović, jedan od vodećih gitarista u Srbiji i sigurno jedan od najzaposlenijih domaćih blues – rock muzičara, formirao je Texas Flood 2004. godine sa namerom da svira blues rock pod uticajem Stevija Reja Vona, Džimija Hendriksa, Led Zeppelina…
U početku, bend je nastupao u formi kvarteta (dve gitare, bas i bubanj), a 2007. godine bend postaje trio. Od tada, stalni članovi benda su Nenad Zlatanović i Vladimir Golubović. Na basu je bilo nekoliko fenomenalnih muzičara, ali basista sa najdužim stažom u Texas Floodu je Ivan Čukić koji je, posle duže pauze, ponovo član benda.
U svojoj dosadašnjoj karijeri Texas Flood je imao više od 1000 nastupa, od kojih je većina bila u klubovima u Beogradu, Srbiji i zemljama u regionu, ali i na mnogim važnim festivalima među kojima su: Budimpešta Blues Festival, Blues & Soul Fest u Makedoniji, Moto Rok Fest u Bugarskoj, Luksemburg Blues Festival 2013 i 2014. u Švajcarskoj, Beer Garden Festival 2015/16 u Beogradu…
Objavili su prvi CD “Grinnin’ In your Face” 2009. godine (Blues Time Records) sa sedam originalnih Nenadovih pesama i dva covera.
Texas Flood (Arsenal fest 2021)/Photo: AleX
Godine 2019. godine objavili su prvi album na srpskom jeziku, “Tražim ljude kao ja” (Multimedia Music) koji je dobio sjajne kritike. Na albumu se nalazi devet pesama, od toga osam pažljivo odabranih, pomalo zaboravljenih remek dela ex-Yu scene, i jedne autorske pesme, za koju su tekst pisali Vukašin Marković – (Irie FM) i Ivan Ristić.
Na ovom albumu se nalazi i jedna akustična pesma, obrada pesme “Obrati pažnju na poslednju stvar”, benda Azra na kojoj su gostovali Duda Bezuha i Petar Miladinović – Pera Joe. Na albumu je gostovala i mlada Ana Protiulipac pevajući prateće vokale.
Album je specifičan po mnogo čemu, pa i po samom omotu koji je dizajnirao i ilustrovao jedan od vodećih svetskih strip autora R. M. Gera (Scalped, Django Unchained, Goddamned).
U oktobru 2010. godine Texas Flood je nastupio pred 10000 ljudi u Beogradskoj areni pre ZZ Topa, a 11. novembra 2017. godine u beogradskoj Hali Sportova pred 4000 ljudi bili su specijalni gosti američke blues‐soul pevačice Bet Hart, i ovi koncerti se izdvajaju kao najveće i najistaknutije nastupe u dosadašnjoj karijeri.
The Petting Blues Band/ Photo: Đorđe Bubnjević
The Petting Blues Band je novosadski bend koji su sredinom 2008. godine osnovali Milovan Đuđić i Dejan Zec, sa željom da sviraju i promovišu žanr muzike koji nije toliko popularan među mladima u zemlji u kojoj žive, s nadom da će uspeti da doprinesu vraćanju bluza na domaću scenu.
Bend se posle nekoliko promena članova, prvi put javno pojavljuje početkom 2009. godine svirajući bluz hitove i standarde. Od tada počinju sa intezivnijim svirkama po klubovima, festivalima i pabovima širom Srbije sa istim repertoarom.
Sredinom 2010. godine, The Petting Blues Band postaje trio i na nekoliko svirki je nastupao kao Tribute to Jimi Hendrix i Tribute to Cream. Pored toga, u svoj repertoar dodatno ubacivali su bluz i džez standarde. Paralelno, počinju sa autorskim radom.
Početkom 2012. godine ekipi se priključuje Aljoša Molnar i bend intenzivnije kreće sa autorskim radom i promocijom. U oktobru 2012. bend je snimio prvi Live album u novosadskom Studiju M.
Do sada su objavili dva studijska albuma “Ridin” (2016) i “Spontaneous” (2019).
Ulaznice za koncerte bendova Texas Flood i The Petting Blues Band možete da nabavite po pretprodajnoj ceni od 800 dinara (online i na prodajnim mestima GigsTixa).
Na dan koncerta cena će iznositi 1000 dinara, a ulaznice će moći da se kupe na biletarnici Fabrike, koja će biti otvorena od 20:00 časova.
Centar beogradskih festivala (CEBEF) poziva mlade i neafirmisane muzičare da se prijave na otvoreni poziv za učešće u projektu #synergy (“Šarp sinerdži”), kofinansiranom iz programa Kreativna Evropa (Creative Europe), koji doprinosi umrežavanju i afirmisanju savremene umetničke muzike na Balkanu.
Ovaj projekat realizuju neki od najznačajnijih muzičkih festivala i institucija u regionu, među kojima su Dubrovačke letnje igre, Kotor Art Don Brankovi dani muzike, Ljubljanski festival, Centar beogradskih festivala – CEBEF, Voks Barok (Tirana) i Šopen Piano Fest (Priština).
Umetnici izabrani na osnovu ovog poziva učestvovaće u festivalskoj turneji tokom leta 2023. godine, koja će obuhvatiti koncerte u svim gradovima-domaćinima festivala koji učestvuju u projektu. Na turneji će se izvoditi nove kompozicije 12 muzičkih stvaralaca iz regiona, nastale u okviru projekta.
Čelo/ Photo: AleX
Zainteresovani kandidati potrebno je da budu neafirmisani muzički izvođači stariji od 18 godina koji imaju nekoliko godina izvođačkog iskustva.
Konkurs je otvoren za sledeće instrumente i ansamble: violina, viola, violončelo, kontrabas, gitara, flauta, glas, klavir, harmonika, gudački trio (violina, viola i violončelo) i klavirski trio (klavir, violina i violončelo ili klavir, violina i viola).
Rok za prijavu je 31. oktobar 2022. Više informacija dostupno je na sajtovima: cebef.rs i synergyproject.info.
Projekat “Šarp sinerdži“ ima za cilj da unapredi veštine i poveća kapacitete u oblasti savremene umetničke muzike u ovom delu Evrope.
Posle promocije drugog studijskog albuma (“Previše svega”, PGP RTS, oktobar 2022.), a u susret prvom velikom beogradskom koncertu koji su zakazali za 21. oktobar u Domu omladine Beograda – DRAM je danas u podne objavio video spot za baladu “Pesma za V.”
Reč je o jednoj od najsentimentalnijih pesama autorskog dvojca ovog benda- Stefana Aćimovića i Marka Arizanovića.
– Pesma je nešto depresivnija po atmosferi od ostalih numera na novom albumu, “jesenje” je obojena. Govori o zaljubljenosti, o toj potpunoj i snažnoj omamljenosti usled jakog emotivnog naboja. Zbog spoznaje koliko to osećanje može biti intenzivno i sveprisutno, a zapravo je emocija koja nastaje pre (i razlikuje se) od ljubavi- čovek ponekad traži način za izmeštanje iz tog stanja, plašeći se da će mu ugroziti svakodnevnicu, normalno funkcionisanje. Zaljubljenost predstavlja haos za onoga koga pogađa, te kada smo zaljubljeni, mi ne znamo šta nam se sve zapravo događa, nismo pri sebi. Jedino što možemo i što poručujemo ovom pesmom je – da se prepustimo tom divnom osećanju, toj “ludoj vožnji” i slatkoj omamljenosti. Ništa se tu mi ne pitamo, nema mesta za racionalizaciju i zato “lirski subjekt ostaje zaljubljen i zarobljen u pokušaju da odmah dođe do osećanja ljubavi…” – kažu iz beonda DRAM.
dram – Patetika/Photo: Sofija Modošanov
Režiju video spota “Pesma za V.” potpisuje Maja Janković, direktor fotografije je Džejlan Ibrahimović.
Prvi album grupe DRAM, “Nećemo promeniti svet” (PGP RTS, 2019.) je odlično prihvaćen, a dobitnici su i priznanja Zadužbine “Milan Mladenović” (2020, za pesmu “Daj mi sve”). O novom studijskom materijalu “Previše svega”, momci iz grupe DRAM kažu da je reč o “kolekciji 11 najpatetičnijih, anksiozno – nezrelih i plesno – depresivnih pop pesama, o dražima i strahovima mladosti. Album je skrojen po koncepciji preopterećenosti introspektivnih osećanja, valovitih sintova i strmoglavih gitara- u ambijentu elektronskih dubina…“
Posle tri pesme koje su pre objavljivanja drugog albuma objavili kao singlove (“Vikend ubija”, “Ti me voziš” i “Ceo grad”) pred nama je spot za četvrtu numeru sa novog albuma grupe DRAM – baladu “Pesma za V.”
– Nadamo se da će se publici dopasti naše nove pesme i da će uživati- makar onoliko koliko smo mi uživali i radovali se dok smo ih stvarali i snimali. Sada se najviše radujemo susretu sa publikom, brojimo dane do petka 21. oktobra – Dom omladine i naš prvi, veliki koncert! Dođite da zajedno pevamo, radujemo se, slavimo život i ljubav, da uživamo- svi ste pozvani! – kažu momci iz grupe DRAM.
Osim kao fizičko izdanje (CD), album “Previše svega” grupe DRAM dostupan je, kao i ostala izdanja PGP RTS i na vodećim svetskim digitalnim platformama za distribuciju muzike.
Izložba “Među oblacima“ umetnice Jovane Krnete biće otvorena u ponedeljak, 17. oktobra sa početkom u 19:00 časova u izložbenom prostoru KvArt BW, na drugom spratu tržnog centra Galerija.
“Među oblacima” je druga samostalna izložba mlade beogradske umetnice Jovane Krnete i osma u nizu izložba kustoskog projekta Perspektiva 22 fokusiranog na rad sa mladim i neafirmisanim autorima.
Posetioci će imati priliku da vide slike i crteže kroz koje se autorka najbolje izražavala kroz svoja bezbrojna putovanja među oblacima udobno slećući na svetske modne piste.
Izložbu “Među oblacima“ organizuju Galerija Štab i umetnička inicijativa KvArt BW. Izložba će biti otvorena do 29. oktobra 2022. godine, a radno vreme galerije KvArt BW je svakog dana od 11:00 do 19:00 časova. Ulaz na izložbu je slobodan.
Nova Netflix horor serija “Ponoćni klub” (The Midnight Club) oborila je svetski rekord po broju zastrašujućih scena već u prvoj epizodi, više nego ijedna druga serija snimljena do sada.
Serija je uvrštena u Ginisovu knjigu rekorda pošto je po broju scena “za štrecanje” u prvoj epizodi nadmašila sve do sada snimljene.
Ovo je svakako dobra reklama za novu priču koju potpisuje Majk Flanagan, čiji prethodni projekti za Netflix uključuju “The Haunting of Hill House”, njegov nastavak “The Haunting of Bly Manor” i “Midnight Mass 2021”, piše rts.rs.
Flanagan je takođe režirao filmove “Hush” i adaptaciju nastavka kultnog filma “Isijavanje” urađenog po scenariju Stivena Kinga pod nazivom “Doctor Sleep”. Da ironija ovog svetskog rekorda bude veća, Flaningan je u prošlosti vrlo glasno zagovarao stav da ne voli ovakve scene koje prepadaju gledaoce.
The Midnight Club, promo
– Celu svoju karijeru sam se totalno za…avao sa ovim scenama prepadanja (jump scares) kao konceptom, i želeo sam da se uverim da je ovo pripisano i meni, koliko i seriji, i Netflixu, i svima nama koji smo ljudima priredili ovaj užas – rekao je Flanagan za Deadline, prenosi Independent i dodao:
– Sada imam svoje ime u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda za štrecanje publike, što znači da sledeći put kada dobijem scenario, mogu da kažem: “Znate, kao trenutni svetski rekorder za scene prepadanja, ne mislim da nam jedna treba i ovde”.
“Ponoćni klub”, koji su zajedno kreirali Flanagan i Li Fong, adaptacija je istoimenog romana Kristofera Pajka. Prati grupu smrtno bolesnih tinejdžera u bolnici Brajtklif, koji se sastaju svake noći u ponoć da pričaju jedni drugima strašne priče.
Glumica Anđela Lensberi preminula je u 96. godini. Bila je filmska zvezda i omiljena televizijska ikona sa karijerom dugom više od sedam decenija.
– Deca Anđele Lensburi sa žaljenjem objavljuju da je njihova majka umrla mirno u snu kod kuće u Los Anđelesu, danas u jedan sat i 30 minuta, 11. oktobra 2022. samo pet dana pre svog 97. rođendana – navodi se u saopštenju porodice za NBC News.
Najpoznatija je po TV ulozi Džesike Flečer u seriji “Ubistvo, napisala je”, koja je počela da se emituje 1984. godine i narednih 11 godina, “Mandžurijskom kandidatu” (1962), “Anastasiji” (1997), “Lepotici i Zveri” (1991), gde je dala glas gospođi Čajnik. Koliko ju je publika volela, pokazuje podatak da je sredinom devedesetih dobila savršenih 100 poena, najveći rezultat po takozvanom “indeksu ljubavi”.
Glumica rođena u Londonu bila je dobitnica pet nagrada Toni za predstave na Brodveju, bila je nominovana za tri Oskara, a 2013. godine dobila je počasnog Oskara za životno delo.
Njen “zreo” izgled terao je producente da joj daju uloge žena mnogo starijih od njenih godina, pa je tako 1948. godine, kada je imala 23. igrala ženu u četrdesetim godinama.
Anđela drži rekord u najviše nominacija za Zlatni globus i pobeda za najbolju glumicu u televizijskoj drami i najviše nominacija za Emi za glavnu glumicu u drami. Imala je troje dece, troje unučadi i petoro praunučadi.
