Uprkos tome što njegovi počeci potiču iz sveta progresivnog roka, u kojem su bombastičnost i složene strukture bile uobičajen način rada, Fil Kolins je tokom karijere dokazao da je jednako vešt u pisanju srceparajućih balada.
Za nekoga ko je započeo kao bubnjar grupe Genesis, njegov kasniji prelazak na mesto glavnog vokala i istaknutiju autorsku ulogu u bendu, nakon odlaska Pitera Gejbrijela, mogao je delovati kao iznenađenje. Ipak, što se bend više udaljavao od svog ranog identiteta, to je postajalo očiglednije da Kolins ima interesovanje da se okrene stilu bližem pop muzici, piše Far Out magazin.
Fil Kolins za bubnjevima prvi put posle 10 godina, ali to nije baš najbolje prošlo…
Kada je na kraju odlučio da paralelno sa nastavkom rada Genesis kao grupe započne i solo karijeru, njegov samostalni rad bio je daleko manje progresivan u pristupu. Dok se bend ranije mučio da se nametne kao izvođač sposoban za visoke pozicije na top-listama, Kolins je počeo da objavljuje pesme koje su se borile za sam vrh, ne samo na britanskim, već i na inostranim listama.
Njegov debitantski solo singl iz 1981. godine, “In the Air Tonight”, ostao je jedna od njegovih najpoznatijih pesama i stigao je do drugog mesta u Velikoj Britaniji, što je bio daleko veći uspeh od svega što je postigao sa Dženesisom. Već naredne godine osvojio je prvo mesto obradom pesme Dajane Ros “You Can’t Hurry Love”, čime je dodatno dospeo u centar pažnje zahvaljujući sve izraženijem koketiranju sa pop zvukom.
Ipak, činjenica da je promenio stil nije bila potpuni odraz njegovih ličnih ukusa. Uprkos brzom prelasku sa progresivnog roka na pop, iz drugih izjava koje je Kolins davao tokom godina jasno je da je oduvek bio ljubitelj jednostavnog pisanja pesama, naročito onih koje lako mogu da izazovu snažne emocije.
Ali šta je to tačno u jednoj pesmi što u Kolinsu budi takva osećanja i koje pesme, po njegovom mišljenju, imaju moć da ga rasplaču svaki put kada ih čuje?
Fil Kolins napravio izložbu u tvrđavi Alamo… Više do 200 istorijskih predmeta poklonio državi Teksas
U intervjuu za UK Music Reviews rekao je da ga muzika vrlo lako može dirnuti i otkrio jednu numeru koja to uspeva svaki put.
– Iskreno, mogu da zaplačem na prvi takt dobre muzike – rekao je Kolins.
– Ne znam koja je bila poslednja pesma zbog koje sam zaplakao, ali uvek mi navru suze kada čujem ‘I Can’t Make You Love Me’ Boni Rejt.
Istu pesmu pomenuo je i u kasnijem intervjuu za SiriusXM, gde je ispričao sličnu priču o tome kako je prvi put naišao na nju i ostao bez reči pred njenom lepotom.
– Bez ikakvog posebnog razloga prebacivao sam kanale na televizoru – prisetio se. – Bilo je negde usred popodneva i listao sam programe. Naišao sam na neku senovitu figuru za klavirom i odmah sam prepoznao da je to Brus Hornsbi, pa sam ostao da gledam. Onda se uključio glas Boni Rejt i ja sam se, praktično istog trenutka, potpuno istopio. Samo sam pomislio da su ta pesma i njeni stihovi jednostavno najbolji.
Iako su mnogi drugi izvođači pokušavali da obrade ovu pesmu, Kolins čvrsto veruje da je verzija Boni Rejt superiorna interpretacija i da upravo s njom ima tako snažnu emotivnu vezu. – Nikada nisam čuo da je neko izvodi kao ona – dodao je.
Pošteno govoreći, vrlo malo ljudi je sposobno da uradi ono što Boni Rejt radi, i ako je neka pesma morala da rasplače Fila Kolinsa, sasvim je prikladno da to bude upravo ovako emotivna numera.
