“Ukrštene reči”, prva zbirka poezije Zorana Kostića Caneta, frontmena Partibrejkersa, suočiće vas sa istinom, držati budnim i neće vam dati da predahnete.
Ove pesme su ogledalo okrenuto prema vama, one motivišu i pokreću na delanje.
Ukrštene reči – Zoran Kostić Cane, Laguna promo
Jedan čovek, a to može biti svako od nas, beskompromisno se hvata ukoštac sa sudbinom i životom, i ne namerava da poklekne. Iako knjiga zabrinjava i rastužuje, ona pre svega pruža utehu i ohrabruje:
– Ako ćeš već ovo da čitaš, želim ti da se lepo osećaš, da osetiš puno ljubavi i nade. Stvari su takve kakve jesu. Podnesi ih, ispravi se i nastavi dalje – izjavio je ovim povodom Cane.
Beogradsko dramsko pozorište poklanja za svaku kupljenu ulaznicu za predstavu “Budućnost” (8. marta od 19:30 časova), još jednu gratis.
U predstavi “Budućnost”, u režiji slovenačkog reditelja Žige Divjaka igraju Milena Vasić, Jana Bjelica, Marija Pikić, Milan Zarić, Stefan Starčević, Milan Kolak, Bernarda Oman, Gregor Gruden, Lara Volf, Iztik Drabik Jug, Gregor Zorc i Lotos Šparovec.
Ljudski otpad, vidljiv i nevidljiv, putuje kroz ogromne atmosferske slojeve i široke okeanske struje.
Budućnost/ Photo: Dragana Udovičić
Raširili su se daleko, sve do pupka okeana, do usamljenog atola dve hiljade kilometara udaljenog od najbliže civilizacije.
Akumuliraju se u telu odanog albatrosa, koji stotinama i stotinama kilometara dugih godina skuplja hranu za svoje mlade, i završavaju u stomaku mladog albatrosa.
Milioni i milioni godina letenja iznad nemirne površine mora, nebrojeni albatrosi, koji su se brinuli i trudili se da omoguće nastavak vrste, dolaze u dodir sa ljudskom genijalnošću, materijom starom manje od 100 godina – plastikom.
Hemikalije, plastika, živa bića i njihovi rođaci, obaveze, odnosi su kombinovani u složenoj mreži međusobnih uticaja. “Budućnost” je predstava skrivena u ovoj složenoj mreži međusobnih uticaja.
Madona se prisetila “iskustva bliske smrti” na svom rasprodatom nastupu u Los Anđelesu u ponedeljak uveče i rekla fanovima da je njena prva reč kada je izašla iz indukovane kome posle četiri dana, bila – “ne”.
– Prilično sam sigurna da mi je Bog rekao: ’Želiš li da dođeš? Hoćeš da pođeš sa mnom? Odgovorila sam “ne“ – rekla je Madona.
Pop ikona je bila primorana da pomeri niz datuma na svojoj svetskoj turneji Celebration Tour u junu prošle godine zbog medicinskog problema.
“U subotu, 24. juna, Madona je razvila ozbiljnu bakterijsku infekciju koja je dovela do višednevnog boravka na intenzivnoj nezi“, napisao je tada njen dugogodišnji menadžer Gaj Oziri na Instagramu. “Njeno zdravlje se popravlja, ali je i dalje pod medicinskom negom. Očekuje se potpuni oporavak”.
– Ovi koncerti svake večeri mi fizički nisu tako teški – rekla je ona, prenose agencije. – Emotivno mi je teško jer vam zaista pričam priču o svom životu. Srce nosim na dlanu Pala sam sa mnogo konja i slomila mnogo kostiju… ali ništa me ne može zaustaviti.
Madona se potom prisetila i razgovora sa Ozirijem dok je bila u biolnici.
– Rekao je, ‘Pa, kada misliš da želiš da se vratiš na turneju?’ Izvadila sam cevčicu s kiseonikm iz nosa, pogledala ga i rekla, ‘za dva jebena meseca!’ Ponekad jednostavno morate da kažete neko sranje i pustite ga u svemir. I to se onda desi.
Pevačica je pozdravila svog lekara koji je bio u publici, i setila se da se osećala vrlo nervozno pred povrtak na scenu.
– Zvala sam svaki drugi dan i pitala svog doktora zašto nemam energije, kada će mi se energija vratiti? Kada ću se ponovo osećati kao ranije? Kada mogu ponovo na turneju?
Sve što bi rekao je: ‘Izađi na sunce’… Bilo mi je tako teško da odem od kuće do dvorišta i sedim na suncu. Znam da to zvuči suludo, ali bilo je teško.
Posle uspešnog nastupa koji je Riblja Čorba održala pre godinu dana u Domu kulture NS, bilo je pitanje kada će, na radost novosadske publike, ponovo doći.
Riblja Čorba će ponovo da zasvira u Novom Sadu, u četvrtak, 25. aprila od 22:00 časa, kada će fanovi imati priliku da čujete vanvremenske hitove “Kada padne noć“, “Kad sam bio mlad“, “Ostani đubre do kraja“, “Ja sam se ložio na tebe“ i “Kad hodaš“…
Možete biti sigurni da će se i ovaj put Čorba svirati preglasan rokenrol dok stojite za šankom, a neće biti komšija da se žale.
Ulaznice su u prodaji u ograničenom broju i dostupne su na svim prodajnim mestima GigsTixa, kao i online. Ulaznice su za stajanje.
Od 21. do 23. juna u srcu glavnog grada Bugarske održaće se četvrto izdanje sve većeg i popularnijeg Sofia Live Festivala.
Prvi headlineri su američki hip-hop duo Atmosphere, zatim DJ i producent DJ Shadow, dok će priču za ovu priliku da zaokruži australijski fenomen Dub FX.
I ove godine Festival će da ponudi sjajnu kombinaciju muzike, atraktivnog popratnog sadržaja i one letnje festivalskog vajba koji svi vole, a sada je pravo vreme za istražiti nešto novo.
Naravno, biće to prilika i za upoznati se sa vrlo živahnom bugarskom alternativnom scenom pa će se između ostalih predstaviti Zhlach, Griговор i Genata te space rockeri Heptagram.
Atmosphere/ Photo: Promo
Bend Atmosphere nastao je u Minneapolisu 1996., a čine ga reper Sean “Slug“ Daley i producent Antony “Ant“ Davis koji su osnovali i nezavisnu izdavačku kuću Rhymesayers Entertainment.
U vrlo bogatoj i globalno prepoznatoj karijeri objavili su 12 studijskih albuma i 10 EP izdanja. Ovom prilikom u Sofiji će da predstave aktuelno i kako kažu “vrlo lično“ izdanje – “So Many Other Realities Exist Simultaneously” iz 2023.
DJ Shadow/ Photo: Promo
DJ Shadow veoma je poznato i značajno ime u svetu hip-hopa koje je na sceni već respektabilnih 35 godina.
U Sofiju dolazi da promoviše sedmi album “Action Adventure“ s kojim se nostalgično vraća zvuku 80-ih.
– Kad stvaram muziku, ne zanimaju me ničije želje ili zahtevi do mojih sopstvenih – tako kaže DJ Shadow.
Dub FX (Arsenal fest 2021)/Photo: AleX
Benjamin Stanford pravo je ime Dub FX svestranog umetnika koji je stekao svetsku slavu neobičnim stilom i vrlo energičnim nastupima, s kojim je uostalom domaća publika itekako dobro upoznata.
Koristi samo sopstveni glas, FX pedalu i looper, a njegova muzika može se opisati kao mešavina beatboxa, duba, reggaea, hip-hopa i drum`n`bassa.
Photo: Promo
I zašto još da posetite Sofia Live Festival?
Zato što je Sofija jedan od neotkrivenih dragulja na istoku Evrope, a u njoj se može uživati puno jeftinije upoređujući je sa nekim drugim, razvikanijim destinacijama.
S veoma bogatom istorijom i gotovo 1.5 miliona stanovnika, svojim posetiocima može da ponudi od antičkih ostataka preko muzeja, galerija, restorana pa do vrlo vibrantnog noćnog života.
Bugarska će od 1. aprila takođe postati deo Schengena. Smeštaj je takođe bitno jeftiniji upoređujući ga sa zapadnim komšijama pa kad se sabere sve napisano, valja ozbiljno razmotriti opciju odlaska na ovaj sjajni festival koji će uskoro da objavi nova headlinerska imena.
Ograničeni kontingent early bird ulaznica trenutno se prodaje po vrlo povoljnoj ceni od samo 5940 dinara (99 bugarskih leva) na stranici festivala i preko bugarskog Eventima, a nakon što se rasproda, cena će im biti 7200 dinara (120 leva).
Dnevne ulaznice neće da budu u prodaji, a više informacija o festivalu potražite na njihovom sajtu.
Timoti Šalame kaže da bi voleo da se Ostin Batler, odnosno njegova verzija Elvisa Prislija, pojavi u njegovom predstojećem biografskom filmu o Bobu Dilanu.
Dvojica glumaca, koji igraju u filmu “Dina: Drugi deo”, koji je trenutno u bioskopima, govorili su za NME o svojim ulogama američkih muzičkih ikona i spekulisali o mogućnosti da postoji “zajednički univerzum” između dva filma.
– Jedva čekam taj film. Voleo bih da mogu da budem na snimanju svaki dan samo da gledam kako se magija dešava – rekao je Ostin Batler.
– Voleo bih da si u njemu! Postoji Elvisov lik u biografskom filmu o Džoniju Kešu (“Walk The Line”). Zaista je kratko, veoma je kratko, ali sam nekako želeo da možemo da stvorimo muzički kinematografski univerzum – rekao je Šalame, koji će glumiti Boba Dilana.
Nemački darkpank bend EGO. kreće na mini-balkansku turneju u sklopu koje će da nastupi u Novom Sadu, u SKCNS Fabrici, u petak, 15. marta.
Sa njim će svirati i metalcore sastav iz Budimpešte The Way We Are kao i dva benda dobro poznata lokalnoj publici, zrenjaninski All Except One i novosadski Kalo.
The Way We Are/ Photo: Promo
All Except One/ Photo: Promo
Kalo/ Photo: Lea Bodor
Ulaznice mogu da se kupe u pretprodaji po ceni od 600 dinara u Ordinacija Art Caféu (Jevrejska 4) i u Crnom Ovnu (Ilije Ognjanovića 2), dok će na dan koncerta moći da se kupe na biletarnici Fabrike po ceni od 800 dinara.
Biletarnica i vrata Fabrike otvaraju se u 20:00 časova, a koncert će početi u 21:00 čas.
Vlada Divljan preminuo je na današnji dan – 5. marta 2015. godine u Beču. Poznat i priznat kao gitarista, pevač i glavna kreativna snaga kultnog sastava Idoli, kao i po raznovrsnim projektima ostvarenim u okviru svoje samostalne karijere, Divljan spada u najznačajnije kompozitore i stvaraoce s kraja 20. i početka 21. veka na prostoru bivše Jugoslavije.
A kako je sve počelo…
Mladi muzičar Vlada Divljan (20), lider benda Zvuk ulice, dao je jedan od svojih prvih intervjua za Džuboks u februaru 1979. godine.
Prenosimo sa portala Yugopapir razgovor koji je vodio Radovan A. Vujović, uz minimalne intervencije, kako bi se prisetili legendranog Idola brojnih generacija, muzičara bez koga ova scena ne bi bila ista.
Kako je sve počelo i otkuda baš to ime Zvuk ulice? – Grupa je oformljena 1. decembra 1976. i egzistira do danas u skoro istom sastavu tj. došlo je do promene klavijaturiste. Tada smo se zvali Merilin. Svirali smo neki džez-rok. Imali smo par nastupa u Džez klubu Doma omladine u Beogradu i na nekim drugim mestima. Uskoro smo shvatili neke stvari i promenili koncepciju. Negde krajem prošle godine promenili smo ime u Zvuk ulice. Drago mi je što pitaš otkuda baš to ime. Dugo smo razmišljali o nazivu grupe. Bilo je dosta zvučnih imena u alternativi. Tada smo naišli na jedan Dilenov intervju o njegovim počecima 60-ilh godina (kada smo bili mali – smeh). U jednom momentu on je uzajvio: “kada se sada setim, bio je to zvuk ulice, zvuk tanjira, ljudi rano ujutro posle neke svirke…”. Nekako to je ispalo nostalgično, a i aktuelno. Istovremeno, kada su ljudi pokušavali da objasne pank i novi talas rekli su da je sve to zvuk ulice, imeđu ostalog, vraćanje gradskoj muzici Znači, osećaj da se nešto događa je nešto što treba povratiti muzici. A svi smo gluvarili po raznim ćoškovima našeg grada, što je jedna mala životna škola.
Počeli ste sa džez-rokom. Koliko je to ono pravo što želite da svirate? – Prvo, sam pojam džez-roka, to svi kažu, danas skoro ništa ne znači. Tako da neko tu svrstava i fanki pa čak i disko. Značajno je da je taj džez-rok kod nas došao spontano naravno sa malim uticajem Stena Geca, Čik Korije i drugih. Ipak, u našoj nuzici, u našem džez-roku ima uticaja i drugih talasa u zabavnoj muzici. Puno toga se skupilo.
Koliko uspevate da uskladite ostale obaveze sa muzikom, koliko vežbate i koje vas teškoće pratr? – U vezi sa opremom – za sada nemamo problema jer sviramo po manjim salama. Za veće pozajmljujemo opremu. Problema s vežbanjem nema. Radimo u proseku 3-4 puta nedeljno, imamo prostoriju. Normalno, ima perioda kada vežbamo svuda je i naše vežbanje spontano. Svi smo vezani za muziku. Ako napravimo neki veći prodor, svakako da će doći do izvesnih problema oko uskladīvanja života sa obavezama u muzici. Ako čovek hoée da uradi nešto u toj muzici, mora da razmišlja kao da će se njome stalno baviti. Ipak, naša ambicija je da završimo fakultete, a i da se bavimo muzikom.
Zvuk ulice, preteča novog talasa’
Osim osnivača, glavnog autora i bubnjara Slobodana Kokana Popovića, te davne 1975. godine bend Zvuk ulice su činili i Vlada Divljan (gitara i vokal), Zdenko Kolar (bas i vokal), Dragana Milković (klavijature), Bora Antić (saksofon) i Nenad Morgenštern (udaraljke i vokal).
Zvuk ulice stekao je kultni status preteča novog talasa na beogradskoj sceni, a njihova pesma “Amelija” često se tih sedamdesetih emitovala u radijskim programima. Vanmuzičke obaveze dovele su do rasformiranja benda, posle čega su Vlada Divljan i Zdenko Kolar nastavili s karijerom u VIS Idolima gde im se nakon odsluženog vojnog roka pridružio i Kokan Popović (Kokan Fontana).
Gde ste nastupali do sada i koje su šanse da vas vide i čuju u drugim gradovima? – Nastupali smo do sada u Novom Sadu i Zrenjaninu sa grupom TAKO, Problem nastupanja na strani je da li ići da se održi igranka, što mi ne želimo, ili održati koncert. Ali, pošto nemamo za sada neki veći status u jugoslovenskim razmerama teško je da će nas ljudi zvati zbog koncerta. U svakom slučaju rado bismo se odazvali svakom pozivu.
U Beogradu ste nastupali nekoliko puta u Studentskom kulturnom centru? – Da, svirali smo tamo nekoliko puta u organizaciji Spoljnog programa i urednika prof. Momčila Rajina. Oni su nam ostali u lepom sećanju. Publika nas je iz koncerta u koncert sve bolje primala. Nadamo se da ćemo ubuduće malo aktivnije praviti žive svirke pa iu SKC, ponovo.
Nastupali ste u “Studiju M” u novom Sadu. Hoćemo li čuti snimke sa tog izvanrednog koneerta? – Verovatno neće biti tih snimaka jer su vrlo loši. Glas i gitara su u vrlo lošem odnosu sa ostalim instrumentima. Medutim ako se više probijemo doći ée do remiksa tih snimaka. Pitanje je koliko on može da ispravi ono što je već loše snimljeno. Ne možemo nikoga da krivimo za te loše snimke jer nama je la svirka stvamo dosta značila.
Posle “Studija M” došao je krajem 1978. BOOM festival. Koji su vaši utisci o tome? – Drago nam je što je BOOM ipak održan kako-tako. Niko nije patio zbog odsustva velikili imena. jer na kraju krajeva, taj festival treba da pogura mlade grupe. Publika se lepo zabavljala i naš nastup je bio jodna vrsta našeg kaljenja (za nas) pred velikim anditorijamom. Svaka svirka nam znači, to je neko uhodavanje, stepenik više u našem zajedničkom radu. Utisci su, znači, dosta povoljni. Normalno, zamerke organizaciji, ali kod nas, kao što je poznato, ima uvek nekakvih propusta u takvim organizovanjinia.
Vlada Divljan/Photo: YouTube printscreen
Vaš nastup je tada bio vrlo profesionalan, ali šta se stvarno zbivalo u tom trenutku u vama? – U nama je bila jedna dilema, mala doza treme, što nas publika nije dovoljno poznavala i što nemamo ni jedan singl, ni jednu poznatu stvar prema kojoj bismo mogli da koncipiramo nastup, da vodi ka toj stvari i da je publika prepozna. Ali, doći će i to. Tu je bila prisutna ta neizvesnost da li ée nas prihvatiti ovakve sa muzikom koju, verovatno nisu čuli do sada, ne samo zbog saksofona već što tu ima i panka. Mi se slobodno ponašamo jer dugo radimo i verujemo u ono što radimo. Treba sebe kontrolisati i hrabro napred.
Dodosmo i do ploče.? – Bilo je šanse da snimimo ploču i nismo. Jer, danas nije teško snimiti ploču. Pravi problem u vezi sa pločom je šta nastaje posle snimljenog materijala, da li je remiks onakav kakav muzičar zahteva i pitanje je da li će disko kuća da se zauzme (kao što se obično ne zauzima!) da tu stvar plasira. Ina grupa koje su izdale ploče, a da se nije čulo ni za njih ni za ploču. Mi nismo opterećeni pločom i zato smo do sada svesno to izbegavali. Sada je situacija na neki način povoljnija i očekujemo da u aprilu izade naš prvi singl. A i to je problem – da li ići na hit-singl ili LP. Bolje je da publika pita gde je ploča a ne da se pita ko smo mi, itd. Još nešto: nije nam stalo da snimimo ploču na kojoj ée se čuti pola instrumenata, a pola ne. A kada ta ploča izade mi ćemo sami pokušati dn je plasiramo na skoro celoj teritoriji naše zemlje tim što ćemo je poslati skoro svim radio-stanicama po našim centrima.
Da li imate neke ideje za propagandni materijal u vezi ploče? – Mislimo da su plakati preforsirana stvar, čak prevazidena. Ako grupa ne drži koncerte i nema dobre ploče koje ée ljudi da čuju, ne vrede plakati koji su veé požuteli i na kraju jadno izgledaju po ulicama. Jedino sa dobrom pločom i sa dobrom svirkom moći demo da kombinujemo neke planove u vezi toga – tempirati istovremeno ploču, plakate, nalepnice, turneju.
Zamerka vašem radu je da su vokali su vrlo slabi. Šta preduzimate da se to poboljša? – Vežbaéemo višeglasno pevanje, Sada trenutno snimamo probe tako da se najbolje vide tj. čuju grelke. Uz pomoé tehnike, naravno, planiramo da do makaimuma iskoristimo naše kapacitete. Za sada ne planiramo neku pomoé sa strane u smislu nevih članova. Mislimo da je prošlo vreme barušunastih glasova, onia klasičnih pevača.
Priča o tome kako su Deep Purple napisali svoj klasik iz 1972. “Smoke on the Water” konačno je vizualizovana.
U sklopu obeležavanja luksuznog reizdanja šestog albuma benda “Machine Head”, koje izlazi 29. marta, Deep Purple je objavio novi video za svoj kultni hit, koji sadrži remix Dvezila Zape, sina Fernka Zape.
Animirani video, koji je osmislio londonski Chiba Film, beleži priču o tome kako je pesma zamišljena, zajedno sa nekim vizuelnim ukrasima.
Naime, dana 4. decembra 1971. Frenk Zapa i Mothers of Invention svirali su u Montreux Casinu u Švajcarskoj. Kad je Zapin bend bio skoro 90 minuta u svom setu i svirao je “King Kong”, neko iz publike je ispalio signalnu raketu na drveni krov dvorane, što je izazvalo plamen.
Pevač Deep Purplea Ijan Gillan bio je u publici i video dve rakete koje je ispalio neko ko je sedeo iza njega. U to vreme Deep Purple je takođe bio u Montreju kako bi snimio neke pesme u mobilnom studiju za snimanje koji je iznajmio od The Rolling Stonesa.
U galeriji Kulturnog centra u Ribnici, u sredu, 6. marta 2024. godine u 18:30, biće otvorena izložba “Retrospektiva” kraljevačke umetnice Alise Matović.
Alisa Matović je rođena 1974. godine u Torontu. Srednju umetničku školu završila je u Nišu. Fakultet primenjenih umetnosti završila je u Beogradu na smeru zidno slikarstvo. Aktivno stvara i izlaže u zemlji i inostranstvu od 1993. godine.
U izbor najboljih savremenih slikarki ulazi 2009. godine, a 2017. dobija nagradu za poseban stil u umetnosti. Od 2007. godine radi u Umetničkoj školi u Kraljevu. Učesnica je mnogih umetničkih festivala u zemlji i inostranstvu.
Photo: Promo
Njene slike su u više navrata medijski eksponirane i korišćene u filmovima, serijama, emisijama i pozorišnim predstavama.
Idejni je tvorac mnogih murala koje izvodi sa učenicima Umetničke škole.
Alisa Matović tradicionalna je saradnica Kulturnog centra „Ribnica“ Kraljevo u okviru Strit art festivala.
“Nasuprot Kerolovoj junakinji koja se obrela u svetu čuda, Alisa Matović u trivijalnom, svakodnevnom, ovostranom, a neretko i retkima vidljivom, pronalazi čudo od kojeg gradi svoje likovne svetove, a u kojima nova izmaštana stvarnost gotovo da pulsira i diše. Alisa stvara nove svetove samo okvirom platna omeđene i obuzdane, dok njeni junaci imaju svoje unutrašnje biće, a ne isključivo realistično prenesenu formu. Glavni akteri Alisinog oslikanog univerzuma nemaju samo dve dimenzije, već imaju svoju ontičku i ontološku vrednost.”
