Ova godina se u Sokoju, organizaciji koja štiti kolektivna prava autora muzike, može smatrati prekretnicom. Jer, naplata koja stiže od digitalnih servisa se munjevito povećava.

Prihodi od klasičnih servisa emitovanja ostaju isti kao i ranije. Domaći autori muzike mogu da se raduju svemu tome, jer će sa većom naplatom, oni najuspešniji imati i veće prihode, kaže direktor Sokoja Dejan Manojlović.

Obeležen Dan Sokoja – 73 godine rada Organizacije muzičkih autora Srbije

– Svesni smo da je internet medij gde se sve više kreira i emituje muzika. Okrenuli smo se ka takvoj budućnosti, kako bi naši autori bili maksimalno zaštićeni. U Sokoju je u proteklih nekoliko godina napravljena dobra organizacija, koja rezultuje rekordnom naplatom koja se povećava iz godine u godinu – kaže on i dodaje:

– Predhodna godina je bila zaista značajna, jer smo uspeli da prihode od digitalne naplate, uvećamo skoro pet puta u odnosu na 2018. godinu. Tarife naše organizacije su pri svemu tome godinama iste. Sa istim cenama, da tako kažem, mi pravimo sve bolje rezultate. Obuhvat korisnika, pa tako i prihoda se naročito popravio u javnom izvodjenju, kao i u domenu digitalnih servisa. Od ugovora koje imamo sa YouTube-om i Dizzer-om, sada već dobro prihodujemo. Uključeni su i drugi digitalni servisi, kao što su Spotify, Tidal itd. Takođe će se podizati prihodi od društvenih mreža na kojima se emituje muzika kao što su TikTok, Instagram, Facebook…

Dejan Manojlović kaže i da se značajno povećava broj članova Sokoja.

– Broj članova Sokoja, a to su kompozitori, tekstopisci i arandžeri, je trenutno prešao 14.000 i on se takođe povećava. Stare tehnologije, ploče, kasete ili CD, danas su potpuno prevaziđeni. Prihodi koje imamo od takozvanih mehaničkih prava, ploča, kaseta ili CD-ova su drastično pali. Nekada su mehanička prava bila jednako velika kao i mala prava – objašnjava Manojlović.

Fond za kulturna davanja je takodje značajna kategorija u okviru organizacije muzičkih autora Srbije.

– Fond iz koga se dodeljuju sredstva za nove projekte naših članova, bilo da su to koncerti, novi studijski albumi ili druge značajne publikacije, raste takođe svake godine. Mi praktično pomažemo domaće autore muzike i ohrabrujemo ih da urade svoja nova dela, koja nisu komercijalna. Ponosni smo na broj ostvarenja koje smo pomogli da nastanu, bilo da je reč o klasičnoj, džez ili pop muzici. Mi ne možemo sa novcem da se takmičimo sa Ministarstvom kulture koje takođe pomaže muzičke umetnike. Bilo bi lepo kada bi postojalo još fondova koji bi podsticali ozbiljno muzičko stvaralaštvo – dodaje direktor Sokoja.

Direktor Sokoja posle sastanka regionalnih organizacija muzičkih autora: Ohridski sporazum rešiće mnoge ‘konflikte’ i omogućiti da novac lakše i brže stigne do autora

U proteklih godinu dana renovirana je zgrada Sokoja, urađeno je dosta na obnavljanju informacionog centra, radi se na novom softveru koji bi za nekoliko godina trebalo da učini raspodelu tantijema još transparentnijom i tačnijom.

– U momentu kada generišemo dobre prihode, mi smo u prilici da uložimo potrebna sredsva u rekonstrukciju zgrade, softvera i info centra. Ova zgrada je predhodno bila rekonstruisana pre 40 godina, tako da smo morali i za njenu rekonstrukciju da odvojimo sredstva. Takođe smo uradili deo elektronskog poslovanja koji se odnosi na finansije i naplatu. Sledi rekonstrukcija softvera koja se odnosi na sektor za dokumentaciju i raspodelu. Sav novac koji smo izdvojili za ulaganja u razvoj Sokoja, nikako ne utiče na prihode naših autora. Na ovaj način mi radimo na tome da autori budu zadovoljni radom svoje organizacije i da prihoduju više novca. Želimo da svojim nasledicima kad nam se završe mandati ostavimo ozbiljnu, stabilnu i respektabilnu instituciju – kaže Manojlović.