Brajan Mej otkrio je kako je teklo stvaranje jednog od najvećih Queen hitova svih vremena, “We Are The Champions”, i razlogu zašto pesma nema, kao što je to bilo uobičajeno u to vreme, gitarski solo.
U novom intervjuu za Total Guitar, roker otkriva da uprkos tome što u pesmi ima mnogo gitara, među članovima nikada nije bilo reči o “solo brejku”. Umesto toga, dok su pravili pesmu Fredi je imao ideju da se pred kraj pesme gitara “bori” sa njegovim glasom.
– To je čudna priča – dodaje Mej. – Odradio sam deo ritma za tu pesmu, i nekako sam zaboravio na to. A onda, mislim da smo bili u Wessex studijimam i došlo je prilično brzo vreme kada smo to miksovali, i odjednom sam pomislio: “Nisam baš razmišljao o ovome, tamo nema baš nikakve gitare”.
Vraćajući se u studio narednog jutra, Mej kaže da je “u suštini prepravio većinu, jer sam to mogao mnogo jasnije da čujem u svojoj glavi”.
– I ubacio sam te delove koji odgovaraju, odgovore glavne gitare na Fredijev vokal, posebno na kraju. Takođe, opet, one male stvari tipa zvončića u drugom stihu, jer sam to skicirao, ali nije bilo sasvim jasno. Pa sam sve to ponovio. A Fredi se vratio i rekao: “Oh, sviđa mi se šta si uradio sa gitarom na kraju. Želim da budem siguran da ćemo ga miksovati tako da se gitara bori sa vokalom na svakoj tački na kraju. Trebalo bi to da bude bitka!’
Da bi ostvario svoju viziju, Fredi je na kraju imao “ruku na gitarskom potenciometru“ tokom miksanja pesme, prizor koji Mej naziva “neobičnim” jer on je “obično imao prste na vokalu, a ja na gitari”.
– Ali on je rekao: “Ne, želim da rukujem gitarom. Želim da pritisnem tu gitaru da budem siguran da se bori sa vokalom’. Dakle, to je način na koji je to urađeno – objasnio je Mej i dodao:
– Tako da ta pesma nema solo kao takav, i mislim da mu nikada i nije bio potreban.
U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Muzeja savremene umetnosti, otvorena je izložba “Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu”.
Ova izložba predstavlja radove srpskih i austrijskih umetnika/učesnika konkursa koji je tokom 2022. godine pod pokroviteljstvom Austrijskog kulturnog foruma i veb sajta za umetnost i nauku Lichtfelder.org organizovan u onlajn formatu.
Marijana Kolarić i Amadeus Faltajner/ Photo: Bojana Janjić
Prisutnima su se na otvaranju obratili Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Milica Lapčević, autorka projekta i predstavnica web platforme Lichtfelder.org, i Miroslav Karić, kustos i koordinator izložbe iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Umetnici čiji radovi su izloženi su Ana Maria Lima Dimitrijević, Anita Witek, Arnold Reinthaler, Astrid Schwarz, Barbara Hoeller, Daniela Fulgosi, Dea Džanković, Doris Theres Hofer, Dragana Žarevac, Dunja Trutin, Gerda Lampalzer, Irena Simić, Jochen Höller, Isabella Kohlhuber, Lana Vasiljević, Michael Heindl, Ernst Miesgang, Miljana Niković, Žarko Aleksić, Danica Bićanić, Boris Burić, Goran Despotovski, Nikola Radosavljević, Roswitha Weingrill/Stevan Kojić, Werner Jauk/Laura Sophie Meyer, Daniel Rothbart, Sonja Meller, Stefan Wirnsperger i Vanja Novaković.
Otvaranje izložbe Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu/ Photo: Bojana Janjić
Konkurs je tematski obuhvatio predloge i interdisciplinarna istraživanja inspirisana idejama austrijskog filozofa Ludviga Vitgenštajna koji je radio u polju logike, matematičke filozofije, filozofije duha i jezika.
Pristigli predlozi i neočekivani načini na koji se u umetničkim praksama promišlja Vitgenštajnova misao o jeziku u savremenom kontekstu nesumnjivo su pokazali novu aktuelnost njegovih filozofskih teza, pozivajući da se suočimo sa onim što znamo ili verujemo da razumemo.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 6. maja 2024. godine.
Otvaranje izložbe Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu/ Photo: Bojana Janjić
Claymorean je petočlani heavy metal bend iz Lazarevca koji je započeo sa radom u junu 2014. godine, ali se koncertno aktivirao tek od jula 2021.
Zvuk benda odlikuje prepoznatljiv i snažan vokal Dejane Garčević, melodične gitarske deonice dva Vladimira – Novakovića i Garčevića, i stamena ritam sekcija basiste Gorana Garčevića i bubnjara Marka Novakovića.
Muzički i tekstualno bend se oslanja na epsko-fantastičnu tradiciju, u kojoj se svetovi Roberta I. Hauarda i Majkla Murkoka ukrštaju sa nasleđem stare škole metala koju predvode Black Sabbath, Judas Priest, Iron Maiden, Manowar, Virgin Steele i Manilla Road.
Claymorean je za Stormspell Records objavio tri studijska albuma i kompilaciju kojom je obeležena decenija rada benda, dok su u sopstvenoj režiji, kao poklon publici, objavljena dva snimka uživo.
Bend je do sada imao nastupe u Srbiji, Nemačkoj i Grčkoj, uz zapaženo učešće na internacionalnim festivalima kao što su Keep It True Rising, Up The Hammers, Exit Festival, Festival Srpskog Podzemlja i Metaleros.
Oathbringer/ Photo: Promo
Oathbringer je epic heavy metal bend koji je nastao 2020. godine u Kragujevcu. Bend su osnovali Lazar Zakić (gitara) i Miloš Stošić (vokal), a trenutnu postavu, pored njih dvojice, čine i Petar Đorđević (gitara), Aleksandar Milutinović (bas) i Bora Petrović (bubnjevi).
Oathbringer je do sada objavio dva studijska albuma: “Tales Of Glory” (2022) i “Tales Of Valor” (2024), oba za RTR Records.
Nastup u Novom Sadu je jedan u nizu koncerata kojim će bend ove godine promovisati najnoviji studijski album.
Ulaznice po ceni od 600 dinara moći će da se kupe na dan koncerta na biletarnici Fabrike, koja će biti otvorena od 20:00 časova.
Novosadski indastrijal bend dreDDup još je 2022. počeo trend snimanja spotova za svoje stare pesme, a sve u svrhu proslavljanja 25. godina postojanja.
Urađeno je ukupno 10 spotova i to po jedna pesma sa svakog od deset albuma.
Bend je ove godine ušao u svoju 27. godinu postojanja i rešio da uradi još nekoliko spotova za svoje stare numere.
dreDDup/ Photo: Promo promo
dreDDup je objavio drugi spot i to za pesmu “Angel for the Masses” iz 2011. godine koju fanovi benda najviše vole da čuju uživo.
Pesma govori o ekstremnom seksualnom iživljavanju seksualnih predatora i žrtvama porno industrije.
Kako bend nije hteo da uradi eksplicitan video na ovu temu, uradili su spot na temu predatora koji besomučno prati i uznemirava, a koga žrtva može uočiti samo ako stavi specijalne naočare (iliti ako pročita između redova).
Photo: Promo
Spot je urađen uz veliku pomoć bubnjarki iz Douten Taiko – Nike Prosen, Antonije Kranjčine i Tamare Milenković, dok je sve uspeo organizovati i kamerom ispratiti Ivan Francuski, inače bivši bubnjar dreDDupa.
Za “story” deo bili su zaslužni Mihajlo Obrenov i Dimitrije Crvenčanin, a žrtva je ovom prilikom niko drugi do Norbert Đeri, gitarista benda.
Pesma je ovom remasterizovana da zvuči u skladu sa današnjim produkcijskim standardima. Spot je, po običaju, radio reditelj Mihajlo Obrenov.
Dragoljub Crnčević Crnke, frontmen, pevač i gitarista, jednog od naših najboljih bluz bendova Point Blank, preminuo je danas posle duge i teške bolesti, preneli su njegovi brojni prijatelji i saradnici na društvenim mrežama.
Od svirki na stanicama metroa u Parizu, do “Gitarologije”, albuma čiji značaj nadilazi okvire srpske scene. Od istraživanja korena bluza, do autorskih pesama koje imaju milione pregleda. Od svirki sa školskim drugovima, do vođe jednog od najznačajnijih srpskih bluz bendova. To je bio Crnke.
Dr. Project Point Blank Blues Band Crnke je osnovao leta 1983. zajedno sa svojim prijateljima Timotijem Dejvisom (SAD), Majklom Salcom (Australija) i Draganom Markovićem. Salc je ubrzo napustio grupu, pa ga je za bubnjevima zamenio Miroljub Vilotijević. Pred snimanje drugog albuma (1985), odlazi i Dejvis, a umesto njega dolazi Saša Labudović, sa kojim su snimili ovaj album.
Grupa se rastura 1991, pa Crnčević ponovo okuplja grupu, ovoga puta kao trio u kome uz njega sviraju i Rade Bulatović i Miroslav Karlović, i tako snima i izdaje svoj treći album pod nazivom “Southern Comfort”, a nakon njegovog izlaska, zbog ratne krize iz 1991. grupa se razilazi.
Crnčević 1995. okuplja novu ekipu u kojoj, pored nekadašnjeg člana Aleksandra Kozakijevića, sviraju i Darko Grujić, Darko Petrović i Goran Hans Lotar Ilić – Bebe. Ova postava snima album “Sunny Sky”, ali onda, nedugo posle Božića 1998, svi članovi osim Crnčevića i Grujića napuštaju grupu.
Nakon toga, u grupu dolaze dva mlada člana, Zoran Milenković (bas) i Jovan Pejčinović (bubnjevi) i grupa od tada nastupa u istom sastavu. Tokom 2000. snimaju album “Blue Deal”, na kome gostuje britanski svirač usne harmonike, Džon O’Liri.
U decembru 2012. izdaju album “Unforgiven” za izdavačku kuću Kalpa Solutions, a nakon toga održavaju dva oproštajna koncerta koji su istovremeno bili i promocija albuma.
Grupa se ponovo okuplja 2015, kada počinju sa snimanjem dvostrukog albuma “Гитарологија/Guitarology”. Snimanje hje trajalo osam meseci i na albumu gostuju neki od najznačajnijih muzičara srpske i bivše jugoslovenske bluz i rok scene, Album izlazi u novembru 2015. kao dvostruki kompakt disk u izdanju PGP RTS. Na prvom disku su pesme sa gostujućim pevačima, a na drugom iste matrice na kojima na engleskom peva Dragoljub Crnčević.
Pogledajte jedno od poslednjih gostovanja Dragoljuba Crnčeviča Crnketa u emisiji Belgrade Backstage Pass 011, 2021. godine:
Višestruko nagrađivani umetnik Džastin Timberlejk, objavio je svoj novi, šesti studijski album, “Everything I Thought It Was” (RCA Records/Menart).
Uz to, juče je premijerno na svom YouTube kanalu objavio i spot za svoju novu pesmu s albuma, “No Angels” koji je režirao Ti Vest.
Ranije ove nedelje, Timberlejk je nastupio kao poseban gost na ABC-u, u “Jimmy Kimmelu Live!” showu gde je izveo “No Angels”.
Prošlog meseca, Džastin je objavio pesmu “Drown”, koju su napisali Timberlejk, Luis Bll (Tejlor Svift, Post Malone), Henri Volter, Ejmi Alen, Kenjon Dikson, a producirali Timberlejk, Bel i Cirkut (Maroon 5, The Weeknd).
Ranije ove godine, Timberlejk je objavio svoj singl i video “Selfish”, koji je prikupio preko 100 miliona streamova širom sveta i preko 19 miliona pregleda na YouTubeu.
Justin Timberlake takođe je bio poseban muzički gost u NBC-jevom showu “Saturday Night Live”, gde je izveo svoj singl “Selfish” i “Sanctified”.
Dastin Timberlejk/Photo> Charlotte Rutherford
Poseban kuriozitet ovog albuma je što je u pesmi “Paradise” ugostio članove svog nekadašnjeg benda NSYNC.
Album će pratiti i dugoiščekivana svetska turneja – The Forget Tomorrow World Tour.
Baletski nastupi Berlin Ballet Company trupe biće odigrani 10. i 11. maja u Dorćol Platzu, a beogradska publika će imati priliku da vidi najnovije kreacije i interpretacije u svetu baleta.
Najbolji evropski plesači okupljeni oko Berlin Ballet Companyja, krase bine širom sveta, a sada konačno stižu i u Beograd.
Berlin Ballet Company/ Photo: Promo
Potpuno nova produkcija, muzika i koreografija biće premijerno izvedene u Beogradu kao plod saradnje Dorćol Platza i Berlin Ballet Company.
Nova predstava povezuje renomirane umetnike iz Berlina i Beograda, i kroz kreativni proces povezuje dva grada.
Očekuje vas dinamična predstava koja oduzima dah, prikazuje balet u svim njegovim aspektima a igrači svetske klase uvešće publiku u izuzetnu emociju i lepotu igre.
Berlin Ballet Company/ Photo: Promo
Posle Beograda planirana je premijera u Berlinu a zatim i u drugim evropskim gradovima.
Ovaj događaj je prilika za ljubitelje umetnosti da dožive nezaboravno iskustvo koje će probuditi sva čula i inspirisati dušu.
Berlin Ballet Company obećava da će njihov nastup na Dorćol Platza biti nezaboravan i da će pružiti publici nešto što će nositi sa sobom dugo nakon što se zavese spuste.
Bend Savršeni marginalci, čije tri četvrtine čine bivši članovi Hladnog piva, skoro dvosatnim koncertom u Amerikani, prvi put se predstavio beogradskoj publici svirajući materijal sa prva tri albuma pank-rok velikana iz Gajnica – “Džinovski” (1993), “G.A.D” (1995) i “Desetka” (1997).
Zoran Subošić Zoki, Mladen Subošić Suba i Krešimir Šokec Šoki, uz energetski posebno nabrijanog frontmena Hrvoja Krmpotića Krmpu, i te kako poznatog ljubiteljima HC zvuka, ispunili su, pre svega, snove starih fanova Hladnog piva koje se, već duži niz godina, kretalo u komercijalnijem pravcu, pa su pesme iz “ljutog” pank perioda bivale sve manje zastupljene u set-listi.
Savršeni marginalci/ Photo: Danko Strahinić
Na samom početku, Savršeni marginalci, nazvani po pesmi sa “Džinovskog”, vrisnuli su – Dobro veče. Krmpa se pojavio na bini sa ogromnom maskom krokodila, simbolom rane HP faze.
Usledile su “Princeza”, “Buntovnik”, “Čelične zavjese”, “Razmišljam”, “A što dalje”, “Bubašvabe”… Naravno, i hitovi koji su uvek ostali zacementirani u set-listi Piva: “Pjevajte nešto ljubavno”, “Nema više”, “Ne volim te”… “Šank”, “Rigoleto”, “Sarma”…
Savršeni marginalci/ Photo: Danko Strahinić
Za početak bisa – posebna poslastica i repertoarski izuzetak – “Teško je ful biti kul” sa “Šamara” (2003).
Ubrzo je “Utjeha kose” donela rotaciju – Suba sa mikrofonom, a Krmpa za bubnjevima. Krmpa koji je tokom celog koncerta stavom, pevanjem, pričom jasno pokazivao da je oduvek bio deo najvatrenije baze fanova Piva, te da je među Savršene marginalce – savršeno uskočio.
Savršeni marginalci/ Photo: Danko Strahinić
Otprašili su Marginalci kompletan “Džinovski”, gotovo ceo “G.A.D” i najekspolozivnije momente “Desetke”. Svi na bini i ispred nje su bili kao jedan, fanovi su pošteno odrali grla uz svih 40-ak pesama.
Starije, jasno je, “radila” nostalgija, međutim, primetno je da Savršeni marginalci imaju i mlađu publiku koja je, po svemu sudeći uz učiteljsku misiju roditelja, takođe prigrlila rano Pivo kao deo svog odrastanja, tridesetak godina kasnije.
Euforija u Amerikani potvrda je toga da su Zoki, Suba i Šoki, uz Krmpu, napravili pravi potez nastavljajući kao Savršeni marginalci.
Cilj magazina i čitavog projekta Liceulice je da doprinosi socijalnoj emancipaciji, ekonomskoj, kulturnoj i socijalnoj inkluziji i smanjenju siromaštva. Magazin izlazi jednom u dva meseca u 5.000 primerka, a prodaje se na ulicama i javnim mestima kroz posebno organizovanu mrežu uličnih prodavaca.
“Četrnaest godina kasnije, stigli smo do stotog broja našeg magazina! Tokom tog vremena smo se i menjali i prolazili kroz različite faze, ali su neke stvari od samog početka konstantne. Borimo se protiv svih oblika diskriminacije, a naš magazin daje prostor onima kojima je uglavnom uskraćen. Promovišemo zelene politike i drugačije promišljanje odnosa prema prirodi i prirodnim resursima i interesujemo za teme kao što su obrazovanje, javno zdravlje, urbanizam, pravo na stanovanje, kulturne politike i slično.
Lice ulice 100. broj
Naravno, tu smo sve ove godine pre svega kao podrška našim prodavcima, ali magazin Liceulice je i jedinstven medij, kako po temama koje pokriva, tako i po načinu na koji im pristupa. U ovom, stotom broju, kroz izbor nekih od najboljih objavljenih tekstova vas podsećamo za šta se zalažemo, šta podržavamo, na šta upozoravamo i šta vidimo kao put ka društvu u kojem bismo voleli da živimo.
Tu su tekstovi Dubravke Stojanović, Ljubomira Živkova, Svetlane Slapšak, Predraga Momčilovića, Danila Ćurčića, Dunje Karanović, Darije Stjepić, Stefana Slavkovića, Saše Dragojla, Svena Milekića, Vuka Vučkovića, Nebojše Krivokuće i Lare Končar, intervjui sa Borisom Dežulovićem i Ivom Marčetić, i pesma “Beskućnik”“ novosadskog prodavca Žarka Erdeljija”, saopštila je redakcija magazina Liceulice.
Milosav Marinović, direktor i glavni i odgovorni urednik magazina Liceulice
“Prvih godina su ljudi novine kupovali prvenstveno da bi pomogli prodavcima. Poslednjih godina oni taj magazin čitaju sa olovkom u ruci, čuvaju primerke i arhiviraju ih kako bi im se vratili”. Milosav Marinović, direktor i glavni i odgovorni urednik magazina Liceulice
Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu
“Kada vidite prodavca i kada otvorite poslednji broj, nemoguće je ne setiti se da se trotoarima kreću različiti ljudi i da je grad po sebi mesto raznovrsnosti i pluralizma. Ali, umesto da, poput nekih, podstiče strah i podozrivost, Liceulice kao medij predstavlja čvorište tolerancije, učionicu medijskog zajedništva i različitosti”. Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Igor Štiks, pisac i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu
“Dvadeset godina takozvane tranzicije donelo nam je razmišljanja kako bi inkluzivnije društvo bilo moguće, i Liceulice je jedan od retkih medijskih promotera te teme”. Igor Štiks, pisac i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu
Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
“Retka su glasila s vernom publikom, a Liceulice to nesporno jeste. Da se prodaje na kioscima ili u samoposlugama, možda bi imao veću publiku, mada sumnjam – progutali bi ga naslovi koji služe da bombarduju sadržajem – ali sa ovim sistemom prodaje, LUL postaje nešto više od medija”. Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
Traže se Liceulice Sigurice – prvih 500
Potreba za sigurnošću je osnovna ljudska potreba, ali i nešto čega su naši prodavačice i prodavci, u najvećoj meri, lišeni. Hajde da im pružimo malo sigurnosti i vere u budućnost. Pridružite nam se, budite i vi Liceulice Sigurica – prijatelj koji solidarnošću i redovnim, mesečnim, donacijama donosi izvesnost i sigurnost u neizvesne živote prodavaca.
Podrži. Doniraj. Budi Sigurica.
Maja Dragić, ambasadorka Liceulice Sigurice
Fond Liceulice možete podržati i tako što ćete donirati mesečno, jednokratno, pretplatiti se na štampano ili onlajn izdanje magazina ili kupiti bilo koji broj u digitalnoj verziji. Od aktuelnih proizvoda tu je ceger Sigurnost iz naše radionice. Donacijom ili kupovinom možda nećete promeniti svet, ali možete promeniti nečiji život.
Objavljen je trejler za rimejk filma “Vrana”, reakcije su prilično podeljenje, ali u jednom su svi saglasni – muzika koju su napisali Ozi Ozborn i Post Malone je – “bolesna”.
U filmu Bil Skarsgård i FKA twigs glume srodne duše Erika Drejvena i Šeli Vebster koji su “brutalno ubijeni kada ih sustignu demoni njene mračne prošlosti. Dobivši priliku da spase svoju pravu ljubav tako što će se žrtvovati, Erik kreće u potragu za nemilosrdnom osvetom nad njihovim ubicama, prolazeći kroz svetove živih i mrtvih kako bi ispravio pogrešne stvari”.
The Crow, Lionsgate
Režiju potpisuje Rupert Sanders (Snežana i lovac, Duh u školjki), a scenario je napisao Zek Bejlin, koji je bio nominovan za Oskara za pisanje biografske drame “Kralj Ričard” iz 2021.
Novi trejler prati pesma “Take What You Want”, saradnja između bivšeg pevača Black Sabbatha Ozija Ozborna i pop zvezde Post Malonea. Muzika nastavlja vezu franšize Crow sa alternativnom muzikom, jer su original iz 1994. pratili The Cure, Rage Against The Machine, Nine Inch Nails, My Life With The Thrill Kill Kult i drugi.
U izjavi za Bloody Disgusting, Skarsgard je govorio o tome šta ga je privuklo ulozi Drejvena i kako je zameniti Lija.
– Bio sam veliki obožavalac originalnog filma dok sam odrastao i bila mi je velika čast da preuzmem ulogu Erika Drejvena – rekao je on i daodao:
– Ali ono što me je privuklo tome je ono što je Rupert Sanders želeo da uradi sa tim. Želeo je da potpuno ponovo zamisli priču i lik i prilagodi je modernoj publici. To je lik kojeg mnogi poštuju i sa kojim imam jaku vezu – on je drugačiji od bilo kojeg koga sam ikada ranije preuzeo.
The Crow, Lionsgate
Rimejk “Vrane” od početka je bio kontroverzan, s obzirom na to koliko je original postao kultni klasik i koliko je povezan sa Lijevim nasleđem, nakon njegove smrti na setu pred kraj snimanja.
Međutim, trejler, u vreme objavljivanja ovog teksta, ima više od dva miliona rpegleda na YouTubeu i nema sumnje da ga veliki deo publike s nestrpljenjem očekuje.
Aleks Projas, reditelj “Vrane” iz 1994. godine, prokomentarisao je kada su objavljene prve slike Skarsgarda kao Drejvena šaleći se:
