Grupa Van Gogh proslavila je svoj 30. rođendan nesvakidašnjom rokenrol žurkom – dvodelni, akustični i električni koncert, uz podršku nekoliko di – džejeva, 26. novembra uveče (pa do ranih jutarnjih časova) pratilo je oko 6.000 posetilaca u prepunoj i rasprodatoj beogradskoj dvorani Belexpo centar.
Photo: Teodora Ćirić
– Čast nam je da ovu noć delimo sa vama – poručio je frontmen Zvonimir Đukić-Đule na početku akustik seta koji je pripao pesmama “Viline vode”, “Mama” (koju je već pevala čitava dvorana), “Šta ako”…
Na bini postavljenoj u sredini dvorane Đule, bubnjar Srboljub Radivojević, basista Dejan Ilić-Cvika i gitarista Bane Gluvakov – pojačani dugogodišnjim producentom Vojom Aralicom i klavijaturistkinjom Sanjom Đuričić – izveli su i akustični “Opasan ples”, “Zemlju čuda”…
Photo: Vedran Metelko
– Od nekih pesama ćemo se večeras oprostiti, a neke dočekati raširenih ruku. Jedna od njih je “Otkad te nema“- najavio je Đule pesmu koja se prelila u “Za godine tvoje”.
Kao što je na početku večeri publiku zagrejavao DJ Petrovitz Yugoslavia, tako je DJ Puki održavao dobru atmosferu do početka električnog seta benda Van Gogh.
Photo: Dunja Dopsaj
Uključivši “struju” Van Gogh je protutnjao kroz Belexpo već sa “Neumeren u svemu”, a za fanove benda prava poslastica bili su rani radovi “Tragovi prošlosti” i “Tvoj smeh” (pesma koja od 1986. godine nije svirana na koncertima).
Dvorana se tresla uz, “Puls”, “Kiselinu” i “Put”, bend je odsvirao i “Glas”, “Rođendan”, “Zamisli”, “Polje snova”, “Prvu i poslednju kap”… Za kraj zvaničnog dela izvedene su pesme “Basna” i “Spisak razloga”.
Photo: Dunja Dopsaj
U slavljeničkoj noći Đule nije propustio da pomene i u dvorani prisutnog prvog pevača grupe Gorana Milisavljevića, kao i bivše basiste, Dragana Popovića i Dragana Ivanovića.
Balada “Klupko” otvorila je ovacijama dozvan bis, na kome je Van Gogh otprašio “Neko te ima”, “Kolo” i “Anđele moj brate”. Ostatak ove nezaboravne noću publiku su svojim setovima zabavljali DJ Peppe i DJ Mark Wee.
Hrvatska spisateljica i blogerka Vedrana Rudan, pozabavila se u svom blogu na stranici rudan.info i srpskom muzičkom scenom. I to na krajnje otvoren, čak i surov način. Ali, takva je ona. Otvorena do bola. I da… njene tekstove ne vredi prepričavati ni menjati. Najbolji su kad su originalno preneti. Ovako:
U Srbiji živi fenomenalna pjevačica svjetski poznata Marija Šerifović. Cura je lezbijka i to nikad nije skrivala. I još nešto nikad nije činila, pričala o svom privatnom životu. Medijima koji danas žive isključivo od teme tko koga kreše njezin je stav bio nepodnošljiv. Srećom, ovih dana je otkriveno kako Marija “ljubi” gospođu iz srpskog visokog društva, udanu, majku…Zatresla se cela Srbija. Nema osobe, osim Marije i one druge gospođe, koja nije imala što reći na tu temu.
MArija Šerifović/Photo: facebook@officialmarija
Da je kojom nesrećom NATO opet napao Srbiju ili da su se Tuđman i Milošević istovremeno dignuli iz groba i zapjevali usred Beograda “Hej, Slaveni” mediji bi se manje uznemirili. A zašto su se mediji uznemirili? Ja ću vam reći. Zato jer je Marija žena. Da je Marija Mario, da je Marija oženjeni pjevač peder nitko je ne bi ništa pitao. NITKO. Niiiiiitkooooooooo. Zato jer se na ovim našim prostorima javne osobe pedere ostavlja na miru osim ako oni od svog pederluka sami ne odluče napraviti biznis.
A đe su mi dokazi? Ispričat ću vam priču iz mladosti. Bilo je to sedamdeset i prve, druge ili treće, nisama sasvim sigurna. On je imao koncert na terasi hotela Marina u Mošćeničkoj Dragi. Naravno da sam sjedila u prvom redu i jedva čekala pauzu da ga zaskočim, da mu, ako bude ikako moguće, uvalim svoj mladi jeziku u usta, da mu uručim posebno za tu priliku u Trstu kupljene svilene gaćice. Koštale su, preračunato, osamdeset eura. Nije me bilo briga. Samo jednom u životu te može, ako budeš imala sreće, pojebati najveći mužjak na jugoslavenskim prostorima.
Prije pauze sakrila sam se iza zavjese koja je dijelila pozornicu od bekstejdža. Bekstejdž je bio vrt o kome je, bajdvej, brinuo moj pokojni otac. Tako je dobro uredio vrt hotela Marine da je jedno od njegovih rješenja, ružni betonski zid pokrio je fenomenalnim zelenim lišćem, ušlo u “Jugoslavensku enciklopediju vrtlarstva”. Ako je netko od vas ima neka mi je pošalje. Neću platiti gaćicama. U vrtu smo iza zavjese bili samo ja i moj prijatelj. Danas umirovljeni sveučilišni profesor nije skrivao da je peder iako se za Jugoslaviju baš ne bi moglo reći da je bila pederfrendli. Nisam ga pitala šta tamo radi. Ja sam čekala Njega.
Photo: facebook@officialmarija
I On je došao. Visok, vitak, blještavi zubi… Žao mi je što već tada nisam bila djevica. Poželjela sam ga zbog toga zamoliti za oproštenje prije nego sa njega skinem sako, hlače, gaće, prije nego ga progutam. Kad… On se uputio prema mom prijatelju s kojim sam išla u osmogodišnju školu. Šta se dešava? A ja? A jaaaa? Zagrlio ga je i uvalio mu svoj jezik u usta. Činilo mi se da će jedan drugoga proždrati, ali nisu. Da jesu on danas ne bi bio još uvijek jedan od najvećih pjevača i jebača na našim prostorima. Kad kažem jebača mislim na jebača žena, naravno. Gospodin je oženjen, isto tako naravno. I ima djecu.
U moje vrijeme, bilo je to pred četrdesetak godina svi smo, osim nekih glava ludih, u Jugoslaviji znali da je Pjevač peder. Nikome to posebno nije smetalo. Voljeli smo i još uvijek volimo njegov glas. Koga je gospodin jebao nije nas bilo briga. Bilo je to vrijeme mraka, mraka koji je jednako pokrivao i “normalne” i “perverzne”. Danas živimo u vrijeme svjetla. Sve se mora otkriti, sve se mora znati. Ako mediji dnevno ne isporuče bar nekoliko vrućih vijesti o tome tko koga jebe na šou sceni, za onu političku su manje zainteresirani jer bi mogli ostati bez posla a možda i bez glave, ništa nisu učinili. Pa ipak, eto, gospodina puštaju na miru.
Danas je on, o tempora, o mores, JEBAČ nad jebačima. Djevojke i djevojčice na njega bacaju gaćice i grudnjake dok on pjeva pjesme moje mladosti. Nema tog reportera ni informera tko bi mu se usudio prići i pitati ga, kako usklađujete to što ste i peder i muž i otac? Muškarce se na ovim prostorima ne razapinje na križ bez obzira koga jebali, križ je rezerviran samo za žene.
“Novinari”, a da, malo za promjenu, ostavite Mariju na miru? Sačekajte junaka moje priče iza stejdža, stalno održava koncerte, pa ga priupitajte kome iz svoga benda ovih dana uvaljuje jezik u gladna usta.
Na kompilaciji Prinsovih najboljih numera “Prince 4ever”, koja je od petka u prodaji, našla se i do sada neobjavljena pesma “Moonbeam Levels”
Vlasnici autorskih prava na dela pokojnog muzičara objavili su da je pomenuta pesma prvi put snimljena 1982. i da je premijerno puštena na jednoj privatnoj žurci u organizaciji ABC News, što može da se vidi na njihovom web sajtu.
Pesma je prvi put snimljena dok je Prins radio na albumu “1999”, ali nikada nije zvanično objavljena, iako su neke piratske verzije bile u opticaju.
Funk baladu “Moonbeam Levels” uživo je prvi put otpevao Elvis Kostelo na koncertu u čast Prinsa održanom 2013. u Karnegi holu.
“Moonbeam Levels” je navodno trebalo da bude poslednja pesma na odbačenom albumu “Rave Unto the Joy Fantastic” pre nego što je odložena za ploču sa muzikom iz filma “Betmen”, ali ni tamo nije bilo mesta za nju.
Od kada je Prins preminuo u aprilu ove godine, u 58. godini, njegovi naslednici postepeno otkrivaju planove za posthumno objavljivanje njegove muzike.
Album “Prince 4ever” ima 40 numera i u prodaji je od 25. novembra, dok će 2017. biti izdato novo, prerađeno deluks dvostruko izdanje albuma “Purple Rain” iz 1984. sa do sada neobjavljenim pesmama.
Po treći put za sedam dana Bijelo dugme nastupilo je pred prepunom Kombank Arenom i ponovo oduševilo beogradsku publiku.
Koncert je, za razliku od prethodna dva, počeo pesmom “Ne spavaj mala moja muzika dok svira”, a publika je od prvih taktova bila na nogama. Raspoloženje i energija, kako na sceni tako i u publici, čini se da su bili na vrhuncu i da je treći koncert ispraćen s naročitim emocijama. Izlazak Mladena Vojičića Tife na scenu s pesmom “Sanjao sam noćas da te nemam” ispraćen je ovacijama, a uUz pratnju gudača i hora, u sjajnom aranžmanu, Alen i Tifa otpevali su u duetu pesmu “Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš”, što je bio jedan od najupečatljivijih trenutaka trećeg druženja sa Dugmetom.
Bijelo dugme: Photo: Luka Pilipović
Na kraju koncerta, izdavačka kuća Croatia Records i Jugoton Croatia Records dodelili su posebno priznanje Bijelom dugmetu za više od 100.000 prodatih primeraka diskova u ediciji The Ultimate Collection. Reč je o najbolje prodavanoj rok ediciji u regionu, u okviru koje je najprodavanije izdanje kolekcija hitova Bijelog dugmeta, pa je tim povodom Goranu Bregoviću uručena prestižna platinasta nagrada.
Publika je potom dvaput vratila muzičare na bis, a koncert je završen neizbežnim “Đurđevdanom”, kojim se Bijelo dugme oprostilo od Beograđana.
Bijelo dugme: Photo: Luka Pilipović
Sa tri velika koncerta i tri pune Arene, Bregović i ekipa potvrdili su status Bijelog dugmeta kao jednog od najvećih kulturnih brendova bivše Jugoslavije, fenomena koji i dalje traje, osvajajući i nove generacije.
Digitalna distribucija učinila je muziku jeftinijom i dostupnijom svima, ali istovremeno i lagano ubija omote albuma kao umetničke forme. Kako bi odala počast ovoj umetnosti u nestajanju, veb dizajn kompanija Aptitude, stvorila je zabavan niz slika koje predstavljaju imaginarni kontekst nekih od omiljenih muzičkih albuma. Jednostavnije rečeno, ponudili su nam “širu sliku”. Ili barem svoju viziju nje…
Ali da vam sad vežemo oči i teramo da pogađate, teško da biste provalili na koga se ložila Gven Stefani kad je bila klinka. Ova stara fotografija na kojoj Gven strpljivo čeka autogram svog idola, otkriće vam tajnu…
Svetski poznata španska pevačica Konča Buika održaće koncert 28. novembra u Sava Centru, a pred nastup u Beogradu iznela je više nego skromne zahteve od ogranizatora – u garderobi je za nju obavezan isključivo crni rum.
Pred nastup Buika očekuje pored crnog ruma i limun, đumbir i led, članovi benda žele između ostalog “hladno domaće pivo”, dok je od hrane čitava njena ekipa izjavila da je “domaća tradicionalna kuhinja dobrodošla”, ali da “ništa ne bude previše začinjeno”.
Konča Buika/ Photo: Promo
Buika dolazi u Beograd u okviru svetske turneje na kojoj promoviše aktuelni album “Vivir Sin Miedo” na kome prvi put u karijeri peva više na engleskom nego na španskom jeziku, često mešajući oba. Tamnoputa “kraljica flamenka” autorka je devet od deset pesama na albumu koji prožimaju rege, raga, flamenko, R&B, afrobit i gospel.
– Posebno mesto na repertoaru koncerta u Sava Centru imaće poslednji album “Vivir Sin Miedo”, ali uživaćete takođe i u drugim mojim pesmama. Znam da je moja muzika bliska srpskoj publici i zato sam uzbuđena što dolazim ponovo u Srbiju – poručila je Buika.
Ulaznice za koncert Buike koštaju 1.600, 1.900, 2.300, 2.800 i 3.200 dinara i mogu da se kupe na blagajni Sava Centra i preko mreže Eventim.
Fotografija Čedomira Žarkovića koja prikazuje bigrene kade Stopića pećine proglašena je najlepšom svetskom slobodnom fotografijom zaštićenog prirodnog dobra za 2016. godinu, na međunarodnom foto-konkursu Wikimedie “Viki voli Zemlju” (Wiki Loves Earth). Uspehu je doprinelo i 15. mesto, koje je osvojio Vladimir Mijailović sa fotografijom kanjona Rače.
Kanjon Rače, Nacionalni park Tara/ Photo:Vladimir Mijailović
Devet članova internacionalnog žirija biralo je najlepše od 270 fotografija koje su pobedile u 26 zemalja u UNESKO-vom projektu UNESCO Biosphere reserves.
U toj jakoj konkurenciji, fotografija Čedomira Žarkovića izabrana je za najlepši prikaz zaštićenog prirodnog dobra sa objašnjenjem da, pored atraktivnosti i dinamičnosti, ima izuzetnu enciklopedijsku vrednost.
Pobednik će biti nagrađen putem u Montreal, na Vikimedijinu najveću konferenciju Wikimania, koja će biti održana od 9. do 13. avgusta 2017. godine. Pored prvog mesta, fotografija koja je pobedila na takmičenju u Srbiji – Kanjon Rače, autora Vladimira Mijailovića, osvojila je 15. mesto na listi najlepših svetskih fotografija pod slobodnom licencom.
Pobednik svetskog takmičenja Čedomir Žarković, iz Beograda, kaže:
– Veoma sam iznenađen što je baš moja fotografija izabrana za najlepšu na svetu i što time predstavljam svoju zemlju Srbiju i njene skrivene lepote. Na konkursu u Srbiji ova fotografija je dobila pohvalu, ali nisam očekivao da će na svetskom nivou ući u uži izbor, a posebno da će izbiti na prvo mesto. S obzirom da se fotografijom bavim iz hobija i da je ovo prvi foto konkurs na koji sam se prijavio, ovo je veliki uspeh i velika nagrada za mene. Zahvaljujem se Zadužbini Vikimedija i žiriju koji je odabrao fotografije.
[accordion title=’Viki voli Zemlju’ open=’true’]Projekat “Viki voli Zemlju” započela je Vikipedija na ukrajinskom jeziku 2013. godine, da bi se vrlo brzo proširio na ostale zemlje sveta gde postoje ogranci Zadužbine Vikimedija. Cilj projekta je, s jedne strane, fotografisati pod slobodnom licencom što više prirodnih spomenika, a sa druge strane doprineti povećanju javne svesti o očuvanju prirode. U Srbiji se ovo nagradno takmičenje organizuje od 2014. godine, ali je ove godine oboren rekord prikupljanjem skoro 2000 fotografija. Fotografije se dalje koriste za ilustraciju članaka na Vikipediji i drugim viki projektima (Vikivesti, Vikiputovanja, Vikicitat…), ali i u sveopštoj nameni, s obzirom na prirodu creative common licenses.[/accordion]Predsednik Vikimedije Srbije Filip Maljković izrazio je veliko zadovoljstvo ovom pobedom, posebno ocenom žirija o enciklopedijskoj vrednosti fotografije.
– Nakon tri godine realizacije ovog foto-konkursa u Srbiji i skoro 4000 slobodnih fotografija koje smo prikupili, ovu pobedu smatramo priznanjem za aktivnosti sakupljanja slobodnog sadržaja za najveću svetsku enciklopediju. Ovo je vrlo lep poklon za 11. rođendan Vikimedije Srbije koji upravo obeležavamo.
Zanimljivo je da smo za reklamu, koja se emitovala na RTV Vojvodina pre i tokom takmičenja u Srbiji, izabrali slogan “Prikažimo svetu najlepšu Srbiju”. Ispostavilo se da smo bili potpuno u pravu – dodaje Maljković.
Warner Bros Pictures i Legendary Pictures objavili su prvi trejler za film “Kong: Ostrvo lobanja”, redItelja Džordana Voga Robersta (“The Kings of Summer”).
Raznoliku ekipu istraživača okupila je zajednička ekspedicija na nepoznato i neistraženo ostrvu u Tihom okeanu. Egzotično i lepo ostrvo krije svoje tajne, a istraživači i ne slute da su se našli na teritoriji mitskog Konga.
Photo: imdb.com
Film je nastao prema scenariju Maksa Borensteina, Džona Gatisa i Deraka Kolonija, a glavne uloge tumače: Tom Hidlston, Semjuel L. Džekson kao i dobitnica Oskara Bri Larson.
“Kong: Ostrvo lobanja” je sniman više od šest meseci na tri kontinenta, počevši od mesta Oahu na Havaima gde je snimanje započelo u oktobru 2015. godine, na australijskom Gold Coastu i na kraju u Vijetnamu na više lokacija.
Photo: imdb.com
Film “Kong: Ostrvo lobanja”, u distribuciji Blitz filma, u domaće bioskope stiže u martu 2017. godine.
Od debitantskog albuma “…Baby One More Time” iz 1997. prošlo je skoro dvadeset godina, a Britni Spirs je i dalje jedna od najvećih pop zvezda. Do sada je objavila devet studijskih albuma i na većini je bilo duetskih rep pesama.
Billboard je izabrao sedam, po njima, najboljih hip-hop saradnji…
