Rammstein se vratio sa zapanjujućim novim filmskim videom za “Adieu”, numeru preuzetu sa njihovog aktuelnog albuma “Zeit”.
Ovo je bila velika godina za Rammstein. Objavili su svoj veliki i veoma cenjeni novi album “Zeit”, najavili ogromnu turneju po stadionima za 2023. i snimili su neke neverovatno filmske video spotove koji su pod znak pitanja stavili kvalitet većine “kratkih filmova” drugih izvođača.
Naravno, nemački industrijal teškaši nikada ne rade stvari na pola – oni su bend vrhunskog kalibra, a njihov novi video za numeru “Adieu”, je samo potvrda toga.
Nije iznenađujuće da su vizuelni sadržaji za “Adieu” jednako obimni i dostojni bioskopa kao i njihovi drugi nedavno objavljeni projekti, kao što su bombastični i ludi video za “Dicke Titten” usredsređen na grudi, čudno uznemirujući “Angst” i veličanstveno glupi, blistavi “Zick Zack”.
Za svoju najnoviju vizuelnu gozbu, “Adieu” predstavlja zločinačke pljačke, nebeske vojske, ljude u kavezima, futurističke mesnate humanoide, sobe zaštićene laserom, zapanjujuće veličanstvene zgrade i mnoštvo upečatljivih vizuelnih prikaza zbog kojih se zapitate zašto Rammstein nikada nije snimio celovečernji film.
Još u septembru, Rammstein je najavio evropsku turneju za 2023, koja počinje 22. maja u Litvaniji i završava se 4. avgusta u Belgiji. U međuvremenu, metalci sa Til Lindemanom na čelu će se zaustaviti u Finskoj, Danskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Portugalu i još nekim zemljama.
Da bi najavili turneju, bend je podelio promotivni video koji se sastoji od snimaka brojnih fanova iz zemalja koje će Rammstein posetiti tokom turneje.
Muzičar Nikola Čuturilo navodi da je poslednjih 25 godina Beograd krcat turbo-džihadom i neukusom. Nemar je sistemski, i globalno i lokalno živimo u okruženju nasilja, živimo istoriju beščašća, rekao je Čuturilo za N1.
Komentarišući za N1 slučaj nasilja u školama (u Trsteniku, Subotici…) kaže da je to tužno i tragično. Vrlo malo se govori o uzrocima, a mi definitivno živimo u okruženju nasilja, i lokalno i globalno, naveo je.
– Čovek današnjeg dana okružen je stresom, strahom, grčevitom borbom za opstanak – ističe.
Navodi da se danas u bilo kom delu grada mogu videti žvrljotine. Kazao je da je prolazio pored Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta i da je ta vrhunska obrazovna ustanova, u epicentru Beograda, cela ižvrljana.
– Kako to doživljava neki klinac – uradio sam to, čak se nisam ni krio… Šta je sledeće iza toga, kako funkcioniše ljudski mozak – možda mogu da uđem u tu zgradu, kuću, uzmem šta mi se dopada. Te granice su potpuno porušene i nestale – rekao je, navodeći da je za to odgovoran i sistem i porodica podjednako.
Nemar je sistemski, nemar nekih ljudi koji bi trebalo da daju primer i smernice, koji bi trebalo neke stvari da ohrabre, a za druge da kažu da su nedopustive, naglašava.
Govoreći o ogromnom nedostatku empatije u društvu, kaže da je to dobrim delom planetarni projekat koji traje izvesno vreme.
Nikola Čuturilo, Amerikana/Photo: AleX
Kaže da se to vidi kod nas i na poslednjem na primeru iznajmljivanja stanova Rusima u Srbiji, kada se stanari izbacuju da bi se na građanima iz Rusije zaradilo više.
Govoreći o Beogradu, navodi da je poslednjih 25 godina “krcat turbo-džihadom i krcat neukusom, jer to je prosto estetika većine”.
– Mi živimo istoriju beščašća u kojoj zapravo ogroman broj ljudi ne shvata da nas je sa ove strane 99 posto, a da je samo jedan posto sa one druge. Čuturilo ocenjuje da, opet, i to zavisi od zemlje do zemlje – u onoj u kojoj ima više para “tamo se fingira”, dodajući da se “fingira i demokratija”, a tamo gde nema dovoljno para – “to je mnogo vidljivije i to je nešto što mi živimo dnevno”.
U subotu, 3. decembra u prostoru kluba Drugstore, Kišobran će da proslavi 14 godina postojanja i rada na beogradskoj sceni.
Za proslavu rođendana, Kišobran je rešio da ima najviše izvođača do sad. Na glavnoj bini uz Kišobran DJ-eve nastupiće: Bojana Vunturišević, Džipsii kao i specijalni gosti čija imena će biti naknadno objavljena.
U crnoj sobi u goste dolazi italijanski DJ, producent i menadžer Angis izdavačke kuće Samuele Pagliai zajedno sa vodećim DJ-evima beogradskog klabinga, Nikolom Vemićem i Ali Gunijem.
U hodniku kluba Dragstor celo veče će biti prepušteno novim nadama beogradskog klabinga: Stellarcompanion i Slippery Dimi, dok će se u chambersu održavati Kišobran showcase bina koja je rezervisana za mlade izvođače sa najkvalitetnijim live nastupom.
Photo: Promo
Izabrana su četiri predstavnika iz četiri različita muzička žanra, a to su: Gazorpazorp, Nihil, Crno Dete i Milf Magnet.
Za 14 godina postojanja, neke od najvažnijih aktivnosti udruženja Kišobran uključuju događaje poput Kišobran žurke, Piknika – manifestacije izvođenja ljudi u prirodu i gradske parkove u saradnji sa beogradskim muzejima i Hali gali festivala koji se trudi da predstavi nove i aktuelne muzičare, bendove i umetnike, brojnih koncerata, barova Zaokret i Sprat, prošle godine otvoreni art hub centar Kula u prostoru sat kule bivše pivare u Cetinjskoj ulici u Beogradu, jednonedeljni radijski programa na Radio Aparatu i izdavačke delatnosti.
Kišobran već dugi niz godina aktivno sarađuje sa muzičkom agencijom Pop Depresija na čelu sa Ivanom Lončarevićem sa kojim je, pored organizovanja koncerata, pokrenuta izdavačka etiketa koja je ove godine proglašena za jednu od najaktivnijih u regionu.
Bohemija/ Photo: Aleksandar Stojković (promo, Pop Depresija)
Nežni Dalibor/ Photo: Marina Uzelac (promo, POP Depresija)
Zenit Zed/ Photo: Vesna Radović
Sitzpinker/ Photo: Promo (POP Depresija)
Izdanja Pop Depresije i Kišobrana samo u ovoj godini predstavljaju Sitzpinker, proto tip, Bohemija, Nežni Dalibor, Klavirsko nebo, Lenhart tapes, Rebel Star, Zenit Zed, Vikowski, Samalas, Emma&Jimmy, Boris Milić, Ana and the Changes, Igor Božanić, Roza…
U 2023. godini Kišobran očekuje još puno novih izdanja u saradnji sa Pop Depresijom, koncerata domaćih i stranih bendova, novi Hali Gali projekti, nova sezona Piknika koja će podrazumevati i planove širenja na druge gradove pored Beograda, program art hub-a Kula koji će pored izložbi podrazumevati još više muzičkog i debatnog programa i još još mnogo toga.
Sin legendarnog muzičara Dejvida Bouvija, Dankan Džouns, otkrio je da zna razlog zbog koga bivši predsednik Donald Tramp pušta očevu muziku na svojim skupovima.
Tramp je s ovom pesmom prošle nedelje u Mar-a-Lagu završio najavu svoje kandidature na izborima za američkog predsednika koji će se održati 2024. godine. Džons je na svom Twitter profilu podelio kako nije srećan što bivši predsednik koristi poznatu očevu pesmu “Heroes”.
Tviteraši su pitali Bouvijevog sina može li nekako da spreči Trampa da koristi očevu muziku, na šta je odgovorio: “Prošli smo već kroz ovo ranije. Koristio je istu pesmu pre šest godina. Rečeno mi je da malo toga možemo da učinimo”.
We’ve been though this before. He used the same track 6 years ago. Ive been told there is little we can do about it.
U drugom tweetu Džons je napisao kako misli da Tramp pokušava da ga “iživcira” koristeći muziku njegovog oca.
Drugi ljudi su podelili svoje razočaranje što je Dankan morao da prođe kroz ovako nešto, a jedan je tviteraš napisao: “Kako je to bolno iscrpljujuće i mučno”.
Pretty sure he’s just doing that now to wind me up.
Drugi je pak dodao: “Ko ti je to rekao? Da, možeš da učiniš nešto po tom pitanju i trebalo bi to da učiniš! Tvoj otac je bio veliki čovek, i on bi bio zgrožen ovim nečasnim činom!”.
Ajrin Kara, Oskarom nagrađena pevačica pesama “Fame” i “Flashdance”, umrla je u 63. godini, saopštio je njen publicista kasno u petak.
“Sa dubokom tugom u ime njene porodice objavljujem smrt Ajrin Kare”, napisala je publicistkinja Džudit A. Mus.
Kara se bavila muzikom, plesom i glumom još kao dete i pojavljivala se na sceni i televiziji, uključujući nastupe na PBS-u i u emisiji Džonija Karsona “The Tonight Show”.
This is the absolute worst part of being a publicist. I can’t believe I’ve had to write this, let alone release the news. Please share your thoughts and memories of Irene. I’ll be reading each and every one of them and know she’ll be smiling from Heaven. She adored her fans. – JM pic.twitter.com/TsC5BwZ3fh
Ipak, slavu je stekla kada je 1980. dobila ulogu u mjuziklu “Fame”. Prvobitno je dobila ulogu plesačice, ali je potom za nju napisana uloga Koko Ernandez i otpevala je naslovnu numeru.
Bila je nominovana za dve Grammy nagrade posle mjuzikla, za najboljeg novog izvođača i najbolju žensku pop vokalnu umetnicu.
Zatim je osvojila Grammy i Oskara 1984. sa naslovnom numerom za “Flashdance”, film u kojem je Dženifer Bils glumila ambicioznu plesačicu.
Dženifer Lopez rešila je misteriju svoje profilne slike koju je prošle sedmice zacrnila na svim društvenim mrežama, kao i zašto je izbrisala sve objave sa svog Instagrama.
Podsetimo, tim gestom uznemirala je fanove, a sada je objavila razloge ovog svog neobičnog postupka.
Kako piše Index. hr Lopez je ugasila društvene mreže na 24 sata a zatim najavila svoju veliku vest, izlazak albuma “This Is Me… Now”, koji stiže 20 godina posle objavljivanja albuma “This Is Me…Then”.
U kratkom videu Lopez je rekreirala naslovnu stranu albuma iz 2002. i zatim se transformirala u sadašnji lik napisavši uz objavu: “Ovo sam ja nekad, ovo sam ja sada”.
Novi album opisala je kao “hroniku emotivnog, duhovnog i psihološkog putovanja u poslednje dve decenije”.
Podsetimo, originalni album bio je posvećen njenom tadašnjem dečku Benu Afleku s kojim je danas u braku.
Na albumu se nalazi 13 pesama, uključujući neke koje aludiraju na njen odnos s Aflekom, poput “Dear Ben pt. II” i “Midnight Trip to Vegas”, koji je očigledna asocijacija na njihovo prvo venčanje.
U petak, 25. novembra u mts Dvorani, svečanom ceremonijom i projekcijom filma “Duhovi ostrva” Martina Mekdone počeo je 28. Festival autorskog filma (FAF).
Igor Stanković, direktor festivala je ceremoniju otvaranja započeo sećanjem na Purišu Đorđevića:
– Festival autorskog filma je poseban. Okuplja filmove koji ne moraju da imaju srećan kraj, ali gledajući ih vi imate inspiraciju da budete srećni. Ovim rečima je Puriša Đorđević najavio dvadeseti jubilarni festival kada je, kao prvi dobitnik dobio nagradu za životno delo.
Igor Stanković, foto Tanja Drobnjak
– Festival autorskog filma menjao je sliku Beograda i Srbije, popravljao krvnu sliku društva, ulivao nadu i veru da zaslužujemo da živimo u boljem svetu. Na samom početku govorili smo Beograd je svet. Danas se društvo i svet oko nas polarizuju, podižući nove zavese, ali Festival аutorskog filma dokazuje da Beograd ostaje svet, zahvaljujući vama, posvećenoj i jedinstvenoj publici koja prepoznaje, živi i doživljava autorski film i zato njegov značaj prevazilazi značaj jednog događaja posvećenog filmu, on je bio i ostao naš pogled u svet – naglasio je Stanković.
Stanković se zahvalio partnerima i prijateljima festivala, FAF timu, i svim predstavnicima medija koji se svi jednako raduju svakom novom izdanju ovog festivala.
Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala svoj govor posvetio je istaknutim filmskim autorima:
– Sinoć sam sa Ejzenštejnom izveo juriš na Zimski dvorac. Večerao sam sa Čaplinom kuvanu čizmu s pertlama i ekserčićima a la bolonjeze. U Madridu sam se provozao tramvajem s Bunjuelom, bili smo prerušeni u dve smerne časne sestre. Sa učiteljem jahanja Stenlijem Kjubrikom, uzjahao sam hidrogensku bombu i veselo uzleteo ka Sudnjem danu. Jutros sam, u Rimu, sa Antonionijem i Tarkovskim radio transcedentalnu meditaciju. Anjes Varda me ljuljala u svom krilu od 5 do 7. Hičkok me je lepo ugostio: ćaskali smo uz engleski čaj sa šarmantnim kosturom gospođe majke. Divni Felini našao mi je posao u cirkusu: sjajno sam se srodio s njegovim klovnovima, kepecima, atletama i prsatim ženama. Na ulazu u Čačak, mlad, u partizanskoj uniformi, sačekao me je Puriša Đorđević. Pokazao mi je jutro i podne jugoslovenskog komunizma, a onda, dok se već smrkavalo čuo sam kako mi kaže da je to ipak san. Svi oni skupili su se i večeras ovde, karte im nisu bile potrebne da uđu u ovu salu. Oni su mi došapnuli da će ovo biti jedan od tri najbolja festivala od njegovog osnivanja.
Srđan Vučinić, foto Tanja Drobnjak
Srdan Golubović, predsednik saveta festivala je na otvaranju rekao:
– Ovogodišnji festival je trebalo da protekne u znaku odlaska Godara. Autora nad autorima. Plakat festivala je posvećen njemu, inspirisan je njegovim filmom Ludi Pjero. Nažalost, festival se dešava u senci odlaska Puriše. Najšarmatnijeg, najrazigranijeg i najpoetičnijeg autora jugoslovenske i srpske kinematografije. I najvitalnijeg. Pored Manolela de Oliveire on je jedan od jako retkih reditelja koji je stvarao u dubokoj starosti. Pre samo par meseci, u 98. godini je završio snimanje svog novog filma Usta puna zemlje po motivima romana Branimira Šćepanovića. I valjda je san svakog reditelja da praktično do poslednjeg dana sanja i stvara svoj sopstveni film.
Srdan Golubović, foto Tanja Drobnjak
– Ove godine festival će da otvori jedna glumica. Kada se spomene pojam autorskog filma nepravedno se misli samo na filmske reditelje, njihov umetnički svet i poetiku. Nepravedno, jer glumci taj svet i poetiku pretvaraju u stvarnost i istinu. Šta je Godar bez Belmonda, Skorseze bez De Nira, Vajda bez Cibulskog, Roselini bez Ingrid Bergman, Antonioni bez Monike Viti, Bergman bez Liv Ulman, Kurosava bez Mifunea, Puriša bez Milene i Ljubiše – istakao je Golubović i pozvao Kseniju Marinković da otvori festival.
Ksenija Marinković, glumica koja igra u ostvarenju “Da li ste videli ovu ženu?” koji će premijerno biti prikazan u subotu, 26. novembra u 19 časova u mts Dvorani festival je otvorila rečima:
Ksenija Marinković, foto Tanja Drobnjak (2)
– Pozdravljam ljubazne domaćine ovog festivala. Pozdravljam sve stvaratelje i sudionike ovog festivala, kao i publiku i proglašavam Festival autorskog filma otvorenim.
Festival autorskog filma kao praznik filma sve do 2. decembra donosi preko 70 filmova u šest bioskopskih dvorana, 11 programskih celina na više od 130 bioskopskih projekcija.
Program festivala nalazi se na sajtu faf.rs. Ulaznice za FAF mogu se naći na blagajnama bioskopa, a mogu se kupiti i onlajn putem servisa tickets.rs.
FAF/Foto Predrag Bambić
FAF/Foto Tanja Drobnjak
FAF/Foto Tanja Drobnjak
FAF/Foto Tanja Drobnjak
FAF/Foto Tanja Drobnjak
Ksenija Marinković, foto Tanja Drobnjak
Oleg Novković i Srđan Dragojević, Foto Tanja Drobnjak (3)
Iako su primerci knjige Boba Dilana “Philosophy of Modern Song” prodavani po ceni od 599 dolara jer su sadržale njegov originalni autogram, online detektivi su otkrili da potpisi nisu pravi već su nastali korišćenjem mašine za potpisivanje, odnosno autopena.
“Philosophy of Modern Song” je knjiga Boba Dilana koja je objavljena 1. novembra 2022. u izdanju Simon & Schustera. Knjiga sadrži Dilanove komentare na 66 pesama drugih izvođača i prva je knjiga koju je Dilan objavio otkako je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Philosophy of Modern Song, cover
Izdavači Simon & Schuster sada su priznali da su njihovi navodno rukom potpisani primerci Boba Dylana sadržali replike autograma. Štaviše, izdavači su čak izdali potvrde o autentičnosti s ograničenim tiražom, ali su ovih dana priznali da Dilan nije potpisao knjige za 599 dolara. Otkako su knjige u prodaji, online detektivi identifikovali su ono za šta vjeruju da je 17 varijacija Dilanovog autograma, nastalih korišćenjem automatizovane mađine za potpisivanje ili autopena.
Koliko je veliki ovaj skandal govori i podatak da je Džonatan Karp, predsednik i izvršni direktor izdavačke kuće Simon & Schuster potpisao pisma u kojima je pisalo: “U rukama držite nešto vrlo posebno, jedan od samo 900 primeraka dostupnih u SAD. Ovo pismo je potvrda da je primerak knjige koju držite u ruci svojeručno potpisao Bob Dilan”.
Pošto su prvobitno odbili povrat novca, izdavači su ipak promenili mišljenje te su obećali kupcima da će dobiti novac nazad i da mogu da zadrže svoje primerke bez ikakvih troškova. Izdavačka kuća Simon & Schuster na Twitteru je tim povodom napisala sledeće:
“Želimo da se izvinimo onima koji su kupili ograničeno izdanje knjige ‘Philosophy of Modern Song’. Kao što se ispostavilo, knjige u ograničenom tiražu sadrže originalni potpis Boba Dilana, ali u obliku pisane replike. Ovo ističemo kako bi svakom kupcu osigurali trenutni povrat novca”.
Dodela Heavy Music Awards 2023. održaće se u OVO Areni Wembley, drugoj najvećoj areni u Londonu.
Dodela godišnje muzike nagrade Heav Music Awards kojom se slave najbolji u heavy muzici prvi put je pokrenuta 2017. u londonskom House of Vans, s kapacitetom od samo 850 posetilaca. Prošlogodišnji HMA održan je u malo većem O2 Forum Kentish Townu, koji prima 2.300 gledalaca, a sada se HMA sele u drugu po veličini arenu u Londonu koja ima kapacitet od 12.500 sedećih mjesta. Dodela nagrada Hevay Metal Awards održaće se 26. maja 2023. Izvođači koji su do sada potvrdili svoj nastup su: Slipknot, Metallica, Bring Me The Horizon i Enter Shikari.
Šon Krajan iz grupe Slipknot, čestitao je organizatorima sledećim rečima:
– Heavy Metal Awards je pokazao svoju predanost našoj kulturi predstavljajući ono najbolje u našoj zajednici s kontinuiranim fokusom na isticanje umetnika u usponu.
Organizatori Heavy Metal Awards Dejv Bradli i Endi Pričar su tim povodom izjavili:
– Neizmerno smo ponosni što donosimo Heavy Music Awards u OVO Arenu Wembley, bet sumnje jednu od najprestižnijih muzičkih dvorana na svetu. Neumorno smo radili tokom poslednjih šest godina da izgradimo HMA u platformu koja dolikuje sceni koja pršti talentom i kreativnošću. Preseljenjem u OVO Arenu Wembley, ostvarujemo svoju ambiciju da stvorimo događaj koji će na najbolji mogući način prepoznati i nove i etablirane talente. Nestrpljivi smo da iskažemo svoju dobrodošlicu muzičarima, industriji i obožavaocima u ovu spektakularnu arenu u maju 2023. za ono što obećavamo da će biti nezaboravno veče i sjajan način da započnemo još jedno epsko muzičko leto.
Jedni od poslednjih čuvara iskrenog pank duha, istrajni borci za pravdu i istinu, kreatori bezkompromisnog buntovničkog stava – The Exploited će nastupiti 7. maja u Domu omladine u Beogradu.
Svoj put su započeli 1979. godine da bi posle nekoliko demo snimaka 1981. godine objavili debi album “Punks Not Dead” koji je udario temelje novog talasa pank zvuka i na taj način pravcu pa i celom pokretu dao novi vetar u leđa.
The Exploited su kroz karijeru doživeli brojne turbulentne uspone i padove i zbog svog tvrdog stava često bili na meti štampe, političara i establišmenta. Međutim, ništa nije moglo da ućutka buntovnike iz Edinburga i njihova priča traje već dugih 37 godina, a danas ih pored pank fanova širom sveta identično cene i poklonici metal, harkor kao i rok zvuka.
Ulaznice u prodaji od petka 2. decembra: – akcija do 22. decembra 2.000 dinara – pretprodaja 2.500 dinara – na dan koncerta 3.000 dinara
Da podsetimo, The Exploited su 2018, svirali u Beogradu i Novom Sadu, a ove godine održali i sjajan nasrup na Ecitu.
