Rush obeležava više od pet decenija postojanja proširenjem svetske turneje pod nazivom “Fifty Something”, kojom će Gedi Li i Aleks Lajfson odati počast bogatom nasleđu benda, ali i preminulom bubnjaru Nilu Pertu.
Duo je upravo potvrdio nove datume koncerata u Južnoj Americi, Ujedinjenom Kraljevstvu i širom Evrope. Ovi nastupi biće prvi povratak benda na evropske bine još od 2013. godine, dok će Južnu Ameriku ponovo posetiti prvi put posle 17 godina.
Za turneju “Fifty Something” Li i Lajfson okupili su respektabilan prateći sastav. Na bubnjevima će im se pridružiti nemačka muzičarka Anika Niles, bubnjarka, kompozitorka i producentkinja koja je sa Džefom Bekom odsvirala više od 60 koncerata i iza sebe ima četiri solo albuma. Klavijature preuzima Loren Gold, poznat po saradnji sa bendom The Who i Rodžerom Daltrijem.
Rush, Fifty Something Tour
– Jedva čekamo da se vratimo u gradove u kojima nismo svirali toliko dugo, ali i da posetimo neka nova mesta na kojima do sada nismo nastupali. Aleks i ja uživamo u satima provedenim na probama sa Anikom, a sada i Lorenom, dok uvežbavamo oko 40 pesama koje će nam omogućiti da iz večeri u veče menjamo set-listu. Oduševljeni smo što su se mnogi članovi naše dugogodišnje ekipe vratili kako bi pomogli da osmislimo onakav Rush nastup kakav fanovi očekuju. Iskreno se nadamo da ćete nam se pridružiti i pomoći da proslavimo 50 godina muzike, dok istovremeno odajemo davno zasluženu počast Nilu – izjavio je Gedi Li.
Turneja “Fifty Something” tako predstavlja svojevrsni hommage jednoj od najuticajnijih progresivnih rok institucija svih vremena, ali i emotivni povratak na svetske bine bez jednog od ključnih stubova njihovog zvuka.
Serija “From” još uvek ima nekoliko trikova u rukavu i već od 19. aprila u svojoj 4. sezoni nastaviće da ih prikazuje, sa po jednom novom epizodom svake nedelje.
Za ljubitelje naučnofantastičnih serija, povratak serije “From” je dobra vest, naročito ako se uzme u obzir da ona ima i blagoslov Stivena Kinga.
Zaplet obuhvata likove koji su protiv svoje volje zarobljeni u strašnom gradu koji pohode razna stvorenja i serija je kupila publiku već od samog početka.
Četvrta sezona najavljuje još više misterija i još veće uloge, tako da ovaj grad postaje još opasniji dok njegovi stanovnici traže izlaz.
Vraća se i misteriozna figura poznata kao “čovek u žutom” i gledaoce očekuje još puno iznenađenja i preokreta.
U srcu serije “From” nalaze se likovi sa zanimljivim pozadinskim pričama, koje su oživeli talentovani i ubedljivi glumci. Ekipu predvodi Harold Perino kao Bojd, jedan od nevoljnih vođa stanovnika, a važnu ulogu imaju i Katalina Sandino Moreno i Ejon Bejli.
Serija je ljudima primamljiva pre svega zbog mešavine horora, saspensa i natpriodnih misterija, uz slojevite likove čije priče se saznaju polako.
Kako je Žan-Žak Burnel razbijao mitove o navodnim prog-pank ratovima sedamdesetih, otkrio je i zanimljiv detalj o najvećem hitu svog benda.
U razgovoru koji je 2012. godine magazin Prog organizovao između klavijaturiste Rika Vejkmena i basiste The Stranglersa Žan-Žaka Burnela, dotaknuta je muzička revolucija sredine sedamdesetih – ali i poreklo pesme “Golden Brown”.
– Kada se pojavi nešto novo, svi žele da budu deo tog talasa, do te mere da negiraju sopstvenu prošlost. Tek kad steknu samopouzdanje, počnu da priznaju odakle su im uticaji. Do tada je gotovo politički nekorektno govoriti o tome – rekao je Burnel.
Na debi albumu benda, kako je objasnio, najbliže prog roku bila je četvorodelna kompozicija “Down In The Sewer”, jedanaestominutna svita.
– To je bio prog rok, u suštini. Možda prog u maniru Captain Beefheart ili The Doors, ali svakako prvog-svita.
Svetovi su se, kaže, povremeno i ukrštali:
– Fredi Merkjuri bi naleteo na Sida Višisa u studiju, članovi Led Zeppelin dolazili su na pank svirke.
Klavijaturista benda Dejv Grinfild, prema njegovim rečima, bio je izraziti prog roker.
– Kada sam ga upoznao, nosio je platforme, jaknu sa karnerima, dugu kosu i ono što smo zvali polu-profi brkovi. On me je upoznao sa albumom “In The Land Of Grey And Pink” grupe Caravan. To mi se dopalo.
– Reći ću vam nešto o “Golden Brown” što nikada ranije nisam ispričao: razvila se iz prog rok svite.
Tokom rada na albumu “La Folie”, Burnel i pevač Hju Kornvelbili su nezadovoljni jer su, kako kaže, pisali gotovo sve pesme. Zato su bubnjaru Džetu Bleku i Grinfieldu zadali zadatak da napišu numeru dok su njih dvojica otišli u pab.
– Proveli smo celo popodne u pabu. Kada smo se vratili, sačekala nas je šestodelna kompozicija. Dejv je bio prog roker, Džet džez muzičar – naravno da su napisali svitu.
Prva reakcija bila je panika.
– Rekli smo: “Ne možemo ovo da snimimo!” Onda smo počeli da sklanjamo delove koji nam se nisu dopali… i shvatili da jedan segment ima potencijal. Taj deo postao je osnova za “Golden Brown”.
Govoreći o atmosferi kraja sedamdesetih, Burnel se osvrnuo i na televizijsku emisiju Top Of The Pops.
– Gledao sam reprize iz 1977. godine – kakva gomila gluposti! Kao karaoke. Ali bilo je zabavno. A već godinu dana kasnije video sam da se stvari menjaju: otišao sam u banku, a službenica je imala zelene pramenove u kosi. Velika britanska asimilacija je počela.
Dom omladine Beograda nastavlja sa predstavljanjem nekih od najvažnijih stranica i najboljih albuma iz istorije popularne muzike.
U četvrtak, 26. februara sa početkom u 18 časova, u Tribinskoj sali DOB biće održano veče posvećeno stvaranju “zvuka Kalifornije”, jedinstvenoj smeši psihodeličnog i folk-roka kao najavi “Leta ljubavi” 1967: The Byrds – “Fifth Dimension” (1966) i Buffalo Springfield – “Buffalo Springfield Again” (1967). Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić.
The Byrds – “Fifth Dimension” (1966)
The Byrds – “Fifth Dimension” (1966)
The Byrds su sa prva dva albuma – “Mr. Tambourine Man” (1965) i “Turn! Turn! Turn!” (1965), postigli veliki komercijalni uspeh obrađujući numere Boba Dilana u folk-rok maniru. Ovaj novi stil sami su kreirali, postajući jedan od najpoznatijih američkih bendova svoje generacije. Ali na trećem su se odvažili da idu korak dalje i otvore novo poglavlje lansirajući psihodelični rok na top liste, zadobijajući poštovanje zbog svoje umetničke vizije koja je promenila muziku. Samo o pesmi “Eight Miles High” (autori: Gene Clark, Jim McGuinn, David Crosby), može se pričati celo veče…
Buffalo Springfield – “Buffalo Springfield Again” (1967)
Buffalo Springfield – “Buffalo Springfield Again” (1967)
Grupa od koje se očekivalo mnogo – ali je ostala upamćena kao nedorečena – ipak je za sobom ostavila jedan izvanredan album, koji je savršeno uhvatio duh vremena. Trenutak tranzicije rok muzike iz jednostavnih obrazaca ka višim poetskim spoznajama o mestu i vremenu u kome se živi – sve to čini ovu ploču neobično vitalnom i uzbudljivom i dan-danas. Njen značaj se jasno vidi kroz kasnije izuzetno uspešne karijere Neila Younga i Stephena Stillsa, lansirane kroz Buffalo Springfield.
Zlatne godine februar 2026.
– Ciklusom razgovora pod imenom Zlatne godine želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka – kažu iz DOB-a i dodaju:
– Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada će nam biti dijaloški, te ćemo kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.
Nulto izdanje Alter Rock Ego festivala uspešno je realizovalo prve dve večeri u Požarevcu i Smederevu i već na samom početku potvrdilo jasnu ideju i programsku orijentaciju ovog novog festivala alternativne muzike.
Festival je otvoren 20. februara u Požarevcu, u kultnom klubu KB, gde su nastupili PetarZ i Deca loših muzičara. Dan kasnije, 21. februara, u Klubu Kombinat u Smederevu, publika je imala priliku da čuje grupu Dram i Zhivu.
Alter Rock Ego festival/Photo: Marija Krudulj / Stella Photography
Obe festivalske večeri protekle su u znaku snažnih autorskih nastupa i neposredne komunikacije sa publikom, potvrđujući da savremena domaća alternativna scena ima svoju publiku i van velikih urbanih centara.
Alter Rock Ego festival/Photo: Marija Krudulj / Stella Photography
Završnica festivala biće održana u subotu, 28. februara, u Beogradu, u novom prostoru Zappa Barke kod Nebojšine kule. Publiku očekuju nastupi bendova Bohemija,Markotik, Natalee i Veliki prezir, čime će ovogodišnje izdanje festivala biti zaokruženo susretom različitih muzičkih senzibiliteta i generacija na jednoj sceni.
Alter Rock Ego festival/Photo: Marija Krudulj / Stella Photography
Alter Rock Ego od samog početka postavljen je kao platforma za povezivanje autora i izvođača koji deluju izvan dominantnih komercijalnih tokova sa publikom u manjim sredinama. Ideja festivala zasniva se na decentralizaciji koncertnih dešavanja i podsticanju razvoja autorske scene u različitim sredinama.
Alter Rock Ego festival/Photo: Marija Krudulj / Stella Photography
Ulaznice za završno veče festivala koje će se održati u Beogradu dostupne su u putem prodajne mreže Ticket Vision, kao i u Zappa baru.
Anđela Gosov priznala je da je ozbiljno razmišljala o povratku u Arch Enemy, ali je na kraju odlučila da do toga ipak ne dođe.
Bivša pevačica benda pohvalila je novu frontmenku Loren Hart, nazvavši je “Reinkarniranom Anđelom”. Hart je prošle nedelje predstavljena kao nova pevačica uz singl “To The Last Breath”, svega nekoliko dana nakon odlaska Alise Vajt-Gluz.
Gosov je na društvenim mrežama otkrila da je, nakon dešavanja u bendu, ozbiljno razmatrala povratak.
– Pogledala sam svoj život, godine, malu decu, obaveze kao menadžer benda. I odgovor je bio ne. I emotivno i racionalno – napisala je.
Dodala je da je upravo ona predložila Hartovu ostalim članovima benda, nakon što je razmišljala da za nju pokrene novi projekat u duhu bendova poput Dimmu Borgir, In Flames i Machine Head. Hart je vokale za Arch Enemy snimila u decembru 2025.
– Uzletela je kao feniks. Intenzivna. Moćna. Spremna da traje decenijama – poručila je Gosov.
U postskriptumu je poželela sreću Alisi Vajt-Gluz u solo karijeri, navodeći da će “ostaviti trag u svetu metala”, dok je u dodatku kratko poručila da je spremna za pojedinačne nastupe.
Spekulacije o njenom povratku pokrenuo je misteriozni tizer sa natpisom “2026”, ali je Gosov ubrzo demantovala glasine porukom:
U petak, 27. februara od 19 časova, u Muzeju 90-ih biće održan razgovor pod nazivom “Šta zna dete šta su devedesete?”, posvećen načinu na koji mladi u Srbiji razumeju devedesete godine i njihov značaj za savremeno društvo.
O ovom periodu se u školama najčešće ne uči dovoljno, dok su dostupni izvori često pristrasni, zbog čega je znanje o devedesetim među mladima neretko nepotpuno i ograničeno. Ipak, istraživanja pokazuju da mladi imaju jasne predstave i uverenja o ovom periodu. Iako su rođeni nakon ratova i konflikata, mladi u Srbiji devedesete prepoznaju kao ključan period za razumevanje društva u kojem danas žive.
Istraživanja pokazuju da ovu deceniju doživljavaju pretežno negativno – kao vreme ratova, ekonomske krize, kriminala i opšteg društvenog propadanja – ali istovremeno i kao period čije se posledice i danas snažno osećaju u političkim, društvenim i međugrupnim odnosima.
Muzej 90-ih, promo
Znanje mladih o devedesetim često je fragmentarno i neujednačeno. Najviše informacija dobijaju kroz porodična sećanja i lične narative starijih generacija, dok se o ovom periodu u formalnom obrazovanju uči nedovoljno. Mladi pritom ističu da ih devedesete zbunjuju, jer se susreću sa suprotstavljenim interpretacijama prošlosti i osećajem da je do “celovite istine” teško doći.
Posebno je važno to što mladi devedesete ne doživljavaju kao zatvorenu istorijsku epizodu. Naprotiv, oni prepoznaju snažan kontinuitet između tog perioda i savremenog trenutka – kroz regionalne tenzije, pitanja identiteta, kao i kroz porodična iskustva rata, izbeglištva i traumatskih sećanja koja još uvek nisu dobila adekvatnu društvenu podršku.
Razgovor “Šta zna dete šta su devedesete?” okupiće psihologe-istraživače koji će govoriti o tome kako se stavovi o ovom periodu formiraju kod generacija koje su odrasle nakon konflikata, ali i kakve psihološke i političke posledice ti stavovi imaju danas. Poseban akcenat biće stavljen na vezu između odnosa prema prošlosti i savremenih društvenih podela, kao i na značaj kritičkog razgovora o dominantnim narativima devedesetih.
Muzej 90-ih, promo
U razgovoru učestvuju psiholozi Ana Đorđević, Marija Branković i Radoljub Jovanović, a razgovor moderira istoričarka Adrijana Vlahovljak.
Broj mesta je ograničen. Ulaznice po ceni od 300 dinara dostupne su u Muzeju 90-ih (Kneza Miloša 3, Beograd) svakog dana od 10-20h. Kupovinom svake ulaznice pomažete opstanak i razvoj programa Muzeja devedesetih.
War Child Records objavio je dva snažna nova singla sa predstojećeg zajedničkog albuma ‘HELP(2)’ : društveno angažovanu i energičnu pesmu “Begging For Change” od Pulp i raskošnu “Let’s Do It Again!” benda The Last Dinner Party.
Zajedno, ove numere pokazuju širinu umetnika uključenih u projekat i naglašavaju osnovnu misiju albuma – mobilizaciju globalne muzičke zajednice kako bi se podržala deca pogođena ratnim konfliktima. Obe pesme snimljene su tokom jedne izuzetne nedelje snimanja u Londonu u novembru 2025. godine, pod vođstvom priznatog producenta Džejmsa Forda zajedno sa Animešom Ravelom, nastavljajući brzi, kolektivni duh koji je definisao originalnu kompilaciju HELP iz 1995. godine.
Help2 – cover
Pesma “Begging For Change” benda Pulp, snimljena u Abbey Road Studios, prikazuje bend u sirovoj i beskompromisnoj formi. Ogoljena i konfrontaciona, numera gradi intenzitet kroz svedenu instrumentaciju, objedinjene glasove i neobičan horski element: dečji hor – uz visoko profilisane gostujuće vokale – čiji krici obeležavaju sam početak pesme. Rezultat je primordijalna i uznemirujuća himna koja istovremeno prenosi društvenu angažovanost i prkos. Za Džarvisa Kokera, učešće benda nosi i duboku istorijsku rezonancu. Pulp je donirao novčanu nagradu od Mercury Prize 1996. godine organizaciji War Child, nakon uspeha albuma Different Class, a njihov povratak ovom cilju deluje kao zatvaranje kruga.
– Pre trideset godina dali smo našu Mercury nagradu (i novac od nagrade) organizaciji War Child – rekao je Koker. – Ove godine dali smo još više. Koliko više? Moraćete da sačekate i vidite.
Ako je doprinos Pulpa ogoljen i zapaljiv, “Let’s Do It Again!” benda The Last Dinner Party nudi drugačiji emotivni registar – raskošan, teatralan i izrazito melodičan. Snimljena u Angel Studios, pesma odražava njihov prepoznatljivi dramatični stil, istražujući psihologiju destruktivnih romantičnih ciklusa. Nadovezujući se na kontinuirani uspeh svog nedavnog rada, bend je prihvatio projekat kao umetničku priliku, ali i moralnu obavezu.
– Velika nam je čast što smo deo ovog izdanja za cilj koji nam je veoma blizak srcu – navodi bend. – Pesma govori o beskrajnom ringišpilu veze u kojoj znate da ne bi trebalo da budete, ali svaki put popustite pred neumitnom silom povratka.
Oba singla potiču sa albuma ‘HELP(2)’, velike nove kompilacije, inspirisane legendarnim albumom iz 1995. godine koji je okupio vodeće britanske umetnike kako bi prikupili sredstva tokom rata u Bosni. Originalno izdanje, snimljeno i objavljeno u roku od svega nekoliko dana, prikupilo je više od 1,2 miliona funti i postalo jedan od najslavnijih humanitarnih albuma ikada. Skoro tri decenije kasnije, novi projekat odgovara na dramatično izmenjen globalni pejzaž. Kada se HELP prvi put pojavio, oko 10 odsto dece u svetu bilo je pogođeno ratom; danas je taj broj porastao na gotovo svako peto dete, odnosno oko 520 miliona dece širom sveta.
‘HELP(2)’ ima za cilj da se suoči s tom realnošću ne samo kroz prikupljanje sredstava, već i kroz vidljivost. Album okuplja izuzetan niz izvođača, od alternativnih ikona do savremenih zvezda i novih, hrabrih imena, uključujući Arctic Monkeys, Damona Albarna, Fontaines D.C., Oliviju Rodrigo, Depeche Mode, Sampha, Foals, Wet Leg i mnoge druge. Raznolikost učesnika odražava uverenje projekta da humanitarna akcija prevazilazi žanrove, generacije i geografiju.
The Last Dinner Party/Photo: Rachell Smith
Saradnja je bila u središtu procesa snimanja. Umetnici su prelazili iz jedne sesije u drugu, doprinosili pesmama svojih kolega i stvarali spontana muzička partnerstva kakva bi bila malo verovatna u konvencionalnom studijskom okruženju. Ove spontane interakcije odražavaju etos originalnog projekta HELP, da brzina, jedinstvo i zajednička svrha mogu proizvesti nešto jedinstveno snažno.
Vizuelna dimenzija albuma ‘HELP(2)’ dodatno naglašava njegov humanitarni fokus. Oskarom nagrađivani reditelj Džonatan Glejzer bio je kreativni direktor, razvijajući koncept opisan kao “Od dece, za decu”. Mladi su dobili kamere da sami dokumentuju sesije snimanja, nudeći nefiltriranu perspektivu umetnika na radu. Dodatni materijal prikupljen je od dece koja žive u zonama konflikta poput Ukrajine, Gaze, Jemena i Sudana, stvarajući direktnu vezu između muzike i onih kojima je namenjena pomoć.
Za War Child, album predstavlja i kulturnu izjavu i praktičnu intervenciju. Prikupljena sredstva podržaće rad organizacije u pružanju hitne pomoći, obrazovanja, psihološke podrške i zaštite deci u nekim od najopasnijih sredina na svetu. Jednako važno, projekat ima za cilj da održi vidljivim položaj te dece u trenutku kada globalne krize često brzo nestaju iz fokusa javnosti.
Posmatrane zajedno, “Begging For Change” i “Let’s Do It Again!” ilustruju emotivni raspon albuma HELP(2). Jedna je gruba i urgentna, druga grandiozna i introspektivna, ali obe su ukorenjene u empatiji i solidarnosti. Njihovo objavljivanje nagoveštava razmere onoga što ceo album predstavlja: ne samo kompilaciju pesama, već retki trenutak kada muzička industrija ostavlja po strani konkurenciju kako bi delovala kolektivno u humanitarne svrhe. Kako raste iščekivanje pred izlazak albuma, poruka projekta ostaje jasna i snažna – nijedno dete ne bi smelo da odrasta u ratu.
‘HELP(2)’ nastavlja duh originalnog albuma ‘HELP’ i nastao je u tesnoj saradnji sa Abbey Road Studios, a uglavnom je sniman u roku od nedelju dana u novembru 2025. pod vođstvom priznatog producenta Džejmsa Forda.
Moby je objavio svoj 23. studijski album “Future Quiet” i najavio najambiciozniju evropsku turneju u poslednjim godinama – ukupno 28 koncerata tokom leta 2026, uključujući i nastup u Beogradu 21. jula.
Turneja dolazi nakon njegovog povratka na binu festivala Coachella 10. i 17. aprila, a od kraja juna do avgusta sledi velika evropska serija nastupa. Ruta obuhvata čitav kontinent – od Danske do Grčke, Španije do Gruzije, Irske do Bugarske – kombinujući velike festivale, istorijske lokacije i otvorene prostore.
Moby – Future Quiet, cover
Leto 2026. označava Mobyjev povratak na velike evropske bine, gde će uživo predstaviti materijal sa albuma “Future Quiet”, uz katalog koji već više od tri decenije oblikuje i redefiniše elektronsku muziku.
Album donosi 14 kompozicija zasnovanih na minimalističkom klaviru, ambijentalnim zvučnim pejzažima i pažljivo odabranim vokalnim saradnjama. Tematski, “Future Quiet” promišlja tenziju između hiper-povezanog savremenog života i potrebe za tišinom.
– “Future Quiet” je, ne iznenađujuće, tih. Da budem jasan – volim bombastičnost. Volim preterivanje i glasnoću. Ali kako svet postaje sve glasniji i luđi, sve više mi je potrebno utočište tišine… Pisanje i snimanje ovog albuma bilo je utočište za mene i nadam se da će njegovo slušanje biti utočište i za vas – poručio je Moby.
U proleće 2025. godine objavljeno je da Foo Fighters nastavljaju dalje bez bubnjara Džoša Friza.
“Foo Fighters su me pozvali u ponedeljak uveče i rekli da su odlučili da krenu u drugom pravcu sa bubnjarom. Razlog nije naveden. U svakom slučaju, uživao sam u protekle dve godine sa njima, na sceni i van nje, i podržavam ono što smatraju najboljim za bend”, napisao je Friz tada na Instagramu.
Friz je prvi put svirao sa bendom 2022. godine, kao jedan od gostujućih bubnjara na koncertima u čast preminulog Tejlora Hokinsa. Ubrzo potom postao je stalni član postave.
Tokom 2024. bend je napravio pauzu od turneja, a u tom periodu razgovarali su o budućem pravcu.
– Tokom tih šest ili sedam meseci pričali smo o tome šta dalje, o novom smeru, i odlučili da pozovemo Džoša i kažemo mu da ćemo nastaviti sa drugim bubnjarom. To nije bila odluka preko noći – rekao je Dejv Grol u intervjuu za Apple Music 1.
– Zvali smo ga svi zajedno, ne samo ja. Rekli smo mu: “Hej, bilo je sjajno, hvala ti na svemu, ali idemo dalje i tražimo drugog bubnjara”.
Nekoliko meseci kasnije potvrđeno je da će se bendu pridružiti Ilan Rubin, dugogodišnji bubnjar Nine Inch Nails, dok se Friz vratio u NIN, gde je već svirao kao član turnejske postave između 2005. i 2008.
Grol je dodao da je Friz možda najbolje objasnio situaciju kada je rekao da njihova muzika “nije zaista rezonovala s njim”, naglašavajući koliko je to važno.
U intervjuu za The New York Times u avgustu 2025. Friz je priznao da mu nije bilo lako.
– To nije bila muzika sa kojom sam se zaista poistovećivao. Dolazim kao bubnjar Dejva Grola, čovek koji treba da spase stvar nakon smrti voljenog Tejlora Hokinsa – rekao je, dodajući da je pritisak bio takav da je imao osećaj da mora stalno da bude na maksimumu.
