Robi Vilijams, jedan od najuspješnijih pop izvođača svih vremena, donosi svoje najveće hitove u pulsku Arenu na dva ekskluzivna koncerta 27. i 28. jula 2023.
Turneja “XXV” predstavlja neverovatnih 25 godina solo karijere jednog od najvećih zabavljača našeg vremena. Brit pop ikona i stadionska atrakcija za svoj nastup u Hrvatskoj odabrao je možda i najljepši koncertni prostor koji ovaj deo Evrope ima. Dve hiljade godina stari amfiteatar biće savršena pozornica za dva intimna nastupa s ograničenim brojem ulaznica na kojima će podsetiti na megahitove iz svoje cele karijere i doneti ono najbolje iz svog opusa.
Upravo izlazak najnovijeg kompilacijskog albuma “XXV”, prati i istoimena turneja, a samo izdanje donosi svežu perspektivu na Vilijamsove najvažnije pesme. Veliki hitovi iz solo karijere ponovo su izvedeni uz pratnju Metropole Orchestra, uz dodatak pet novih pesama, od kojih je “Lost” odabrana kao posljednji singl.
Od kada je 1995. krenuo u solo vode prodao je više od 85 miliona albuma širom sveta, čime je jedan od najprodavanijih izvođača svih vremena. Vlasnik je 13 albuma koji su zaseli na prvo mjesto UK liste albuma, kao i 14 singlova na prvom mestu.
Grupa Crna lista je nedavno predstavila svoj prvi albuma koji je upravo objavljen i na vinilu.
Pomenuto izdanje će biti koncertno predstavljeno u nedelju, 4. decembra u bistrou Mali pijac (Karađorđeva 61) od 20:00 časova.
Posle 40 godina originalni članovi koji su sa svojim inicijalnim bendovima prve snimke objavili na kompilaciji “Artistička radna akcija“, sakupili su se i pod nazivom Crna lista ponovo snimili svoje pesme.
Iskusniji, savršeno usvirani, sa istim žarom i energijom članovi grupe Crna lista predstavljaju jedinstveni muzički izraz – Beogradski pank.
Debitantskim izdanjem zaokružena je priča o novotalasnoj sceni osamdesetih godina na ovim prostorima, a naročito o onoj generaciji izvornih pank bendova koja je prethodila njenom nastanku.
Grupu Crna lista listu čine: Vojislav Bešić – gitara/glas (ex Bezobrazno zeleno), Loka – gitara/glas (ex Defektno efektni/Urbana gerila), Aleksandar Đukić – bas gitara/glas (ex TV Moroni), Goran Sinadinović – gitara (ex Petar i zli vuci) i Relja Obrenović – bubnjevi (ex Petar i zli vuci).
“Sve što vidim je prvi put” naziv je debi album grupe Repetitor, te 2008. godine najmlađeg beogradskog benda sa nove srpske scene. Opisivano je kao “moderno rokenrol izdanje koje sve osvaja svojom energijom i neposrednošću”.
Skoro petnaest godina kasnije “Sve što vidim je prvi put” je jednako svež i intrigantan album, a upravo je doživeo reizdanje na vinilu. Ploča je objavljena pod etiketom Odličnog hrčka, izdavačke kuće koja je i 2008. prepoznala posebnost grupe Repetitor i veličinu ovog izdanja.
Photo: Promo
Koncertna promocija biće održana u subotu, 3. decembra sa početkom u 21:00 čas u klubu Elektropionir.
Biće ovo jedinstvena prilika da se u celosti uživo čuje prvenac benda koji je za kratko vreme osvojio čitavu Evropu, stigao do Rusije i Kine i nastupao kao podrška grupi Arcade Fire, benda koji je pregazio milione kilometara, a koji nimalo nije izgubio na eksplozivnoj energiji koja im je i danas zaštitni znak.
Photo: Promo
– U subotu sve što vidimo je drugi put! Sviramo prvi album u celosti prvi put – kazao je Boris Vlastelica i dodao: – Album traje samo 35 min, a do danas je ostao naš najduži album. Na setlisti 3. decembra u Elektropioniru biće ceo prvi album, ali i drugi hitovi koje ljudi vole, pa i jedna ili dve najsvežije pesme koje još uvek nisu snimljene. Tako da će ljudi moći da čuju prve i poslednje pesme koje smo napravili u razmaku od petnaestak godina.
Ulaznice za koncert 3. decembra u Elektropioniru dostupne su samo fizički, u samom klubu, po ceni od 1.200 dinara.
Jedanaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta i Kulturnog Centra Beograda, uz podršku ambasade SR Nemačke, održaće se u decembru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom “Ljubav je nezaustavljiva“ biće prikazano sedam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.
Beogradski program GoetheFEST-a biće održan od 8. do 11. decembra u Kulturnom centru Beograda, niški program u Cineplexxu Niš od 10. do 13. decembra, dok će u Novom Sadu program biti održan od 19. do 22. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.
GoetheFEST vizual
Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta Beograd, povodom 11. izdanja festivala je izjavio: – Upravo u ovim teškim vremenima filmovi mogu da budu važniji nego ikad, jer otvaraju prostore za drugačije životne realnosti i osvetljavaju i kritične teme. Mogu da daju glas onim ljudima čije prisustvo u našim društvima često ni ne primećujemo. Međutim, filmovi su i poezija. Lojalnost i izdaja, ljubav i smrt, snovi, prijateljstvo, domovina. Prošlost i budućnost: ovih sedam filmova, čija je selektorka kao i ranijih godina Sunčica Šido, pokazuju šta pokreće ljude u celoj Nemačkoj.
Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta, kao specifičnost ovog izdanja je istakla: – Neizvesnost održavanja programa kulture ponovo postaje jedna od gorućih tema. Uprkos tome, u blagoj migraciji ka decembru, GoetheFEST nas i ove filmske, još uvek, jeseni vodi kroz različita razdoblja nemačke istorije do istorije današnjice. Češće nego ranije iz ženskog ugla. I pored feminističkih okosnica prethodnih izdanja GoetheFEST-a, ovog puta je u programu zastupljena gotovo polovina rediteljki, dok se reditelji u svojim filmovima bave često eksplicitno feminističkim temama. Iz tog okvira izlazi jedino novi film Andreasa Klajnerta, neizostavan u ovogodišnjoj selekciji smotre nove nemačke filmske produkcije, koji osvaja devet berlinskih Lola.
Dragi Tomase/ Photo: Peter Hartwig, Zeitsprung Pictures
Festival otvara film reditelja Andreasa Klajnerta “Dragi Tomase”, omaž Tomasu Brašu, izuzetno uzbudljivoj stvaralačkoj ličnosti na umetničkoj mapi Istočne i Zapadne Nemačke – pravom anarhisti koji provocira društvo.
Film “Kokon” Leoni Kripendorf, zajednička je projekcija Merlinke i GoetheFEST-a na ovogodišnjem izdanju, kada se u filmski burnom decembru preklapaju dva partnerska filmska festivala. Ovaj lezbejski kompleksni coming of age film, o vrelom letu 2018. na Kotbuser Toru u Krojcbergu i prvim ljubavnim iskustvima četrnaestoogodišnje Lore, premijerno prikazan na Berlinalu 2020. u programskoj sekciji Generacija.
U filmu “Jok”, u 15 scena života jednog para, ne radi se, prema reditelju Diteru Brigemanu, ni o čemu, osim o onome što čini život sa ili bez dece, u ili van odnosa. Film prikazuje cajtgajst miljea urbanih, obrazovanih, liberalnih levičara.
“Svi pričaju o vremenu”, nova i sveža nemačka feministička tragikomedija, debitantski je film i diplomski rad Anike Pinske na Nemačkoj akademiji za film i televiziju u Berlinu. Precizna i pametna društvena drama o identitetu, poreklu i domu formirana je oko žena različitih generacija, obrazovanja i stilova života.
“AEIOU”, novi film rediteljke Nikolet Krebic sa porukom da je ljubav kao sila prirode nezaustavljiva, još jedan je iz takmičarskog programa Berlinala, i prikazuje ljubavnu priču između šezdesetogodišnje Ane (Sofi Rojs) i momka od 17 godina (Milan Harms). Ovo je veoma slojevit film, u naznakama, u lekcijama o životu i ljubavi, u čijem centru je ženska požuda protiv društvenih normi.
U filmu “Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša” reditelj Andreas Drezen i scenaristkinja Lajla Štiler uspevaju da stvore politički triler i topao portret jedne temperamentne žene. Istinita priča o pravu i arbitrarnosti – jer borba majke za sina koga, zbog sumnje na terorizam, muče u Gvantanamu, jeste borba za demokratiju i protokol njenog neuspeha.
Još jedan debitantski film, ostvarenje Olivera Kraha “Devojke iz ruševina: Priča Šarlote Šuman”, teži tome da posleratne godine u Nemačkoj sadržinski i formalno ispriča u novom ključu. Narativ se vezuje za emancipaciju žena i seksualnu revoluciju, a film se trudi da razbije konvencije naracije i viđenog.
Devojke iz ruševina/ Photo: Artkeim, UCM.ONE GmbH
GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine.
Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.
Britanski glumac Malkolm Mekdauel je ocenio da je “Paklena pomorandža” reditelja Stenlija Kjubrika i posle pola veka film o kome se priča i da je ostao fenomen.
– Ne mogu da se setim nekog drugog filma koji to ima: mladi ljudi ga pronalaze i usvajaju. Svaka generacija. To se prenosi. Nije li to zapanjujuće? – rekao je Mekdauel časopisu Variety tokom boravka na Toronto film festivalu.
Upitan kao tumač glavne uloge u “Paklenoj pomorandži”, zašto je po mnogima distopijski film snimljen 1971. godine bio i ostao savremen, Mekdauel je rekao da je “u početku to bio šok zbog nasilja”.
– Sada je bitan politički element, pravo na izbor i da Velika braća ostanu izvan vaših života – rekao je veteran britanskog glumišta.
Mekdauel se prisetio da je njegov prvi filmski reditelj Lindzi Anderson stigao iz pozorišta i voleo je da raspravlja o likovima, što je bilo od pomoći kod sigurnosti glumaca.
– Stenlija za to nije bila briga. Više su ga zanimali kamera, svetla, zvukovi, sve tehnike snimanja. Bio je briljantan tehničar i njegovi filmovi to pokazuju – ocenio je Mekdauel.
Istakavši da se nada novim glumačkim izazovima, Mekdauel je podsetio da je ove godine igrao serijske ubice, silovatelje i dede.
– Ne igram samo uobičajene stvari. Radujem se što ću sledeće godine raditi vestern, i to bi trebalo biti zabavno jer nikad nisam radio jedan, a potom mislim da ću raditi film o vampirima – najavio je Mekdauel.
U utorak, 29. novembra u Malom pozorištu “Duško Radović“ obeležen je jubilej 100 godina Duška Radovića.
O jednom od najomiljenijih i najčitanijih pisaca sa ovih prostora govorili su Matija Bećković, Zorica Hadžić, Olja Bećković, Boris Miljković, Miloš Radović i Branislava Milunov.
Hor Dečjeg KC/ Photo: Belkisa Abdulović
Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov/ Photo: Belkisa Abdulović
Specijalni gosti večeri, Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov, izveli su numeru “Milo moje” za koju je Duško Radović pisao tekst, dok je hor Dečjeg kulturnog centra izveo numeru “Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste)”.
Matija Bećković, najbolji prijatelj Duška Radovića, otvorio je obeležavanje jubileja rečima: – Čestitam svima nama stoti rođendan Dušana Radovića. Mi smo slavili rođendan zajedno tako da smo bili neka vrsta vršnjaka i blizanaca. Danas slavimo njegovu prvu stogodišnjicu. A biće ih unedogled.
Bećković je sa publikom podelio anegdote iz druženja sa Radovićem: – Sve čega sam mogao da se setim o Dušku nalazi se u ovoj knjizi o Radoviću. Ova knjiga je nešto kako bi on voleo da jednom izađe.
100 godina Duška Radovića/ Photo: Belkisa Abdulović
Povodom obeležavanja jubileja, stogodišnjice rođenja Duška Radovića, predstavljena je i monografija “100 godina Duška Radovića” (Mascom).
Ovu izuzetnu knjigu priredila je Zorica Hadžić koja je na svečanosti izjavila: – U osnovi ove knjige nije bilo nikakve kalkulacije. Vodila me radoznalost i ljubav prema delu Duška Radovića. Meni je do ruku došla knjižica s pisima Dušana Radovića sinu vojniku i nekoliko razglednica. Prva misao je bila da moram da nađem Miloša, ovo je toliko lepo i interestano i tako krenula. Bez Miloša Radovića ove knjige ne bi ni bilo. Tako sam imala uvid u porodičnu arhivu i veoma mi je pomogao Matija Bećković.
Olja Bećković evocirala je svoje sećanje na Duška Radovića: – U to vreme mama i tata su se družili sa Duškom i sa Zdravkom Šotrom. I oni su bili redovni gosti u našoj kući. Moja sestra i ja smo bile jako male. Sestra Ljudmila se prva setila da se zaljubi u Šotru, a meni se to činilo kao da bi to uradio svako, a ja sam htela da budem originalna i da se zaljubim u nekoga u koga se niko ne bi zaljubio. Duško je otišao na pijacu i kupio mi je prsten. Celu priču možete pronaći u knjizi.
Boris Miljković, zadužen za izgled monografije 100 godina Duška Radovića i školski drug Miloša Radovića opisao je svoja sećanja na Radovića: – Ono što je meni bilo zanimljivo kao jednom od autora izgleda ove knjige to je taj slobodan pad koji nam je Zorica Hadžić omogućila iz kosmosa na Zemlju. U ovoj knjizi možete da vidite nekoliko likova koji čine Duška. Čitajući ovu knjigu možemo da rekonstruišemo vreme Duška Radovića. Siguran sam da bi mu se ova knjiga dopala.
Miloš Radović/ Photo: Belkisa Abdulović
Miloš Radović, sin Duška Radovića, publici se obratio rečima: – Duško je savremeni hit pisac. On je i dalje autoritet. Mnogi talentovani pisci odustali su od pisanja plašeći se šta bi im namrgođeni Radović mogao reći. A imao je običaj da kaže razumem, šta ti ovo znači ili šta ti je ovo trebalo. Zato smo svi mi koji ovde sedimo odlučili da Duškovim vernim čitaocima poklonimo knjigu koju nemaju i iz koje će saznati ono što o Dušku nisu znali. Mrgudni Radović se osmehnuo iz ove knjige i verujem da bi se obradovao da je imao priliku da je vidi. Osmehnuti Radovića bio je izazovan zadatak i sigurnan sam da smo u tome svi uspeli.
100 godina Duška Radovića, naslovna
Kapitalno izdanje “100 godina Duška Radovića”, priredila je Zorica Hadžić, a knjiga je osmišljena u saradnji sa Milošem Radovićem.
Pored do sada neobjavljenih tekstova, beležaka, razglednica i crteža, knjiga sadrži i Radovićevu privatnu i poslovnu prepisku, kao i svedočenja njegovih bliskih prijatelja i saradnika.
Matija Bećković, kojeg za Duška vezuje dugogodišnje iskreno prijateljstvo, u knjizi se pojavljuje kao narator, a za izgled ovog luksuznog izdanja pobrinuli su se Slavimir Stojanović Futro, Boris Bota Miljković i Dušan Šević.
– Tematika pesme (i spota) “Attrition”, vezana je za čin preljube i kako ona utiče na čoveka. Glavni lik priče – kralj, naizgled ima sve ono za čime bi neko mogao da žudi: bogatstvo, ugled, moć, kraljicu… No, naravno, to za njega nije dovoljno i on se prepušta svojim nagonima. Hteli smo simbolično da prikažemo kako čovek dozvoljavajući da bude zaveden, “seje“ delove svoje duše koja je u spotu javlja u vidu dragulja na ogrlici. Veliku ulogu u njegovim postupcima igra njegova “savest“ koja je prikazana kao čovek u kostimu sa simboličnom zmijskom maskom. Na kraju spota smo želeli da prikažemo i fizičke posledice olakog “davanja“ tela velikom broju ljudi. Dolazi do gubitka intime. Naše intimne fizičke strane postaju nešto “već viđeno“ i samim tim gube svoju pravu vrednost. Kralj ostaje nag i sam, a osoba, odnosno predmet njegovog besa, se ispostavlja da nije niko drugi nego on sam. Nema više sile koja nas tera da činimo nemoralne postupke, mi sami smo odgovorni za prepuštanje zlu koje čuči u svakom čoveku – kazali su o novom singlu članovi benda Lavina.
Lavina, Attrition/ Photo: youtube.com printscreen
Bend Lavina, nastao je sredinom 2020. godine. Većinu vremena posle okupljanja članovi su proveli u pisanju i snimanju pesama za debi album “Odyssey” (objavljen sredinom novembra).
Album predstavlja jedan “vrtlog” različitih ukusa, uticaja, emocija i životnih iskustava članova.
Samim tim, pri pisanju pesama, bend je nastojao da stopi tvrđe osobine zvuka metala sa melodičnošću blažih žanrova i na momente dramatičnim nastupima orkestarskih instrumenata/horova.
Album je sniman u studijima: Arethusa (Pavle Samardžić), Heretik (Marko Marčić) i BuzzBox (Stefan Milojković).
Za miks i master pesama bio je zadužen poljski audio inženjer Sebastian Has koji je, između ostalog, studio inženjer i ko-producent novijih izdanja benda Behemoth.
Lavina su: Luka Aranđelović (vokal), Pavle Samardžić (gitara), Andrija Cvetanović (gitara), Nikola Petrović (bas), Pavle Aranđelović (klavijature) i Bojan Ilić (bubnjevi).
Posle regionalne turneje i tri godine od poslednjeg nastupa u Nišu, 1. decembra na binu kluba Feedback vraća se Stereo Deficit i donosi sve poznate pesme jednog od najpopularnijih rok sastava današnjice – Arctic Monkeys.
Bendu oformljenom 2010. godine trojici braće, tri godine kasnije priključuje se četvrti član i tog trenutka se “rodio” Stereo Deficit koji već godinama puni prostore širom regiona kao Arctic Monkeys Tribute.
Početak svirke zakazan je za 22:30, a ulaznice po pretprodajnoj ceni od 500 dinara mogu da se kupe u Vintage Shopu (Davidova 9). Na ulazu će koštati 600 dinara.
Beogradsko dramsko pozorište biće od 1. do 6. decembra, po četvrti put domaćin sada već tradicionalnog susreta Regionalne unije teatara Ruta grupa Triglav.
Festival će da otvori “Božanstvena komedija” Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Franka Kastorfa, a najnovije produkcije izvešće Dramski teatar iz Skoplja, MGL iz Ljubljane, Kazalište Ulysses, Gradsko pozorište iz Podgorice i sarajevski Kamerni teatar 55.
Regionalna unija teatara osnovana je, na inicijativu Beogradskog dramskog pozorišta, u oktobru 2019. godine protokolom o saradnji između gore pomenutih šest pozorišta sa namerom da se kroz mrežu susreta, razmene predstava, umetnika i ideja, kao i saradnju sa evropskim fondovima za kulturu razvija i unapredi teatarska praksa.
My name is Goran Stefanovski/ Photo: Promo (RUTA)
Ciklusi gostovanja najboljih produkcija traju godinu dana, a domaćini su naizmenično članice Unije.
Festival je revijalnog karaktera i jedan od ciljeva je kontinuirano prisustvo istih teatara tokom jedne godine pred publikom u čitavom region.
Na ovogodišnjim susretima u Beogradskom dramskom pozorištu, uz Danteovu “Božanstvenu komediju”, biće izvedene i predstave:
– “My name is Goran Stefanovski” u režiji Branislava Mićunovića, Dramskog teatra, Skoplje (2. decembar)
– “Junakinje” reditelja Aleksandra Popovskog, u izvođenju MGL iz Ljubljane (3. decembar)
– “Tramvaj zvani želja” Tenesi Vilijemsa, u režiji Lenke Udovički, koprodukcija BDP, Kazalište Ulysses i Belef festival (4. decembar)
– “Bez portfelja” Stevana Koprivice, u režiji Branislava Mićunovića, Gradskog pozorišta iz Podgorice (5. decembar)
– “Umri muški” Alda Nikolaja, reditelja Admira Glamočaka, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva (6. decembar)
Netflix je objavio prvi trejler za “That ’90s Show”, nastavak serije “That ’70s Show”. Potvrđeno je da će prva sezona od 10 epizoda biti premijerno prikazana 19. januara.
“That ’90s Show” ponovno okuplja većinu originalne postave “That ’70s Show”, iako će Kurtvud Smit i Debra Jo Rup provoditi najviše vremena na ekranu reprizirajući svoje uloge Reda i Kiti Forman. U prvoj sezoni Erikova i Donina ćerka Leja (glumi je Keli Haverda) dolazi da letuje kod bake i deke i sprijatelji se s novom grupom tinejdžera u Point Plejsu, Viskonsin. Sledeće sezone takođe će se odvijati samo tokom leta, jer Leja dolazi u godišnji posetu kući svojih bake i deke.
Toper Grejs (Erik), Laura Prepon (Dona), Ešton Kučer (Kelso), Mila Kunis (Džeki) i Vilmer Valderama (Fez) repriziraće svoje likove iz Showa 70-ih kako bi se pojavili kao gosti u novoj seriji. Jedini član glavne postave koji se ne vraća je Deni Masterson, kome se trenutno sudi zbog optužbi da je silovao više žena.
Seriju su napisali producenti i kreatori serije “That ’70s Show” Boni Tarner i Teri Tarner, zajedno sa svojom ćerkom Linzi Tarner.
Prema magaznu Variety, Džejms Iha, gitarista Smashing Pumpkinsa je za “That ’90s Show” snimio je preuređenu verziju originalne tematske pesme, “In the Street,” s Brttom Andersonom, bivšim pevačem The Donnas.
