Hoze Džejms (José James), međunarodno priznati džez pevač hip-hop generacije, nastupiće sa svojim bendom u okviru koncertnog serijala Musicology Sessions.

Beogradskoj publici prirediće dve koncertne večeri 17. i 18. oktobra u BitefArtCafeu, gde će predstaviti svoje 12. studijsko izdanje “1978”. Ovaj album pre nekoliko dana ušao je u trku za ovogodišnje Grammy nominacije u više kategorija.

Njujorški vokalista Hote Džejms kombinuje džez, soul, neo soul, drum’n’bass i spoken word u svoj jedinstveni brend vokalnog džeza. On vešto zamagljuje linije između tradicionalnog i savremenog džeza, hip-hopa, soula, funka, popa i roka. Dok navodi svoje glavne uticaje kao što su John Coltrane, Marvin Gaye i Billie Holiday, u živim nastupima podseća na ikone džez-soula iz sedamdesetih godina, istovremeno zadržavajući svoj autentičan stil.

Album “1978” nazvan je po godini kada je Džejms rođen i donosi zvuke sedamdesetih godina, ere u kojoj su se džez, soul, disko i hip-hop sjedinili. Na albumu je radio pet godina i kako kaže to je njegovo “najautobiografskije delo do sada”.

Pesme poput “Saturday Night (Need You Now)” i “Planet Nine” pozivaju slušaoce na ples, dok je “For Trayvon” posvetio Trejvon Martinu. “38th & Chicago” izražava bes i tugu povodom ubistva Džordža Flojda. Uprkos zaraznom ritmu i refrenu, tekst čini protestnu himnu, sa naslovom koji se odnosi na raskrsnicu u Mineapolisu gde je Flojd ubijen, samo nekoliko blokova od mesta gde je Džejms odrastao.

Znamo da se tvoj album zove “1978” po godini tvog rođenja. Da li postoji još nešto što te inspiriše u vezi sa ovom godinom?
– Fasciniran sam tom erom jer se tada toliko toga desilo u muzici. Sebe smatram “muzičkim štreberom” i volim da istražujem. Zanimljivo mi je kako je Kvinsi Džouns počeo kao džez trubač, a kasnije je postao producent Majklu Džeksonu i braći Džonson. Prvi je postigao određenu vrstu harmonije između džeza i arenbija. Tada je takođe disko bio na vrhuncu, počeo je da prelazi u hiphop, što je stvorilo neku tenziju. Tada su i rege i pank doživeli uspon. Mislim da je ovaj period bio najslobodniji u američkoj muzici. Bilo je važno da se sve snimi u studiju, da se bend posloži, sve je odisalo toplotom i hitnošću, čak je bilo i politično. Ljudi su zauzimali stavove i slali poruke.

Budući da je album bio u izradi 5 godina, taj proces je zahvaćen i pandemijom COVID. Kako je to uticalo na tebe?
– Prva pesma koju sam napisao za album je “For Treyvon”. Pošto sam crnac i otac taj slučaj me je duboko pogodio. Mislim da mi je prijalo što sam imao vremena da procesuiram taj događaj polako. Ovu pesmu shvatam kao vrlo ozbiljan projekat.

Rodio si se i odrastao u Mineapolisu, kao i Prins. Njegov prvi ablum je izašao upravo 1978. godine. Kakav je tvoj odnos prema njemu?
– Povezani smo putem njegovog odnosa prema džezu i potpunom prihvatanju fanka. Kada se priča o njemu često se izostavlja njegova ljubav prema fantaziji i sposobnost da se kao crnac transformiše kao što je, na primer, Dejvid Bouvi. Smatram da mi, crnci, to sebi obično ne dozvoljavamo, pogotovo ne u to vreme. Bio mi je ogromna inspiracija još od detinjstva. Ličio sam na njega kao dete, iz istog smo grada, a otac mu je takođe bio džez muzičar.

Šta publika može da očekuje na koncertima 17. i 18. oktobra u klubu BitefArtCafe, nakon 8 godina od kad ste bili prvi put u ovom klubu?
– Jedva čekam koncerte, vibracija će biti moćna u tom prostoru, intimna, uzbudljiva i seksi. Ovo je jedan od najboljih bendova koje sam ikada imao, uzbuđen sam što će ih svi čuti uživo. Tajna neraskidive povezanosti sa mojom džez suštinom je upravo ovaj bend – mali i blizak. Oni mogu da sviraju sve. Sve što smo snimili, uradili smo gledajući se u studiju bez i jedna izgovorene reči. Želeo sam taj osećaj životnosti, kao da otkrivamo nešto prvi put.

Ulaznice za nastupe Hozea Džejmsa BitefArtCafe mogu se nabaviti na https://tickets.rs/tour/jose_james_1577