Izgubljeni vikend, autorski projekat Josipa Radića, predstavio je svoj prvi album pod nazivom “Je li ovo stvarno to?!”.
Reč je o albumu dueta i saradnji s brojnim Radićevim prijateljima i kolegama – ukupno deset pesama okupilo je impresivnu listu muzičara sa hrvatske scene: Jadranku Ivaniš Jaju, Lovorku Sršen, Nenu Belana, Pavel, Nevena Kolarića, Borisa Hrepića Hrepu, Džona (MORT) i Petra Beluhana. Albumom dominira klasičan pop zvuk, a svaki od gostiju doneo je svoj začin – u rasponu od retro prizvuka šezdesetih i sedamdesetih godina do countryja, americane i soula.
Izgubljeni vikend – Je li ovo stvarno to, cover
– Naslov albuma ‘Je li ovo stvarno to?!’ može se čitati kao uzvik iznenađenja, ali i razočaranja. Na slušaocima je da prepoznaju svoj tonalitet, a na meni da još jednom zahvalim svim gostima, saradnicima i prijateljima koji su učestvovali u snimanju. Uživajte u albumu kao u pici s raznim sastojcima – poručuje Radić, koji je snimanje albuma započeo još tokom 2020. godine, kada je objavljena i prva saradnja – ona s Jajom u pesmi “Treba nam dosade”.
Objavu albuma prati novi singl, duet s Nenom Belanom u nadahnutoj pesmi “Potpišimo nerešeno”. Spot za numeru režirao je Matko Petrić.
Ova pesma nije prva saradnja između Radića i Belana. Osim što je Radić basista Belanovih Fiumensa, autorski su sarađivali i na uspešnim numerama “Lito umire” i “Zvezde”, s kojom je Belan osvojio prvu nagradu na Splitskom festivalu 2021.
Uz sve navedene goste, u snimanju albuma učestvovali su brojni muzičari i producenti: Vedran Baotić, Jere Šešelj, Toni Tkalec i Hrvoje Prskalo, dok su svoj svirački doprinos dali i Darko Bakić, Vedran Križan, Goran Šućurović, Jurica Hotko, Mario Klarić, Leo Rumora, Davor Capković i Tommy Detamore.
Autor omota je Branko Dragičević, Radićev kolega iz benda Valentino Bošković.
Frontmen legendarne grupe KISS, Džin Simons (76), doživeo je saobraćajnu nesreću početkom nedelje u Malibuu, kada je, prema izveštajima policije, izgubio kontrolu nad vozilom i udario u parkirani automobil.
Incident se dogodio na Pacific Coast Highway, nešto pre 13 časova po lokalnom vremenu. Policija sumnja da je muzičar doživeo medicinski incident, najverovatnije kratkotrajni gubitak svesti, pre nego što je njegovo vozilo, Lincoln Navigator, prešlo u suprotnu traku i udarilo drugo vozilo.
Simons je nakon nesreće bio pri svesti i razgovarao sa policajcima koji su stigli na lice mesta, a potom je hitno prebačen u bolnicu radi dodatnih pregleda.
Njegova supruga, glumica Šenon Tvid, izjavila je da je uzrok nesvestice verovatno kombinacija dehidracije i promene terapije.
– On nije baš ljubitelj vode, a lekari su mu sada jasno rekli da to mora da promeni – našalila se Tvid za američke medije.
Simons je ubrzo pušten iz bolnice i oporavlja se kod kuće. U prvoj izjavi posle incidenta, obratio se fanovima putem društvenih mreža:
– Hvala svima na lepim željama. Dobro sam. Imao sam mali sudar. Dešava se. Posebno nama koji smo užasni vozači. I to sam ja. Sve je u redu.
Thanks, everybody, for the kind wishes. I’m completely fine. I had a slight fender bender. It happens. Especially to those of us were horrible drivers. And that’s me. All is well.
Njegov portparol potvrdio je da se roker “oseća dobro i već se vratio svakodnevnim obavezama”.
KISS, bend koji je Simons osnovao 1973. godine zajedno s Polom Stenlijem, završio je svoju oproštajnu turneju 2023. godine, nakon više od pet decenija karijere i preko 100 miliona prodatih albuma širom sveta.
U pitanju je numera “Pod prozor”, romantična komedija plasirana kroz još veću komediju od muzičkog videa.
Who See, kadar iz spota/ Photo: Promo
Dok je Sergej Ćetković dežurni savjetodavac što se ljubavnih jada tiče, društvo u klapinom orkestru čine regionalne face urbanog miljea: Vojko V, Seksi, Ajs Nigrutin, Edo Maajka, Timbe, Vaso Bakočević, Wikluh Sky, Bigru, Nigor, Django Hi-Fi i Termo-Elektro ekipe te DJ Mono.
Iza “neonske” kose, lakiranih noktiju i ekscentričnih poteza, Denis Rodman oduvek je nosio nešto mnogo dublje – bol, haos i stalnu borbu da pronađe sebe.
U nedavnom intervjuu sa Džoom Bakom, legendarni košarkaš ispričao je kako je muzika Pearl Jama doslovno spasla njegov život.
Bilo je to 1992. godine. Nakon što je trener Detroit Pistonsa Čak Dejli, kojeg je Rodman smatrao ocem koga nikada nije imao, podneo ostavku, njegov svet se srušio. Povrh svega, prolazio je kroz bolan razvod sa suprugom Eni Bejks, a tabloidi su ga razapinjali.
– Sve se zaista raspadalo – prisetio se Rodman. – Zaključao sam se u kući 45 dana. Nisam želeo da razgovaram ni sa kim.
Te noći seo je u svoj kamionet ispred arene Pistonsa, s napunjenim pištoljem u krilu, dok je na kasetofonu vrtela pesma “Black”.
– Mislim da me je spasao Pearl Jam – rekao je. Policija ga je pronašla uspavanog, dok je muzika i dalje svirala.
Rodman je objasnio da nije želeo da “ubije Denisa”, već da “ubije ono što je on tada bio” – slomljenog, izgubljenog čoveka koji nije znao gde pripada.
– Samo sam želeo da promenim svoj život – rekao je.
Ubrzo posle tog događaja, Rodman je trejdovan u San Antonio Sparse. Tamo je počeo da eksperimentiše sa izgledom, farbao kosu je, oblačio se provokativno, nosio suknje i šminku. Ta transformacija bila je, kako kaže, njegov novi početak:
– Počeo sam da ubijam ono staro u sebi i da živim kao neko novi.
Njegova ekscentričnost postala je deo pop-kulture, a prijateljstvo i kratka romansa sa Madonom dodatno su učvrstili njegovu poziciju pop ikone.
Danas, sa 63 godine, Rodman otvoreno govori o demonima koji ga i dalje prate, ali i o zahvalnosti što je preživeo.
– Ljudi su se kladili da ću umreti sa 40. I evo me. Još sam tu. Ljudi me vide kao divljeg, ludog tipa, ali ja znam da sam uradio mnogo dobrih stvari na ovoj planeti. Samo to niko ne želi da vidi.
Na albumu se nalazi jedanaest pesama, a prvi singl “Tvoje su oči”, objavljen pre tri meseca, postigao je zapažen regionlni uspeh.
Vladimir Janković Džet/ Photo: Fidbox promo
Goran Jović/ Photo: Fidbox promo
Promocija albuma benda V.I.S. Scena/ Photo: Fidbox promo
Promocija albuma benda V.I.S. Scena/ Photo: Fidbox promo
Promocija albuma benda V.I.S. Scena/ Photo: Fidbox promo
U četvrtak, 9. Oktobra zvanično je objavljen i drugi singl sa ovog izdanja. Reč je o pesmi “Gde je nestao mesec”, čiji su autori Jovan Đapić i Bojan Petrović.
Na promociji o albumu govorili su poznati muzičar, novinar i radio voditelj Vladimir Janković Džet, osnivač benda V.I.S. Scena Bojan Petrović i glavni i odgovorni urednik Fidboxa Goran Jović.
Posle toga, vokalna solistkinja benda Aleksandra Stojanović je, uz pratnju na klavijaturama Aleksandra Jovanovića, uživo izvela dve pesme sa albuma, a specijalno, povodom rođendana Džona Lenona, i pesmu “Imagine”.
Prema najnovijem izveštaju kompanije Luminate, objavljenom u saradnji sa magazinom Rolling Stone, žanr rokenrola beleži najveći rast popularnosti u 2025. godini – i to po svim parametrima: prodaji albuma, streamingu i prodaji ulaznica za koncerte.
Podaci pokazuju da je interesovanje za rok u porastu za više od 18% u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj mladih slušalaca (uzrasta od 18 do 25 godina) koji se identifikuju kao “rok fanovi” porastao za čak 26%.
Stručnjaci smatraju da je ovaj talas delom posledica zasićenja hiperproduciranim popom i povratka publike “organskom” zvuku – stvarnim instrumentima, bendovima i svirci uživo.
Zanimljivo je da je dokumentarni film “Becoming Led Zeppelin” u velikoj meri doprineo ovom ponovnom talasu interesovanja. Film, koji je postao najgledaniji muzički dokumentarac 2025. godine, detaljno prikazuje rane dane benda i evoluciju njihovog zvuka, podsećajući starije fanove na vreme kada je rokenrol bio životna filozofija, a mlađe učeći šta znači “pravi bend”.
Rok bendovi kao što su Greta Van Fleet, The Struts, Dirty Honey i Maneskin takođe su značajno doprineli rastu – pune arene širom sveta i vraćaju na scenu glam, energiju i sirovu svirku.
Kako navodi Rolling Stone, “ono što je nekad delovalo kao nostalgija, sada postaje nova stvarnost – rokenrol ponovo ima tržište, priču i srce”.
SKC Novi Sad pokreće ciklus filmskih projekcija, tokom kojih će publika imati priliku da uživa u ostvarenjima velikih majstora sedme umetnosti kao što su Felini, Čaplin, Kišlovski, Trir, Linč, Kaurismaki, Varda i mnogih drugih.
Program obuhvata i nagrađivane savremene filmove, dobitnike prestižnih priznanja poput Oskara i Zlatne palme, kao i značajna domaća ostvarenja.
Pored projekcija, publiku očekuje i prateći program: razgovori sa gostima i autorima koji će deliti svoja iskustva i uvide pre ili nakon filmova. Poseban segment činiće ekskluzivne projekcije naslova koji do sada nisu bili prikazani u Novom Sadu.
Prvi program posvećen je Paolu Sorentinu, jednom od najznačajnijih filmskih autora današnjice.
Publika će imati priliku da pogleda dva njegova filma: “Youth“, 17. oktobra, uz razgovor o književnom i filmskom stvaralaštvu Paola Sorentina, i “This Must be the Place“, 18. oktobra.
Program će biti realizovan u saradnji sa Odsekom za italijanske i iberoameričke studije Filozofskog fakuleta u Novom Sadu, u sklopu Nedelje italijanskog jezika u svetu.
Razgovori i projekcije filmova održavaće se u Studentskom kulturnom centru Novi Sad, koji se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5, a ulaz je besplatan.
Braća Left su 2025. u Studiju 803 zabeležili novi set, zamišljen da uhvati trenutak i prenese sirovu energiju kakva je na probama. Ovaj Live Session spaja stare i nove pesme u istom setu.
Braća Left su od samih početaka nosili sirovu gitarsku energiju u zvuku. Tri decenije posle prvih snimaka vraćaju se u Studio 803 na live session — podmlađeni sa dva nova brata, Vladimirom Ćopićem (bubnjevi) i Aleksom Ocokoljićem (gitara), bez filtera, neposredno i u istom duhu kojim su obeležili rane devedesete.
Braća Left, Live Sesion
Otvaranje seta donosi “Ćao Bejbi”, numeru iz 1994. koja i dalje nosi energiju devedesetih, ali sada u sasvim novoj izvedbi. Odmah za njom sledi “Jaši”, povratnički singl iz 2024, koji u live formatu otkriva svoju punu snagu i neposrednost. Zatim, potpuno nova pesma, nikada ranije objavljena – “Dobra vest”
Publika već može da čuje ove tri pesme iz seta pojedinačno, nove će biti uskoro objavljene, ali pravi događaj tek dolazi – premijera celog sešna u jednom filmu.
Braća Left, Live Sesion
Braća Left, Live Sesion
Braća Left, Live Sesion
Ovim snimcima Braća Left potvrđuju da njihove pesme nisu samo deo istorije, već živa muzika koja i danas pronalazi svoj glas i novo značenje. Svaka numera u ovom setu snimljena je bez prepravki i dorada, sa idejom da se zabeleži stvarna atmosfera benda u trenutku. Time je Live Session postao dokument, ali i novo poglavlje u njihovom stvaralaštvu.
Premijera kompletnog seta biće trenutak u kojem se sve numere stapaju u jednu celinu, dajući publici priliku da oseti punu snagu i tok Live Sessiona onako kako je izveden u studiju.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu obeležiče jubilej (60 godina postojanja) otvaranjem tri nove izložbe iz svoje kolekcije.
Sa gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih autora, kolekcija Muzeja jedna je od najvrednijih umetničkih zbirki u regionu, dok nove izložbe dodatno naglašavaju njegovu ulogu u očuvanju i tumačenju umetničkog nasleđa.
Tokom šest decenija rada, MSUB je bio mesto susreta umetnosti i publike, istraživanja i tumačenja kulturne istorije 20. i 21. veka. Povodom jubileja, nove izložbe otvaraju pred publikom raznovrsne poglede na umetnost i njene tokove.
Prekretnice ka modernosti/ Photo: Bojana Janjić
Izložba “Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945.” biće otvorena u subotu, 18. oktobra u 17 sati, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Kustosi izložbe su Mišela Blanuša (kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950), dr Rajka Bošković (kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija) i Žaklina Ratković (kustoskinja Zbirke papirnog materijala (grafika, crtež, akvarel).
Izložba predstavlja prvi deo novog višegodišnjeg ciklusa u kojem će MSUB pokušati da revalorizuje vrednost svoje kolekcije kroz tri velike postavke. Kroz više od 400 radova i 150 autora, izložba prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. Veka u dijalogu sa društvenim, političkim i kulturnim promenama.
Publika će imati priliku da sagleda ključne tokove modernizacije umetnosti u regionalnom i međunarodnom kontekstu.
Fokusirajući se na period od početka 20. veka do Drugog svetskog rata, “Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945.” obuhvata epohu intenzivnih društveno-političkih i kulturnih promena tokom koje se formirala moderna umetnost na prostoru Srbije i tadašnje Jugoslavije.
Izložba nudi i novo sagledavanje kolekcije Muzeja savremene umetnosti polazeći od pitanja kako je umetnost odgovarala na procese modernizacije, urbanizacije, izgradnje države i socijalnih kriza na početku 20. veka, te istražuje vizuelne i konceptualne prekretnice na putu ka modernosti našeg društva.
Kroz više tematskih i hronoloških celina, izložba prati stilske tokove od simbolizma, impresionizma i postkubističkih izraza, preko avangardnih eksperimenata i konstruktivističkih praksi, do različitih oblika realizma i angažovane umetnosti.
Poseban akcenat stavljen je na vezu između umetnosti i društva, odnosno na to kako umetnost reflektuje ili komentariše društvenu stvarnost, ali i aktivno učestvuje u njenom oblikovanju.
Postavka kombinuje hronološki i tematski pristup – od “rađanja moderne” do “podeljenosti i kriza” 1930-ih – dok paralelno istražuje i fenomene kao što su urbani život, građanski identitet, uloga umetnika u društvu, razvoj medija i novih oblika vizuelnog izraza, kao i prvih avangardnih artikulacija.
Izložba će biti otvorena do 1. marta 2027. godine.
Prekretnice ka modernosti/ Photo: Bojana Janjić
Izložba “Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta” biće otvorena u četvrtak, 6. novembra u Muzeju savremene umetnosti. Kustos izložbe je Una Popović, kustos Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.
Muzej savremene umetnosti prvi put integralno predstavlja portfolije Klare Siprel i Pola Stranda iz svoje kolekcije, dospelih u Muzej diplomatskom razmenom osamdesetih godina. Biće predstavljeno 60 fotografija Siprelove snimljenih tokom putovanja po Jugoslaviji dvadesetih godina i 20 fotografija Stranda, pionira straight fotografije,nastalih u Americi, Francuskoj i Egiptu.
Njihove poetike i pristupi razvijali su se paralelno – piktorijalna, poetska i atmosferična fotografija Siprelove i modernistička, stroga kompozicija Stranda – nudeći jedinstven uvid u dinamiku formiranja fotografije tog perioda.
Izložba će biti otvorena do 2. marta 2026.
Takođe u četvrtak, 6. novembra u Muzeju savremene umetnosti, biće otvorena izložba “Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost”. Kustos izložbe je dr Rajka Bošković.
Umetnost Olge Jevrić karakteriše muzikalnost oblika i dramatika borbe suprotnosti – između linija i masa, svetlosti i senke, trpljenja i prkosa. Na izložbi će biti predstavljene skulpture iz kolekcija MSUB-a, SANU i Kuće legata u Beogradu, pružajući uvid u opus koji je ušao u tokove svetske istorije skulpture.
Švedska akademija nauka odlučila je da Nobelova nagrada za književnost pripadne mađarskom književniku Laslu Krasnahorkaju, saopšteno je danas.
Krasnohorkai je nagrađen “za upečatljivi, vizionarski opus koji, usred apokaliptičnog terora, ponovo potvrđuje moć umetnosti”.
Reč je o velikom piscu na tragu centralnoevropske tradicije, koja se proteže od Kafke do Tomasa Bernharda, a koju odlikuju apsurdizam i groteskno preuveličavanje. Ipak, njegova umetnost ima i druge dimenzije – on takođe gleda ka Istoku, usvajajući kontemplativniji, fino nijansiran ton.
Laslo Krasnahorkai/Photo: Déri Miklós: Arcok, wikipedia.org, public domain
Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman “Satantango” 1985, zatim “Melanholiju otpora” (1989), “Rat i rat” (1999) i “Povratak kući barona Venkhajma” (2016). Objavljivao je i brojna kratka prozna dela, a kao što su “Animalinside” (2010) i geografski širi tekstovi poput “Pustošenje i tuga pod kapom nebeskom” (2004) i “Seiobo je boravio tamo dole” (2008).
Nagrada za književnost do sada je uručena 117 puta, ukupno 121 laureatu.
BREAKING NEWS The 2025 #NobelPrize in Literature is awarded to the Hungarian author László Krasznahorkai “for his compelling and visionary oeuvre that, in the midst of apocalyptic terror, reaffirms the power of art.” pic.twitter.com/vVaW1zkWPS
Prošlogodišnju nagradu osvojila je južnokorejska autorka Han Kang, za opus koji, kako je naveo komitet, “suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života”.
Nagrada za književnost četvrta je po redu koja se objavljuje ove nedelje, nakon što su već saopšteni dobitnici Nobelovih nagrada za medicinu, fiziku i hemiju za 2025. godinu.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir biće objavljen u petak. Američki predsednik Donald Tramp važi za malo verovatnog kandidata, iako je nedavno rekao delegatima Ujedinjenih nacija: “Svi kažu da bi trebalo da dobijem Nobelovu nagradu za mir”.
Poslednja u nizu, Nobelova memorijalna nagrada za ekonomske nauke, biće objavljena u ponedeljak.
Ceremonije dodele Nobelovih nagrada održavaju se 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela iz 1896. godine.
Svaka nagrada nosi novčani iznos od 11 miliona švedskih kruna (gotovo 1,2 miliona dolara), a laureati dobijaju i medalju od 18-karatnog zlata, kao i diplomu.
