Objavljen je prvi trejler za dugoočekivani novi film legendarnog redatelja Vesa Andersona, “Asteroid City”, i odmah je postao veliki hit na YouTubeu. U roku od jednog dana trejler je skupio više od 7,5 miliona pregleda i na hiljade komentara, a ljudi su uglavnom oduševljeni viđenim.
Pre svega valja naglasiti kako je Anderson za ovaj film okupio holivudski krem de la krem, uglavnom sve takozvane glumce sa A-liste. U filmu glume Tom Henks, Skarlet Johanson. Edvard Norton, Tilda Svinton, Margo Robi, Džef Goldblum i mnogi drugi poznati glumci.
Ljubitelji Andersonovih filmova odmah su uočili kako je i ovaj film odradio u svom veoma prepoznatljivom stilu, a to su zaključili i brojni korisnici koji su komentarisali trejler.
Asteroid-City, screenshot
“Samo Ves Anderson može da okupi ovakvu glumačku ekipu na jednom mestu”, “Ima toliko A-listera da u trejler nisu stali Margot Robi i Ed Norton”, “Kad misliš da je Ves Anderson došao do vrhunca, on napravi ovo”.
Radnja filma odvija se u izmišljenom američkom pustinjskom gradiću oko 1955. godine, a prati oca četvoro dece koji ih vozi u posetu dedi. Putem mu se pokvari automobil u Asteroid sitiju i prisiljeni su tamo da ostanu. U gradu upoznaju brojne ljude, a onda počnu da se događaju čudne stvari…
Britanski pisac i glumac Čarli Higson dobio je zadatak da napiše novu priču o Džejmsu Bondu za proslavu skorašnjeg kraljevog krunisanja.
Ovaj 64-godišnjak je autor pet knjiga iz serije “Young Bond” (Mladi Bond), koje su napisane za mlađe čitatelje i opisuju Bonda kao tinejdžera na koledžu Eton pre nego što je postao agent MI5. “On His Majesty’s Secret Service” (U službi Njegovog Veličanstva) naručila je izdavačka kuća Ian Fleming Publications, a objavljivanje je predviđeno 4. maj, uoči kraljevog krunisana, koje se održava 6. maja.
Knjiga dolazi 60 godina nakon objavljivanja desetog romana tvorca Džejmsa Bonda, Ijana Fleminga, “U službi Njenog Veličanstva”, koji je objavljen 1963. godine.
Nova priča o agentu 007 trebala bi dovesti Bonda u današnje vreme – radnja se odvija dva dana pre krunisanja, a Bond ima zadatak da spreči pokušaj ekscentričnog Etelstana iz Vaseksa, koji planira da održi lekciju Ujedinjenom Kraljevstvu, tako što će da omete ceremoniju u poslednjem trenutku.
Čarli Higson/Photo: YouTube screenshot
Govoreći o romanu, Higson je rekao:
– Kada mi je Ian Fleming Publications pre nešto više od mesec dana došao sa idejom da napišem priču o Bondu za odrasle, bio sam oduševljen – sve dok nisam shvatio da mora biti spreman za krunisanje u maju.
A new Bond adventure written by @monstroso to celebrate the Coronation of King Charles III is coming! On His Majesty’s Secret Service will be published on May 4th, with all royalties going to support the work of @Literacy_Trust
Rekao je da je razmišljao o tome da napiše avanturu o Bondu za odrasle još otkako je radio na knjigama o mladom Bondu.
– Fleming je poznat po tome što je brzo pisao, a ja sam kanalisao tu energiju. I sada mi je tako uzbudljivo konačno da uđem u svet odraslog Bonda. Sve što želite od priče o Bondu je unutra – seks, nasilje, automobili, živopisni negativac sa gadnim sledbenikom, i naravno, sam Bond, tako dobro poznat, a opet tako nepoznat – rekao je Higson.
– Pitali smo se kako mi u Ian Fleming Publications-u možemo to proslaviti, a odgovor se činio očitim. Knjiga Iana Fleminga U službi Njenog Veličanstva prvi put je objavljena 1. aprila 1963. godine. Ima li boljeg načina, 60 godina kasnije, da se obeleži ovo novo poglavlje u istoriji od potpuno nove priče: On His Majesty’s Secret Service? Podelili smo svoja razmišljanja sa Čarlijem i on je bio oduševljen da prihvati izazov pisanja Bondove avanture na vreme za objavljivanje u maju – rekla je predstavnica Fleming Publications-a.
“On His Majesty’s Secret Service” biće dostupan digitalno kao e-knjiga, kao audioknjiga, koju čita Čarli Higson, i u tvrdom uvezu, online i u knjižarama od 4. maja..
Kianu Rivs, filmski glumac, producent, reditelj, ali i muzičar, izjavio je kako je kanadski indie bend Alvvays jedan od njegovih omiljenih bendova.
U intervjuu za časopis NME, “John Wick” zvezda rekao je koliko obožava Alvvays priznavši da je njihov poslednji album, “Blue Rev” za sada kupio samo digitalno, ali mu je to svejedno i najdraži album generalno.
Posle bogate i veoma uspešne koncertne sezone tokom 2022. godine, naš priznati kontrabasista i kompozitor Nenad Vasilić, vratio se u studio i uskoro će obradovati publiku novim albumom. Kao najavu, upravo je objavio sjajan spot za numeru pod naslovom “Minority”.
Vasilićev 14. po redu autorski album pojaviće se 1. juna ove godine u izdanju nemačke kuće Galileo Music, a reč je o muzici koju je snimio sa više od dvadeset muzičara iz deset evropskih zemalja. Uži krug publike imao je priliku da se upozna uživo sa Vasilićevom muzikom u izvođenju trija i gudača, premijerno u poznatom klubu Porgy&Bess u Beču, a u Srbiji premijerno na Beogradskom džez festivalu 2020. godine u Domu omladine. Sada će, na novom izdanju, njegove nove kompozicije u ovom sastavu biti dostupne za slušanje svima.
Album “Nenad Vasilić – Bass & Strings“ sadržaće deset pesama snimljenih sa gudačima iz Austrije i Srbije, kao i sa novim internacionalnim klavirskim triom. Tu su i brojni gosti iz SAD, Grčke, Argentine, Španije, što će zvuk novog izdanja ovog istaknutog umetnika, maestra balkanskih ritmova u džezu, učiniti još bogatijim i raznovrsnijim. Repertoar se sastoji od Vasilićevih autorskih numera i duhovnih kompozicija u njegovim aranžmanima.
Album će pratiti četiri videa, a kako će sve zvučati i izgledati, muzičari su nam nagovestili u tizeru i najavi albuma.
Do kraja godine Nenad Vasilić planira još iznenađenja za slušaoce, a jedno od njih očekujemo na jesen: Galileo Music objaviće ekskluksuzno audiofilsko izdanje– 180 gramski vinil, albuma “Bass Room”. Reč je o izuzetno hvaljenom solo bas albumu iz 2019. godine, na kojem Vasilić još jednom potvrdio zašto važi za vrhunskog umetnika u evropskim džez krugovima, u koje je uneo notu balkanskog džeza majstorski kombinovanog sa savremenim muzičkim elementima, kreirajući sopstveni, autentični izraz.
Svoje autorske kompozicije, inspirisane balkanskim ritmovima, džezom i klasičnom muzikom, Nenad Vasilić sa velikim uspehom izvodi u različitim sastavima – od dua do seksteta, kao i na solo nastupima. Muzika koju stvara u stalnoj je interakciji sa publikom, budući da ima više od 80 nastupa godišnje, na koncertnim scenama, festivalima i u klupskim prostorima širom Evrope i u Srbiji. Poslednjih godina posvećen je pedagoškom radu, budući da je 2020. imenovan za redovnog profesora na berlinskom Džez institutu, kao i šefa katedre za kontrabas.
Sedam tonova na gitari koja “imitira” bas, a koje je Džek Vajt pre 20 godina odsvirao po prvi put, donelo nam je, prema mnogim mišljenjima, najveći i najpoznatiji gitarski rif 21. veka – “Seven Nation Army”.
Sve je počelo krajnje jednostavno i neobećavajuće. The White stripes su imali turneju u Australiji 2002. godine, a Džek Vajt je rešio da odsvira svom menadžeru rif, ali ga je ovaj odmah osujetio pričom da to nije ništa posebno.
Vajt je takođe ovu melodiju zamišljao kao temu za Džejmsa Bonda, ali i to mu je pokvario nevericom već navedeni menadžer, rekavši da neće on nikad biti muzičar tog kalibra koji će smišljati takve stvari.
Samo 5 godina kasnije, Vajt je sa Ališom Kis snimio “Another way to die”, pesmu za serijal o tajnom agentu 007, ali to je već neka druga priča.
Ipak, ruku na srce, bend The White stripes pre ove pesme nije baš obećavao da će biti baš toliko veliki. Osvojili su svet indie i garažnog roka, i sumnjalo se da je tu negde i njihov plafon. Ipak, par dubokih tonova na gitari kasnije, koji su odmah zakucali melodiju u naše pamćenje, ritam koji tuče i ubrzava do apsolutnog krešenda u refenu je najavio veliki hit i novu etapu u razvijanju ovog benda. Prvo je pesma osvojila top liste, a onda se 1. aprila 2003. pojavio i album “Elephant”, njihov najbitniji album do tad (mada mu realno nisu doskočili ni posle toga).
U samom tekstu pesme su se dotakli teme koja je oduvek išla oko njihovih glava, a to su tračevi. Pesma je na neki način govorila o Džeku i Meg Vajt, za koje se u to vreme nije znalo da li su brat i sestra ili muž i žena. Misterija je tak kasnije otkrivena da su ustvari bivši muž i žena koji su ostali dobri prijatelji. Ti tračevi i borba protv njih zbog koje sedam svetskih armija neće moći da im pomogne ipak nije bila presudna stvar da ova pesma postane hit, već huk melodije i refrena.
The White Stripes/Photo: facebook@thewhitestripes
Pesma nema tekst u refrenu već samo osnovnu melodiju, koju je publika prihvatila i počela da peva preko nje. Prvo na koncertima u manjim salama, pa na festivalim (bend je nastupio na Exitu 2005.) i stadionima, a onda je pesma počela da živi i mimo samog benda. Postala je navijačka pesma. Navijači raznih klubova su melodiju preuzeli da bi na nju pevali imena svojim omiljenih fudbalera. Naravno ne može zasigurno da se tvrdi ko je prvi počeo, ali neki “sumnjaju” na Belgijance i navijače fudbalskog kluba Briž. Ipak, ceo stil navijanja su kasnije proslavili Italijani, skandiranjem i pevanjem u Kalču, a nedugo zatim i ceo fudbalski svet.
Pesma nije ostala imuna ni na političke manifestacije. Od onih koje bend nije komentarisao, do onih od kojih je svakako želeo da se ogradi. Jedan od lidera labursitčke partije u Britaniji Džeremi Korbin je koristio pesmu u svojim kampanjama a i njegovi glasači su uzvikivali njegovo ime uz tu melodiju i ritam. Tramp je 2016. koristio pesmu u iste svrhe, ali je naišao na osude kako publike tako i samog benda.
U godinama u kojima su gitarski rifovi postali prava retkost, pa čak i u rokenrol muzici i srodnim im žanrovima, pesma “Seven nation army” je postala apsolutni fenomen. Bendu je dala vetar u leđa, a taj vetar Džek Vajt i dalje solo jaše. Navijačima je dala pesmu koji mogu da pevaju, a klincima početnicima na gitari dala je pesmu koju mogu lako da nauče na prvim časovima. Kao “Smoke on a water”, ali sad za neke nove generacije.
Kako je Aleksa otkrio, glumca koji će igrati glavnog lika, „čoveka sa mesecom u očima“, odabrao je Đorđe.
Mladi producent najavio je prethodno da će film biti spreman na proleće ili leto 2023. godine, a da će krajem aprila biti otkriveno ko će tumačiti glavne uloge ovog ostvarenja, posebno glavnog junaka, što je publika kantautora jedva dočekala da sazna.
Aleksa Balašević je sada otkrio ko je glumac koji će ispuniti želju Đorđa Balaševića.
“Vojin Ćetković je ‘Čovek sa Mesecom u očima’. Đoletova želja, velika… I jedina očigledno ispravna odluka. Rekao mi je ‘Znaš kako, nije svet baš premali kao što nekom odgovara. A ni ja nemam vremena da zalazim da li bi neko sa nekog Grenlanda ili Seula to bolje izveo, Vojin je naš, pesma je naša ja tog lika zamišljam tako, ne mogu drugačije. Teško je tu pesmu odslušati a kamoli ulogu izvesti, Ćetko mi se uvek činio da one preteške stvari prihvata kao izazov, i da to posle ne prebacuje već čuva u nekom svom trofejnom folderu. On pogledom može svašta da proizvede, mislim da mu neće biti preterani problem da proizvede i taj mesec. On je ogroman glumac ali pre svega je ono na šta ćeš veoma retko naletati, on je od onih ljudi sa kojima može čovek da sedne…“, napisao je Aleksa Balašević i dodao:
“Uloga iz tatine pesme “Čovek sa Mesecom u očima”’ u filmu predstavlja ratnog veterana trenutnog borilačkog trenera koji jedino u sportu vidi 1% želje za životom. U pesmi, knjizi i tatinoj istinitoj priči on ima različita zanimanja. Nije ovo samo filmska uloga već i most, most izmedju svih gradova i država u regionu a i u svetu, most koji nosi poruku da je za normalnog čoveka svaki rat izgubljen… Od Vukovara do Hirošime, Bejruta… Nek barem na sekund umiri region a kamoli svet. Snimanje počelo u Srbiji, preko Slovenije završavamo u Moldaviji. Hvala svetskom reditelju i ko-producentu Todoru Chapkanovu na svemu”.
Bitne uloge u filmu imaće i Viktor Savić i Aleksandar Radojičić, deo projekta je i legendarni Petar Božović, kao i glumci Aleksandar Gavranić i Miljan Davidović.
U završnici jubilarnog, 70. izdanja Martovskog festivala, u nedelju, 2. aprila od 19:00 časova posle dodele nagrada najboljim autorima i filmovima, u Velikoj sali Doma omladine Beograda biće održana svetska festivalska premijera premijera dokumentarnog filma “Moj Branko ne laže” (2022, Republika Srpska, BiH) u režiji Branka Lazića.
Film je posvećen liku i delu Branka Ćopića i pokušava da odgovori na pitanje kako je vedri pisac, koji je iza sebe ostavio impozantno delo, ozbiljnu oporuku i tragičnu biografiju, postao i ostao “samo” partizanski i dečiji pisac.
Ovaj film snimljen je u produkciji Radio-televizije Republike Srpske, po scenariju Saše Berendike. U filmu učestvuju akademik Matija Bećković, istoričar Predrag Marković, prof. dr Mihajlo Pantić, reditelj Darko Bajić, prof. dr Duško Pevulja, doc. dr Oleg Soldat, književnici Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Vule Žurić…
Rekli su o njemu da je prvi komunistički jeretik, najčitaniji pisac Jugosavije, pisac za narod i sirotinju, najomiljeniji osmeh Beograda, poslednji Krajišnik…
Kako je Branko Ćopić, posleratni najčitaniji, najprevođeniji, najtiražniji pisac čitavog jugoslovenskog prostora, podjednako omiljen i kod dece i kod odraslih, postao prvi jeretik komunističke Jugoslavije?
Branko Lazić/ Photo: Dejan Račić
Branko Lazić rođen je 1968. u Sarajevu, živi u Banjaluci. Urednik je dokumentarnog programa na Radio-televiziji Republike Srpske.
Autor je više od 500 emisija, spotova i dokumentarnih filmova. Radi je kao fotoreporter, snimatelj, reditelj , producent, šef produkcije i direktor programa ATV BL. Mentor na radionicama dokumentarnog filma “Kratkofil panč“.
Dobitnik više od 50 nagrada za dokumentarne filmove, na domaćim i međunarodnim festivalima. Autor 10 dugometražnih i 15 kratkometražnih dokumentarnih filmova.
Martovski festival – 70. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, održava se od 28. marta do 2. aprila 2023. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja.
Jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu ove godine je u znaku velikog jubileja, obeležavanja 70 godina od osnivanja, kakvog do sada nije imao nijedan filmski festival u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.
Pokrovitelji festivala su Grad Beograd, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski centar Srbije, a organizator i izvršni producent festivala je Dom omladine Beograda.
Festival su podržali: Jugoslovenska kinoteka, Austrijski kulturni forum, Zastava film, Filmske novosti, Francuski institut u Beogradu, DPC, Living Pictures, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije.
Umetnička galerija u Velikoj Britaniji objavila je fotografije koje javnost do sada nije videla, a koje je snimio Pol Makartni, pre velike izložbe na kojoj će pokazati kako je “uhvatio” Bitlmaniju kroz objektiv svog foto aparata.
Nacionalna galerija portreta predstavila je pet fotografija iz arhive sa više od 250 slika koje je Makartni snimio između novembra 1963. i februara 1964. godine, a koje će se naći na izložbi krajem juna.
“It was a wonderful sensation to be plunged right back. Here was my own record of our first huge trip, a photographic journal of The Beatles in six cities” – Paul
Među njima su crno-beli autoportreti snimljeni u ogledalu u Parizu, Džon Lenon u glavnom gradu Francuske, Džordž Harison sa sunčanim naočarama u Majami Biču i Ringo Star u Londonu.
Izložba pod nazivom “Fotografije Pola Makartnija 1963-64: Oči oluje”, trajaće tri meseca. Popratna knjiga fotografija i promišljanja biće objavljena 13. juna.
– “72 Seasons”. Prvih 18 godina naših života koje formiraju naše pravo ili lažno ja. Koncept da su nam roditelji rekli “ko smo”… – rekao je Džejms Hetfild o pesmi i nastavio:
– Mislim da je najzanimljiviji deo ovoga nastavak proučavanja tih osnovnih verovanja i kako ona utiču na našu percepciju sveta danas. Veliki deo našeg iskustva odraslih je rekonstrukcija ili reakcija na ova iskustva iz detinjstva. Zatvorenici detinjstva ili oslobađanje od onog ropstva koje nosimo – naveo je pevač grupe Metallica.
Londonska umetnica, kantautorka i čelistkinja Lusinda Šua objavila je debi solo album “YIAN”, za 4 ad. Album je dostupan na vinilu, CD-u, kao i svim digitalnim striming platformama.
Singl “Golden”, izdanje Lusinde Šua iz 2022., napisan iz perspektive njenog mlađeg ja, bio je meditativni uvod u svet albuma YIAN, kome su prethodili i singlovi “Echo”, “An Ocean” i “Something Other Than Years”.
“YIAN” (yàn), znači lasta na kineskom, i deo je Siew Yian – imena imena koje su njeni roditelji dali Šui kako bi sačuvali njenu vezu sa kineskim nasleđem. Kao što ta ptica selica i pevačica živi na dva kontinenta, tako živi i Šua kao umetnica, između engleske, malezijske i kineske kulture koje čine njeno nasleđe.
– Zapis odražava moju potragu za ‘nepoznatim’ delom sebe, nečim što sam nasledila, ali nisam u potpunosti razumela – kaže Šua.
Lucinda Chua Yukitaka Amemiya
Rođena od majke Engleskinje i oca kinesko-malezijskog porekla, delimično sa genima autohtonog malezijskog plemena, odrasla je u engleskom gradu Milton Kejns. Njeni roditelji nisu govorili mandarinski, a njenom okruženju nedostajala je jaka azijska zajednica ili uzori koji su kao ona. Sindrom osećanja da je prevarana i odbačenosti utkali su se u tkivo njenog identiteta, noseći njena osećanja ka nepripadanju i čak odsustvu autentičnosti.
“Kome da se obratim, kad ne ličim na tebe?”,tiho ona šapuće u pesmi “Golden”.
U odsustvu mandarinskog kao maternjeg jezika, muzika je postala način da izrazi delove sebe koji se ne mogu opisati rečima; “YIAN” se yapravo pojavio kao način lečenja.
Duboko introspektivan i potpuno ostvaren nosilac kreativnog izražavanja (Šua je samostalno producirala i osmislila osam od deset pesama), “YIAN” se pojavljuje manje kao album, već više kao pogled na svet, posvećenost učenju i otkrivanju sopstvenog bića izbrušen tokom Šuinog doživotnog pomirenja sa svojom ličnom istorijom i identitetom.
Kroz ovaj proces pronašla je novi jezik kojim je izrazila svoja iskustva, jezik koji je ležao u praksama koje je razvila i kreativnoj zajednici, sa kojom je izgradila solidarnost tokom procesa: koautorstvo vizuelnih identiteta sa glavnim saradnicima Taš Tang (Tash Tung), Džejd Ang Džekmen (Jade Ang Jackman) i Nu Ksuan Hua (Nhu Xuan Hua), scenografima Lidijom Šan (Lydia Chan), Jonkilom Lorens (Jonquil Lawrence) i Erin Ce (Erin Tse). Šua je takođe konstruisala fizički jezik albuma kroz ples sa režiserima pokreta Šantel Fu (Chantel Foo) i Duejnom Nasis (Duane Nasis). Ovaj izraz je najslikovitije prikazan kroz kratki film snimljen za “Echo”, koji je izašao krajem januara.
