Muzičar Nikola Čuturilo navodi da je poslednjih 25 godina Beograd krcat turbo-džihadom i neukusom. Nemar je sistemski, i globalno i lokalno živimo u okruženju nasilja, živimo istoriju beščašća, rekao je Čuturilo za N1.
Komentarišući za N1 slučaj nasilja u školama (u Trsteniku, Subotici…) kaže da je to tužno i tragično. Vrlo malo se govori o uzrocima, a mi definitivno živimo u okruženju nasilja, i lokalno i globalno, naveo je.
– Čovek današnjeg dana okružen je stresom, strahom, grčevitom borbom za opstanak – ističe.
Nikola Čuturilo za Headliner: Nikada nisam bio ravnodušni rutiner, i dalje se radujem bini kao prvi put…
Navodi da se danas u bilo kom delu grada mogu videti žvrljotine. Kazao je da je prolazio pored Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta i da je ta vrhunska obrazovna ustanova, u epicentru Beograda, cela ižvrljana.
– Kako to doživljava neki klinac – uradio sam to, čak se nisam ni krio… Šta je sledeće iza toga, kako funkcioniše ljudski mozak – možda mogu da uđem u tu zgradu, kuću, uzmem šta mi se dopada. Te granice su potpuno porušene i nestale – rekao je, navodeći da je za to odgovoran i sistem i porodica podjednako.
Nemar je sistemski, nemar nekih ljudi koji bi trebalo da daju primer i smernice, koji bi trebalo neke stvari da ohrabre, a za druge da kažu da su nedopustive, naglašava.
Govoreći o ogromnom nedostatku empatije u društvu, kaže da je to dobrim delom planetarni projekat koji traje izvesno vreme.
Kaže da se to vidi kod nas i na poslednjem na primeru iznajmljivanja stanova Rusima u Srbiji, kada se stanari izbacuju da bi se na građanima iz Rusije zaradilo više.
Govoreći o Beogradu, navodi da je poslednjih 25 godina “krcat turbo-džihadom i krcat neukusom, jer to je prosto estetika većine”.
HL INTERVJU – NIKOLA ČUTURILO: Loši đaci žele da nas pretvore u robote bez duše, potrošače lošeg vazduha…
A za globalno društvo kaže:
– Mi živimo istoriju beščašća u kojoj zapravo ogroman broj ljudi ne shvata da nas je sa ove strane 99 posto, a da je samo jedan posto sa one druge. Čuturilo ocenjuje da, opet, i to zavisi od zemlje do zemlje – u onoj u kojoj ima više para “tamo se fingira”, dodajući da se “fingira i demokratija”, a tamo gde nema dovoljno para – “to je mnogo vidljivije i to je nešto što mi živimo dnevno”.
