Sastav Il Divo četvrti put je održao koncertu Beogradu u subotu, 28. oktobra u Štark areni, u okviru ovogodišnje turneje “A New Day Tour”.
Članovi međunarodnog sastava su tri tenora Dejvid Miler (SAD), Sebastian Izambar (Francuska) i Urs Biler (Švajcarska), kojima se na svetskoj turneji od prošle goodine pridružio i gost – američki bariton Stiven Labri.
Na aktuelnoj turneji slave 20 godina karijere i tim povodom spremaju novi album naziva “XX” koji će biti objavljen u februaru 2024.
Na veliku žalost, njihov španski kolega Karlos Marin, po mnogima najšarmantniji i najzabavniji član sastava Il Divo, preminuo je od posledica korona virusa u decembru 2021, tako da je prethodna turneja bila posvećena ovom umetniku.
Srpski gost koncerta bio je svestrani muzičar Stefan Đoković, pijanista i operski pevač.
On je u uvodnom segmentu programa na klaviru svirao odlomak kantate “Carmina Burana” nemačkog kompozitora Karla Orfa, čuveno remek delo “Adagio”, makedonski tradicional “Jovano, Jovanke”, i još nekoliko kompozicija.
Operski solisti “Il Divo” ansambla sinoćnji koncert započeli su pesmom “Musica” uz gudački ansambl na veliko oduševljenje publike.
Sebastijan Izanbar se odmah posle otpevane numere obratio publici:
– Divni ljudi, divna publiko u Srbiji. Neverovatno da je prošlo 10 godina od kako se nismo videli. Uvek obožavamo da se vraćamo u Beograd, ovo nam je četvrti put kod vas. Obećavam, biće ovo veoma specijalno veče za sve nas. Uživaćemo u muzici celo veče. Inače, samo da znate, moj omiljeni teniser svih vremena je vaš Novak Đoković. Mislim da to dovoljno govori koliko volim Srbiju.
Na čistom srpskom jeziku – “Dobro veče, dame i gospodo” obratio se prisutnima i švajcarski tenor Urs Bril, na šta je dobio gromoglasni aplauz publike u Areni.
– Izvinjavam se, to je ipak sve što znam od srpskog, pa bih nastavio na engleskom jeziku, ako se slažete. Potrudićemo se svi ovde na pozornici da svima vama ovo bude posebno veče, da ga nosite u srcu. Želimo vam izazvati pravo uživanje u muzici – naglasio je Urs Bril.
Il Divo je koncert nastavio sa sa pesmom “Passera” (1994) italijanskog pevača Aleandra Baldija, u svojoj operskoj verziji.
Posle toga, američki tenor Dejvid Miler je osetio potrebu da se i on obrati važnim povodom, da predstavi novog člana ansambla Stivena Labrija.
– Znate da smo nažalost izgubili našeg Karlosa Marina, krajem 2021. godine. Kako bismo lakše prebrodili taj strašni gubitak, mi smo pozvali Stivena Labrija da nam se pridruži na turneji prošle godine u čast sećanja na Karlosa. Bilo nam je izuzetno teško, a Stiven nam je pomogao. I tako smo odlučili da on nastavi ovu priču sa nama, da od gosta na koncertima postane zvaničan član Il Divo ansambla.
Onda se i Stiven Labri predstavio auditorijumu i naglasio da je ponosan što je deo ove umetničke ekipe sa kojom uživa širom planete, i da mu je izuzetno žao što su imali nenadoknadiv gubitak španskog tenora kome se divio gledajući ga na sceni.
Čuvena balada “Wicked Game” (1989) američkog pevača Krisa Ajsaka, sada u njihovoj verziji “Melanchonia” obradovala je auditorijum čim su čuli njihove uzvišene operske vokale koji ih ostavljaju bez reči svaki put.
Onda su zakoračili u polje rokenrola, odnosno u svet rok balade “Unchained Melody” (1955) tandema Aleksa Norta i Haja Zareta. Pesma je popularna i u kultnoj verziji kralja rokenrola Elvisa Prislija, i u varijanti (1965) benda “The Righteous Brothers”, ali i kao muzika iz zatvorskog filma “Unchained” (1955) na vokal Toda Dankana.
Repertoar su obogatili i velikim hitom “Quizás, quizás, quizás” (1947) Osvalda Faresa (1902-1985), kubanskog tekstopisca i kompozitora, koji se proslavio upravo tom pesmom. Naravno, poznata je i engleska verzija – “Perhaps” (1948) američko-kubanskog muzičara Desija Arnaza i francuska numera “Qui sait, qui sait” Luja Mariana.
Očekivano, na listi pesama našao se i italijanski klasik “Besame Mucho” (1932) meksičkog autora Konsuela Velaskeza, već standardni deo repertoara ovog sastava (možda već malo izlizano i ziceraški, ali…).
Dejvid Miler je imao potrebu da objasni publici da im je prošla godina bila u znaku in memoriam, u vidu žalosti za Karlosom Marinom, i da im je turneja ostala u tom duhu sve vreme.
Ipak, ove godine su se odlučili da turneja ima simboličan naziv “A New Day Tour” kao novi početak, da se iz mraka otvore ka svetlosti, da ponude publici pozitivniji sjaj repertoara, da set lista pokaže da idu napred u karijeri i njihovoj muzičkoj fondaciji.
On je želeo da kaže da svi i dalje pate za prijateljem, da ga ne mogu zaboraviti, premda je vreme za novi poredak u njihovom izrazu i karijeri.
Na repertoaru sinoćnjeg koncerta našla se pesma “Abrazame” (1975) španskog pevača Hulia Iglesijasa kao i balada “Adagio”, koju je sjajno pevala (1999) i kanadsko-belgijska pop kantautorka Lara Fabijan.
Cela Arena zaplesala je uz veliki pop rok soul hit “Ain’t No Mountain High Enough” (1967) čuvenog Marvina Geja i Tamija Terela. Bilo je pravo uživanje gledati razigrane ljude u publici koji su uživali u ovom vanvremenskom hitu.
Il Divo je tokom dve decenije uspešno kroz 10 albuma spajao operu i pop muziku kao što je i “Amazing Grace” novijeg muzičara Džona Njumana, a onda im se lista spojila i sa naslovom “Que Bonito Es Vir” (2006) španskog flamenko pevača Hosea Mersea.
Najbolje i najatraktivnije numere iz prvih 20 godina postojanja ansambla Il Divo predstavljene su ove noći na vrhunski način.
Kvartet operskih pevača je podsetio fanove da ih je stvorio i otkrio u Velikoj Britaniji – Sajmon Kauel, tvorac muzičkih takmičenja “Ja imam talenat”, “Idol”, “X Faktor”, u kojima učestvuje uvek i kao član žirija.
Sajmon je osmislio Il Divo pre dve decenije, i pronašao umetnike koji bi pevali po uzoru na “Tri tenora” – Lučano Pavaroti, Plasido Domingo i Hoze Kareras.
Internacionalna grupa je publici sinoć predstavila presek svoje 20 godina duge karijere numerama sa albuma – “Il Divo” (2004), “The Christmas Collection” (2005), “Ancora” (2005), “Siempre” (2006), “The Promise” (2008), “Wicked Game” (2011), “A Musical Affair” (2013), “Amor & Pasión” (2015), “Timeless” (2018) i “For Once in My Life: A Celebration of Motown” (2021).
Lista je uključila i “Feelings” (1975) Alberta Morisa, Il Divo hitove “Mama”, “Regresa A Mi”, “For Once in My Life” francuskog muzičara Žana Dušona (poznate su i verzije Stivija Vondera, grupe “The Temptations”, kao i Tonija Beneta).
Bio je i jedan veoma simpatičan momenat, kada su momci želeli da ih publika pita šta god želi i da će im oni izaći u susret. Fanovi i to pretežno obožavateljke, želele su od autograma, preko liste muzičkih želja do šanse da pevaju sa njima.
Tako su dve devojke veoma uspešno otpevale čuvenu numeru “Time to Say Goodbye” koja je proslavila duet italijanskog operskog maga Andrea Bočelija i Saru Brajtman.
Il Divo je oduševio srpsku publiku i hitovima “My Girl” (1965) grupe The Temptations, kasnije iz filma “Moja devojka” (1991) i “Unbreak My Heart” nekada slavne američke pop pevačice Toni Brekston.
Time je oficijelni deo koncerta bio završen, ali publika nije puštala pevače da odu sa bine.
Koncert od skoro dva sata Il Divo je završio antologijskom numerom “My Way” (1969) slavnog Frenka Sinatre.
– Bili ste kao i uvek do sada, apsolutno fantastična publika večeras. Hvala vam beskrajno, vidimo se uskoro ponovo, sigurno pre narednih 10 godina – oprostio se Il Divo od publike posle vanserijski uspešnog koncerta.
Beše ovo veoma sadržajan koncertni spektakl na toliko različitih nivoa, i definitivno su momci zagarantovali svoj uspeh u Srbiji, u koju će se sigurno ponovo vratiti.
Možda ne mogu više kao u početku da napune celu Beogradsku Arenu, kako se videlo sinoć, ali to im opet ništa ne smeta da održe tako moćan i trijumfalan koncert sa svojim briljantnim operskim glasovima koji vam dugo odzvanjaju u ušima i duši.
Ivan Makragić
