Ser Džordž Ajvan Morison, poznatiji po umetničkom imenu Van Morison, jedan je od najpoznatijih svetskih kantautora, koji je tokom višedecenijske karijere objavio 44 studijska albuma i 80 singl ploča.
Ovaj multiinstrumentalista dobitnik je dva Gremija i član je Rokenrol kuće slavnih i Kuće slavnih kompozitora, ali njegovi muzički počeci bili su daleko od idealnih.
Godine 1967. Van Morison je započeo solo karijeru potpisivanjem ugovora sa izdavačem Bang Records i proslavljenim kompozitorom i producentom Bertom Bernsom, koji je zaslužan za neke od legendarnih numera poput “Twist and Shout”, “Here Comes the Night” ili “Everybody Needs Somebody to Love”.
Van Morison je sa Bernsom snimio hit singl “Brown Eyed Girl”, da bi se pesma pojavila na njegovom debitantskom albumu “Blowin’ Your Mind!”. Međutim, problem je bio što Berns nije rekao Morisonu da tokom dvodnevne sesije 28-29. marta 1967. zapravo snima album.
Muzičar je bio nezadovoljan zbog ovoga, a posle iznenadne Bernsove smrti u 38-oj, iste godine, Van Morison je želeo da napusti izdavača. Čelnici Warner Bros. Records bili su srećni što su potpisali ugovor sa Morisonom, ali pre nego što je mogao da započne sa radom i dalje je bio vezan ugovorom sa bivšim izdavačem za koga je morao da napiše još pesama.
Van Morison je odlučio da namerno komponuje 31 “očajnu” numeru za Bang. Ova sesija naziva se “Contractual Obligation”, a ponekad i “Payin’ Dues”. Sve “pesme” imaju trajanje oko jednog minuta, a najduža pod nazivom “The Big Royalty Check” duga je 1:36. Slušajući ih, utisak je da su smišljene na licu mesta tokom snimanja – izvođač zvuči kao da se dosađuje, dok gitara sve više zvuči raštimovano.
Uprkos Morisonovoj naizgled spasonosnoj ideji, snimanje nije bilo dovoljno da ga oslobodi ugovora sa prethodnom diskografskom kućom. Izvršni direktor kompanije Warner Bros. Džo Smit je tvrdio da je morao da odnese 20.000 dolara gangsterima u jednom skladištu na Menhetnu kako bi okončao spor.
Televizijski i filmski pisci i scenaristi u Holivudu danas će glasati o odobrenju štrajka, u pokušaju da izbore povećanje plata.
Kako prenosi Reuters, pregovarači Udruženja američkih pisaca (Writers Guild of America – WGA) zatražili su od oko 11.500 članova da im daju odobrenje da stupe u štrajk posle 1. maja ako pregovori o boljim uslovima rada i većim platama propadnu.
Glasanje o odobrenju štrajka ima za cilj da poveća pritisak na kompanije kao što su Netflix i Walt Disney i navede ih da podignu plate piscima, koji navode da su njihova primanja umanjena zbog takozvane “steaming revolucije”, što je rezultiralo kraćim TV sezonama i manjim konačnim zaradama za pisce.
– Osećamo se kao da smo godinama bili potcenjeni – rekao je scenarista iz pregovaračkog odbora WGA Džon Avgust.
I voted YES on the Strike Authorization. Companies say this is a bad time to pay us what we’re worth. Same line in 2007, “we’re in a recession!” 2 yrs later: “peak TV.” Companies will THRIVE. We start the process that MAKES THAT HAPPEN & need to be paid accordingly. #WGAStronghttps://t.co/waxZ8gyi01
Agencija podseća da je poslednji štrajk WGA iz 2007. i 2008. trajao 100 dana.
Kako se navodi, vlasnici studija ne žele još jedan poremećaj u industriji, posebno nakon što je pandemija kovida-19 na više meseci zatvorila proizvodnju širom sveta.
Većina TV i filmskih pisaca živi u Los Anđelesu ili Njujorku.
Avgust je rekao kako pisci veruju da je pravi trenutak da se zalažu za veće plate, u vreme kada medijske kompanije rade na pronalaženju prave ravnoteže između potrošnje i profita od strimovanja.
– Ovo je trenutak da zaista vodimo razgovor o tome kako trenutno pravimo televiziju i da se pobrinemo da pisci budu propisno plaćeni – rekao je Avgust.
Pevačica, kompozitorka i dugogodišnja saradnica američkog benda The National, Kejt Stejbls vraća se na scenu čudesnim novim albumom projekta This Is The Kit.
U produkciji talentovanog Grafa Rajsa iz Super Furriy Animals, studijsko izdanje pod nazivom “Careful Of Your Keepers“ koji se očekuje 9. juna (Rough Trade Records), obuhvata koncept ekstrospekcije, a prvi singl “Inside Outside“ predstavlja savršen primer moći perspektive.
Pesma se stalno razvija do viklovane groznice dok Kejt teoretiše: “Koliko se nešto menja? Ili se menja samo način na koji to vidimo?”
Stoner rok mašina,She Loves Pablo desetu godišnjicu albuma “Burn and Levitate” proslaviće koncertom u četvrtak, 20. aprila u Vintage Industrialu.
She Loves Pablo već više od 15 godina čini okosnicu hrvatske alternativne scene, a svako studijsko izdanje redovno se nađe na listi ponajboljih izdanja godine.
Baza vernih fanova benda širi se neprestano, čemu doprinosi i njihova impresivna diskografija i brojni hitovi kao što su: “Gamblin”, “Rubber Band”, “I Am the Motor”, “Next of Kin”, “Houdini”, “Operator”, “Crumble”…
She Loves Pablo su delili binu sa poznatim muzičkim imenima kao što su Clutch, Red Fang, Karma To Burn, Colour Haze kaoi sa braćom Kavalera, osnivačima Sepulture.
Nekoliko puta su se otisnuli na velike evropske turneje, a zbog jedinstvenog odnosa s publikom i užarene atmosfere prilikom live nastupa prati ih glas benda čiji se koncerti ne propuštaju.
Poznata američka glumica Džejn Simor (72) ispričala je kakvo je iskustvo doživela kada je 1988. godine bila na granici kliničke smrti.
– Videla sam belu svetlost i sve oko mene kako vrište i pokušavaju da me reanimiraju – rekla je Simorova u intervjuu za londonski dnevnik Independent.
Ova britanska glumica je stekla slavu kao Bond devojka u filmu “Živi i pusti druge da umru”, ali tokom snjimanja umalo i sama nije umrla zbog teškog bronhitisa.
Na pitanje novinara da li veruje da se nešto dešava nakon što čovek premine ona je odgovorila da ne zna.
– Nemam pojma. Znam da sam napustila svoje telo i videla sam belo svetlo. Sasvim jasno sam videla i čula kako oko mene vrište i pokušavaju da me reanimiraju. Uspeli su u tome. Kada ste van svoga tela, sve je veoma mirno – rekla je glumica i osvnula se na svoj život rekavši da ne žali ni za čim.
– Zaista ne žalim ni za čim. Verovatno sam napravila milione grešaka, ali mislim da sam izrasla iz svih iskustava koje sam imala. U poređenju s mnogim ljudima, ja sam imala apsolutno magičan život.
Beogradski mesec fotografije, u utorak, 18. aprila od 18:00 do 19:30 časova u UK Parobrod (Kapetan Mišina 6a) vas poziva na otvaranje virtuelne izložbe fotografija Ivana Hadži Zdravkovića Sose pod nazivom “Pareidolia – Lica Stare Planine”.
Izložba fotografije, kojom se obeležava desetogdišnjica od smrti umetnika, biće predstavljene u digitalnoj formi i putem NFT tehnologije u virtuelnom prostoru Metaversa. Posetioci će na otvaranju biti u prilici da pomoću VR naočara posete izložbu u virtuelnom svetu i kao avatari komuniciraju između sebe.
Tim izložbe čine: Ivana Ehrensvärd, Ljudmila Đukić, Jelena Macanović. Nakon otvaranja, Ivana Ehrensvärd će održati predavanje o osnovama NFT-a, problemima koje je ova tehnologija rešila u svetu digitalne umetnosti i mogućnostima koje pruža umetnicima.
Ovo je prvo od četiri predavanja na temu virtuelnog izlaganja i NFT-ova koje će se održati u okviru predavačkog programa Beogradskog meseca fotografije.
Američki reditelj Kventin Tarantino (60) rekao je da u njegovim filmovima nema erootskih scena zato što, kako je rekao, seks nije deo njegove vizije kinematografije.
On je u intervjuu za španski list Diary ARA rekao da je istina da je u stvarnom životu muka snimati scene seksa i da su svi vrlo napeti, prenosi New York Post.
Povodom obeležavanja 20 godina od osnivanja i prvog koncerta, Multikultivator predstavlja koncertni serijal “Multiversity Discoveries“.
Đorđo Damjanić/ Photo: Promoo (Multikultivator)
Italijanski trombonista srpskog porekla, Đorđo Damjanić nastupiće sa pijanistom Vukom Božilovićem u četvrtak, 20. aprila u sali Beogradske filharmonije sa početkom u 20:00 časova.
Kroz platformu za savremeno muzičko obrazovanje “Multiverzitet“ organizacija Multikultivator sarađuje sa brojnim ustanovama, formalnim i neformalnim grupama i pojedincima iz svih krajeva sveta koji se bave selekcijom i profesionalnim usavršavanjem muzičkih talenata.
Program “MultiversityDiscoveries“ pokrenut je sa željom da svoja otkrića, mlade muzičare koji tek treba da zablistaju u punom sjaju, podeli sa koncertnom publikom i širom javnošću.
Đorđo Damjanić/ Photo: Promoo (Multikultivator)
Đorđo Damjanić (2002.) započeo je muzičko obrazovanje kao pijanista kada je imao 6 godina. Kao srednjoškolac otkrio je novu strast – trombon! Po završetku srednje škole usavršavanje je nastavio na Muzičkom konzervatorijumu u Peruđi i na novom instrumentu.
Nastupao je na brojnim koncertima sa školskim orkestrom, koji je 2018. godine osvojio prvu nagradu na prestižnom takmičenju u Teatro di San Carlo u Napulju, kao i sa orkestrom mladih iz Asisija (Orchestra Giovanile di Assisi).
Trenutno nastupa kao prvi trombon omladinskog orkestra regije Umbrija (Orchestra Giovanile Regionale Umbria).
Đorđo Damjanić/ Photo: Promoo (Multikultivator)
Student je druge godine na Conservatorio Casella L`Aquila u klasi profesora Alda Katerine. Od početka 2023. godine Đorđo je nastupio na dva koncerta sa Orchestra da Camera di Perugia.
Učestvovao je i u snimanju muzike za italijansku TV seriju “M” sa duvačkim orkestrom Ferentino, sa kojim će objaviti i CD.
Brojni majstorski časovi sa nekim od najzčajnijih trombonista omogućili su Đorđu da svoj instrument sagleda iz različitih perspektiva i da već kao student potraži svoj izraz i ton.
Na koncertu u sali Beogradske filharmonije povešće vas na put kroz različite stilove i prikazati širok spektar mogućnosti instrumenta koji svira.
Vuk Božilovič/ Photo: Promoo (Multikultivator)
Nastupiće sa pijanistom Vukom Božilovićem – još jednim otkrićem Multiverziteta. Vuk Božilović (1993.) jedan je od najtalentovanijih pijanista svoje generacije.
Sarađivao je sa renomiranim profesorima i pijanistima iz Srbije i inostranstva. Osnovne i Master studije završio je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi pijanistkinje i profesorke Lidije Stanković, a 2020. godine stekao je i Master diplomu na College of Chinese and ASEAN Arts u Кini u klasi renomiranog ruskog profesora i pijaniste Pavela Rajkerusa.
Na takmičenju “The first LSH Aisa Piano Competition“ u oktobru 2018. godine u Кini, osvojio je prvo mesto među 500 izvođača iz celog sveta.
Nastupao je na koncertima i takmičenjima, kako u svim renomiranim koncertnim salama u Beogradu, tako i u većim koncertnim salama širom zemlje i inostranstva.
Pop pevačica Ana Đurić Konstrakta obeležila je u srpskoj muzici prethodnu 2022. godinu zbog učešća na Evroviziji u Torinu, gde je zauzela peto mesto, a za Tanjug kaže da muzika mnogo brže komunicira sa ljudima nego što to čini politika.
Ona je naglasila da nije sigurna da li posle predaje evrovizijske “krune” ima više vremena za sve, privatan život, odnose sa medijima.
– Ne žurim mnogo sada, tako da će se naći vremena, samo bih volela da i drugi budu strpljivi – kaže Konstrakta.
Možda deluje komplikovano “odvojiti” Anu Đurić i Konstraktu danas. Umetnica misli da ih je razdvojila, tako da priča o Konstrakti u trećem licu, ne u prvom.
– Sležu mi se i dalje utisci oko svega što se izdešavalo u poslednjih godinu dana i gledam kako i kuda dalje, da se uspostavim na nekom putu – kaže ona.
Konstrakta je dugo prisutna na domaćoj muzičkoj sceni, najpre kao vokal u elektro bendu Mistake Mistake, a kasnije punu afirmaciju doživljava kao jedan od vokala neobične grupe Zemlja gruva. Kao da je bilo potrebno 20 godina da sada konačno izbije u prvi plan.
– Nekako su se poklopile kockice. Našla sam se na mestu gde sam dobila dobru vidljivost, iskomunicirala sam i bilo je verovatno svima jasno to što sam imala da kažem. Onda, bavila sam se jednom opštom temom u kojoj su se mnogi prepoznali. Ne samo zdravstvenom zaštitom, već i našom nezaštićenošću u današnje vreme. I to je bila pesma u kojoj su svi mogli da se prepoznaju, ma kom narativu to pripadalo – objasnila je Ana Đurić Konstrakta.
Konstrakta je svesna da se njena hit pesma “In Corpore Sano” sluša uveliko na svadbama i rođendanima, jer je prešla granicu i stekla toliku popularnost, iako tematika nije primerena za te prilike.
– Ima dosta slojeva ta pesma, a kada dođemo do rođendana i svadbe, uglavnom tamo dolazimo do duhovitog segmenta “Šta ćemo sad”. To mi je inače uzrečica koju često koristim. Našli smo se u situaciji koju treba promisliti – smatra kreativna umetnica.
Njena pesma “In Corpore Sano” uspela je da ujedini ceo region bivše Jugoslavije, što se nije desilo odavno. Ida Prester je primetila, da je “Konstrakti kao ženi sa lavorom pošlo za rukom sve ono što nije Dejtonu i nevladinim organizacijama”.
– Ida Prester je dotakla tu suštinu, a to je da muzika mnogo brže komunicira od svega drugog, posebno od politike. To uvek treba imati u vidu, jer ona pre spaja, nego što razdvaja – iskazala je svoj stav na tu temu naša umetnica, koja je doživela ogromnu popularnost koja ne jenjava već skoro godinu dana.
Pseudonim Konstrakta je dala sama sebi, kada je imala 20 godina jer je volela da komponuje rime na specifičan način, matematički, što je u skladu sa njenom profesijom, arhitekturom. Pseudonim znači – biti racionalno emocionalan.
Kao varijanta pseudonima javlja se i engleski, latinični oblik Constructa, sa kojim se Ana premijerno predstavila kao član elektro benda Mistake Mistake, a zanimljivo da se kasnije Ana pod istim oblikom alijasa bavila arhitekturom.
Prema njemim rečima, “diploma studija arhitekture kao opšte obrazovanje joj znači i za stvaranje muzike, jer projektovanje podrazumeva organizaciju rada”, tako da je tu “veštinu mogla da primeni na muzičko stvaralaštvo”.
Najnovija Konstraktina pesma “Evo, obećavam!” zapravo je nastala pre hit numere “In corpore sano”, i svih navedenih solo kompozicija, i više je nego aktuelna, jer pripoveda o anksioznosti, depresiji, usamljenosti.
– Ta pesma je bila gotova pre pesama koje su objavljene pod imenom Konstrakta, ali nekako nije bilo prilike da je “zgotovimo” u pravom trenutku. Tada nismo nigde žurili, onda je naišao prirodno “Triptih”, koji smo pogurali. Nisam imala vremena kasnije kada mi se sve dešavalo oko Evrovizije u poslednjih godinu dana da snimim neku novu pesmu, a ovu smo naravno želeli da objavimo. Ono na čemu sam insistirala jeste da je isprati video spot, da je dopuni. Važno mi je bilo da “Evo, obećavam” izađe kao audio i video format – naglasila je Konstrakta.
Ona je navela da je i ovde u pitanju jedan mali omnibus, takođe triptih, koji imaju naslove “Depresivan sam”, “Anksiozan sam” i “Evo, obećavam”.
Imali su na taj način pravi eksperiment koji je trebalo sastaviti u celinu, gde su te segmente pisali različiti autori (Nikola Stojanović, Marčela Zanki i Isidora Bulatović) i Konstrakta je veoma zadovoljna rezultatom projekta.
– Ta dva psihička stanja koja su najviše prisutna – anksioznost i depresija, dotičem kratko i na subjektivan način, a paralelno sa tim ide naizgled ljubavni susret neko dvoje ili možda susret unutar jednog čoveka, koji bi trebalo da obeća rešenje. To i jeste naša stvarnost – opisala je Konstrakta svoju novu pesmu “Evo, obećavam”.
Muzičarka je istakla da je u toj pesmi predstavila sve ono što je sama iskusila, te da u njenom okruženju “žene su te koje se bore sa depresijom, a muškarci sa anksioznošću”. Međutim, kako je čitala statistike, žene izgleda imaju oba ta stanja gotovo podjednako.
Ona smatra da je možda “razlog tome i pozicija u kojoj se žene i dalje danas nalaze, a to je – zavisnost, nesigurnost, neizvesnost, teže obezbeđivanje prostora za sebe”.
“Flashdance” danas slavi 40. rođendan, a kada je sniman, učesnici su se nadali da će biti uspešan, ali verovatno se niko nije nadao da će posle nekog vremena postati kultno ostvarenje koje mnogi i danas rado repriziraju.
Ovaj film studija Paramount predstavlja prvu saradnju producenata Džerija Brukhajmera i Dona Simpsona, koji su kasnije postali poznati po hit filmovima “Policajac sa Beverli Hilsa” i “Top Gan”.
Scenario je napisao Džo Esterhaz, a radnja prati Aleks koja radi kao varilac u Pitsburgu, a tokom noći nastupa u kabare baru i sanja da postane profesionalna igračica.
Brukhajmer se seća da je bilo problema sa izborom glavne glumice, ali da je reditelj Adrijan Lin bio siguran da će to biti Dženifer Bils, koja je na kraju i odabrana.
Za glavnu mušku ulogu u konkurenciji je bio i Kevin Kostner, koji je čitao tekst sa Bils i drugim glumicama, ali je na kraju ipak odabran Majkl Nouri, za koga kaže da je “zgodan i talentovan glumac koji je odlično uradio svoj posao”.
Dženifer Bils je po završetku srednje škole radila u Parizu kako bi zaradila novac, kada joj je stiglo pismo od agenta da svrati u Njujork u povratku do Čikaga. Prvu noć provela je u parku, dok joj majka nije rekla da prespava kod rođaka.
Odbila je da se skine za ulogu, uprkos uprkos insistiranju reditelja Lina, koji je na kraju ipak ispoštovao njenu želju, iako je bio poznat po ostvarenjima sa erotskim scenama.
“Flashdance” je inspirisao mnoge devojke da nose bluze spuštene na jednom ramenu, a za tu odluku delimično je odgovorna sama Dženifer Bils. Ona je ostavila jednu bluzu predugo u sušilici, zbog čega nije mogla da joj prođe glava kroz otvor, pa je zato isekla rupu, što je kasnije iskoristio i dizajner kostima.
Film je po izlasku zaradio mešovite komentare kod kritičara, ali je kod gledalaca reakcija ipak bila pozitivnija, pa je zarada bila sjajna, a kasnije su stigle čak i 4 nominacije za Oskara.
