Snimanje biografskog filma o kraljici popa je zaustavljeno, prenosi Variety.
Spekulacije o sudbini filma počele su prošle nedelje čim je Madona najavila svoju svetsku turneju na kojoj su koncerti u Njujorku, Londonu, Parizu, rasprodati za nekoliko minuta.
Iako je bio najavljivan za 2020. godinu, sa razvojem projekta filma se počelo tek 2022. godine. Madona je radila na dva nacrta scenarija, koja obuhvataju velike delove njenog kreativnog i ličnog života.
Prvobitna verzija scenarija je bila napisana sa Oskarovkom Dijablo Kodi. Madonu je trebalo da igra Džulija Garner, zvezda Netfliksove serije “Inventing Anna”.
Očigledno, moraćemo da sačekamo još neko vreme da pogledamo život kraljice popa na bioskopskom platnu.
Oni koji pate od migrene često se na nju žale, a duhoviti tekst o tom čestom zdravstvenom problemu je opisala glumica Ana Marija Bokor Vrdoljak.
Dvojac ShyBy, koji čine kompozitor i muzičar Ivan Arnold i glumac Mario Mirković, napisali su muziku na njen tekst, a sve zajedno odlično se nadovezalo na muzički izraz Davorina Bogovića koji je ovu pesmu otpevao u duetu s autorkom teksta, inače glumicom pozorišta Žar ptica, saopšteno je iz Croatia Recordsa.
Ana Mariji je ovo prva muzička saradnja van pozorišta, a pesmu je napisala još pre nekoliko godina.
– Već dugo patim od migrene i jednostavno sam na papir stavila sve što osećam zbog toga. Kad smo tekst spojili s muzikom i aranžmanom koji je napisao Mario Mirković shvatili smo da imamo odličnu rok pesmu za koju smo uvereni kako će mnogi pevušiti. Povezala sam se s Davorinom Bogovićem, mojim muzičkim idolom, a na moje oduševljenje on je pristao da pesmu otpevamo zajedno i da se nađe na njegovom novom albumu. Eto, osim što pevam sa svojim idolom, ostvario mi se i moj devojački san da budem rok pevačica – navodi Ana.
Za ovu pesmu snimljen je i spot čiju režiju potpisuje Jerko Domagoj Vrdoljak.
Bogović, legenda Prljavog kazališta, kaže kako ga pesma podsjeća na hit “Je t’aime”, jer se radi o prizorima iz bračnog života.
– Svidela mi se i uklapa se u moj stil, a sad sam u petoj brzini jer spremam novi album – dodao je Davorin Bogović.
– Što se tiče rok muzike ući će u neku fazu muzeja, u koju je (Đuzepe) Verdi ušao sa svojim operama. Pa će Bitlse, Stonse, Zabranjeno pušenje svirati neko drugi, ali će energija biti manje-više ista ili slična – rekao je muzičar Nele Karajlić u nedavnom intervjuu za Tanjug Reflektor.
Karajlić se naročito osvrnuo na novu sezonu serije “Složna braća – Nekst đenerejšn”, istakavši da je njen problem format u kojem je prisiljena da bude spakovana, kao “jedina na planeti komedija a traje 50 minuta, što se obično ne radi”.
– Obično komedije, čak i one koje smo gledali kao klinici, od ‘Monti Pajtona’, preko ‘Pozorišta u kući’, ‘Mućki’ ili ‘Alo, alo’, traju pola satA. Nas je strpalo u nezgodan kalup da ispričamo duhovitu priču, komediju zabune, ali da naša epizoda mora da traje skoro duplo – istakao je Karajlić.
Prema njegovim rečima, “Složna braća” su uspela zato što su se ljudi zakačili za junake, a serija je privukla u onom najvažnijem – vedrinom i dobrom voljom, “čak iako glavni junaci imaju sve mane naših naroda i narodnosti”.
– Glumci su, njihovi karakteri, pogođeni. Vrlo su sugestivni i privukli su publiku na svoju stranu – naveo je Karajlić.
Kada je osamdesetih rađen humoristički televizijski serijal “Top lista nadrealista”, što se tiče dijaloga “scenario naizgled nije postojao, ali je bio duboko usađen u naš mentalitet i onda je bilo dovoljno da se u skeču podele uloge”, podsetio je Karajlić.
Prema njegovim rečima, kada se radi sa ljudima koji ne pripadaju vašem socijalnom, kulturološkom i miljeu vaših godina morate imati mnogo precizniji tekst na papiru i glumca koji ume da prenese poruku i da je vešt i simpatičan.
– Najvažniji posao ‘Složne braće’ je bio upravo kasting. Kako da izaberemo osam glumaca koji će između sebe da dodaju loptu, a da izgledaju kao da su fudbalski klub Barselona, a ne Čukarički – istakao je Karajlić.
Upitan kako će izgledati kafana “Složna braća” 2055. godine, Karajlić je rekao da je uvek optimista jer mislim da “kakvu kod prepreku imamo, ne samo na Balkanu, nego svet, da smo u stanju da je na neki način preskočimo, da uvek na kraju pobedi nešto što možemo nazvat dobrim”.
– Kako god da se okrenu stvari uvek će postojati jedna tačka koja će ljude sa ovih prostora privući sebi, kao neka sila gravitacije, u kojoj će ljudi početi da komuniciraju i traže način da im život bude lepši – ocenio je Karajlić.
Dr Nele Karajlić/Rock Star Fest 2022/Photo: AleX
Primetivši da je “čovek prokleto biće, gramziv, pohlepan”, Karajlić je dodao da svi junaci u ‘Složnoj braći’, osim dvoje mladih, “imaju karakteristiku da im je još koji dinar da maznu”.
Govoreći o budućnosti živog izvođenja u svetu tehnoloških rezolucija, Karajlić je rekao da će preživeti jer “ne postoji nijedan trenutak u istoriji ljudskog roda da neko nije pokušao pokretom, glasom, rečenicom da probudi uzbuđenje”.
Prema njegovim rečima, izvođači će biti uslovljeni određenom tehnologijom pa će publika tražiti sve više od onih koji nastupaju u tehnološkom smislu.
– Što se tiče rok muzike ući će u neku fazu muzeja, u koju je (Đuzepe) Verdi ušao sa svojim operama. Pa će Bitlse, Stonse, Zabranjeno pušenje svirati neko drugi, ali će energija biti manje-više ista ili slična – naglasio je pevač.
Tehnološki je moguće da će se snimci rok muzičara nakon njihove smrti programski puštati na koncerti na stadionima, ali Karajlić pre veruje da će biti kaver bendova, kao što već sviraju muziku AC/DC ili Pink Floyd.
– Najvažnije je da živi nastup preživi, a hoće sigurno. Pozorište sigurno. Ono ne može da se zameni, ne može nijedna filmska traka da zameni čoveka koji igra ispred vas, kome vidite lice i graške znoja. Klasično slikarstvo će da preživi. Mona Liza će ostati Mona Liza. I naravno knjiga. Ona je neuništiva – objasnio je Karajlić.
Panic! At the Disco prestaje s radom. Posle gotovo dve decenije rada, vođa benda Brendon Juri objavio je da će se grupa raspasti posle predstojeće evropske turneje.
– Bilo je to pakleno putovanje – napisao je Juri u izjavi na društvenim mrežama. – Odrastajući u Vegasu, nikad nisam mogao da zamislim kuda će me ovaj život odvesti. Pamtimo toliko mesta po celom svetu i sve prijatelje koje smo stekli putem. Ali ponekad putovanje mora da se završi da bi novo počelo. Pokušavali smo to da zadržimo za sebe, iako su neki od vas možda čuli da [moja žena] Sara i ja očekujemo dete vrlo brzo! Mogućnost da budem otac i da gledam svoju ženu kako postaje majka istovremeno je ponizna i uzbudljiva. Radujem se ovoj sledećoj avanturi.
Juri je zaključio objavu: – Ipak, priveđču ovo poglavlje svog života kraju i usmeriću energiju na svoju porodicu, tako da Panic! At the Disco više neće postojati. Hvala vam svima na neizmernoj podršci tokom godina. Sedeo sam ovde pokušavajući da smislim savršen način da to kažem i zaista ne mogu rečima da opišem koliko nam je to značilo. Bilo da ste ovde od početka ili nas tek otkrivate, bilo nam je zadovoljstvo ne samo da delimo pozornicu s toliko talentovanih ljudi, već i deliti vreme s vama… Volim vas, cenim i hvala vam što postojite.
Uri je pokrenuo Panic! At the Disco kao srednjoškolac 2004. s gitaristom Rajanom Rosom i bubnjarom Spenserom Smitom, a njihov prvenac “A Fever You Can’t Sweat Out” usledio je naredne godine. Posle nekoliko promena postave na njihova sledeća tri albuma, bend je načelno postao Urijev solo projekat albumom “Death of a Bachelor” iz 2016. godine. Prošlog avgusta, Panic! su objavili svoj poslednji studijski album, “Viva Las Vengeance”.
Nedugo pošto je ponovno oformljena američka heavy metal atrakcija Pantera izbačena s ovogodišnje liste izvođača na nemačkim festivalima Rock Am Ring i Rock Im Park zbog rasističkih ispada u prošlosti od strane pevača Fila Anselma, bečki organizator otkazao je i austrijski koncert.
Iz austrijske stranke Zelenih su tražili otkazivanje planiranog koncerta američke grupe 31. maja u bečkom Gasometru.
Na prethodni upit PULS 24 nisu želeli ništa da komentarišu, pa su optužbe odbacili kao “nemačku temu”. Ali, pritisnuti rastućim nezadovoljstvom, organizatori su doneli odluku da se koncert otkazuje i da će sav novac od ulaznica biti vraćen.
“Zbog svoje nacionalsocijalističke prošlosti, Beč ima posebnu istorijsku odgovornost da se suprotstavi svakom obliku desnog ekstremizma. Pojava Pantere potpuno je nespojiva s ovom odgovornošću”, poručili su bečki Zeleni i dodali: “Stoga je poruka iz Beča jasna: Nema pozornice za Hitlerov pozdrav, nema pozornice za Panteru!”.
Polaridi su nastali početkom 2020. godine kada su Višeslav Šošić i Sven Pavlović svoju strast prema muzici i stvaranju, pretočili u prvu pesmu.
Tada počinje njihovo zajedničko muzičko putovanje koje je dosada iznedrilo pet singlova: “Kad si tu“, “Ne budi me”, “Hej bejbe“, “Kratki pogledi” i “Soba”.
– Našim novim singlom “Voda” definitivno najavljujemo izlazak albuma koji bi svijetlo dana trebao ugledati u martu ili aprilu ove godine. Naporno radimo i ono malo slobodnog vremena koje nađemo posvećujemo završetku cijelog projekta – poručili su Višeslav i Sven.
Intimnu i melanholičnu pesmu “Voda”, Sven i Višeslav su sami odsvirali i snimili u Sunday Studiju u Svetoj Nedelji. Za miks i mastering bio je zaslužan Jelenko Hodak iz Green Hill studija.
– Za spot smo se još jednom odlučili surađivati s Laurom Martinović koja je već napravila animaciju za našu pjesmu “Soba“ i moramo naglasiti da smo jako zadovoljni krajnjim rezultatom. Laurina je animacija i ovaj put fenomenalna.
Pesma “Voda“ u izdanju izdavačke kuće Basic & Rough dostupna je putem svih digitalnih platformi, a video možete da pogledate u nastavku.
Pet godina posle prvog izdanja Retrospektakla obeleževa se dvadesetpeta godišnjica karijere Marka Nastića i slavi događaj koji je u svoj fokus postavio domaće disk džokeje kao zvezde jednog spektakla.
Retrospektakl je događaj koji je spojio sve generacije ljubitelja elektronske muzike i ostavio neizbrisiv trag u domaćem klabingu.
Ovog puta umesto na dvadeset, noć će se deliti na dvadeset pet godina. U svakoj godini puštaće se po četiri najveća hita koji su obeležili tu godinu.
Povezuje se prošlost i budućnost. Mladost i zrelost. Decenije, godine, dane i minute.
Retrospektakl/ Photo: Marko Obradović Edge
Muzičko putovanje na kojem se premotava dvadeset pet godina i sto najvećih hitova koji su obeležili faze u razvoju elektronske muzike.
Za 8000 fanova elektronske muzike tog aprila u Hangaru Luke Beograd, nastupiće 50 DJ zvezda domaćeg klabinga u 8 sati neprekidne muzike, uz 100 najvećih hitova.
Da podsetimo, u svojevrsnom muzičkom putovanju u maju 2018. godine, umesto planiranih 20, Marku Nastiću se na bini pridružilo čak 34 disk džokeja koji su rame uz rame sa njim puštali najveće klupske hitove više od osam sati u kontinuitetu.
Retrospektakl je zaista bio spektakularna retrospektiva svega najboljeg što poznajemo od elektronske muzike.
Marko Nastić, Retrospektakl,/ Photo: Marko Obradović Edge
– Odavno se na jednom događaju nisu okupile sve generacije klabera na jednom mestu, a nikada ranije se nije desilo da starija publika (35+) na tako velikom događaju dominira u poseti. Ovo jasno pokazuje da su koncept i energija koja se stvorila oko obeležavanja godišnjice moje karijere bili motiv da starije generacije ljubitelja elektronske muzike izađu to veče i sretnu se sa starim prijateljima i vide sve one sa kojima su odrastali uz elektronsku muziku i naravno, i skoro sve izvođače koji su učestvovali u stvaranju domaće scene na jednom mestu. Verujem da će ove godine biti još uzbudljivije – izjavio je Marko Nastić.
Ovaj događaj je poseban po tome što se neće biti fokusiran na aktuelne trendove u elektronskoj muzici, niti će se baviti stranim izvođačima i zvezdama sa ove globalne scene, već će u fokusu ovog tematskog događaja ostati domaći izvođači i njihov domaćin Marko Nastić, sa programom baziranim na retrospektivi najvećih klupskih hitova.
Baziran na ovakvim principima, rođen je novi brand-name muzički događaj koji će pored spektakularne zabave za svoju publiku, u fokusu svoje misije imati očuvanje domaće scene i unapređenje standarda u produkciji događaja.
Retrospektakl/ Photo: Marko Obradović Edge
Kontigent ulaznica po superpromotivnoj ceni u prodaji je od 23. januara preko prodajne mreže Ticket Visiona.
O književnosti, nagradama, roditeljstvu… sa dobitnikom književne nagrade Zlatni hrast
Dejan Katalina je beogradski pisac i novinar. Objavio je 11 knjiga proze, među kojima su najzapaženije bile zbirke priča “Varikina” i “Kako izbeći ljubav na svakom ćošku”, kao i romani “Košmarenje” i “Precrtani”. Povremeni je kolumnista Headlinera.
Nedavno je postao laureat nagrade Zlatni hrast za najbolju knjigu pesama.
U konkurenciji od 124 prihvaćena rukopisa, žiri je sačinio uži izbor od 21. autora i rukopisa. Među ponuđenim rukopisima, žiri je odlučio da nagradu Zlatni hrast, za najbolju knjigu poezije 2022. godine, dodeli Dejanu Katalini za knjigu “Hitovi poznog kapitalizma”. Knjiga će biti objavljena u prvoj polovini ove godine, kada će autoru biti i dodeljena nagrada.
Uz česttke, prenosimo intervju koji je Dejan Katalina dao kolegnici Marini Kornicer sa portala Bookmate Žurnal.
Nameće se prvo pitanje, otkud vi u poeziji?
– Kod mene je, izgleda, sve naopako. Pisci obično počnu karijeru sa pesmama i kratkim pričama, pa kasnije, kad osete da su sazreli, hvataju se u koštac s romanima. Pošto sam se rodio naopako, odnosno izašao na noge, a ne na glavu, tako, verovatno, većinu stvari radim naopačke, pa sam nakon romana, u predvečerje svoje spisateljske karijere, napisao zbirku pesama. U vreme kad sam postao otac i kad sam bio preokupiran borbom za egzistenciju radeći na jednom portalu i nakon toga se baveći porodičnim obavezama, više nisam imao vremena, a ni snage, da svoju maštu i energiju uposlim pisanjem novog romana, pa sam svoje impresije i depresije zapisivao u jedan mali notes koji sam stalno nosio u džepu. Prve pesme bile su nevešte i skarabudžene. Međutim, ubrzo sam nekako prebacio mozak na poetsku frekvenciju koja je počela da slaže rečenice tako da dobiju pravi smisao, metriku i na posletku odgovarajuću poruku. Tako je nastalo ono što ću kasnije prekucati u kompjuter i nazvati “Hitovima poznog kapitalizma”. Sam naziv zbirke je ironičan i, po meni, predstavlja odraz vremena u kojem živimo – dok nas brutalni kapitalizam satire otimajući nam život u zamenu za pare sa kojima pokrivamo najosnovnije troškove i kupujemo šareniš koji nam u principu i ne treba, mi sve to posmatramo kao neku vrstu reklame u kojoj smo naizgled glavne zvezde, a zapravo smo hitovi za jednokratnu upotrebu! Pesme, inače, tematizuju pokušaj ostvarenja ljubavi i elementarne ljudskosti u doba digitalnog makijavelizma, opšte glorifikacije materijalnog bogatstva i pretvaranja politike u globalni rijaliti šou – sve to posmatrano iz mikro perspektive pojedinca usred vremena koje pokušava da zatre svaki pokušaj individualizma i nametne kolektivizam, tačnije masovnu hipnozu putem svih mogućih medija, kao jedini prihvatljivi model života. Teme nisu nove, ali sam pokušao da ih filtriram kroz lična iskustva i svoju duhovnu optiku.
Dejan Katalina/Photo: Jana Mitrovic @hylaaa
I, eto, za prvu knjigu poezije dobili ste nagradu?
– Da. Ja sam ovu zbirku najpre poslao Vedrani Rudan da pročita i njoj se dopala, pa ju je prosledila svom prijatelju Flaviu Rigonatu, vlasniku izdavačke kuće “LOM”, koja objavljuje veliki broj knjiga poezije. Njemu su se pesme takođe dopale, ali me je obavestio da u tom trenutku ima previše izdanja koje čekaju objavljivanje, te da bi moja knjiga mogla da dođe na red za dve godine. Onda je moja supruga videla na Instragramu konkurs za nagradu Zlatni hrast izdavačke kuće “Nova poetika” i tako sam poslao rukopis u oktobru ove godine. Bili smo totalno iznenađeni kad smo videli objavu da je zbirka pobedila na ovom regionalnom konkursu. Ne da to nisam očekivao, nego sam mislio da pesme bacam u bunar. Ovo je, inače, prva nagrada za književnost koju sam dobio nakon objavljenih jedanaest proznih knjiga. Drago mi je što su ljudi iz žirija prepoznali u mojim pesmama kvalitet za nagradu i što su je dodelili samo na osnovu mog rada, što je danas zaista retkost.
Mnogi smatraju da današnjom literarnom scenom dominiraju romani i da je poezija prevaziđena i skrajnuta, barem u komercijalnom smislu?
– To je tačno, ali imam utisak da u ovom vremenu u kojem se sve strašno ubrzalo, poezija ipak može da pronađe put do čitalaca i njihove pažnje. Pesme mu dođu kao neke stilizovane objave s društvenih mreža, putem kojih se mogu poslati poruke ili ispričati kratke i efektne priče u kojima će se ljudi pronaći ili nad kojima će se zamisliti. Po meni, poezija se polako vraća na velika vrata i može čak da se revitalizuje do značaja koji je imala u vreme bitnika. Više nego ikad, ljudima je potrebna injekcija duhovnosti, satire i gega koju predstavlja poetski iskaz. Na primer, dobra pesma može da ima isti ili sličan efekat kao zanimljiv reel na Instagramu ili objava na Tik Toku. Uostalom, prošlogodišnja NIN-ova nagrada koju je dobila Milena Marković za poetski roman dovoljno govori o tome da poezija danas nije bez smisla ni na tržištu preplavljenom žanrovskim romanima i raznim priručnicima za uspešniji život.
Da li ste imali neke uzore kad je poezija u pitanju?
– Diretkih nisam, a poeziju sam daleko više čitao u mladosti. Počeo sam sa bitnicima poput Keruaka i Tulija Kapfeberga, čitao sam pesme Bukovskog i Rejmonda Karvera, a zbirku pesama Leonarda Koena “Napredovanje stila” iščitavao sam iznova godinama. Takođe, pripadam generaciji koja je odrasla uz rokenrol muziku, gde je poetika bila jako bitna stavka, pa mi je i na taj način poezija ulazila u uši. Posebno tekstovi pesama Toma Vejtsa koji su pravo malo čudo od inventivnosti i originalnosti. Mislim da je sve to, na izvestan način, oblikovalo ideju kako bi trebala da zvuči moja poezija. Makar samo na nesvesnom nivou. Nisam imao uzore, imao sam inspiratore.
Na tržištu je i dalje aktuelan vaš triler “Precrtani” koji je objavila Laguna, tako da ste i sami deo, kako kažete, “tržišta preplavljenog žanrovskim romanima”?
– Tačno. “Precrtani” su bili moj pokušaj da se okušam u tzv. žanrovskoj literaturi. Reč je o trileru koji uporedo prati životne priče jedne tinejdžerke iz predgrađa koja se sticajem okolnosti upliće u prostituciju i kriminal i bivše rok zvezde iz devedesetih koja nakon ljubavnih brodoloma i propasti karijere na televiziji radi kao šanker u jednom kafiću trudeći se da živi na margini aktuelnih dešavanja u današnjem svetu. Njihove sudbine se prepliću onog trenutka kad se oboje, iz različitih razloga, nađu na meti kriminalaca koji su zapravo nusprodukat ratova iz devedesetih godina. Po meni, ovaj roman, iako nominalno triler, nudi i poprečni presek društva u kojem živimo, tačnije njegovu mračnu stranu, istovremeno kroz sudbine protagonista objašnjavajući kako nam se desilo sve ono loše što smo osetili i još uvek osećamo na svojoj koži. Dvadeset i osam godinama sam radio u medijima – pisao analitičke tekstove, uređivao razne novine i časopise, pisao kolumne i komentare za najtiražnije novine u Srbiji, uradio na stotine intervjua, istraživao pozadine ratnih zločina tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, tako da sam to iskustvo primenio i na građenju ove knjige. Nažalost, sve ono zbog čega sam počeo da se bavim novinarstvom je nestalo. Više ne postoji novinarstvo već samo propaganda. Imate na stotine raznoraznih portala koji objavljuju jedno te iste vesti. Nema nezavisnih medija, sve medije kontrolišu oni koji ih finansiraju. Odavno mi se smučilo da budem deo ove priče, ali jako je teško promeniti profesiju u kojoj ste toliko dugo pokušavali da ostavite trag i usavršite se. Ali, život dovede stvari na svoje mesto, tako da sam sada, nakon pomenute skoro tri decenije u novinarstvu, ostao bez posla i primoran sam da se bavim nečim drugim jer sam prevaziđen i neuklopiv. Ono što ja znam više nikom ne treba, a ne želim da učestvujem u kreiraju besmisla za sitnu nadnicu. Mislim da sam i to iskustvo uspeo da ilustrujem u svojim pesmama…
Dejan Katalina/Photo: Jana Mitrovic @hylaaa
Napisali se i objavili knjigu za decu “Upomoć, veštica se zaljubila u mene”?
– Porodica je izvor moje inspiracije i najbitnija stvar u životu. Uloga supruga i oca definitivno mi je promenila percepciju sveta i sam odnos prema životu. To sam pokušao da oslikam u knjizi za decu “Upomoć, veštica se zaljubila u mene” u izdanju Portalibrisa, koja zapravo predstavlja dnevnik jednog neobičnog dečaka, petaka Ivice Babića, koji na specifičan način govori o svom odrastanju, kao i o životu svojih roditelja i uže rodbine. Po meni, reč je o zbirci anegdota ovovremenih klinaca koja bi mogla da zabavi i njihove roditelje, makar u smislu da steknu uvid na koji način ih njihova deca posmatraju i kako ih zaista doživljavaju.
Da li biste mogli da preporučite našim čitaocima knjige koje bi trebalo da pročitaju?
– To je jako težak zadatak, preporučio bih im na stotine. Ali, evo, nedavno sam, sa priličnim zakašnjenjem, pročitao knjigu Dž. G. Balarda “Dobrota žena”, koja predstavlja nastavak njegovog čuvenog romana “Carstvo sunca”. Dugo nisam pročitao nešto bolje. Balard je u ovoj knjizi, koja je zapravo njegova autobiografija, sjajno oslikao vreme od kraja Drugog svetskog rata do sredine devedesetih godina dvadesetog veka, tako što je kroz prizmu vlastitih iskustava zapravo pružio globalni opis sveta koji se drastično menja. Sproveo nas je kroz Hladni rat, atentat na Kenedija, lude šezdesete ispunjene rok muzikom i eksperimentima sa narkoticima, rađanje ere dominacije televizije tokom sedamdesetih, novu romantiku i šminkeraj osamdesetih, sve do novih tamnih senki novih globalnih sukoba koje su počele da se polako nadvijaju nad planetom devedesetih. Takođe bih preporučio zbirku priča mladog beogradskog pisca Lazara Pavlovića “Priče o Adamu”, pred kojim je sjajna spisateljska karijera. U svojoj debitantskoj knjizi, čiji je glavni junak mladi čovek, apsolutni produkt današnjeg sveta, zbunjeni i neusidreni marginalac koji se oporavlja od gubitka oca i pokušava da nađe posao na kojem će se se zadržati duže nego u ljubavnoj vezi, Pavlović nam na pitak i ironičan način servira niz dogodovština koje najpre izazivaju smeh, a nakon toga ozbiljnu gorčinu, baš kao što je to slučaj kod svakog pravog pijanstva.
Na kraju, kako biste sebe i svoj rad predstavili čitaocima koji se sa vama i vašim delima još nisu upoznali?
– Šta god da kažem, zvučaće kao iritantna samoreklama, što je valjda i odlika današnje percepcije stvaranja – ako ne umeš sam sebe da izreklamiraš, nećeš dopreti do publike bez obzira na kvalitet napisanog. Da bih delimično izbegao ovu banalizaciju, radije bih da opišem sebe kroz jednu od pesama iz zbirke “Hitovi poznog kapitalizma”, kao neku vrstu “trejlera” za knjigu.
Posle pune četiri godine bend Atheist Rap ponovo dolazi u Niš. Svirka će biti održan u petak, 3. februara u AKC Fuzz (Šumadijska 1), što će biti prvi nastup Atheista u ovom prostoru.
Koncert će svojim nastupom otvoriti Protektori, grupa koju čine muzičari iz Niša, Novog Sada, Kosovske Mitrovice i Knjaževca.
Atheist Rap, jedan od koncertno najaktivnijih i najatraktivnijih domaćih bendova dolazi u AKC Fuzz da publici izvede retrospektivu najvećih hitova iz svih perioda njihove karijere.
Protektore su oformili Kosta iz niškog Novembra i Radule iz Ateista sa drugarima u januaru 2013. To je bend koji gaji garažni zvuk uz uticaje bluza, kantrija i ostalih srodnih pravaca.
Od 2017. godine bend se ustalio u postavi: Ćira – bubnjevi, Pejča – bass, Radule i Branko – gitare, Boris i Vlajko – vokali.
Iako grupa postoji celu deceniju, zbog obaveza članova u matičnim bendovima (Novembar, Atheist Rap, Psychosonic Boris i Hosenfeferi, School Bus), Protektori iza sebe imaju samo nekoliko mini-turnaja po regionu i album “Kretenov let” (2013).
Kako kažu članovi benda, u toku je rad na novom materijalu, čija realizacija se očekuje u toku ove godine.
Prvih 50 ulaznica po promotivnoj ceni od 800 dinara možete da kupite u Birtiji kod Dušana (Davidova 9) od nedelje 22. januara.
Posle toga će se ulaznice prodavati po pretprodajnoj ceni od 1.000 dinara. Ako ih ostane za prodaju na ulazu, na dan koncerta koštaće 1.200 dinara.
Srpska premijera filma “Mavena” autora Andrije Lekića biće održana u subotu, 4. februara u 19:30 časova u MTS dvorani na petom Međunarodnom festivalu dugometražnog dokumentarnog filma.
Radnja filma “Mavena” sastoji se od četiri priče snimljene u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice, fenomen virdžine, ljubav između sestre i brata koji ima trajno oštećenje mozga i poslednji dani oca u terminalnoj fazi maligne bolesti.
Mavena/ Photo: Promo (DOK#5)
Kroz ove četiri priče protagonista promišlja večna pitanja o stvarnosti, istini, potrazi za domom, sećanjima i ljubavi.
Povodom filma koji će biti prikazan na DOK festivalu autor ostvarenja je rekao: – Godine 2011, posle volontiranja u područjima pogođenim cunamijem u Japanu, života sa migrantima u zimskim noćima Pariza i vremena provedenog na albanskim Prokletijama, protagonista se vraća u mesto u kojem je odrastao da bi boravio pored oca koji je u terminalnoj fazi bolesti. Retko dobijemo priliku da snimamo teške momente na njihovom vrhuncu, u terminalnoj fazi bolesti recimo, periodu određene zarobljenosti, periodu nemogućnosti da se stvari promene, usled toga sjedi ponovno preispitivanje.
Andrija Lekić/ Photo: Lična arhina (DOK#5, promo)
Andrija Lekić je rođen u Beogradu 1976. godine. Sa šest godina njegova porodica se seli u Crnu Goru. Posle završenih osnovnih studija iz marketinga odlazi u Pariz.
U Londonu je studirao fotografiju na Kensington and Chelsea College. Posle saradnje sa francusko-japanskim institutom i samostalne izložbe fotografije u Japanu, proveo je neko vreme volontirajući u područjima pogođenim zemljotresom i cunamijem. Trenutno živi u Beogradu.
Film “Mavena“ biće prikazan u okviru takmičarske selekcije Enter Dok. U okviru ovog programa biće dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.
Peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5 biće održano od 2. do 5. februara u MTS dvorani.
