Mladen Vojičić Tifa objavio je novu pesmu “Anđeo u paklu”, kao plod saradnje s Hit Recordsom iz Zagreba.
– Ovaj posao je jedino što znam da radim i verujem da ste primijetili da sam malo drugačiji od drugih i zbog stila života i zbog moje apsolutne predanosti muzici. Za mene je bilo pravo osveženje, ali i normalan sled događaja, susret s Miroslavom Rusom – s kojim sam kliknuo na prvu u svemu, pa i u mnogim pogledima – kaže roker.
Sviračka ekipa koju su Rus i on “sastavili” vredna je poštovanja.
– Od Vlatka Stefanovskog, kojeg sam uvažavao još kao klinac, pa preko Fedora Boića, Dada Marinkovića, Alena Svetopetrića do najmlađeg člana tima Mihaela Bluma. Ekipa je dala sve od sebe, kroz retko viđenu spontanost. I hvala im od srca – dodao je Tifa.
Autoru pesme Miroslavu Rusu izuzetno je drago što se oko “Anđela u paklu” sve poklopilo.
– Imati takvu ekipu za ponos je vrlo zahtjevna stvar za svakog autora iz jednostavnog razloga što je potrebno i doneti pesmu na nivo njihove izvedbe, što sam, nadam se, uspeo. Samo snimanje proteklo je u prijateljskom tonu, protkano Tifinim šalama i zaključno sa Vlatkovom virtuoznošću. Ovo je tek prva pesma u nizu s obzirom na to da smo se zaigrali i stigli već do sedme, međutim odlučili smo da idemo korak po korak, tj. singl po singl – poručio je Rus.
Momčilo Bajagić Bajaga snimio je novu pesmu pod nazivom “Astronaut” sa reperom Devitom.
Ovaj nesvakidašnji spoj niko nije očekivao, o čemu svedoči i niz reakcija na društvenim mrežama koje su se “usijale” nakon što su spot i pesma objavljeni.
“Niko nije očekivao ovakav spoj”, “Duo koji nismo očekivali”, “Koji spoj”, “Šta je ovo?”, “Ovome se nisam nadao”, samo su neki od komentara ispod pesme i na društvenim mrežama.
Pesmu “Astronaut” prati i neobičan spot, a tekst i muziku su zajedno radili Momčilo Bajagić Bajaga i Devito.
Metallica je odlučila da uloži svoj novac i uticaj u borbu za poštenu naplatu autorskih prava. Legendarni bend podržao je muzičkog preduzetnika Džefa Prajsa, čoveka koji već dve decenije pokušava da reformiše način na koji se muzičarima isplaćuju tantijeme u digitalnom dobu.
Prajs je poznat kao osnivač servisa TuneCore, Audiam i sada Word Collections, kompanija koje se bave distribucijom muzike i prikupljanjem tantijema od platformi kao što su Spotify, YouTube i Apple Music.
Njegov cilj je jednostavan: da se muzičarima, tekstopiscima i kompozitorima konačno isplate svi prihodi koji im pripadaju, ali koje često nikada ne dobiju zbog složenog i netransparentnog sistema.
Metallica, preko svoje investicione firme Black Squirrel Partners, uložila je više od pet miliona dolara u Word Collections, verujući da Prajs i njegov tim mogu da promene način na koji se autorska prava prate i naplaćuju.
– Ogromna količina muzike danas je dostupna onlajn bez pravilno licenciranih kompozitorskih prava – objašnjava Prajs. – To znači da autori širom sveta gube milione dolara, jednostavno zato što sistem ne zna kome da ih isplati.
Džef Prajs. Word Collections media kit
Prajsov model predviđa direktne licence između autora i digitalnih servisa, što bi trebalo da pojednostavi proces i osigura da novac dođe do onih kojima zaista pripada. Metallica je prepoznala važnost takvog pristupa – ne samo za sebe, već i za širu muzičku zajednicu.
Bend koji je svojevremeno otvoreno ratovao sa Napsterom, sada se ponovo nalazi na prvoj liniji fronta, ali ovog puta ne protiv publike, već protiv sistema koji godinama potkrada autore.
– Digitalno doba promenilo je sve, ali pravila igre nisu pratila taj razvoj – kaže jedan od izvora bliskih projektu. – Metallica ovim potezom pokazuje da ozbiljno misli kada je reč o zaštiti muzičara i njihovih prava.
Da li će Džef Prajs uspeti da reformiše industriju? To tek ostaje da se vidi. Ali ako neko može da uzdrma temelje muzičkog biznisa, onda su to Metallica i čovek koji je odlučio da se bori za svakog autora koji je ikada bio prevaren za svoj novac.
Cockney Rejects, pioniri Oi! pokreta i simbol radničkog ponosa istočnog Londona, nastupiće u Beogradu prvi put nakon skoro dve decenije – u subotu, 29. novembra na Zappa Barci.
Sa hitovima kao što su “Oi! Oi! Oi!”, “We Are The Firm”, “Bad Man”, “I’m Forever Blowing Bubbles” i “I’m Not a Fool”, Cockney Rejects su zauvek obeležili punk istoriju i zadržali vernost svojoj publici – direktni, iskreni i bez kompromisa.
Eksplozivna energija, sirov zvuk i nefiltrirani stav – sve to čeka Beograd krajem novembra. Veče će otvoriti PogonBgd, domaći bend čiji beskompromisan duh savršeno najavljuje ono što sledi.
Interesovanje za povratak legendi britanskog Oi! punka je ogromno – više od 70% karata je već rasprodato. Ako još niste obezbedili svoje mesto, sada je pravi trenutak – ostatak će brzo nestati!
Požurite po svoje ulaznice – dostupne su online i na prodajnim mestima Tickets.rs po ceni od 3.500 dinara. Ulaznice po ceni od 3.000 dinara mogu se kupiti isključivo u Zappa Baru (Kralja Petra 41). Ukoliko ih ostane, na dan koncerta kao i na ulazu na Zappa Barku ulaznice će se prodavati po ceni od 4.000 dinara.
Stigao je novi, treći studijski album rok benda Infuzija. Ovo izdanje nosi naziv “Tempus Fugit” i u formatu CD-a i na digitalnim platformama, kao i prethodna dva, objavila ga je izdavačka kuća Fidbox.
Na albumu se nalazi dvanaest čvrstih rok songova snimljenih ove godine u studiju Music Box u Bratuncu (BiH), dok je mastering urađen u studiju Alpha u Novom Sadu.
Infuzija – cover (ilustracija i dizajn Lena Jankov)
Muziku i aranžmane za sve pesme potpisuju sva tri člana grupe, jedanaest tekstova napisao je Rajko Ostojić, a jedan Đorđe Ostojić.
Infuzija je porodični bend koji čine otac Rajko Ostojić (46 godina / bas gitara, vokal) i njegova dva sina – Mirko (22 godine / gitara i vokal) i Đorđe (18 godina / bubnjevi, klavijature i vokal).
Bend je nastao 2016. godine u Bratuncu kada su Rajkovi sinovi imali samo 13, odnosno 9 godina.
Proteklih devet godina imali su veliki broj sjajnih klupskih i nastupa na otvorenom prostoru u čitavom regionu, a beogradska publika posebno pamti njihov spektakularan nastup s kraja 2023. godine u Domu omladine Beograda, kada su bili gosti na koncertu legendarne riječke grupe Fit.
Infuzija/Photo: Mladen Kojić King
Velika je retkost da jedan bend za tri godine objavi tri studijska albuma sa po 12 pesama, pa je i to podatak koji ukazuje na veliku kreativnu produktivnost ovih sjajnih momaka.
Sada je na YouTube kanalu Fidbox official dostupan prvi video spot sa ovog izdanja, urađen za pesmu “Vrijeme leti” u produkciji Slađana Grujičića.
U narednom periodu očekuje nas veliki broj koncertnih nastupa Infuzije na kojima će promovisati pesme sa ovog odličnog muzičkog ostvarenja.
Pre tačno 50 godina, u novembru 1975. Dejvid Bouvi održao je svoj američki TV debi u CBS zabavnoj emisiji “Cher”, izvodeći pesmu “Fame”, kao i medli pesama s pevačicom, glumicom i voditeljkom – Šer.
Ovaj nastup predstavljao je značajan trenutak u njegovoj karijeri, budući da se prvi put pojavio pred američkom televizijskom publikom, a njegova izvedba “Fame” pogurala je ovu pesmu do statusa globalnog hita.
Takođe, duet je ostao u istoriji nastupa uživo kao primer kako uspešno stvoriti blistavu hemiju na sceni.
Lista pesama za nastup uključivala je “Young Americans”, “Song Sung Blue”, “One”, “Da Doo Ron Ron”, “Wedding Bell Blues”, “Maybe Maybe Baby”, “Day Tripper”, “Blue Moon”, “Only You (And You Alone)”, “Temptation”, “Ain’t No Sunshine” i “Young Blood”.
Sara Renar objavila je kratki film i singl “Pustinja / The Desert”.
U najavi svog novog rada, kanautorka je u saopštenju izjavila:
“Dragi moji, predstavljam vam svoj najnoviji uradak – dvojezičnu pjesmu i kratki film “Pustinja / The Desert”. Nadam se da ćete uživati u ovom atmosferičnom nadrealnom svijetu onoliko koliko smo mi uživali stvarajući ga”.
Škotski heavy metal bend Alestorm se u sklopu turneje “Thunderfisting Europe” posle nešto više od dve godine vraća u Beograd, da opravda status jednog od omiljenih bendova domaće publike.
“Veseli pirati” ovog puta dolaze u Hangar Luke Beograd 5. decembra, a tom prilikom promovisaće novi album “The Thunderfist Chronicles” koji je objavljen u junu.
U ekskluzivnom intervjuu za Headliner, pevač Kristofer Bouz se baš dobro zezao, ali i otkrio šta publika u Hangaru može da očekuje tog 5. decembra.
Alestorm / Photo: AleX
Za početak, recite nam nešto više o novom albumu koji ste objavili ovog leta. – Zove se “The Thunderfist Chronicles” ili tako nekako, ne mogu baš da se setim, bio sam prilično pijan kad smo ga nazvali. To je album o piratima, sisama i zabranjenom blagu zakopanom ispod usr*nog grada u Engleskoj koji se zove Bormut. Snimali smo ga u nekoj pećini u Budimpešti sa samo jednim ispravnim mikrofonom i ogromnom besnom patkom. Zvuči užasno – što znači da je savršen.
Pošto ste nedavno objavili i nove spotove – koliko su vam video-spotovi važni? Neki su animirani, neki igrani; kako nastaju njihovi koncepti? – Video-spotovi su izuzetno važni, jer odvlače pažnju ljudima od činjenice da sve naše pesme zvuče isto. Koncepti obično nastaju iz snova koje sanjamo dok pokušavamo da spavamo u autobusu na turneji. Naravno, naš najveći san je da budemo mokri i smrznuti u nekom magacinu u Nemačkoj, dok snimamo deset hiljada kadrova spota koji ionako niko neće pogledati, jer je YouTube danas čudan.
Šta mislite o postojanju “piratskog metala” kao žanra i o tome što vas svrstavaju u njega? – Mi smo izmislili piratski metal zato što smo bili previše loši za pravi metal. To uopšte nije žanr – to je poreska prevara. Ako neko drugi kaže da je piratski metal bend, odmah ga tužimo. Ili ga pozovemo da pije s nama dok ne zaboravi kako da svira svoje instrumente. Obično uradimo oboje.
Alestorm, Kristof Hartmann (H-Music)
Da ne svirate ovu vrstu muzike, kakav biste bend bili? Imate li želju da probate neki drugi stil? – Verovatno bismo bili litvanski folk-dabstep kolektiv koji peva samo o krompirima. S vremena na vreme pomislim: “Šta ako bismo napravili ozbiljan album?” – a onda se setim da ne umem da pevam kako treba i vratim se na vikanje o blagu.
Kakvu bi muziku pirati danas slušali (osim vaše)? – “Orinoco Flow” Enie je zvanična himna svih pirata sveta – prošlih, sadašnjih i budućih.
Kako je došlo do promene imena benda na samom početku karijere? – Ranije smo se zvali Battleheart, što je zvučalo kao gild iz “World of Warcrafta” koji vode tinejdžeri. Promenili smo ime u Alestorm jer smo hteli nešto što neće zvučati glupo kad nas srpski carinik pita: “Kako vam se zove bend?”. Nažalost, sad svi misle da smo Halestorm i razočaraju se kad shvate da u bendu nema devojke.
Na albumu “Seventh Rum of a Seventh Rum” zvučite kao da ste dostigli mitski nivo piratstva. Šta dolazi posle sedmog ruma? – Osmo povraćanje u osmi toalet, naravno.
Koja mora pljačkate u potrazi za inspiracijom za pesme? – Uglavnom ona u blizini jeftinih aerodroma. Isplovljavamo kad god Viz Er ima letnu konekciju.
Rum ili pivo? – Pivo s ukusom ruma. Probala si to nekad? Užasno je, ne preporučujem. Zapravo više volim vino pomešano sa Spriteom, ali nemoj nikome da kažeš.
Koja su pravila vaše piratske lađe? – Zapravo imamo tajna pravila za Alestorm, ali kad bih ti ih rekao, oboje bismo završili u zatvoru.
Kako je gumena patka postala vaš zaštitni znak? – Bili smo na turneji sa Sabatonom 2016. i morali smo da smislimo nešto što će biti kul kao njihov tenk. Na Amazonu je bila akcija na gumene patke, pa smo uzeli to. Iz nekog razloga, ljudima se dopalo – i sada smo osuđeni na patke!
Alestorm/ Photo: AleX
Pretpostavljam da više volite letnje festivale i open-air nastupe, ali kako stvorite istu atmosferu u zatvorenim prostorima tokom zime? – Podesimo grejanje na 40 stepeni, napunimo prostor jeftinim isparenjima ruma i pustimo jednog galeba. Sve je u ambijentu.
Da li biste rekli da ste rečni ili morski pirati? – Mi smo pirati iz barica. Uglavnom operišemo po parking prostorima posle kiše.
A pošto svirate u Beogradu tik uz reku, da li treba da očekujemo dasku za hodanje ako publika ne bude dovoljno glasna? – Wow, upravo sam pogledao gde je mesto nastupa (nisam znao do sad, haha). Mislim da bismo mogli da sredimo neku dasku.
Hvala vam na razgovoru. Radujemo se koncertu u Beogradu. – Vidimo se tamo! Hvala na intervjuu. Živeli!
Govoreći o uspehu benda devedesetih, Haulet je rekao da je to bilo potpuno drugačije doba:
– Kad pogledam unazad, devedesete su bile vibrantno vreme u Velikoj Britaniji, muzički slobodnije vreme – pre ovog sranja sa društvenim mrežama. Tada se dešavalo mnogo različite muzike i ljudi su bili srećni da sve to upijaju.
– Glavna stvar koja me brine jeste da se pobrinem da moji bitovi zaista udare. Postoje izvođači i trake koje me danas uzbude, ali problem je što uglavnom ne ostanu dovoljno dugo. Izgleda da danas ima manje vremena i strpljenja da se umetnici razvijaju.
Prema njegovim rečima, to dovodi do toga da muzika nema priliku da se “slegne” pre nego što je proguta sledeće veliko izdanje:
– Opet su društvene mreže krive – pretvaraju muziku u neku vrstu brze hrane… Brzo dođe i nestane… Sledeće…
U nastavku razgovora, bend je komentarisao i upotrebu veštačke inteligencije u muzici. Na pitanje o AI, Haulet je rekao:
– Dobar drug, poznati producent i di-džej, potpuno je ušao u to AI sranje, eksperimentiše s tim već neko vreme, uglavnom u vizuelnom smislu. Gleda koliko daleko može da ode. Ono što mi je pokazao raznelo mi je mozak, baš lude stvari.
Ipak, njegov lični stav ostaje drugačiji:
– Što se mene tiče, kad je reč o korišćenju AI u muzici, mnogo više volim da provedem svoj mozak kroz ponekad bol i torturu pravljenja trake sopstvenim rukama. Neke pesme osećam kao da ih klešem iz kamena, toliko dugo traju, ali barem znam da sam ih sam uradio… Znaš na šta mislim?
Članovima grupe ideja za ovu pesmu se javila nakon koncerata u inostranstvu nakon kojih su imali prilike da razgovaraju sa brojnim mladim gastarbajterima koji su sve više posećivali njihove svirke.
Motus Vita Est/Photo: Milan Bajić
Pesma govori o begu mladih i razlozima zbog kojih je do toga došlo. Među njima se ističu privatizacija, nametnuti zakoni koji su legalizovali negativne pojave, te nametanje tuđih interesa.
