Novosadski indastrijal bend dreDDup još je 2022. počeo trend snimanja spotova za svoje stare pesme, a sve u svrhu proslavljanja 25. godina postojanja.
Urađeno je ukupno 10 spotova i to po jedna pesma sa svakog od deset albuma.
Bend je ove godine ušao u svoju 27. godinu postojanja i rešio da uradi još nekoliko spotova za svoje stare numere.
dreDDup/ Photo: Promo promo
dreDDup je objavio drugi spot i to za pesmu “Angel for the Masses” iz 2011. godine koju fanovi benda najviše vole da čuju uživo.
Pesma govori o ekstremnom seksualnom iživljavanju seksualnih predatora i žrtvama porno industrije.
Kako bend nije hteo da uradi eksplicitan video na ovu temu, uradili su spot na temu predatora koji besomučno prati i uznemirava, a koga žrtva može uočiti samo ako stavi specijalne naočare (iliti ako pročita između redova).
Photo: Promo
Spot je urađen uz veliku pomoć bubnjarki iz Douten Taiko – Nike Prosen, Antonije Kranjčine i Tamare Milenković, dok je sve uspeo organizovati i kamerom ispratiti Ivan Francuski, inače bivši bubnjar dreDDupa.
Za “story” deo bili su zaslužni Mihajlo Obrenov i Dimitrije Crvenčanin, a žrtva je ovom prilikom niko drugi do Norbert Đeri, gitarista benda.
Pesma je ovom remasterizovana da zvuči u skladu sa današnjim produkcijskim standardima. Spot je, po običaju, radio reditelj Mihajlo Obrenov.
Dragoljub Crnčević Crnke, frontmen, pevač i gitarista, jednog od naših najboljih bluz bendova Point Blank, preminuo je danas posle duge i teške bolesti, preneli su njegovi brojni prijatelji i saradnici na društvenim mrežama.
Od svirki na stanicama metroa u Parizu, do “Gitarologije”, albuma čiji značaj nadilazi okvire srpske scene. Od istraživanja korena bluza, do autorskih pesama koje imaju milione pregleda. Od svirki sa školskim drugovima, do vođe jednog od najznačajnijih srpskih bluz bendova. To je bio Crnke.
Dr. Project Point Blank Blues Band Crnke je osnovao leta 1983. zajedno sa svojim prijateljima Timotijem Dejvisom (SAD), Majklom Salcom (Australija) i Draganom Markovićem. Salc je ubrzo napustio grupu, pa ga je za bubnjevima zamenio Miroljub Vilotijević. Pred snimanje drugog albuma (1985), odlazi i Dejvis, a umesto njega dolazi Saša Labudović, sa kojim su snimili ovaj album.
Grupa se rastura 1991, pa Crnčević ponovo okuplja grupu, ovoga puta kao trio u kome uz njega sviraju i Rade Bulatović i Miroslav Karlović, i tako snima i izdaje svoj treći album pod nazivom “Southern Comfort”, a nakon njegovog izlaska, zbog ratne krize iz 1991. grupa se razilazi.
Crnčević 1995. okuplja novu ekipu u kojoj, pored nekadašnjeg člana Aleksandra Kozakijevića, sviraju i Darko Grujić, Darko Petrović i Goran Hans Lotar Ilić – Bebe. Ova postava snima album “Sunny Sky”, ali onda, nedugo posle Božića 1998, svi članovi osim Crnčevića i Grujića napuštaju grupu.
Nakon toga, u grupu dolaze dva mlada člana, Zoran Milenković (bas) i Jovan Pejčinović (bubnjevi) i grupa od tada nastupa u istom sastavu. Tokom 2000. snimaju album “Blue Deal”, na kome gostuje britanski svirač usne harmonike, Džon O’Liri.
U decembru 2012. izdaju album “Unforgiven” za izdavačku kuću Kalpa Solutions, a nakon toga održavaju dva oproštajna koncerta koji su istovremeno bili i promocija albuma.
Grupa se ponovo okuplja 2015, kada počinju sa snimanjem dvostrukog albuma “Гитарологија/Guitarology”. Snimanje hje trajalo osam meseci i na albumu gostuju neki od najznačajnijih muzičara srpske i bivše jugoslovenske bluz i rok scene, Album izlazi u novembru 2015. kao dvostruki kompakt disk u izdanju PGP RTS. Na prvom disku su pesme sa gostujućim pevačima, a na drugom iste matrice na kojima na engleskom peva Dragoljub Crnčević.
Pogledajte jedno od poslednjih gostovanja Dragoljuba Crnčeviča Crnketa u emisiji Belgrade Backstage Pass 011, 2021. godine:
Višestruko nagrađivani umetnik Džastin Timberlejk, objavio je svoj novi, šesti studijski album, “Everything I Thought It Was” (RCA Records/Menart).
Uz to, juče je premijerno na svom YouTube kanalu objavio i spot za svoju novu pesmu s albuma, “No Angels” koji je režirao Ti Vest.
Ranije ove nedelje, Timberlejk je nastupio kao poseban gost na ABC-u, u “Jimmy Kimmelu Live!” showu gde je izveo “No Angels”.
Prošlog meseca, Džastin je objavio pesmu “Drown”, koju su napisali Timberlejk, Luis Bll (Tejlor Svift, Post Malone), Henri Volter, Ejmi Alen, Kenjon Dikson, a producirali Timberlejk, Bel i Cirkut (Maroon 5, The Weeknd).
Ranije ove godine, Timberlejk je objavio svoj singl i video “Selfish”, koji je prikupio preko 100 miliona streamova širom sveta i preko 19 miliona pregleda na YouTubeu.
Justin Timberlake takođe je bio poseban muzički gost u NBC-jevom showu “Saturday Night Live”, gde je izveo svoj singl “Selfish” i “Sanctified”.
Dastin Timberlejk/Photo> Charlotte Rutherford
Poseban kuriozitet ovog albuma je što je u pesmi “Paradise” ugostio članove svog nekadašnjeg benda NSYNC.
Album će pratiti i dugoiščekivana svetska turneja – The Forget Tomorrow World Tour.
Baletski nastupi Berlin Ballet Company trupe biće odigrani 10. i 11. maja u Dorćol Platzu, a beogradska publika će imati priliku da vidi najnovije kreacije i interpretacije u svetu baleta.
Najbolji evropski plesači okupljeni oko Berlin Ballet Companyja, krase bine širom sveta, a sada konačno stižu i u Beograd.
Berlin Ballet Company/ Photo: Promo
Potpuno nova produkcija, muzika i koreografija biće premijerno izvedene u Beogradu kao plod saradnje Dorćol Platza i Berlin Ballet Company.
Nova predstava povezuje renomirane umetnike iz Berlina i Beograda, i kroz kreativni proces povezuje dva grada.
Očekuje vas dinamična predstava koja oduzima dah, prikazuje balet u svim njegovim aspektima a igrači svetske klase uvešće publiku u izuzetnu emociju i lepotu igre.
Berlin Ballet Company/ Photo: Promo
Posle Beograda planirana je premijera u Berlinu a zatim i u drugim evropskim gradovima.
Ovaj događaj je prilika za ljubitelje umetnosti da dožive nezaboravno iskustvo koje će probuditi sva čula i inspirisati dušu.
Berlin Ballet Company obećava da će njihov nastup na Dorćol Platza biti nezaboravan i da će pružiti publici nešto što će nositi sa sobom dugo nakon što se zavese spuste.
Bend Savršeni marginalci, čije tri četvrtine čine bivši članovi Hladnog piva, skoro dvosatnim koncertom u Amerikani, prvi put se predstavio beogradskoj publici svirajući materijal sa prva tri albuma pank-rok velikana iz Gajnica – “Džinovski” (1993), “G.A.D” (1995) i “Desetka” (1997).
Zoran Subošić Zoki, Mladen Subošić Suba i Krešimir Šokec Šoki, uz energetski posebno nabrijanog frontmena Hrvoja Krmpotića Krmpu, i te kako poznatog ljubiteljima HC zvuka, ispunili su, pre svega, snove starih fanova Hladnog piva koje se, već duži niz godina, kretalo u komercijalnijem pravcu, pa su pesme iz “ljutog” pank perioda bivale sve manje zastupljene u set-listi.
Savršeni marginalci/ Photo: Danko Strahinić
Na samom početku, Savršeni marginalci, nazvani po pesmi sa “Džinovskog”, vrisnuli su – Dobro veče. Krmpa se pojavio na bini sa ogromnom maskom krokodila, simbolom rane HP faze.
Usledile su “Princeza”, “Buntovnik”, “Čelične zavjese”, “Razmišljam”, “A što dalje”, “Bubašvabe”… Naravno, i hitovi koji su uvek ostali zacementirani u set-listi Piva: “Pjevajte nešto ljubavno”, “Nema više”, “Ne volim te”… “Šank”, “Rigoleto”, “Sarma”…
Savršeni marginalci/ Photo: Danko Strahinić
Za početak bisa – posebna poslastica i repertoarski izuzetak – “Teško je ful biti kul” sa “Šamara” (2003).
Ubrzo je “Utjeha kose” donela rotaciju – Suba sa mikrofonom, a Krmpa za bubnjevima. Krmpa koji je tokom celog koncerta stavom, pevanjem, pričom jasno pokazivao da je oduvek bio deo najvatrenije baze fanova Piva, te da je među Savršene marginalce – savršeno uskočio.
Savršeni marginalci/ Photo: Danko Strahinić
Otprašili su Marginalci kompletan “Džinovski”, gotovo ceo “G.A.D” i najekspolozivnije momente “Desetke”. Svi na bini i ispred nje su bili kao jedan, fanovi su pošteno odrali grla uz svih 40-ak pesama.
Starije, jasno je, “radila” nostalgija, međutim, primetno je da Savršeni marginalci imaju i mlađu publiku koja je, po svemu sudeći uz učiteljsku misiju roditelja, takođe prigrlila rano Pivo kao deo svog odrastanja, tridesetak godina kasnije.
Euforija u Amerikani potvrda je toga da su Zoki, Suba i Šoki, uz Krmpu, napravili pravi potez nastavljajući kao Savršeni marginalci.
Cilj magazina i čitavog projekta Liceulice je da doprinosi socijalnoj emancipaciji, ekonomskoj, kulturnoj i socijalnoj inkluziji i smanjenju siromaštva. Magazin izlazi jednom u dva meseca u 5.000 primerka, a prodaje se na ulicama i javnim mestima kroz posebno organizovanu mrežu uličnih prodavaca.
“Četrnaest godina kasnije, stigli smo do stotog broja našeg magazina! Tokom tog vremena smo se i menjali i prolazili kroz različite faze, ali su neke stvari od samog početka konstantne. Borimo se protiv svih oblika diskriminacije, a naš magazin daje prostor onima kojima je uglavnom uskraćen. Promovišemo zelene politike i drugačije promišljanje odnosa prema prirodi i prirodnim resursima i interesujemo za teme kao što su obrazovanje, javno zdravlje, urbanizam, pravo na stanovanje, kulturne politike i slično.
Lice ulice 100. broj
Naravno, tu smo sve ove godine pre svega kao podrška našim prodavcima, ali magazin Liceulice je i jedinstven medij, kako po temama koje pokriva, tako i po načinu na koji im pristupa. U ovom, stotom broju, kroz izbor nekih od najboljih objavljenih tekstova vas podsećamo za šta se zalažemo, šta podržavamo, na šta upozoravamo i šta vidimo kao put ka društvu u kojem bismo voleli da živimo.
Tu su tekstovi Dubravke Stojanović, Ljubomira Živkova, Svetlane Slapšak, Predraga Momčilovića, Danila Ćurčića, Dunje Karanović, Darije Stjepić, Stefana Slavkovića, Saše Dragojla, Svena Milekića, Vuka Vučkovića, Nebojše Krivokuće i Lare Končar, intervjui sa Borisom Dežulovićem i Ivom Marčetić, i pesma “Beskućnik”“ novosadskog prodavca Žarka Erdeljija”, saopštila je redakcija magazina Liceulice.
Milosav Marinović, direktor i glavni i odgovorni urednik magazina Liceulice
“Prvih godina su ljudi novine kupovali prvenstveno da bi pomogli prodavcima. Poslednjih godina oni taj magazin čitaju sa olovkom u ruci, čuvaju primerke i arhiviraju ih kako bi im se vratili”. Milosav Marinović, direktor i glavni i odgovorni urednik magazina Liceulice
Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu
“Kada vidite prodavca i kada otvorite poslednji broj, nemoguće je ne setiti se da se trotoarima kreću različiti ljudi i da je grad po sebi mesto raznovrsnosti i pluralizma. Ali, umesto da, poput nekih, podstiče strah i podozrivost, Liceulice kao medij predstavlja čvorište tolerancije, učionicu medijskog zajedništva i različitosti”. Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Igor Štiks, pisac i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu
“Dvadeset godina takozvane tranzicije donelo nam je razmišljanja kako bi inkluzivnije društvo bilo moguće, i Liceulice je jedan od retkih medijskih promotera te teme”. Igor Štiks, pisac i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu
Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
“Retka su glasila s vernom publikom, a Liceulice to nesporno jeste. Da se prodaje na kioscima ili u samoposlugama, možda bi imao veću publiku, mada sumnjam – progutali bi ga naslovi koji služe da bombarduju sadržajem – ali sa ovim sistemom prodaje, LUL postaje nešto više od medija”. Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
Traže se Liceulice Sigurice – prvih 500
Potreba za sigurnošću je osnovna ljudska potreba, ali i nešto čega su naši prodavačice i prodavci, u najvećoj meri, lišeni. Hajde da im pružimo malo sigurnosti i vere u budućnost. Pridružite nam se, budite i vi Liceulice Sigurica – prijatelj koji solidarnošću i redovnim, mesečnim, donacijama donosi izvesnost i sigurnost u neizvesne živote prodavaca.
Podrži. Doniraj. Budi Sigurica.
Maja Dragić, ambasadorka Liceulice Sigurice
Fond Liceulice možete podržati i tako što ćete donirati mesečno, jednokratno, pretplatiti se na štampano ili onlajn izdanje magazina ili kupiti bilo koji broj u digitalnoj verziji. Od aktuelnih proizvoda tu je ceger Sigurnost iz naše radionice. Donacijom ili kupovinom možda nećete promeniti svet, ali možete promeniti nečiji život.
Objavljen je trejler za rimejk filma “Vrana”, reakcije su prilično podeljenje, ali u jednom su svi saglasni – muzika koju su napisali Ozi Ozborn i Post Malone je – “bolesna”.
U filmu Bil Skarsgård i FKA twigs glume srodne duše Erika Drejvena i Šeli Vebster koji su “brutalno ubijeni kada ih sustignu demoni njene mračne prošlosti. Dobivši priliku da spase svoju pravu ljubav tako što će se žrtvovati, Erik kreće u potragu za nemilosrdnom osvetom nad njihovim ubicama, prolazeći kroz svetove živih i mrtvih kako bi ispravio pogrešne stvari”.
The Crow, Lionsgate
Režiju potpisuje Rupert Sanders (Snežana i lovac, Duh u školjki), a scenario je napisao Zek Bejlin, koji je bio nominovan za Oskara za pisanje biografske drame “Kralj Ričard” iz 2021.
Novi trejler prati pesma “Take What You Want”, saradnja između bivšeg pevača Black Sabbatha Ozija Ozborna i pop zvezde Post Malonea. Muzika nastavlja vezu franšize Crow sa alternativnom muzikom, jer su original iz 1994. pratili The Cure, Rage Against The Machine, Nine Inch Nails, My Life With The Thrill Kill Kult i drugi.
U izjavi za Bloody Disgusting, Skarsgard je govorio o tome šta ga je privuklo ulozi Drejvena i kako je zameniti Lija.
– Bio sam veliki obožavalac originalnog filma dok sam odrastao i bila mi je velika čast da preuzmem ulogu Erika Drejvena – rekao je on i daodao:
– Ali ono što me je privuklo tome je ono što je Rupert Sanders želeo da uradi sa tim. Želeo je da potpuno ponovo zamisli priču i lik i prilagodi je modernoj publici. To je lik kojeg mnogi poštuju i sa kojim imam jaku vezu – on je drugačiji od bilo kojeg koga sam ikada ranije preuzeo.
The Crow, Lionsgate
Rimejk “Vrane” od početka je bio kontroverzan, s obzirom na to koliko je original postao kultni klasik i koliko je povezan sa Lijevim nasleđem, nakon njegove smrti na setu pred kraj snimanja.
Međutim, trejler, u vreme objavljivanja ovog teksta, ima više od dva miliona rpegleda na YouTubeu i nema sumnje da ga veliki deo publike s nestrpljenjem očekuje.
Aleks Projas, reditelj “Vrane” iz 1994. godine, prokomentarisao je kada su objavljene prve slike Skarsgarda kao Drejvena šaleći se:
Mart je tradicionalno mesec najstarijeg filmskog festivala u regionu, stalne manifestacije od značaja za kulturu grada Beograda. Za 71. izdanje Martovskog festival, osnivač grad Beograd i organizator Dom omladine Beograda poklanjaju publici jedan izuzetan umetnički događaj: koncert filmske muzike Zoran Simjanovića, posvećen našem najznačajnijem kompozitoru primenjene muzike, kojem je posthumno dodeljena nagrada za životno delo Martovskog festivala pre tri godine.
Ulaz na koncert je besplatan, a ulaznice se od 15. marta mogu podići na blagajni eFinity u zgradi Doma omladine Beograda. Jedna osoba može preuzeti do 4 besplatne ulaznice.
Na kraju prošlogodišnjeg Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma publika je imala priliku da čuje filmske hitove legendarnog Enija Morikonea. Ovoga puta, u uvodu 71. izdanja, imaće jedinstvenu priliku da uživa u nezaboravnim muzičkim hitovima našeg Morikonea.
Simjanovićevo stvaralaštvo trajalo je nekoliko decenija. Radeći na velikom broju najčuvenijih dela naše kinematografije, koja su sva od reda postala i ostala deo ovdašnje kulturne baštine, popularni Simke im je svima svojom muzikom podario posebnu dimenziju. Obeležena njegovim autorskim pečatom, nezaboravna muzika iz naših najboljih filmova ostala je da živi i mimo njih, postajući neraskidivi deo naše opšte kulture.
U susret ovogodišnjem Martovskom festivalu, u ponedeljak 25. marta od 20 časova, u Velikoj sali Doma omladine Beograda, na veličanstvene filmske hitove Zorana Simjanovica podsetiće nas: Akademski hor Collegium Musicum pod dirigentskom palicom Dragane Jovanović, Soundtrack orkestar, gudački kvartet Innuendo, Belgrade Brass Band, kao i solisti Boban Simonovic (Ođila), Ljuba Dimitrijević (Renesans), Boban Bjelić (harmonika), Dušan Svilar (tenor), Ivica Stančić (vokalni solista Radio Beograda) i drugi specijalni gosti i solisti.
Čućemo nezaboravne kompozicije koje je Simjanović pisao za filmove kao što su: Grlom u jagode, Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa, Maratonci trče počasni krug, Petrijin venac, Sabirni centar, Variola vera, Miris poljskog cveća, Sok od šljiva, Anđeo čuvar, Bure baruta, Tango argentino, Tito i ja….
Zoran Simjanović rođen je u Beogradu 11. maja 1946. godine. Klavir je počeo da svira sa šest godina, upisuje Muzičku školu „Mokranjac“, pa Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1961. osnivao je i svirao u nekoliko najpoznatijih ranih beogradskih rok sastava (Siluete, Elipse) sa kojima je osvajao domaće i međunarodne nagrade. Pisao je i pop kompozicije za prijatelje pevače, koji su veoma uspešno učestvovali na domaćim festivalima. Od 1975. godine bavio se scenskom muzikom i sarađivao je sa televizijom, filmskim produkcijama i pozorištima, kako u Jugoslaviji, tako i svetu. Kao kompozitor bavio se svim muzičkim stilovima, ipak najviše se oslanjajući na narodne motive, elektronsku i rok muziku. Komponovao je muziku za čak 67 igranih filmova, preko 50 TV filmova i serija, više od 50 animiranih i kratkih filmova i oko 500 reklamnih spotova. Radio je muziku i za pozorišne predstave, mjuzikle, kabare.
Od 1993. do 2004. godine predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti, a od 1999. do 2002. na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kao i na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, u filmskoj školi „Dunav filma“, Višoj elektrotehničkoj školi, na Akademiji umetnosti „Braća Karić“. Sarađivao je na izdavanju pedagoških muzičkih zbirki za decu, a izdao je i udžbenik „Primenjena muzika“ za studente FDU i FMU. Pisao je članke za „Leksikon filmskih i TV pojmova“. Njegovu biografiju „Kako sam postao i prestao da budem roker“ (2004) izdala je Narodna knjiga. Bio je član Evropske filmske akademije, francuskog udruženja kompozitora SACEM, kao i Međunarodne asocijacije animatora ASIFA. Iako je široj javnosti najpoznatiji kao kompozitor muzike za dugometražne igrane filmove, njegov autorski opus u dokumentarnom, kratkometražnom i animiranom filmu je izuzetno cenjen u stručnim krugovima. Ostvarenja za koje je pisao muziku prikazivana su i nagrađivana na brojnim svetskim festivalima (Kan, Venecija, Montreal, San Sebastijan), a za svoj rad u oblasti filmske muzike dobio je mnoštvo nagrada i priznanja u zemlji i svetu. Na Martovskom festivalu osvojio je nekoliko nagrada kao kompozitor muzike u dokumentarnim i animiranim ostvarenjima. Povodom jubilarnog, 50. Martovskog festivalu dodeljena mu je Plaketa. Odbor Martovskog festivala 2020. godine dodelio mu je Nagradu za životno delo. Preminuo je 11. aprila 2021. u Beogradu.
Martovski festival – 71. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, biće održan od 26 do 30. marta 2024. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja.
Nakon “Korona hit pozitivan”, “Ekrema” i “Ispod radara”, Zabranjeno pušenje predstavio je četvrti spot sa dvostrukog albuma “Karamba!”, za pesmu “Čovjek starog kova”.
Pesma oprobanog dvojca Davor Sučić – Toni Lović nosi jasnu poruku o hrabrosti, buntovništvu i čovečnosti, a kadrovi ove priče oživljeni su na Neretvi, na lokaciji veličanstvene bitke za ranjenike iz Drugog svetskog rata, koja je bila ilustracija za ovu numeru.
Spot je režirao Tomislav Fiket, koji je radio na brojnim spotovima Zabranjenog pušenja kao što su “Možeš imat’ moje tijelo”, “Mile Hašišar”, “Pos’o, kuća, birtija”, “Pupoljak”, “Počasna salva”, “Dobro dvorište”, “Modni guru”, a u njemu se kao “čovjek starog kova,”, u glavnoj ulozi pojavljuje Dejan Orešković Klo, basista benda. U spotu pored članova grupe učestvuju i glumac Asim Ugljen, kao i dečaci Kenan Idrizović i Vito Sučić, a korišteni su i kadrovi legendarnog filma Veljka Bulajića “Bitka na Neretvi”.
Zabranjeno pušenje – Čovjek starog kova/Photo: Azra Mešić
– “Čovjek starog kova” priča je o ljubavi i nasleđu, važnim porukama koje se prenose s kolena na koleno, poštovanju prema idealima prethodnih generacija, ali i buntu koji ne sme biti ugašen. Dogod imamo na umu da “pravi omladinac vazda piše antidržavne parole”, ne treba da se bojimo za budućnost – poručuje povodom objavljivanja spota Sejo Sekson, frontmen benda.
Spot “Čovjek starog kova” promovisan je 6. marta 2024 u Muzeju “Bitka za ranjenike na Neretvi” u Jablanici, i dostupan je Youtube kanalu benda.
Podsećamo, Zabranjeno pušenje ove godine obeležava 40 godina od objavljivanja albuma “Das ist Walter” i nastupa širom regiona, a već su najavljeni veliki koncerti u Osijeku (13.4.) Sarajevu (24.5) i Zagrebu (7.6.).
Larisa se novim singlom “Daj da” raskopčava – u svakom smislu. Uz osećaj blage neprijatnosti ogoljava jednu od svojih večitih saputnica – tugu prošlih vremena koja ostaje zapisana u biću te postaje sveprisutna kao protivteža euforičnom, bezbrižnom i besmrtnom. Podseća na konačnost i najavljuje istu, ali njena tiha dramatika inspiriše.
Kantautorka je video snimila mobilnim telefonom u jednom kvadratnom metru kupatila, a ofinger i komad pamučnog veša joj služe umesto dodatnog para ruku, pa tako svoju muziku i prateću vizualizaciju intimizira u dijalogu sa samom sobom.
Larisa Ivanković, kantautorka iz Subotice, potpisuje muziku, tekst, aranžman i produkciju, uz saradnju sa Bojanom Bojićem koji producira zvučnu sliku uz aranžmanske sugestije i čini da “Daj da” prodiše u zvučnom prostoru.
Višestruke gitarske deonice odsvirao je Aleksandar Lipovan (Drvo Truo bend).
