Riječki bend Paraf objavio je novi video singl i “Refleksija“, još jedno snažno autorsko delo kojim najavljuje koncert u Rijeci, zakazan za 29. maj u Pogonu.
“Refleksija“ donosi prepoznatljivu parafovsku kombinaciju oštrine, atmosfere i društvene kritike. Pesma počinje upečatljivim rokerskim ritmom s naglašenim deonicama gitara i klavijatura, dok tekst progovara o savremenoj surovosti i nasilju kao dominantnom obrascu ponašanja današnjeg društva.
Kako ističe Pavica Čabrijan: – Tekst pjesme progovara o suvremenoj surovosti, sirovosti međuljudskih odnosa, nasilju kao dominantnom obliku ponašanja u današnjem društvu. Pjesma kritizira društvenu poziciju žene svedene na objekt, isprazno samopotvrđivanje i demonstraciju moći.
VIBE Festival koji će biti održan od 23. do 25. jula u jedinstvenom ambijentu Kneževog arsenala okupiće se neka od najuzbudljivijih imena domaće alternativne muzike, među kojima su Buč Kesidi i Vizelj.
Spoj snažne koncertne energije, industrijskog prostora i savremene festivalske produkcije i ove godine pretvara VIBE u jedno od najvažnijih letnjih okupljanja nove generacije publike.
Buč Kesidi, Arsenal 2022/ Photo: AleX
Buč Kesidi, Arsenal 2022/ Photo: AleX
Buč Kesidi danas važe za jedan od najpopularnijih i koncertno najmoćnijih bendova regiona.
Duo iz Pančeva, koji čine Luka Racić i Zoran Zarubica, prepoznatljiv je po spoju alternativnog roka, savremenog popa i elektronske muzike, kao i po energičnim nastupima i generacijskim himnama koje okupljaju hiljade ljudi širom regiona.
Album “Euforija” obeležio je novu eru regionalne alternativne scene, dok su pesme “Nema ljubavi u klubu”, “Đuskanje ne pomaže”, “TIHO”, “Nedelja ujutru” i “Trebaš mi” postale nezaobilazni deo festivalskih i koncertnih set lista.
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Na VIBE Festival stiže i Vizelj, jedan od najautentičnijih bendova domaće alternativne scene.
Od osnivanja 2013. godine, bend gradi prepoznatljiv zvuk kroz spoj garažnog roka, punka, psihodelije i eksperimentalne muzike, uz intenzivne i nepredvidive nastupe uživo.
Pesme “Nosorog”, “Ritam mašina”, “Pustinja” i “Kadilak” učvrstile su njihov status među publikom nove regionalne scene, dok ih energija i sirovi izraz izdvajaju kao jedan od najuzbudljivijih live bendova današnjice.
Tokom tri VIBE festivalska dana publiku očekuju koncerti na više bina, vizuelne instalacije, posebna scenografija i velika pop-up festivalska zona koja povezuje muziku, kreativnost i savremenu urbanu kulturu.
Među ovogodišnjim izvođačima nalazi se i Nipplepeople, regionalni elektropop sastav poznat po anonimnosti, upečatljivim maskama i atmosferičnim nastupima. Publika ih prepoznaje po hitovima “Sutra” i “Frka”, koji su postali nezaobilazni deo regionalne klupske i festivalske scene.
Na festivalu će nastupiti i producent i audio inženjer Estray, koji godinama gradi prepoznatljiv muzički izraz na raskršću različitih žanrova, donosi zvučno putovanje kroz različite kulture i atmosfere – od nežnih melodija do dubokih bas linija koje vode pravo na plesni podijum.
Upravo ta sposobnost da spoji više muzičkih svetova u jedinstvenu celinu izdvojila ga je kao jedno od najzanimljivijih imena savremene elektronske scene.
Jedna od najpopularnijih predstava edukativnog pozorišnog programa za tinejdžere u Domu omladine Beograda, “Je l’ imaš gram?“, zatvoriće prolećni deo sezone 21. maja od 20:00 časova u sali Amerikana.
Dom omladine Beograda i Studio Centar već godinama kroz savremeni pozorišni izraz otvaraju važne teme koje se tiču odrastanja, identiteta i izazova sa kojima se mladi danas suočavaju. Pune sale i snažne reakcije više hiljada tinejdžera, njihovih roditelja i nastavnika potvrđuju značaj ovog programa, koji pozorište vidi kao prostor razgovora, razumevanja i prepoznavanja problema koji su često potisnuti, ali ključni za razvoj mladih ljudi.
Predstava “Je l’ imaš gram?“ nastala je po motivima knjige “Pitaj Alisu: dnevnik jedne narkomanke“. Intimna, direktna i bez zadrške, predstava uvodi publiku u svet u kojem problem zavisnosti nije udaljena tema, već deo svakodnevice mladih.
Photo: pixabay.com
Bez patetike i pojednostavljivanja, prati priču Alise, tinejdžerke koja dolazi u veliki grad i, gotovo neprimetno, bez velikih trauma ili porodičnih lomova, počinje da klizi ka ivici.Kroz njenu priču otvaraju se pitanja pripadanja, pritiska okoline, potrebe za prihvatanjem, ali i posledica koje često dolaze tiho, ostavljajući dubok trag.
Ovo nije predstava koja se gleda sa distance — ona se proživljava i dugo ostaje sa publikom, podstičući razgovor i promišljanje i nakon završetka izvođenja.
Autor teksta je Nenad Radović, dok režiju potpisuju Nađa Marjanović i Vasilije Krstić.
U predstavi, koja je preporučena za uzrast od 13 i više godina, igraju mladi polaznici Studija Centar: Mihailo Atanasijević, Lana Neškov, Neva Antonijević, Maša Kostić, Nika Glišić, Vid Špajzer, Simon Jovanović, Vuk Milovanović, Iva Getejanc, Lena Mrđa, Ksenija Kojić, Irina Nastasić, Nikica Njegić, Katarina Popović, Tara Ristić, Anita Đorđević, Matvej Čerepov, Lea Mićić, Nina Gajić, Lukiana Dončić, Vuk Hajder, Teodora Merdović.
Photo: Promo
Program „Pozorište za tinejdžere“ u Domu omladine Beograda nastaviće se i na jesen, sa idejom da kroz savremeni repertoar i razgovor sa publikom i u budućnosti otvara prostor za teme koje se mladih neposredno tiču — od zavisnosti, nasilja i odnosa među vršnjacima, do identiteta, pritiska društvenih mreža i emocionalnog sazrevanja.
Projekcijom filma “Yugo ide u Ameriku“ autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića u Domu omladine Beograda otvoren je 19. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.
Pre početka filma publici su se obratili direktorka festivala, Mara Prohaska Marković, umetnički direktor festivala, Marko Grba Singh i selektor festivala Igor Stanojević.
Drugog dana 19. Beldocsa publiku očekuje izložba fotografija Goranke Mstić “Portreti reditelja“ u Dvorani Kulturnog centra Beograda, posle čega će biti prikazan film “Goranka“ u režiji Borisa Miljkovića.
U Domu omladine Beograda biće otvoren program “Fokus: Kanada“ projekcijom filma “Dame i gospodo, gospodin Leonard Koen“, a očekuju nas i premijere filmova iz Srpskog takmičarksog programa – “Zalazak“ autora Miloša Jaćimovića, zatim kratkometražni film “Zemlja“ u režiji Katarine Radmilović i film “Crna so“ Nikole Lorencina, dok će u bioskopu Tuckwood Cineplex biti prikazani filmovi “Usnule“ Sare Ećmović i “Bojim se ljepote“ Jelene Medić.
Program festivala možete da pogledate na ovom linku.
Džon Karpenter, kultni filmski autor poznat po ostvarenjima kao što su “Halloween”, “Escape From New York” i “They Live”, ulazi u svet heavy metala novim multimedijalnim projektom pod nazivom “Cathedral”.
Projekat obuhvata Karpenterov prvi grafički roman, ali i prateći album inspirisan njegovom pričom. Grafički roman biće objavljen 4. avgusta preko Storm King Productions, dok album izlazi 7. avgusta za Sacred Bones Records. Kao prvi uvid u zvuk projekta predstavljen je singl “Lord of the Underground”.
Džon Karpenter -Cathedral, cover
Na albumu je Karpenter ponovo sarađivao sa sinom Kodijem Karpenterom, kao i dugogodišnjim saradnikom Danijelom Dejvisom, bivšim članom bendova CKY i Karma to Burn. Prema njegovim rečima, čitav projekat nastao je iz sna koji je imao tokom 2024. godine.
– Bio je toliko filmski i živopisan – rekao je Karpenter. – Pomislio sam: ‘Moram da napišem muziku za ovo.’ Ovo je, na neki način, naš prvi heavy metal album.
Radnja grafičkog romana smeštena je oko napuštene crkve u centru Los Anđelesa. Priča prati poručnicu Kristin Marks i detektive Pola Ernandeza i Stiva Mejfilda tokom istrage ubistva policajca povezanog sa tom crkvom. Istraga ih vodi ka mračnoj priči o vekovima zla, legendama i tajnama koje okružuju to mesto.
Na grafičkom romanu Karpenter je radio zajedno sa suprugom, producentkinjom i urednicom Sendi King. U projektu učestvuju i scenarista Šon Sobczak, ilustratori Luis Guaragna i Federiko De Luka, koloristkinja Sian Mandrejk i letterer Maršal Dilon.
Iako su album i grafički roman zamišljeni kao jedinstveno iskustvo, Karpenter je naglasio da mu je bilo važno da muzika funkcioniše i potpuno samostalno – kao zasebno heavy metal izdanje.
U potrazi za savršenim zvukom i potpunom kontrolom nad završnim oblikom albuma, Rodžer Voters nije se ustručavao da u projekat uključi i neočekivane saradnike, ali ni da kasnije promeni ili odbaci njihove doprinose ukoliko se nisu uklapali u njegovu viziju.
Posebno je to bilo izraženo tokom rada na albumu “Amused to Death”, koji je gradio kao pažljivo osmišljenu konceptualnu celinu, gde je svaki segment muzike, aranžmana i atmosfere morao da služi široj ideji. Votersov pristup bio je gotovo filmski, sa jasnom narativnom strukturom u kojoj nijedan detalj nije smeo da naruši ukupni utisak.
Zbog toga su saradnje sa drugim muzičarima prolazile kroz veoma stroge kriterijume, pa su doprinosi koji su u jednom trenutku delovali kao deo finalne verzije kasnije mogli da budu potpuno uklonjeni ili zamenjeni. U takvom kreativnom procesu našao se i Flea, legendarni basista Red Hot Chili Peppersa.
Poznat po svom eksplozivnom funk-rock stilu i uticajima džez muzike, kao i muzičara poput Larija Grejama i Butsija Kolinsa, Flea je delovao kao idealan izbor za kompleksne Votersove aranžmane.
Rodžer Voters/Photo: YouTube screenshot
Basista je snimio deonice za pesmu “It’s a Miracle”, ali je Voters na kraju zaključio da izvedba ne odgovara tonu završnice albuma. Smatrao je da pesmi treba suptilniji pristup, pa je odlučio da u finalnoj verziji potpuno ukloni njegove deonice i ponovo snimi numeru u jednostavnijem aranžmanu.
– Snimili smo “It’s a Miracle” tri puta. U jednoj verziji bila je veoma brza i Flea je svirao bas, i svirao je sjajno. Ali kada smo slagali album, ta verzija nije odgovarala ukupnoj dinamici. Na kraju smo ponovo snimili pesmu samo Pat Leonard i ja za klavirom – objasnio je Voters.
Iako bi mnoge iznenadilo da muzičar kao što je Flea ostane van finalne verzije albuma, ispostavilo se da je odluka bila potpuno u skladu sa konceptom izdanja. Brža i energičnija verzija nije odgovarala mračnoj temi otuđenja čovečanstva, pa je Votersov minimalistički pristup bolje služio atmosferi pesme.
Na kraju, iako Flea u Red Hot Chili Peppersima ima potpunu slobodu da svira energično i razigrano, u ovom slučaju bila mu je namenjena znatno suzdržanija i suptilnija uloga.
Muse su objavili novi singl “Hexagons”, još jednu pesmu sa predstojećeg albuma “The Wow! Signal”, koji izlazi 26. juna.
Numera je prethodno najavljivana kroz neobičnu globalnu internet potragu za fanove, tokom koje su delovi pesme bili skriveni širom mreže i povezani kodovima postavljenim na bilbordima u Sidneju, Njujorku, Los Anđelesu, Meksiko Sitiju, Parizu i Londonu.
“Hexagons” vraća Muse zvuku njihovih ranijih albuma, posebno atmosferi izdanja “Origin Of Symmetry” i “Black Holes And Revelations”. Pesmu nose slojeviti elektronski aranžmani, teatralna atmosfera i prepoznatljivi falset Meta Belamija.
Tematski, nova pesma nastavlja koncept čitavog albuma, koji se bavi kosmičkim misterijama, egzistencijalnim pitanjima i mogućnošću kontakta sa nečim što prevazilazi ljudsko iskustvo.
Naziv albuma inspirisan je čuvenim “Wow! Signalom” — misterioznim radio-signalom iz svemira registrovanim 1977. godine, za koji se dugo spekulisalo da bi mogao imati vanzemaljsko poreklo.
U subotu, 30. maja, Sunshine stiže u The Pub i donosi ono po čemu ga publika godinama pamti -prljavi groove, direktan stav i hitove koji se ne slušaju mirno, već se pevaju glasno.
Poznati po jedinstvenoj mešavini alternativnog roka, repa i hardcore zvuka, bend već decenijama važi za jedan od najuticajnijih na regionalnoj sceni.
Sunshine, Priča 2023/ Photo: AleX
Sunshine je odavno prerastao formu benda i postao simbol jednog zvuka i stava. Od stare garde do nove ekipe koja ih tek otkriva, publiku očekuje set koji ide bez pauze, kroz klasike, omiljene pesme i numere koje su oblikovale domaću alternativnu scenu.
Na 19. izdanju Beldocs, 21. maja u 18:00 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće premijerno prikazan dokumentarni film “Goranka“, novo ostvarenje reditelja Borisa Miljkovića, posvećeno životu i radu legendarne jugoslovenske fotografkinje Goranke Matić.
Film intimno istražuje život i stvaralaštvo jedne od najznačajnijih fotografkinja regionalne kulturne scene.
Kroz razgovore sa Borisom Miljkovićem, dugogodišnjim prijateljem i saradnikom Goranke Matić, publika dobija uvid u njene najvažnije umetničke projekte, lične priče koje stoje iza kultnih fotografija, ali i do sada neviđene kućne filmove nastale sedamdesetih godina.
Boris Miljkoviž/ Photo: Luka Milanović
Narativ filma razvija se kroz sećanja na detinjstvo, porodicu, prijateljstva i događaje koji su oblikovali njen umetnički razvoj i pogled na svet.
Pred publikom se postepeno otkriva i mlada i zrela Goranka – snažna, duhovita, nežna i beskompromisna umetnica, čiji je fotografski rukopis obeležio vizuelni identitet čitavih generacija.
– Goranka je bila poseban fotoreporter i objektivan svedok jednog vremena. Iako to zvuči kao floskula, to zaista jeste tako. Ovaj film je i svedočanstvo o jednoj generaciji koja, kakva god bila, stoji rame uz rame sa današnjim generacijama – izjavio je Boris Miljković.
Goranka, plakat/ Photo: Promo (via Beldocs)
Film “Goranka“ predstavlja emotivno i autentično svedočanstvo o umetnosti, prijateljstvu i vremenu, donoseći intiman portret žene koja je svojim objektivom beležila najvažnije trenutke kulturne i društvene istorije nekadašnje Jugoslavije.
Projekciji filma prethodiće otvaranje izložbe Gorankinih fotografija filmskih reditelja, od 17:00 časova, koja publici pruža dodatni uvid u njen prepoznatljiv autorski pogled i jedinstvenu poetiku.
Među autorima čiji će portreti biti izloženi nalaze se Slobodan Šijan, Živko Nikolić, Goran Paskaljević, Sofija Soja Jovanović, Miloš Miša Radivojević, Želimir Žilnik, Dušan Makavejev…
Kadar iz filma Goranka/ Photo: Promo (via Beldocs)
Izložba će biti postavljena u Dvorani Kulturnog centra Beograda do 15. jula 2026. godine.
Danas 80. rođendan slavi Šer, žena koja je tokom više od šest decenija karijere uspela ono što malo kome polazi za rukom – da preživi gotovo sve muzičke epohe i u svakoj ostane relevantna.
Od psihodeličnih šezdesetih i tandema Sonny & Cher, preko disko ere i MTV osamdesetih, pa sve do dens himni poput “Believe”, Šer je uvek uspevala da se transformiše pre nego što bi publika stigla da je otpiše.
U svetu muzike odavno važi pravilo da postoje zvezde i postoje institucije. Šer je odavno postala ovo drugo. Prodala je više od 100 miliona ploča, osvojila Oskara, Gremi, Emi i Zlatni globus, a pritom ostala jedna od retkih pop ikona koja nikada nije pokušavala da deluje “fino” ili predvidivo. Njena karijera često je više ličila na rokenrol priču nego na klasičnu pop bajku.
Posebno je zanimljivo da je upravo pesma “Believe” iz 1998. godine promenila način na koji se koristi auto-tune u popularnoj muzici. Efekat koji je tada zvučao gotovo futuristički kasnije je postao standard u modernom popu i hip-hopu.
A možda je najveći paradoks cele priče to što je Šer danas, sa punih 80 godina, i dalje mnogo više “cool” od većine izvođača koji imaju četiri puta manje godina od nje.
