Američki metal veterani Lamb of God objavili su da će njihov novi album “Into Oblivion” izaći 13. marta. Reč je o prvom studijskom izdanju benda posle četiri godine.
Uz najavu albuma, bend je predstavio i naslovnu numeru “Into Oblivion”, koja ujedno otvara LP. Pesma, duga tri minuta i četrdeset dve sekunde, donosi prepoznatljive teške rifove, mosh-spremne brejkdaune i jezivu atmosferu nalik horor filmskoj muzici – brutalno i efektno otvaranje koje jasno postavlja tematski okvir albuma.
– Zato što tamo idemo – rekao je pevač Rendi Blajt govoreći o naslovu albuma. – Uopšteno, album govori o kontinuiranom i ubrzanom raspadu društvenog ugovora, naročito ovde u Americi. Danas su prihvatljive stvari koje bi pre samo 20 godina ljude zgrozile.
Pre zvanične najave albuma, Lamb of God su u prethodnim mesecima objavili singlove “Sepsis” i “Parasocial Christ”, koji su se takođe našli na konačnoj listi pesama. Svaka numera donosi drugačiji pristup: “Sepsis” naginje sludge metalu, “Parasocial Christ” klasičnom LoG thrash/groove izrazu, dok “Into Oblivion” vuče ka tehnički zahtevnijem metalcore zvuku.
Lamb of God- Into Oblivion, artwork
– Za mene je ovaj album o tome da imamo prostor da kreativno dišemo i da ne osećamo potrebu da pratimo bilo kakav trend ili očekivanje – rekao je gitarista Mark Morton. – Lepo je biti oslobođen bilo kakve agende osim ideje: ‘Hajde da pravimo muziku koja je nama kul’, jer je tako sve i počelo.
Album “Into Oblivion” producirao je i miksovao dugogodišnji saradnik benda Džoš Vilbur, na više lokacija koje su snažno povezane sa identitetom grupe. Bubnjevi su snimani u rodnom gradu benda, Ričmondu u Virdžiniji, dok su gitare i bas snimani u Mortonovom kućnom studiju. Blajt je vokale snimao u legendarnom studiju Total Access u Redondo Biču u Kaliforniji, poznatom po ključnim punk snimcima bendova Black Flag, Hüsker Dü i Descendents.
Lamb of God će izlazak albuma ispratiti severnoameričkom turnejom, na kojoj će im se kao specijalni gosti pridružiti Kublai Khan TX, Fit for an Autopsy i Sanguisugabogg. Turneja počinje 17. marta u National Harboru, Merilend.
Prednarudžbine za album “Into Oblivion” već su dostupne putem zvanične web-prodavnice benda.
Objavljen je prvi trailer za dokumentarni film “Man on the Run”, koji se bavi životom i karijerom Pola Makartnija posle raspada The Beatles.
Dokumentarac donosi snimke legendarnog muzičara u periodu kada osniva bend Wings zajedno sa suprugom Lindom, koja je preminula 1998. godine.
Film uključuje i do sada neviđene kadrove iza kulisa sa turneja grupe Wings, kao i neobjavljenu muziku. Novo ostvarenje u režiji Morgan Nevil ne istražuje samo Makartnijevu postbitlsovsku karijeru, već se fokusira i na legendarnu ljubav između Pola i Linde.
Nakon raspada Beatlesa, Makartni je osnovao Wings sa suprugom Lindom Makartni, renomiranom fotografkinjom i prvom ženom koja je snimila naslovnicu za magazin Rolling Stone, zatim sa Denijem Lejnom, bivšim pevačem grupe Moody Blues, kao i bubnjarom Denijem Sejvelom.
Man on the Run, promo
– Plašio sam se ideje da postanem odrastao. Osećao sam se veoma depresivno, ali imao sam ogromnu sreću jer sam imao Lindu – priča Makartni u trejleru, preko kućnih snimaka para i njihove porodice.
Pol i Linda upoznali su se u maju 1967. godine, a venčali se na skromnoj ceremoniji oko dve godine kasnije. Zajedno su proveli 29 godina, sve do Lindine smrti od raka dojke 17. aprila 1998. Trailer prati njihovu priču i put benda Wings od mlakog prijema debitantskog albuma “Wild Life” do monumentalnog trećeg LP-ja “Band on the Run”.
– Kada smo započeli Wings, radilo se o slobodi – nastavlja Makartni i dodaje: – Osećali smo da smo konačno stigli.
Pevač se osvrće i na svoj složen odnos sa Džon Lenon u vreme raspada Beatlesa.
– Džon i ja smo, zapravo, jednostavno počeli da se udaljavamo – kaže Makartni u najavi. – A onda smo krenuli na novo putovanje. Imali smo svađe i sve to, ali voleli smo se čitavog života.
Posle skoro 20 godina jedan od najstarijih punk rok bandova u regionu, Zvoncekova bilježnica, ponovo dolazi u Niš u organizaciji AKC Fuzz booking.
Bend ove godine obeležava 38 godina postojanja, a na svirci će kao specijalni gosti nastupiti, može se reći, naslednici grupe Novembar i jedan od najperspektivnijih sastava u zemlji, niški Manitu.
Koncert će biti održan petak 27. februara u klubu Livnica koji se nalazi u kompleksu nekadašnje mašinske industrije, Šumadijska 1.
Vuja, KBO (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Bend Zvoncekova bilježnica je formiran krajem 1988. u postavi, Dragan Vesković-Vesko (bubnjevi), Dragan Mitić-Bishop Tutu (solo gitara), Vlada Janković-Tripon (ritam gitara) i Toza Rabassa (vokal i bas). Godine 1991. im se pridružuje Vuja iz KBO! I ostaje u njemu do danas.
Godine 1992. u studiju Češnjak u Kragujevcu, snimaili su i objavili prvi zvanični album “Inžinjeri ljudskih duša”, koji je ušao u 15 najboljih izdanja nove Srpske punk scene. Na ovom albumu se se našle i obrade pesama grupa Termiti i DEVO – ”Vjeran pas”, odnosno “Mongoloid”.
Godine 1994. objavili su CD I LP “Mrzim svoju mesnu zajednicu” za izdavačku kuću Take it or Leave It Records. Sledeći album “Gavrilov princip” , objavljen je za spostvenu izdavačku kuću Neprijatelj prelazi rijeku records 1998, album koji je Petar Luković nazvao – manifestom pokreta otpora u ondašnjoj Srbiji.
Paralelno, Toza i Vuja su se pojavili u dva filma – “Život za sebe” Gordana Matiča i “Ringe –Raja” Đorđa Milosavljevića, gde su za istoimeni film KBO i Toza Rabassa uradili obradu pesme grupe Indexi “Bacila je sve niz rijeku” i snimili spot.
Godine 2014. učestvuju na kompilaciji “Tako mlad i tako čist” (obrade pesama grupe Novembar u izdanju Novosadskog SKC-a ) sa pesmom “Buntovnik”.
Grupa je ušla u Rock enciklopediju Petra Janjatovića i knjigu “RNRoll u kandžama interneta” Predraga Jovanovića i Branimira Loknera, kao i knjigu “The Culture of power in Serbia” objavljene u SAD.
Za sopstvenu izdavačku kuću NPR records, 2016 objavili su CD koji je u izboru Radio Beograda-Radija 202, izabran za 6. album te godine. Album prate dva spota za pesme “Samo pravo” i “Zrno slobode”.
Godine 2018. band je obeležio tri decenije postojanja najvećom punk-rock žurkom koja je organizovana tamo gde su i započeli svoj put – u Domu omladine u Aranđelovcu.
Prošle godine band je objavio singl za pesmu “Ode”, koji je najavio novi album “Ako se već prodajemo,nećemo ispod 50-eura”.
Takođe, sredinom prošle godine Miroslav Stašić i Nebojša Stanković završili su dokumentarni film “Zvonceku u pohode”, dokumentarac o Zvoncekovoj bilježnici koji još uvek ima svoju prezentaciju širom Srbije i koji je imao premijeru na filmskom festival u Vrnjačkoj Banji. Film prati i monografija “Besplatan pregled na VMA”.
Band trenutno nastupa u sastavu: Toza Rabassa (vokal), Saša Vujić Vuja (gitara), Vuk Stefanović (bubnjevi) i Andreja Vlajić Dreja (bass).
Nekoliko godina nakon poslednjeg nastupa u Beogradu, jedan od najvažnijih hrvatskih bendova, Pips, Chips & Videoclips, konačno opet dolaze na ove prostore, i to po prvi put u BitefArtCafe.
Spadaju u najznačajnije i najuticajnije bendova regionalne rock scene, a u ovom beogradskom klubu nastupiće u petak 3. aprila, s početkom u 22 časa.
Predvođeni harizmatičnim Dubravkom Ivanišem Ripperom, Pipsi su od ranih 90-ih do danas izgradili prepoznatljiv muzički svet, emotivan, inteligentan, često introspektivan, ali uvek iskren. Njihove pesme nisu pratile trendove, već su stvarale sopstveni jezik, zbog čega su stekli vernu publiku koja ih prati decenijama.
Njihova diskografija obuhvata niz albuma koji se danas smatraju ključnim izdanjima regionalne rock muzike, među kojima su Shimpoo Pimpoo (1993), Dernjava (1995), Fred Astaire (1997), Bog (1999), Drveće i rijeke (2003), Walt (2010), kao i najnoviji album Vesna (2023). Tokom godina, Pipsi su ostali dosledni sebi, odbijajući da prate kratkotrajne trendove, gradeći umesto toga dugotrajan i prepoznatljiv muzički identitet.
Poznati su po koncertima koji prevazilaze klasičnu koncertnu formu i prerastaju u snažno emotivno iskustvo, u kome publika i bend funkcionišu kao jedinstvena celina. Upravo zato nastup u klupskom prostoru kakav je BitefArtCafe nosi posebnu težinu i pruža retku priliku da se bend ovog formata doživi iz neposredne blizine.
Povodom prvog nastupa u BitefArtCafeu, iz benda poručuju:
– Klupski koncerti su uvek bili naša prirodna sredina. Volimo prostore u kojima postoji direktan kontakt s publikom, gde nema distance i gde muzika diše zajedno s ljudima. Radujemo se prvom nastupu u BitefArtCafeu i susretu s beogradskom publikom u ovakvom ambijentu.
Koncert u BitefArtCafeu predstavlja jedan od retkih klupskih nastupa benda u regionu i očekuje se veliko interesovanje publike. Postoje bendovi koji ne pripadaju samo jednoj sceni, jednom gradu ili jednoj deceniji. Pips, Chips & Videoclips su upravo takvi.
Francuski romanopisac Mišel Uelbek objaviće početkom marta muzički album “Sećajte se čoveka” (Souvenez-vous de l’homme), a očekuje se da će prva pesma sa albuma biti objavljena na striming platformama pre kraja januara.
Album je nastao u saradnji sa kompozitorom Frederikom Loom, sadrži 12 pesama, a Uelbek pesme uglavnom recituje, prenosi Figaro.
Uelbek i Lo planiraju da održe 10 promotivnih koncerata u Parizu u aprilu, a nakon toga i turneju. Kako navodi francuski list, Uelbek je i ranije objavljivao svoje recitale u pratnji elektronske muzike.
On je jedan od najprevođenijih i najkontroverzinijih pisaca. Za roman “Karta i teritorija” 2010. dobio je nagradu Gonko.
Roman “Pokoravanje”, u kojem muslimanski kandidat postaje predsednik Francuske, objavljen je 7. januara 2015, istog dana kada je izvršen teroristički napad na redakciju satiričnog časopisa Šarli Ebdo, što je izazvalo velike kontroverze, a Uelbek i izdavači dobili policijsku zaštitu.
Lo je u prošlosti sarađivao sa britanskim muziračem Pitom Doertijem.
Nakon 13 i kusur godina besomućnog rokenrolanja, preko 500 koncerata (prestali smo da brojimo tu negde) i šest albuma, odlučili smo da se malo odmaknemo od svega toga i krenemo u nove pustolovine daleko od svetla pozornice. Hvala od srca svima koji su bili deo toga na bilo koji način. Čuvajte se! Možda se još vidimo, a možda se i ne vidimo. Oprostite za rokenrol!
Vole vas John, Zvrk, Kikos i Mile”.
Ne znamo šta su tu “dobre vesti”, ali ako oni tako kažu…
Na Bandcampu više nema mesta za AI muziku. Odluka je saopštena 13. januara, a iz kompanije su naveli da su impresionirani “ogromnom količinom ljudske kreativnosti i strasti koju umetnici svakodnevno izražavaju na našoj platformi”.
Dodali su i da je činjenica da je Bandcamp “dom jedne izuzetno žive zajednice stvarnih ljudi koji prave neverovatnu muziku nešto što želimo da zaštitimo i očuvamo”.
Kao rezultat toga, Bandcamp je uveo potpunu zabranu muzike nastale uz pomoć veštačke inteligencije, naglasivši da muzika i audio-sadržaji koji su u potpunosti ili u značajnoj meri generisani AI tehnologijom nisu dozvoljeni na platformi.
Takođe je saopšteno da je svaka upotreba AI alata za imitiranje drugih izvođača ili muzičkih stilova “strogo zabranjena, u skladu s postojećim pravilima koja zabranjuju lažno predstavljanje i kršenje prava intelektualne svojine”. U saopštenju se dodaje i sledeće:
“Ako naiđete na muziku ili audio-sadržaj koji izgleda kao da je napravljen u potpunosti ili uz veliko oslanjanje na generativni AI, molimo vas da koristite naše alate za prijavljivanje kako bi naš tim pregledao sadržaj. Zadržavamo pravo da uklonimo bilo koju muziku za koju se sumnja da je generisana uz pomoć AI-ja.”
Upotreba veštačke inteligencije već duže vreme izaziva brojne kontroverze u muzičkoj industriji. Prošlog jula je i striming servis Deezer otkrio da je čak 28 odsto muzike dodate na njegovu platformu u potpunosti generisano veštačkom inteligencijom.
EXIT festival osvojio je sinoć u Groningenu nagradu za Najbolju event organizaciju u Evropi (Promoter of the Year), dodeljenu u finalu najprestižnijeg evropskog festivalskog takmičenja, European Festival Awards. Posebnu težinu i značaj ovoj nagradi daje činjenica da je EXIT prošle godine zbog podrške studentskim protestima praktično oteran iz Srbije.
Svečana dodela održana je 14. januara na otvaranju Eurosonic Noorderslag manifestacije u holandskom gradu Groningenu, koja svake godine okuplja najuglednije aktere muzičke industrije. Nagradu Promoter of the Year (Najbolja event organizacija Evrope) dodeljuje stručni žiri više desetina vodećih eksperata iz evropske muzičke industrije sa ciljem da prepozna i nagradi event organizacije, koje su pomerile granice mogućeg kako bi publici priredile nezaboravna iskustva. U izuzetno snažnoj konkurenciji u kojoj su se našli Tomorrowland, Sziget, kao i vodeća nemačka event organizacija FKP Scorpio i austrijska koncertna i produkcijska kuća Barracuda, EXIT je proglašen najboljom event organizacijom Evrope, ostvarivši jednu od najznačajnijih pobeda u svojoj istoriji.
U ime Exita, priznanje su primili osnivači Ivan Milivojev i Dušan Kovačević, uz Ognjena Tomaševića, člana festivalskog tima. Milivojev se tom prilikom obratio u ime organizacije, poručivši:
– Ovo je prvi put u našoj istoriji da ove godine nećemo biti na Tvrđavi, usled odmazde zbog podrške studentima, kojima posvećujemo ovo priznanje.
Exit, nagrada/Photo: European Festival Awards
Zahvaljujući na nagradi, Kovačević je istakao da je jubilarno, 25. izdanje bilo najizazovnije u njegovoj istoriji.
– Ovde se ne radi samo o Exitu: svi izvođači, kulturne organizacije i kulturni radnici koji su podržali studente su na crnim listama i više od godinu dana su ostavljeni bez gotovo ikakvih primanja. Čitava slobodnomisleća scena Srbije je na rubu istrebljenja i zato koristimo ovu priliku da pozovemo Evropsku uniju da svojim mehanizmima pruži podršku kulturnoj i kreativnoj sceni u Srbiji – poručio je Kovačević, zaključivši: – Ujedinjena muzička industrija jača je od bilo koje vlasti na svetu.
Na kraju obraćanja, Tomašević je poruku zahvalnice Exitovom timu i mladima Srbije završio rečima: – Vratićemo se, to je sigurno.
Jubilarno, 25. izdanje EXIT festivala proteklo je u simbolici podrške studentima sa snažnim porukama solidarnosti. Od ceremonije otvaranja uz Galu i himnu studentskih protesta „Freed from Desire”, studentske bine i studentskih izložbi o protestima, do zvaničnog zatvaranja uz Marka Luisa i pesmu „Vatra u mraku” koju je izveo zajedno sa studentima u blokadi na glavnoj festivalskoj bini. Podršku studentskoj borbi sa glavnih bina dale su i velike svetske zvezde među kojima je čuveniosnivač Live Aid-a Bob Geldof, preko italijanske techno dive Indire Paganotto do legendarnog pank benda Sex Pistols i brojnih domaćih izvođača, među kojima su Ritam Nereda, Goblini, Atheist Rap, Nikola Vranjković, KKN i drugi, kojima je EXIT bio jedna od retkih oaza slobode gde su mogli da nastupe u Srbiji prethodne godine.
Od svog nastanka 2000. godine, EXIT nije bio samo muzički događaj, već pokret izrastao iz studentske borbe za slobodu, demokratiju i pravo na drugačiju budućnost. Već od prvog dana, kroz svoje nulto izdanje održano u Univerzitetskom parku u Novom Sadu, EXIT je okupio više od 200.000 ljudi ipostao simbol generacije koja je kroz umetnost i muziku tražila izlaz iz decenijskog bezumlja, izolacije i straha jednog društva u kojem je tadašnja omladina smogla snage da podigne glas. Svega dva dana nakon završetka festivala, Srbija je zakoračila u period velikih društvenih promena.
Iz godine u godinu, festival je rastao zajedno sa svojom publikom, pažljivo gradeći identitet i vrednosti koje su postajale veće od samog muzičkog programa. Tokom narednih 25 godina, festival je evoluirao u jednu od najuglednijih i najuticajnijih platformi u Evropi. Sa tog istorijskog utvrđenja, tokom više od dve decenije, publika je sakupljala nezaboravna iskustva, a produkcija podizala umetničke standarde gradeći kulturno nasleđe koje je oblikovalo čitave generacije, učinivši taj prostor mestom susreta slobode i pripadnosti. Na taj način, svetu je poslata jasna poruka da i sa Balkana mogu nastajati ideje koje inspirišu evropsku i svetsku festivalsku i muzičku industriju.
Danas, EXIT predstavlja jednu od vodećih platformi za kreativne industrije u regionu i šire, ali i simbol vere da je moguće iz Srbije graditi međunarodni ugled bez odricanja od vrednosti sa kojima je sve počelo, na taj način žrtvujući postojanje festivala u sopstvenoj zemlji. Kao organizacija, do sada je realizovao više od 200 događaja u preko 20 zemalja sveta, kao i brojne društveno-odgovorne i edukativne inicijative kroz fondacijsku delatnost.
Uz dva najprestižnija evropska festivalska priznanja za Najbolji veliki festival, EXIT je tokom godina osvajao i niz drugih uglednih međunarodnih nagrada, među kojima se izdvaja Take a Stand Award na European Festival Awards za društveno-odgovornu kampanju „Živi uživo“, realizovanu u saradnji sa UNICEF-om, zatim titula Best European Festival u okviru Britanskih festivalskih nagrada, kao i priznanje Saveta za regionalnu saradnju za doprinos povezivanju i kulturnoj saradnji u jugoistočnoj Evropi. Uspeh EXIT platforme potvrđen je i kroz njene druge festivalske projekte. Sea Dancefestival je 2015. godine proglašen Najboljim evropskim festivalom srednje veličine, a beogradski No Sleep festival četiri godine kasnije Najboljim novim festivalom u Evropi.
U kontinuitetu priznanja, ovogodišnja odluka publike i stručnog žirija predstavlja omaž ideji koja je opstala, rasla i ostala verna početnoj viziji. Takođe, ona je osnaženje novom poglavlju razvoja u koje EXIT ulazi. To poglavlje biće obeleženo Svetskom turnejom, sa prvim najavljenim događajima koji će biti realizovani u Malti, Egiptu, Indiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji, dok će dodatna lista zemalja uskoro biti objavljena.
Slavnom glumcu uloge kostimiranih junaka i zlikovaca nisu strane, s obzirom na to da je igrao Bakija Barnsa, poznatog i kao Zimski Vojnik, u brojnim Marvelovim filmovima.
Za sada nije poznato koga će igrati u novom filmu o Betmenu – da li će biti saveznik ili novi, opasni protivnik Brusa Vejna.
Glumačka ekipa je impresivna. Nedavno joj se pridružila i Skarlet Johanson kao Žena mačka, a svoje uloge repriziraće Kolin Farel kao Pingvin, Džefri Rajt kao Džejms Gordon i Endi Serkis kao Alfred Penivort. Očekuje se i povratak Berija Kogana kao Džokera.
Snimanje nastavka, koji ponovo režira Met Rivs, trebalo bi da počne sledećeg proleća, a svetska premijera je zakazana za oktobar 2027. godine.
Uprkos tome što njegovi počeci potiču iz sveta progresivnog roka, u kojem su bombastičnost i složene strukture bile uobičajen način rada, Fil Kolins je tokom karijere dokazao da je jednako vešt u pisanju srceparajućih balada.
Za nekoga ko je započeo kao bubnjar grupe Genesis, njegov kasniji prelazak na mesto glavnog vokala i istaknutiju autorsku ulogu u bendu, nakon odlaska Pitera Gejbrijela, mogao je delovati kao iznenađenje. Ipak, što se bend više udaljavao od svog ranog identiteta, to je postajalo očiglednije da Kolins ima interesovanje da se okrene stilu bližem pop muzici, piše Far Out magazin.
Kada je na kraju odlučio da paralelno sa nastavkom rada Genesis kao grupe započne i solo karijeru, njegov samostalni rad bio je daleko manje progresivan u pristupu. Dok se bend ranije mučio da se nametne kao izvođač sposoban za visoke pozicije na top-listama, Kolins je počeo da objavljuje pesme koje su se borile za sam vrh, ne samo na britanskim, već i na inostranim listama.
Njegov debitantski solo singl iz 1981. godine, “In the Air Tonight”, ostao je jedna od njegovih najpoznatijih pesama i stigao je do drugog mesta u Velikoj Britaniji, što je bio daleko veći uspeh od svega što je postigao sa Dženesisom. Već naredne godine osvojio je prvo mesto obradom pesme Dajane Ros “You Can’t Hurry Love”, čime je dodatno dospeo u centar pažnje zahvaljujući sve izraženijem koketiranju sa pop zvukom.
Ipak, činjenica da je promenio stil nije bila potpuni odraz njegovih ličnih ukusa. Uprkos brzom prelasku sa progresivnog roka na pop, iz drugih izjava koje je Kolins davao tokom godina jasno je da je oduvek bio ljubitelj jednostavnog pisanja pesama, naročito onih koje lako mogu da izazovu snažne emocije.
Ali šta je to tačno u jednoj pesmi što u Kolinsu budi takva osećanja i koje pesme, po njegovom mišljenju, imaju moć da ga rasplaču svaki put kada ih čuje?
U intervjuu za UK Music Reviews rekao je da ga muzika vrlo lako može dirnuti i otkrio jednu numeru koja to uspeva svaki put.
– Iskreno, mogu da zaplačem na prvi takt dobre muzike – rekao je Kolins.
– Ne znam koja je bila poslednja pesma zbog koje sam zaplakao, ali uvek mi navru suze kada čujem ‘I Can’t Make You Love Me’ Boni Rejt.
Istu pesmu pomenuo je i u kasnijem intervjuu za SiriusXM, gde je ispričao sličnu priču o tome kako je prvi put naišao na nju i ostao bez reči pred njenom lepotom.
– Bez ikakvog posebnog razloga prebacivao sam kanale na televizoru – prisetio se. – Bilo je negde usred popodneva i listao sam programe. Naišao sam na neku senovitu figuru za klavirom i odmah sam prepoznao da je to Brus Hornsbi, pa sam ostao da gledam. Onda se uključio glas Boni Rejt i ja sam se, praktično istog trenutka, potpuno istopio. Samo sam pomislio da su ta pesma i njeni stihovi jednostavno najbolji.
Iako su mnogi drugi izvođači pokušavali da obrade ovu pesmu, Kolins čvrsto veruje da je verzija Boni Rejt superiorna interpretacija i da upravo s njom ima tako snažnu emotivnu vezu. – Nikada nisam čuo da je neko izvodi kao ona – dodao je.
Pošteno govoreći, vrlo malo ljudi je sposobno da uradi ono što Boni Rejt radi, i ako je neka pesma morala da rasplače Fila Kolinsa, sasvim je prikladno da to bude upravo ovako emotivna numera.
