Kontroverza oko novog biografskog filma o pokojnoj pevačici Ejmi Vajnhaus ne jenjava. Sada su se u javnosti pojavili i dosad neviđeni video snimci pevačice.
Obožavaoci Vajnhausove su podeljeni oko odluke da se dokumentuje njen život koji, osim što obuhvata karijeru, muziku i slavu, takođe sadrži i detalje o njenim toksičnim vezama, korišćenju narkotika i zloupotrebi alkohola, u režiji Sema Tejlor-Džonsona.
Sada su se pojavili dosad neviđeni snimci iz promotivnog videa za njen treći singl “In My Bed”, koji je prvobitno objavljen 5. aprila 2004. sa albuma “You Sent Me Flying”. Scene, snimljene u hotelskoj sobi u Njujorku, objavljene su u čast predstojeće 20. godišnjice njenog debi albuma “Frank”.
U režiji Pola Gorea, originalni video za treći singl albuma prati 20-godišnju Vajnhausovu dok ona želi laku noć svom dečku i šeta hodnicima njujorškog hotela pre nego što otpeva pesmu sa pratećim bendom. Završava se tako što se pevačica vraća raščupana u svoju sobu, gde je odmah dočekuje misteriozni muškarac zbog pretpostavljenog čina neverstva, prenosi 24sedam.
Prethodno nekorišćene slike sa seta prate sličnu temu, a Ejmi tada nosi cvetnu mini haljinu i nenametljivu šminku dok šeta po hotelu. Kratki trejler je već podelio obožavaoce, ali Mark Ronson – sa kojim je Vajnhausova sarađivala na hit singlu “Valery” – branio je film, tvrdeći da prikazuje humor “pametnog biča” odnosno pokojne pevačice.
Film je izazvao značajne kontroverze pre objavljivanja, pri čemu su mnogi optužili projekat za “eksploataciju pevačinog nasleđa” i “kapitalizaciju njene traume”. Pohvalivši reditelja Sama Tailor-Džonsona, Ronson je rekao:
– Jedino što znam o filmu je da poznajem Sama prilično dobro i da sam pročitao scenario i osećam da je ono što je zaista lepo uradio bilo… Podsetio sam se njenog humora i to stvarno dobro shvatio – rekao je.
Kori Tejlor je objavio video kao odgovor na pitanja fanova o tome zašto frontmen benda Slipknot i dalje nastupa na solo koncertima u Aziji pošto je otkazao predstojeće datume Severnoameričke turneje.
Ranije ovog meseca, Kori Tejlor je najavio otkazivanje svoje predstojeće solo Severnoameričke turneje, objašnjavajući da su “njegovo mentalno i fizičko zdravlje u opadanju” i objavio izjavu tada koja je objasnila tu odluku.
Sada je frontmen benda Slipknot objavio novi video na Instagramu, odgovarajući fanovima koji se pitaju zašto se koncerti u jugoistočnoj Aziji – počevši od Tokija 25. marta – i dalje održavaju.
Obraćajući se fanovima, Tejlor objašnjava da je odluka da ispuni martovske datume prvobitno trebalo da bude deo inicijalne izjave koju je objavio. Zatim detaljnije objašnjava svoje trenutne borbe sa mentalnim zdravljem.
“Tokom poslednje godine, doživeo sam potpuni i potpuni slom granica – mentalnog zdravlja, ega, prava na privilegiju… svega”, kaže. “Sve to kulminiralo je vrlo stvarnim, vrlo bliskim povratkom u stanje u kome se nekako ne prepoznajem. Treba mi vremena da se resetujem”.
Što se tiče predstojećih koncerata u jugoistočnoj Aziji, objašnjava da je odluka delimično zbog kratkotrajnosti turneje – s obzirom da treba ispuniti samo četiri datuma, umesto mesec dana dugog niza koji bi inače prolazio Severnom Amerikom. Tejlor takođe priznaje da će na predstojećim koncertima “uzimati dan po dan”.
“Svim zabrinutim ljudima, hvala vam puno – cenim to”, kaže. “Svima koji su uznemireni, nadam se da ovo odgovara na neka od vaših pitanja. Samo radim najbolje za sebe trenutno i dug je put, ne znam šta je na kraju tog puta”.
Mark Nofler će 12. aprila objaviti svoj novi album “One Deep River”.
Gitaristu i bivšeg frontmena Dire Straitsa čeka naporna godina koja osim novog solo albuma uključuje i visokoprofilnu aukciju, kao i dokumentarnu seriju za Sky Arts.
Njegov prvi novi album nakon “Down The Road Wherever” iz 2018. povratak je korenima. Posveta reci Tajn dolazi sa slikom kultnog mosta u Njukaslu na naslovnici albuma.
– Uvek vam je na umu da pređete Tajn – kaže. – To je ono što si radio kad si odlazio kao mladić i taj osećaj je uvek isti svaki put kad to radiš. Bilo da odlaziš ili se vraćaš, uvek je vezano za s detinjstvo. Njegova snaga ne nestaje.
Nofler preuzima kormilo albuma, s Džimom Koksom i Gajem Flečerom na klavijaturama, Glenom Vorfom na basu, Ijanom Tomasom na bubnjevima i Danijem Kaminsom na udaraljkama.
Kao najava albuma stigao je singl “Ahead Of The Game”:
Beogradski metal/punk bend Mortal Kombat nastupiće u subotu, 30. mart u banjalučkom Klubu studenata.
Bend je osnovan 2009. godine, a njihova muzika bazirana je na tvrdom zvuku i provokativnim tekstovima, koji na satiričan način opisuje svoje viđenje modernog društva i okruženje u kojem živimo.
Moto Fest 2022 – Mortal Kombat/Photo: AleX
Za petnaest godina postojanja objavili su pet studijskih albuma, a trenutno promovišu aktuelno izdanje “Bludni sin” (Hardwired).
U Klub studenata Banjaluka Mortal Kombat dolaze 30. marta u sklopu svoje turneje povodom proslave 15. rođendana.
Sve informacije o koncertnom programu u KSB pratite na OVOMlinku.
Metal bend Vizant iz Nikšića karakterističan je po spoju tvrdog gitarskog zvuka sa pravoslavnim pojanjem i tematikom. Ovaj bend je, takođe, prepoznatljiv i po melodičnim baladama, koje su zaslužne što je bend popularan i kod publike kojoj metal baš i nije blizak. Posle četiri studijska albuma, Vizant trenutno snima novi materijal.
Frontmen Vizanta je Aleksandar Zejak, doktor ekonomskih nauka, autor dva romana, tri zbirke poezije i dve knjige u kojima se bavi savremenim društvom. Na Univerzitetu u Beogradu, odbranio je drugu doktorsku disertaciju na temu uticaja virusa korona na svetsku ekonomiju i bezbednost. Pojac je u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću.
Tekstovi Vizanta imaju veliku umetničku vrednost. Odakle interesovanje za poeziju? – Slava Bogu, da su tako prepoznate. Smisaonost riječi daje vrijednost a nju je lako pronaći jer je logos u svima nama “obraz i podobije” Logosa i samo trebamo da taj dar iz sebe izvučemo, očistimo ga najljepšim slovima i sohranimo ga kako treba. Srbi su narod koji je u istoriji najpoetskiji, jer se u svakome od nas krije nemjerljiva snaga kreacije i da ne postoji u jednom narodu toliko pojedinaca sa talantima. Poezija je punoća riječi. Sve knjige jednoga naroda se nalaze u njegovoj himni. A ona je pjesma. Od pjesme je samo veći simbol.
Da li su neki autori uticali na tvoj rad? – Jesu. U stvari to je jedan jedini autor. Onaj koji je glavni junak “Gorske iskre” a to je – NAROD! Sigurno da je epika obilježila moj život i da je to moj dobijeni dar i breme, jer zbog njega stradam konstantno, ali živim i dalje u srednjem vijeku, koji je kod nas Srba bio najsvijetliji dio istorije, a drugi neka komentarišu vrijeme u skladu sa svojim precima. Zbog toga imam često sukob sa nametnutim idejama sadašnjice, ali kada sam tako živio – čitav život i uvjeren da je to jedina zaostavština budućnosti, ne bih ništa da mijenjam.
Kada je počelo tvoje interesovanje za rokenrol? Koje bendove si slušao? Šta te je privuklo kod njih? – Kraj osnovne i početak srednje škole. Moj kum Boris Lješković (DST – rok legenda i najznačajnije ime crnogorske rok muzike) je nabavio i par albuma Iron Maiden i tu je sve počelo. O svim daljim dešavanjima, daću vam ekskluzivu – Drugo izdanje knjige “Djeca apokalipse” u kojoj se govori o meni sa naznakom (po sjećanju) – Mladić u srpskom provincijskom gradu, ista muzička iskustva kao London ili Zapadna američka obala. Tu je otac Jovan objavio detaljno moj dotadašnji “metal život” i to do sada niko nije znao, bez par osoba, koje su mi najbliže. Eto prilike, da mladi Srbi pročitaju o lošim stranama muzike i da razumiju šta znači “Smrt svetu”.
Kako je došlo do ideje da uzmeš gitaru i počneš da se baviš tvrđim rok zvukom? Zašto si se opredelio baš za metal? – Imam dva objašnjenja – globalni i lokalni nivo odgovora, koji se svode na isto. Na globalnoj metal muzičkoj sceni, desio se potpuni pad kvaliteta odnosno energije, koju je nosio metal 80-tih i (po mom mišljenju) više nije bilo albuma, koji bi mi zavrijedili pažnju. Dalje, Društvo Skrivenih Talenta (DST) u Crnoj Gori je bilo prestalo sa radom i zahvaljujući tome se u Nikšiću i Crnoj Gori pojavio veliki broj pojedinaca, koji su realizovali svoje ideje. Nikšić je grad rok muzike, ali najmanje po bendovima, već po ljudima koji ga slušaju. Ono što je bila velika mana, je to što je svaki muzičar bio angažovan u više bendova, od kojih danas nije ostao nikakav značajan audio trag, sem sentimentalnosti. Vizant je različit. Vizant iza sebe ima priču, nosi ideju i predlaže nešto. Nije cilj muzike, puka pučina, koja će da te prati bezuslovno. Braća Vizanta su najinteligentniji ljudi u društvu, načitani, oplemenjeni i mi samo zajednički dijelimo iste utiske. O tome, kako sam izabrao metal, moju apologiju metala čitaoci mogu naći u jednom mom tekstu urađenom za Metal Hammer – “Heavy metal kao religija, stav ili opredeljenje”. Svakako, najsavršeniji instrument je glas i pojanje najljepša muzika. Sa sadašnjeg apsekta, možda je biti najbolje neostrašćen žanrovima, ali ako želite da slušate metal – onda neka to bude Vizant.
Aleksandar Zejak/Photo: Miloš Zvicer.
Kada je oformljen bend Vizant? Ko su ljudi koji su činili prvu postavu? – Ovdje moramo razlučiti autorstvo Vizanta i postave koje su nastupale na koncertima. Ja sam autor tekstova, muzike, aranžmana u svim pjesmama Vizanta, sve sam sam finansirao kao nekim dar svome narodu. Istine radi, moram napomenuti da je pretežni dio teksta pjesme “Linija dlana” napisala moja sestra – Sanja Zejak, dok je akustične teme napravio prije više od trideset godina, moj najbolji drug iz djetinjstva – Vanja Maksimović. Vizant nikada nije prodao niti jedan CD, majicu, kapu ili bilo šta u vezi Vizanta a sve je to na stotine dijeljeno, širom bivše Jugoslavije. Kako sam svirao i pjevao sve (sem bubnjeva) bilo je netipično da uvijek budem “one man band” te sam na nekoliko pjesama imao goste na gitarama – članove DST, kako bih dao na težini albumima. Koristim priliku, da im se zahvalim, jer svi muzičari iz DST su i dan danas u vrhu muzike. Za nastupe u živo imao sam pomoć kuma Borisa Lješkovića (DST) koji mi je predlagao muzičare, ali ne bih sada da ih pominjem, budući da nemam dozvolu za isto a možda navođenjem njihovih imena, napravim probleme druge vrste. Nijesu svi koji su bili u Vizantu i sada na istom fonu. Najbolji bubnjari u Crnoj Gori su ostavili svoj trag u Vizantu, tako da je Vizant – sem tekstova, prepoznat i po bubnju. Trenutni sastav Vizanta: Miloš Klikovac – Klidža i Miloš Knežević – Mićaš je najbolji metal sastav ikada u Crnoj Gori. Lako je meni sa dva Miloša ratovati!
Kako bi definisao vaš zvuk? – Prvo da iziritiram dio javnosti i kažem, da je sastav jednog metal benda – biblijski: gitare, kimvali i vokali. Za one koji pjevaju hvalitne stihire na bdenijima, sve će biti jasno. Vizant je samo Heavy metal. Imamo speed, thrash i gothic elemenata, ali to je sve metal. Možda neka vrsta New power metal – iako ta vrsta, zvanično ne postoji.
Otkud ideja za ovakav pristup metalu – mislim na pravoslavnu duhovnost koja je prisutna u pesmama? – Postavljam pitanje. Da li se mi ponosimo našom istorijom? Da li mi treba da poštujemo prvo tuđe, pa onda svoje? Da li mi treba da idemo pognute glave, dokle drugi kradu, nače korijene? Ne! Ne mogu da pjevam o skandinavskim bogovima i upitnim evropskim junacima, a naš korak nema nastavka. Mi idemo ka svome cilju, po stazi predaka i očekivano je da otvorimo riznicu pravoslavlja, kako za nas – tako i za one koji su u apostasiji. “Svima smo bili sve, da nekako nekoga pridobijemo”. Da maknemo mlade ljude iz kandži nihilije. “Rok muzika, kao žeđ za liturgijom” bilo je predavanje tada oca a sada vladike Jovana Ćulibrka, koje me je u potpunosti okrililo da svoje muzičko znanje upotpunim sa spojem metala i duhovnosti. Imao sam čast da budem u Pećkoj Patrijaršiji na narečenje i ustoličenje vladike Jovana i čak i da na Cetinju, trpim kritike od njega – da mi je vjera sirova, da sam brzoplet i vidio sam, da je bio u pravu. Mislim da je tada bio razlog moj stav o pjevaču benda Joy Division odnosno o njegovom samoubistvu. Svakako, poznanstvo sa o. Jovanom, koje mi je omogućio moj kum – đakon Pavle Lješković (mlađi brat Borisa Lješkovića) je bio jedan od bitnijih događaja u mom životu. Sa druge strane, đakon Pavle je osoba koju najviše cijenim u dijelu kritičkih osvrta na muziku i društvo. Zajedno smo rasli i imamo interesantan muzički kvart: od Miladina Šobića, Ružin trn, DST, Vizant, Basement studio, velikog broja muških i ženskih pojaca, drugih muzičkih studija i uspješnih rok bendova – baš velika koncentracija muzičara i to svega na nekoliko koraka. Možda je razlog i to, što smo u neposrednoj blizini Sabornog Nikšićkog Hrama Sv. Vasilija Ostroškog u kojem smo svi pronašli svoju drugu kuću. U ortodoksiji sam pronašao sve, što sam želio da znam u životu i još mnogo više od toga. Teoretska i praktična neograničenost tematika, o svijetu, životu, dobru i zlu, ljubavi, demonizmu – sve ono što intresuje mlade ljude, na svim meridijanima.
Kada i gde je bio prvi koncert Vizanta? – Prvi koncert Vizanta je bio u Beogradu u klubu Povetarac, mislim 2010. godine, kao gosti su nam bili Gomila Nesklada iz Nikšića (pobjednici CG gitarijade). Bubnjeve je svirao Tomaš Pejović – Pekka (Gomila Nesklada), bas gitara Dragan Đukić a na bini mi je pomagao Boris Lješković (DST). To je bio nastup za pamćenje i moj najjači motiv da nastavim da snimam. Jedva sam pjevao od bakljada i dužine nastupa. Na početku je “nestala struja” i ja sam krenuo da pjevam “na suvo” upalile su se baklje i nastala je pozitivna ludnica! Sledeće veče smo svirali u Kragujevcu – nevjerovatan koncert i atmosfera.
Koji događaj smatraš prelomnim za proboj benda? – Ne postoji takav događaj. Vizant je pražljivo gradio ime, bez ispada i nekih prelomnih događaja, budući da se nama nije ni pružila prilika, da prisustvujemo bilo kakvom potencijalnom događaju. Zovu nas “najpoznatiji srpski underground bend” jer mi još nijesmo ni dobili neku pravu šansu, sem što smo poznati da pravimo najbolje samostalne koncerte i sami gradimo sebe.
Kako ocenjuješ današnju hard rok, metal i alternativnu scenu u CG, Srbiji, Evropi i svetu? – Nikakva originalnost. Ispričane priče u tekstovima i trka u iskoristljivosti instrumenata. Metal scena u Crnoj Gori, skoro da i ne postoji. Stariji bendovi se rijetko okupljaju a mladi žele popularnost preko noći, brzo odustaju i prave kvalitetne materijale. Ono što je najtužnije je to što Nikšić, Podgorica, Primorje… imaju muzičare svjetskog nivoa, koje društvo dovoljno ne motiviše, da nastave sa svojim radom. Tako su prinuđeni, da se bave drugim stvarima u životu, ali ne i u onome u čemu su najbolji. Mislim da je tako i u Srbiji. Sretnem mlade ljude, koji sa dvadesetak godina sviraju bolje, nego što ću ja ikada u životu. Odsviraju nešto i samo odlože oružje. Sve će to naš narod debelo da plati, jer su kulturni poslenici, najbitniji dio naroda. Narod bez kulture je “pučina grdna”. U Evropi, pa samim tim i u svijetu – budući da je gro kvalitetnih bendova teže profilacije uvijek poticao iz Evrope, u toku je potpuna transformacija muzike. Električna gitara je skoro izvikan instrument. Sve što se odsvira, podsjeća na nešto već odsvirano i onda se traga za originalnošću – đe treba i đe ne treba. Miješaju se stilovi, instrumenti i nestaje čista muzika. Danas kada preslušavate neki novi album, ne znate šta će vas snaći. Najčešće, ništa od onoga što ste očekivali. Tako nastaju stalno nove vrste podžanrova metala, kako novi pokušaji koketiranja sa publikom, koja ne sluša metal muziku. Nikada se nekvalitetno nije sviralo kvalitetnije. Sve u svemu – metal je muzika, bez perspektive.
Koliko je, po tvom mišljenju, poguban satanizam u pojedinim metal bendovima, i odakle, po tvom mišljenju, spoj muzike i satanizma? – Spoj muzike i satanizma je nesretan spoj događaja u ateističkom društvu u kojem mladi nijesu uspjeli da pronađu svoje egzistencijalne odgovore u napuštenim hramovima i režimskim proglasima, te su stoga pokušali da pronađu ljubav u hipi zajednicama i prikrivenim sektama. Za sve njih mislim da su bili Bogotražitelji, jer je to u srži čovjekovog bića i nerazdvojni dio njegovog odrastanja. Ono što je bitno je to da najveći dio metal bendova nije okrenut satanizmu, ali ti bendovi nijesu imali da ponude odgovore na pitanja života i smrti, te se uz snažnu antikapmanju crkve tražio bijeg iz prevara ovoga života. Jedan od tih bjegova jeste i satanizam u svim pojavnim oblicima, pa i u metal muzici. Metal, sam po sebi, nema veze sa satanizmom. Psalamska jednostavnost, kao jedinstvo psaltirskog instrumenta sa bubnjem i tadašnjim gitarskim oblikom su hiljadugodišnja tekovina i tu ne možemo pripisivati ni-kakvu originalnost metal muzici – što se tiče broja i načina sviranja instrumenata, budući da se u psalmima navode “gitare gromoglasne” te da je Car David igrao pred Kovčegom zavjeta. Sigurno da se tada pjevalo o Bogu i Božijim djelima a ne o nečemu drugome. Satanizam može biti u bilo kojoj vrsti muzike, bez obzira na žanr. Pripisivati metalu ekskluzivu na demonizam, jeste negirati nešto što je Bog stvorio, jer Bog je Tvorac svega vidljivog i nevidljivog, pa je i zvuk stvorio. Stvorio ga na korisnu upotrebu ljudima a ne na zloupotrebu. Tako satanizam u metal muzici, možemo smatrati zloupotrebom muzike. Koliko samo kultova koristi bubnjeve u svojim ritualima, pa ne možemo reći da je bubanj – satanistički ili obredni instrument. Metallica, Rammstain, Scorpions, Accept, Motorhead, i stotine drugih svjetski poznatih bendova, nemaju veze sa satanizmom. Čak imamo i primjer (Venom) da je frontmen ovog najpoznatijeg black metal benda izjavio da nije znao da ga “klinci, tako ozbiljno shvataju” dok na svoj rođendan nije dobio u paketu odsječenu glavu psa. Posle toga je revidovao svoj muzički opus. Svakako, da u svijetu postoje poklonici satane i da koriste svaku moguću priliku, da ga promovišu, ali nije na nama – da tu borbu predajemo. Vizant je primjer toga, kako se ne treba povinovati “duhu ovoga vremena” već osvijetliti vrijeme, vlastitim primjerom.
Aleksandar Zejak/Photo: Miloš Zvicer.
Treći album “Blagovjesnik”, po mišljenju mnogih predstavlja iskorak u odnosu na prethodna dva? – “Blagovjesnik” (Gavrilo) je album koji nosi blagu, ohrabrujuću vijest za naš narod i poziva na nezaborav – baš kao što je nezaboravno i ime Gavrila Principa, po kome je i album dobio svoje preneseno ime. Gavrilu Principu je otkinuta ruka kojom je pucao na agresora. Kada su iznijeli iz tamnice njegovo upokojeno tijelo, na njenim zidovima su bile urezane rečenice koje su poslužile za tekst ove pjesme. Ovaj album je sniman u studiju Bojana Bojanića – bubnjara Autogenog treninga. Ja sam svirao sve (Bojan je snimio sve bubnjeve) i dugujem veliku zahvalnost Bojanu na trudu, koji je uložio. Album je takođe snimljen za jedno veče i stvarno predstavlja najkvalitetniji album Vizanta. Tekstualno je na istom nivou ali muzički je mnogo ozbiljniji. Ne poznajem bend, koji je snimao čitave albume, za jedno veče – ali sa molitvom, sve se može! Ono što mi malo predstavlja problem je to što sam na nekim pjesmama, odsvirao više gitara a to je nemoguće prenijeti na binu, sa tročlanim bendom, budući da Vizant ne želi da napucava pjesme u studiju, već da bude što prirodniji. Na ovom albumu na kraju pjesme “Prizrenski car” su mi krenule suze na oči, kada sam pjevao i to se odrazilo na sigurnost u glasu. Nijesam htio da to obrišem, već sam ostavio, kao jedno svjedočanstvo vremena, što su kritičari prihvatili – sa oduševljenjem.
Gde je najveća “baza” vizantovaca? U kojim gradovima (i državama) se sve nalazi Vizantova publika? – To su svakako Beograd, Nikšić, Banja Luka i Podgorica. Mada na naše koncerte dolaze od svuda. Npr. na prekinutom nastupu u Zemunu, upoznao sam ljude koji su došli odsvuda – od Čapljine, Herceg Novog, Bara, Vojvodine, čak i Krajine. Imamo mi pravu armiju slušalaca i to su mnogo ozbiljni likovi: načitani, rodoljubivi, uopšte – momci za svako poštovanje. U početku smo povezivani za „podzemljem“ skinhedsa, potom isključivo sa navijačima, ne znam više sa kime. Polako dolazimo do našeg osnovnog motiva – propovijed onima, kojima je potrebna.
Kad možemo da očekujemo peti album Vizanta? – Pola petog albuma je već snimljeno. Pjesme postoje, samo da se uobliče, ali nemam više finansija da sve to izvedem do kraja, budući da sam sam finansirao sve pjesme Vizanta, do sada. Takođe, postoji veliki broj pjesama Vizanta, koje se nijesu našle na albumima, pa sam u ideji da i te pjesme prikupim na nekom narednom albumu.
Soen, švedska progressive metal/rock atrakcija stiže prvi put u našu zemlju i to 15. oktobra u novosadsku Fabriku.
Grupa je kao ideja nastala 2004, ali se zvanično okupljanje ove supergrupe dogodilo tek šest godina kasnije (2010).
Originalnu postavu činilu su idejni tvorac i bubnjar Martin Lopez (koji je svirao sa Opeth između 1997. i 2006. i snimio šest albuma, uključujući i ponajbolja izdanja banda “Still Life”, “Blackwater Park” i “Damnation”, a s Amon Amarth poznati debi album “Once Sent from the Golden Hall”), basista Stiv Di Đorđo (ex-Death, Testament, Sadus), pevač Džoel Ekelof (Willowtree) i gitarista Joakim Platbarzdis.
U ovoj postavi je za izdavačku kuću Spinefarm objavljen debi album pod nazivom “Cognitive” (2012) koji je naišao na dobre kritike ali i zamerke da zvuk benda previše liči na Tool.
Soen/ Photo: Promo
Soen u periodu od 2014. do 2023. objavio još pet studijskih albuma na kojima je definitivno pronašao svoj stil (naročito od hvaljenog “Lotus”) i privukao puno fanova u svetu, a posebno u našem regionu.
Još uvek aktuelni album pod nazivom “Memorial” bend jeobjavio za izdavačku kuću Nuclear Blast.
Martin Lopez muziku benda Soen opisuje kao melodičnu, tešku, zamršenu i veoma različitu od svega što ste čuli.
Pored Lopeza i Ekelofa, bend danas čine i gitarista/klavijaturista Lars Enok Åhlund, gitarista Kodi Li Ford i basista Oleksi Kobel.
Ulaznice su u prodaji na svim Gigstix prodajnim mestima: 3.000 dinara – early bird 4.000 dinara – pretprodaja 5.000 dinara – na dan koncerta
Guns N’ Roses objavili su psihodelični video za pesmu ‘The General’, koji je generisan veštačkom inteligencijom (AI).
Video je producirao kreativni direktor Dan Poter iz londonskog studija Creative Works, a kombinuje snimke sa koncerata sa animiranim sekvencama koje su stvorene pomoću veštačke inteligencije. Prema izjavi benda, detalji o animiranim delovima videa su navedeni u saopštenju za štampu.
“Između snimaka koncerata video zaranja u podsvest mladića koji se suočava sa monstrima tamnih sećanja iz detinjstva, mutirajući svetove u procesu”, navedeno je. “Rezultat je nešto što bend nije radio ranije i nastavlja dugu istorijsku tradiciju hrabrih vizuala od strane Guns N’ Roses.”
“Mutiranje svetova” objašnjeno u saopštenju za štampu prikazano je u videu putem transformacije animacije u snimke uživo benda, i obrnuto. Snimci uživo su povremeno dodatno prekriveni veštački generisanim dodacima, dajući bendu futuristički, distopijski izgled.
“The General” je prvobitno objavljen kao B-strana singla “Perhaps” u decembru 2023. godine, koji je pušten kao limitirano izdanje na vinilu od sedam inča u oktobru. Bend je prvi put najavio “The General” u avgustu, pre nego što su je premijerno izveli na koncertu u Los Anđelesu. Obe pesme, “The General” i “Perhaps”, prvobitno su bili neobjavljeni demo snimci nastali tokom sesija za album “Chinese Democracy”.
Bili Džo Armstrong, lider grupe Green Day ispričao je priču o susretu sa Edijem Van Hejlenom, kada je frontmen grupe Van Halen “počeo da plače” kada su se sreli u bekstejdžu.
– Kada sam video nastup grupe Van Halen 1984. godine, imao sam 12 godina i oni su bili moj omiljeni bend, i plakao sam – rekao je Armstrong u intervjuu u emisiji Haurda Sterna i nastavio:
– Kao da je njegovo sviranje gitare došlo sa drugog mesta. Ponovo je izmislio kako da svira gitaru. Ali oni su takođe pisali odlične pesme, to je glavna stvar koju sam uzeo od Van Halena. Pesme su bile tako je*eno odlične – naveo je Bili Džo.
Zatim je Armstrong ispričao svoj jedini susret sa legendom hard roka Edijem Van Hejlenom.
– Bilo je tačno kada je Van Halen ponovo svirao sa Dejvidom Li Rotom. Ja i gomila prijatelja ušli smo u avion i otišli smo da ih vidimo u Kanzas Sitiju. Nismo hteli da to uradimo u Kaliforniji jer smo znali da će to biti s*anje – naveo je Bili Džo.
Nazvavši koncert u Kanzas Sitiju “neverovatnim”, Armstrong je rekao da je njegov sastanak u bekstejdžu sa Edijem bio “emotivna stvar”.
– Prvo sam upoznao sam Volfija (Van Hejlena, sina Edija Van Hejlena), koji je bio super kul, a onda su mi rekli: “Želiš li da upoznaš Edija?“, a ja sam rekao: “O moj Bože!” I tako se vratio tamo i stavio je svoju gitaru, i kao da mi priča i drobi u isto vreme, a ja sam bio kao, O moj Bože! – naveo je Armstrong i nastavio:
– Ne znam da li neko zaista zna ovo, ali veličina njegovih ruku je ogromna, zgrabio sam ga za ruke i pogledao ih, i bio sam kao: “Čoveče, tvoje ruke su tako…” I on je rekao: “Oh, sada imam artritis i bla bla bla”. Onda se desila ova zaista luda stvar, kada je on počeo da plače. Pogledao me je i stavio mi ruku iza vrata, a on kaže: “Ti si jedini koji me razume” – naveo je Bili Džo i nastavio:
– Suze su mu krenule i nisam znao šta da kažem. Rekao sam nešto kao: “Čoveče, nemaš pojma koliko mi značiš kao muzičar i kao tekstopisac.” A on je rekao: “Ljudi misle da sam vanzemaljac zbog načina na koji sviram“, ja sam odgovorio: “Sve je u vezi sa tvojim pesmama”, a on je rekao: “Tačno, tačno”. Bilo je ovo zaista teško iskustvo – naveo Armstrong, prenosi NME.
EKV tribute band project Deca iz vode nastavlja tradiciju koncerata u februaru povodom Dana zaljubljenih i svih onih koji vole EKV – u subotu, 17. februara od 20:00 časova nastupiće u Zappa Bazi sa Žikom Todorovićem.
Ljubav je reč koja povezuje ceo opus EKV-a i njihov odnos kako prema pesmama koje su pravili, tako i prema publici.
Sa Žikom Todorovićem snimili su dva albuma, od kojih je jedan “Ljubav”. Tome u čast, prvi put ikada, publika će ovog februara u Zappa Bazi imati priliku da čuje sve pesme sa ovog albuma kao i sve ostale najbolje pesme i najveće hitove sa ostalih albuma EKV-a.
Deca iz vode/Photo: Damir Vujković
Pesme “Zemlja”, “Pored mene”, “7 dana”, “Voda”, “Tonemo” i “Ljubav” su neke od njih. Specijalni gost koncerta biće Srđan Žika Todorović, pa ćemo sa njim za bubnjevima čuti kako je bilo nekad kad je svirao sa Milanom, Bojanom i Margitom…
Deca iz vode su jedini bend i projekat sa kojim je Žika pristao da svira, jer su ga po njegovim rečima duhom, pojavom, energijom i sviranjem podsetili na pravi EKV.
Koncerti sa Žikom su čista emocija i nostalgično putovanje u prošlost kad su EKV bili na vrhuncu popularnosti i kada se tražila uvek karta više za njihove koncerte u Beogradu.
Organizatori najavljuju i da će koncert u Zappa Bazi 17. februara trajati skoro tri sata, i da je to još jedan od (dobrih) razloga da ne propustite priliku da dođete.
Ulaznice se u pretprodaji mogu kupiti u Zappa Baru (Kralja Petra 41). Početna cena ulaznice je 1000 dinara. Početkom februara cena ulaznice biće 1.200 dinara a poslednji kontigent prodavaće se po ceni od 1.500 dinara.
– Cene su pristupačne a novembarski koncert je bio rasprodat nekoliko dana ranije, tako da je preporuka svima da požure i nabave svoju ulaznicu na vreme – kažu organizatori koncerta.
Neki od najvećih svetskih medija, među kojima su i RollingStone i DJ Mag, najavili su prva imena ovogodišnjeg EXIT festivala, dok je popularni Euronews otišao i korak dalje i pozvao čitaoce da, umesto daleke Coachelle, posete neke od najpoznatijih evropskih festivala, pri čemu su posebno istakli EXIT.
Poznati Euronews portal pisao je o ovom mnogo puta nagrađivanom festivalu, navodeći velika muzička imena koja nas čekaju, ali i lepotu Petrovaradinske tvrđave i sve benefite koje geografska lokacija samog festivala sa sobom nosi. U svom članku redakcija je sada otišla i korak dalje i pozvala sve Evropljane da zaborave na daleku Coachellu, kada im EXIT nudi odličnu festivalsku energiju i velika muzička imena, autentično okruženje i nezaboravne trenutke, a sve to po mnogo povoljnijim cenama i bez potrebe da proputujete pola sveta.
Exit ljudi/Photo Exit promo
„Svi već uveliko pričaju o nedavno objavljenom programu Coachelle za ovu godinu. Ipak, imamo odlične vesti za vas – Evropa to radi bolje!“, piše Euronews, nabrajajući najbolje evropske festivale, među kojima je i EXIT kao „balkanski drum‘n’bass, techno i hip-hop raj“.
Uz najavu da će ovogodišnji EXIT biti održan od 10. do 14. jula, i čuveni muzički magazin RollingStone objavio je prva imena programa festivala. U svom članku RollingStone piše: „EXIT festival održava se na jedinstvenoj lokaciji! Petrovaradinska tvrđava, sagrađena u 17. veku pored reke Dunav, u srpskom gradu Novom Sadu, pruža impresivan ambijent za ovaj festival i nudi nesvakidašnju atmosferu na preko 40 bina i zona“, navodi ovaj kultni magazin i dodaje: „Festival je nastao 2000. godine iz studentskog pokreta koji se borio za demokratiju i slobodu. Danas je EXIT jedan od najpopularnijih muzičkih događaja u Evropi, popularan zbog svoje jedinstvene atmosfere i izuzetnih nastupa“.
Vodeći magazin o elektronskoj muzici, DJ Mag, takođe je najavio ovogodišnje izdanje festivala. Ovaj legendarni magazin već dugo prati EXIT, a njegovu atmosferu opisuje kao „najveličanstvenije prizore koje možete videti na bilo kom plesnom događaju širom sveta“.
EXIT festival već je objavio prva 24 izvođača za svoje naredno izdanje, EXIT Starseeds. Program mtsDance Arene predvodi najpopularniji DJ svih vremena i simbol ove profesije – Carl Cox. Pored njega, na jednoj od najvećih festivalskoj bina nastupiće i Bonobo, berlinska zvezda Klangkuenstler, Sama’ Abdulhadi, Barry Can’t Swim, Franky Wah i, kao domaća podrška, Mene.
Sa Tesla Universe bine čuće se snažni gitarski rifovi Toma Morella, jednog od najboljih svetskih gitarista i koosnivača legendarnog benda Rage Against the Machine, zatim nonšalantni zvuci boga trap muzike, Gucci Manea, a po prvi put u Srbiju dolaze i pop-rap ikone Black Eyed Peas. Tu je i mlada, ali već planetarno popularna Kenya Grace, britanski Rudimental, kao i John Newman, The Exploited, Dub FX, Willy William, Ian Asher i Steve Angello i vodeća regionalna senzacija Joker Out.
Na Visa Fusion bini moći ćemo da čujemo grčki bend Villagers of Ioannina City, kao i češki Lakeside X, dok nam žestoki zvuk sa Explosive bine obećavaju Coroner i Nemesis. Nova imena festivala stižu uskoro!
Naredno izdanje EXIT festivala, sa temom EXIT Starseeds i sloganom „Probudimo naše supermoći zajedno“, biće održano od 10. do 14. jula 2024. na Petrovaradinskoj tvrđavi, uz nulti dan rezervisan za posebni Starseeds Takeover performans na Tesla Universe bini. Četvorodnevne ulaznice po promo ceni od 6.990 dinara i uz uštedu od 50% dostupne su ovde, kao i na Gigs Tix prodajnim mestima i online.
