Zbog toga će se tokom organizacije londonskog spektakla oslanjati na dodatno privatno obezbjeđenje specijalizovano za borbu protiv terorizma, delimično kao odgovor na bečku terorističku zaveru koju su osujetili američke i austrijske obaveštajne službe.
Vembli, inače, ima visoke bezbednosne mjere, posebno u poređenju sa sličnim mestima. Stručnjaci kažu da je to jedan od najbezbednijih stadiona u Evropi iz perspektive borbe protiv terorizma…
– Već smo videli ogromne gužve ispred njenih drugih evropskih koncertnih stanica, poput onih u Minhenu, na primer. Činjenica je da se njeni ‘besno lojalni’ fanovi okupljaju napolju, čak i ako nemaju karte, a takođe će im trebati zaštita, zo može da bude problem – rekao je izvor za TMZ portal.
Melodic death metal bend Hagalas iz Jivaskilaa objavio je četvrti i poslednji singl sa svog albuma “Mentes Reae” – pod nazivom “Reprisal Scars”.
Pesma je intenzivna i mračna i uranja duboko u teme emocionalnog bola, usamljenosti i osvete. Priča o mladom dečaku koji se bori u senci razorenog doma, osećajući se izgubljeno i usamljeno. Spolja, on deluje okorelo prema svetu, ali iznutra je ranjiv. Tekst pesme stvara moćne slike mentalnih borbi, uporedive sa Stokholmskim sindromom – stanjem u kome se dečak oseća zarobljenim i konfliktnim.
Reprisal_scars_kansi_valmis
Pesma je biti dostupna na svim platformama za striming, a ceo album “Mentes Reae” biće objavljen u septembru 2024. Album je već dostupan za kupovinu u fizičkom CD formatu od Inverse Recordsa i Levikauppa AKS onlajn prodavnice.
Čuveni hit “My Heart Will Go On”, koji je 1997. godine obeležio film “Titanik” i automatski postao jedan od najvećih u istoriji muzike, nedavno se čuo prilikom političkog mitinga u Montani.
Reč je o okupljanju pristalica predsedničkog kandidata Donalda Trampa.
Selin Dion, koja je otpevala legendarnu numeru, usprotivila se ovom potezu.
U zajedničkom saopštenju Dion i njene izdavačke kuće Sony Music Entertainment Canada Inc, navodi se da Tramp i njegov tim nisu dobili dozvolu da ovu pesmu koriste u političke svrhe.
“Danas su menadžerski tim Selin Dion i njena izdavačka kuća postali svesni neovlašćenog korišćenja pesme. Ova upotreba ni na koji način nije dozvoljena, a Selin Dion ne podržava ovu ili bilo koju sličnu upotrebu. I stvarno, TA pesma?”, piše u kratkom saopštenju.
Gitarista Džej Džej Frenč je otkrio trik Twisted Sister da spreči fanove da odu u toalet kada bend svira novu pesmu uživo.
To je “vekovni” problem za one koji su postali poznati kao “legacy”: njihov katalog je toliko omiljen da publika želi da čuje hitove, bez obzira na to koliko umetnici žele da ostvare svoje kreativne ambicije.
U nedavnoj epizodi “Let There Be Talk”, Frenč je objasnio kako se pevač Di Snajder suočio sa ovim izazovom.
Džej Džej Frenč/Photo: YouTube printscreen
– Istina je da kada hoćete da svirate novu pesmu, većina ljudi jednostavno ustane i ode u toalet – rekao je gitarista. – Pre mnogo godina smo snimili novu pesmu koja se zove “30” … i počeli smo da je sviramo uživo.
– A Di je počeo da govori: ‘OK, ljudi, večeras ćemo svirati novu pesmu. Daću vam dosta upozorenja. To je pesma tokom koje ćeš izaći na piće ili u da pišaš. Tri pesme smo daleko od pesme o pišanju… dve pesme smo daleko…”
– I toliko bi osramotio ljude da ne bi otišli jer sada ne žele da izgledaju kao šmoklije tako što će da ustanu i odu!
Frenč je dalje naveo primer Boba Dilana kao nekoga ko odbija da prihvati pravilo “sviranja hitova” i neće čak ni da svira klasike u njihovom klasičnom obliku.
Gitarista grupe Jane’s Addiction Dejv Navaro potvrdio je da ima neobjavljen materijal snimljen sa pokojnim bubnjarom Foo Fightersa, Tejlorom Hokinsom.
Dvojica muzičara su bili bliski prijatelji i delili su obostrano divljenje. Krajem 2021. najavili su zajednički novi bend pod nazivom NHC. Ime potiče od inicijala tri člana grupe – Navara, Hokinsa i basiste Krisa Čejnija.
NHC, Instagram @taylorhawkinsofficial
Samo nekoliko meseci nakon objave NHC-a, Hokins je tragično preminuo na turneji sa Foo Fightersima u Južnoj Americi. Iznenadna smrt bubnjara je snažno pogodila Navara.
– Kada smo izgubili Tejlora, dugo nisam uzeo gitaru u ruke – priznao je Navaro tokom nedavnog razgovora za Rolling Stone. – Bilo je to jako dugo jer je to bio jedan od najbolnijih gubitaka u mom životu, sigurno.
Gitarista je potvrdio da NHC ima snimljen materijal koji još niko nioje čuo. Nada se da će na kraju biti objavljen, iako je prestao da prognozira kada će to biti.
– Imamo završen masterizovani album, ali ovo bi moglo biti uskoro da bude objavljeno – objasnio je Navaro. – Ne znam stvarno gde je zapelo, ali reći ću vam da zaista verujem da zaslužuje da izađe, jer mi je ta ploča zaista pokazala koliko je sjajan svestrani muzičar Tejlor bio, jer je najviše napisao pesama, svirao bubnjeve i pevao ih.
– Njegovo celokupno muziciranje, mislim, zaista zaslužuje da bude poznato i istaknuto – nastavio je gitarista. – Zaista se nadam da će ugledati svetlost dana. Ali da, to je bilo jedno od najsrećnijih iskustava u mom životu kada sam snimio tu ploču sa njim, i očigledno je da od tada nisam mogao da je slušam.
Ovo je možda i najpoznatija pesma koju su Kanađani napisali o Americi.
A kultna pesma “American Woman” nastala je zapravo kao improvizacija tokom priprema za nastup kanadske rock grupe The Guess Who.
Naime, Rendi Bačman štimavao je gitaru i shvatio da svira novi rif koji želi da zapamti. Nastavio je da svira, a ostatak benda uključio se u jam session, na kojme je pevač Barton Kamings na licu mesta smišljao tekst.
– Mnogi su mislili da je pesma politička. Nikad nije bila politička. Čuo sam (originalnog basista Guess Who) Džima Kala kako objašnjava tekst; on nije imao veze s tekstom. Ni Bačman, zapravo, ali iz nekog razloga ovi momci su počeli govoriti da je “Američka žena” ustvari Kip slobode. To jednostavno nije istina – ispričao je Kamings i dodao:
– Nisam razmišljao politički. Nisam razmišljao o Vijetnamskom ratu – koji je u to vreme bio na posebno lošoj tački eskalacije, pa su ljudi puno svojih značenja dodavali tim rečima. I ono što je izašlo moglo je da se protumači kao antiameričko. Na ovaj ili onaj način, privuklo je pažnju javnosti i postalo puno veće. Verujte mi, nismo to očekivali – rekao je pevač.
Svakako, pesma je postala najveći hit benda i obrađivana je “mali milion” puta.
Sutra će se na već čuvenom Zidiču Doma omladine Beograde ponovo desiti sjajan bluz.
U ponedeljak, od 20 časova, na Platou Milana Mladenovića ispred Doma omladine zajedno će nastupiti Inke, Zoran Milenković i Milan Petrović.
Monday Blues, serijal low-noise bluz koncerata u organizaciji Doma omladine Beograda, prešao je dug put od svog premijernog predstavljanja publici u maju 2017. godine, do jednog od omiljenih letnjih programa publike različitih uzrasta u našem glavnom gradu.
MONDAY BLUES 12.8.2024. DOB
U godini u kojoj Dom omladine Beograda obeležava šest decenija postojanja, osma sezona Monday Bluesa predstaviće neka poznata bluz lica, ali i nove saradnje i projekte.
Ovog ponedeljka nastupiće ad hoc trio postava: Inke, Zoran Milenković i Milan Petrović.
Trojica veterana beogradske bluz scene (Nikola Inić Inke, poznat po radu sa grupom Blue Family kao i po solo karijeri; Zoran Milenković, basista legendarne blues grupe Point Blank i Milan Petrović, cenjeni klavijaturista poznat po svom Milan Petrović Quartetu, kao i po saradnji sa gotovo celom beogradskom bluz scenom) u međusobnoj bluz interakciji će sigurno zadovoljiti brojnu publiku koja će se okupiti na njihovom ovogodišnjem Monday Blues nastupu.
Reklamna kampanja za novi horor “Alien: Romulus” izazvala je paniku na ulicama Njujorka, pišu strani mediji.
Producenti su angažovali statiste da po gradu padaju krvavi, leže po ulicama s ogromnim insektima na licu, napadaju stanovnike usred bela dana…
Natali Fir za Creative Bloq piše da su producenti zastrašujućom kampanjom želeli teror s platna da prenesu u stvaran život i obične ljude. U promotivnom videu vidi se kako su prolaznici bili užasnuti.
“To definitivno nije nešto što želite da vidite dok putujete na posao”, napisaala je Natali.
“Alien: Romulus” sledeće nedelje stiže u bioskope. Radnja sedmog filma u franšizi smeštena je između filmova “Alien” iz 1979. godine i njegovog nastavka “Aliens” iz 1986. godine. Film prati grupu mladih istraživača koji na napuštenoj svemirskoj stanici moraju da se suoče s najstrašnijim oblikom života u svemiru.
Nastavak je režirao Fed Alvarez, reditelj hit-horora “Evil Dead” i “Don’t Breathe”. Alvarez i Rodo Sajagu napisali su scenario za film.
Glavnu ulogu igra Kajli Spini, zvezda filmova “Priscilla” i “Civil War”.
Edi Veder objavio je obradu pesme Toma Petija “Room at the Top”.
Originalno objavljena na Petijevom albumu “Echo” iz 1999. godine, pesma “Room at the Top“ već neko vreme se pojavljuje na Vederovim solo nastupima. 2018. godine čak je izveo tokom “In Memoriam” Petiju na dodeli Oskara.
Sada, njegova studijska verzija stiže kao deo zvučnog zapisa za predstojeći Apple TV+ šou, “Bad Monkey”, koji će premijerno biti prikazan 14. avgusta.
Počevši sa baladnim aranžmanom vođenim jednostavnim električnim gitarama, Vederova interpretacija pesme “Room at the Top” se razvija u punokrvnu rok himnu, sa vrhunskim solo deonicama na orguljama. Veder je snimio ovu obradu uz podršku Endrjua Vata, Ćeda Smita, Bemonta Tenča, Glena Hansarda, Krisa Čejnija i Džoša Klinghofera.
“Bad Monkey” je najnovija serija koju je razvio Bil Lorens, a u glavnoj ulozi je Vins Von kao bivši detektiv koji postaje sanitarni inspektor i upliće se u mrežu kriminala i korupcije na Floridi. Uz Vona, u seriji će glumiti i Majkl Monegan, Džodi Tarner-Smit, Meredit Hagner, Džon Ortiz, Aleks Mofat i drugi.
Kompletna lista pesama za soundtrack serije “Bad Monkey” još nije poznata, ali na omotu se navodi da “slavi muziku Toma Petija”, a drugo izdanje koje je ove sedmice objavljeno je obrada pesme “Runnin’ Down a Dream” u izvođenju Larkina Poa.
Branimir Džoni Štulić reagovao je na najavu Croatie Records da će doštampati tiraž kultnog albuma “Ravno do dna” njegove grupe Azra.
Njegovu reakciju, bez skraćenja i intervencija, prenosimo sa portala ravnododna.com.
Moje, još iz Juge opljačkano, legalizuju zaklinjući se u prava autora i privatnog vlasništva, a ‘Ravno do dna’ se objavljuje najviše zato da se Babogredac potpiše kao snimatelj albuma, premda ni novčana dobit nije zanemariva, jer, vele, kad te jebu, a ti barem uživaj.
Prije dvije godine sam rekao da Krorek prodaje daleko više nego što prikazuje, a ovo doštampavanje Azrinog albuma „Ravno do dna” je potvrda.
Ukratko, do ’84., odnosno mog odlaska, sam nadgledao prodaju, međutim, odmah po mom odlasku, po naputcima iz inostranstva (naučili je mrski jebci kako se to radi), stali su moje naklade pripisivati sarajevskim sastavima, Zabranjenom pušenju, Crvenoj jabuci, Plavom orkestru i Nervoznom poštaru, i to zbog dvostruke namjene: da pridobiju Bosnu do Drine na svoju stranu; i da uštede na procentima (jer imali su daleko manje procente od mene), te da se tako moje naklade prikažu ništavnima, a njima olakša pljačka beznačajnog umjetnika (na moje čuđenje kako je to moguće, kad sam jedini ja svirao u to vrijeme po čitavoj Jugi i k tome bez ikakve reklame, odgovor je bio: „Pa znaš, neki bolje sviraju, a neki se slušaju.”)
Nije nego. A jednom sam zgodom ’88. naletio u Jugotonu na puna kolica „Zadovoljštine” koja su negdje išla, međutim, toga nije bilo u papirima; kao što bih i na kazetama, kad su ploče i kazete isto koštale, a kazete se triput bolje prodavale, od tih kazeta dobivao pet puta manje tantijeme, znači čimbenik petnaest koji je punio njihove kofere.
Krajem ove godine će biti pune 44 godine da Jugoton/Krorek tako postupa, uz sve to što je tapija na izdavanje samo šest mjeseci vrijedila, i to u Jugi koju su srušili i koje više nema; to je, dakle, razlog „Imovinskog rata” – da šestomjesečnu tapiju proglase doživotnom stečevinom, i da moje, još iz Juge opljačkano, legalizuju u novim okolnostima (izbacivši moj kopirajt i stavivši svoj), a sve to zaklinjući se u prava autora i privatnog vlasništva.
Povijest se ne može izbjeći – u smislu ako laže koza, ne laže rog – pa zato engleski jezik ima riječ: „avarice”.
Ja sam prije deset godina pokušao s dvojicom advokata konačno i miroljubivo razriješiti spor, i dao sam Kroreku zadnju ponudu: da prelazim preko svih potraživanja (radi se o milijardi s kamatama), ali da mi se vrate moje krpice i da se zaboravimo na vijeke vjekova – što su oni s gnušanjem odbili (kao najkrvoločniji otimači i razbojnici), te stoga nemojte kriviti mladog vojnika za posljedice.
Inače, ti advokati su u roku „24 sata” postali Krorekovi advokati, govoreći mi da zaboravim svoja potraživanja (jer sve je popapala maca), ali da se prebacim na prihode od izvođenja po radijima, dakle, ustavne smjernice hrvatske glazbene industrije (koja, uzgred, počiva na meni, a ne na Bregi, ili pak na crnogorskom Arsenu), ča je labirint klasične lopovske piramide u kojoj su razna udruženja samo uredi jedne te iste službe za izvlačenje sredstava (i to trzajem janjećeg repa).
Kad kažem Babogredac mislim i na Škaricu koji ga je isturio umjesto sebe, kao što su i njega isturili umjesto drugih, i koji živi u vili od mojih novaca na ženino ime, kao što je i Pađen kupio kuću od mojih zamrznutih sredstava – poslije pet godina nepodignute prinadležnosti idu državi, pa su našli kako je bolje da histerična trojajčana starleta Pađen kupi kuću od njih, a da im zauzvrat popuši, odnosno bude na usluzi, zatreba li, kao i svi ostali. Inače tâ nepodignuta novčana sredstva su osnov svojevremene Baréove opaske (uz prš, mrš, trš, krš) kako želim uništiti hrvatsku glazbenu industriju, jer lucidno shvati da bez mojih pjesama dotična može poljubiti prašinu.
U zločinačkoj državi pravda je zločin – zato su se, uostalom, i borili. „Ravno do dna” se objavljuje najviše zato da se Babogredac potpiše kao snimatelj, premda ni novčana dobit nije zanemarljiva, jer, vele, kad te jebu, a ti barem uživaj. To je, inače, jedan te isti, moj master – za novi je potrebno novo miksanje, što je, inače, moj posao, pogotovo jer sam tê dvadeset četiri kanalne trake kupio i pohranio kod Škaleca (to su teške trake i nisam ih mogao nositi sa sobom prilikom sviranja, jer sam u Jugi gostovao, živjeći bezmalo na ulici, a onda me je rat preduhitrio).
Krorek se uopće ne obazire na ikakve sudske odluke, i s pravom, rekao bih, pošto tâ lopovska piramida omogućuje plate državnim službenicima, pa tako i sucima. Kadija te tuži, kadija ti sudi – nije to od jučer, odnosno gdje burgija ne vrti, para vrti – a nju očigledno ja stvaram (brodogradilišta su odavno zatvorena). Navodim ovo zbog razumijevanja odnosa veličina.
A što se tiče sviranja po radijskim postajama, svaka ploča (na etiketi oko rupice) i kazeta iz mog vremena (a sve su pjesme iz tog vremena) ima napisano da je zabranjeno svako kopiranje i radiodifuzijsko izvođenje, međutim, niko se na to ne obazire, ali ja se toga strogo držim (jer po tim zakonima sam radio i izdavao), i otuda je sviranje mojih pjesama također ilegalno i zabranjeno. Drugim riječima, ja sam u položaju onog gastarbajtera koji, vozeći auto, čuje na radiju kako jedan manijak vozi u kontra smjeru, na što će on s prezirom: „Da jedan, ajde, na hiljade, ba.”
Sa mnom ugovor nikad nisu ni imali, pa im stoga i ne pada na pamet da ga ponovno sklapaju (imajući u vidu da do 1. 1. 2025, po novom zakonu o autorskim pravima, diskografi moraju nanovo sklopiti ugovor s autorima).
