Peti humanitarni festival, koji organizuje profesor Verske nastave Ivan Miladinović Karington sa svojim učenicima kruševačke Politehničke škole “Milutin Milanković”, za pomoć udruženju ljudi sa posebnim potrebama “Sunce u ruci” biće održan, kao i prethodni, u rokenrol klubu Zamajac.
Festival je humanitarnog, neprofitabinog, karaktera, a sav prihod od prodatih karata, donacija kao i prodatih učeničkih radova ide za samo udruženje.
Ovaj događaj je i prilika da se deca i stariji uključe u humanitaran rad, da se bave altruizmom na delu, čovekoljubljem, društveno korisnim radovima koji razvijaju empatiju, kreativnost, saosećajnost, osećaj za zajedništvo, brigu za bližnje i onima kojima je potrebna pomoć, poručuju organizatori ove humane manifestacije.
Festival traje dva dana i kao po običaju nastupaju lokalni kruševački rokenrol umetnici, a ceo događaj će biti propraćen i izložbama radova štićenika udruženja, koji su i na prodaju, kao i izložbom učenika Politehničke škole.
Humanitarni festival u Zamajcu, plakat
Festivalu apsolutno mogu svi da se pridruže i daju svoj doprinos i otvoren je i za druge škole i pojedince.
Prvog dana, 20. decembra, nastupaju: Arson, srednjoškolski HM bend Enum, do skora srednjoškolski hard bend, sada studentski, nastupali u julu na Gnezdo Festu CD’s, elektronski dvojac kojeg čine Marko Svetković Cvele i Nelogični Dejan (“Gnezdo” ekipa), a u produžetku večeri se planira i džem sešn učesnika oba dana festivala.
Drugog dana, 21. decembra, nastupaju : Nikola Popović Popke, profesor u srednjoj muzičkoj školi “Stevan Hristić”, umetnik i muzičar Ukor – kruševački (hard rok, pank rok) bend koji već dve decenije “praši” ovim podnebljem XI Eleven (Jedanaest) lokalni rokenrol bend (grandž rok, hard rok, kristijan) Biksi (Bixi), Biljana Slijepčević, pevačica, umetnica, kompozitor, violončelista, pevačica grupe Sorabi iz Beograda, koja će svoj umetnički, autorski rokenrol performans izvesti vokalno uz pomoć matrice.
Legendarni britanski post-punk bend The Cure objavio je live album “Songs Of A Live World: Troxy London MMXXIV”, snimak sa koncerta koji je održan 1. novembra za 3.000 najvernijih fanova u dvorani Troxy u Londonu, na kojem su promovisali novi album “Songs Of A Lost World”.
Ovo je ujedno bio i jedini ovogodišnji koncert ovog sastava, a sam nastup strimovan je na njihovom YouTube kanalu, i pratilo ga je preko milion ljudi širom sveta.
Novo izdanje sadrži osam pesama – “A Fragile Thing”, “Alone”, “And Nothing Is Forever”, “Warsong”, “Drone:Nodrone”, “I Can Never Say Goodbye”, “All I Ever Am” i “Endsong” i dostupno je u različitim formatima – kao CD, vinil, kao dvostruki CD i dvostruki LP.
Celokupan prihod od prodaje ovog albuma biće doniran udruženju War Child UK, britanskoj dobrotvornoj organizaciji koja pomaže deci u područjima pogođenima ratom.
Početak novembra obeležio je i izlazak dugoočekivanog albuma “Songs Of A Lost World”, koji predstavlja prvo izdanje benda The Cure nakon 16 godina i prvi album koji je dospeo na 1. mesto top listi u Velikoj Britaniji, od 1992. godine.
“Materijal sa novog albuma savršeno se uklapa” (The Guardian), “Zvučalo je kao muzika koja vodi u dubine pakla – na najbolji mogući način” (The Times), “Prvi deo koncerta bio je trenutak koji će zauvek ostati upisan u istoriji fanova The Cure” (NME), “Zapanjujuća elokvencija i usredsređena intenzivnost” (Mojo), “Koncert ističe savršenstvo ’Songs Of A Lost World’ albuma” (Louder Than War) delovi su recenzija napisanih posle koncerta od strane muzičke kritike.
The Cure_SOALIVEW Troxy London MMXXIV_Cover artwork mono
Za album “Songs Of A Lost World” aranžmane i tekstove pisao je Robert Smith, produkciju i miks je radio u saradnji sa Paulom Corkettom, a pesme izvodi ceo bend: Robert Smith – vokal, gitara, bas i klavijature, Simon Gallup – bas, Jason Cooper – bubnjevi i perkusije, Roger O’Donnel – klavijature i Reeves Gabrels – gitara. Izdanje “Songs Oa A Live World: Troxy London MMXXIV” uključuje i Perry-ja Bamontea na gitari, basu i klavijaturama.
Aktuelni album “Songs Of A Lost World” pohvaljen je od strane mnogih kritičara, uz komentare od strane The Guardiana i magazina Rolling Stone da je “Najbolje izdanje The Cure od ’Disintegration’ albuma”, zatim “Remek-delo o propadanju” od strane The Timesa. NME ga smatra za “Maestralni prikaz gubitka”, a Classic Pop za “Remek-delo koje se bavi temama smrtnosti”. Uncut 9/10 ističe da je album “Imerzivna, graciozna lepota”, a The Observer da je “Pun borbenog duha i energije, sa mnoštvom melodija”, dok Mojo zaključuje da je na njemu “Isto koncentrisana intenzivnost kao na ’Disintegration’”.
Izdanje “Songs Of A Lost World: Troxy London MMXXIV” je u Srbiji dostupno na servisima Spotify, Apple Music, Deezer, Tidal i YouTube Music, kao i širom sveta u svim digitalnim prodavnicama: https://umrs.lnk.to/TheCureSOALIVEWTroxyLondonMMXXIV
“I ovoga puta uspeli smo da održimo praznik knjige! Naša manifestacija, koja je već postala omiljena tradicija među ljubiteljima pisane reči, privukla je desetine hiljade posetilaca širom regiona koji su posetili knjižare Delfi, Lagunine klubove čitalaca, Dice Arenu, ili su deo Noći knjige bili putem sajtova laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs”, saopštila je izdavačka kuća Laguna.
Prvi put za vreme Noći knjige održan je i književni maraton. U knjižari Delfi SKC publici se predstavilo dvanaest autora sa novim naslovima objavljenim povodom Noći knjige.
Čitaoci su imali priliku da uživaju u velikim popustima, sjajnim poklonima i druženju sa omiljenim piscima, a zadovoljstvo prisutnih se moglo osetiti u svakoj knjižari.
Sa čitaocima su se družili: Uroš Petrović, Ana Grigorjev, Ljiljana Šarac, Slavimir Stojanović, Kosta Nikolić, Radivoj Radić, Zoran Petrović, Majk Dauni, Nenad Novak Stefanović, Momčilo Petrović, Marko Vidojković, Mirjana Đurđević, Đorđe Bajić, Aleksandar Tešić, Zoran Kostić Cane, Dragan Velikić, Zorica Tomić, Vanja Bulić, Lela Stojanović, Branislav Janković, Bojan Ljubenović, Ana Atanasković i Violeta Jović, učinivši Noć knjige pravim praznikom čitanja i ljubavi prema pisanoj reči.
Ovo je top-lista najtraženijih naslova tokom Noći knjige:
“Skrivena devojka”, Lusinda Rajli “Stranac u šumi”, vladika Grigorije “Ostrvo stakla”, Trejsi Ševalije “Maca na recept”, Šo Išida “Neksus”, Juval Noa Harari “Umrijeti bez stresa”, Vedrana Rudan “Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda – knjiga druga”, Nenad Novak Stefanović “Bečki roman”, Dragan Velikić “Semper idem”, Đorđe Lebović “Ubistvo za prezauzete”, Toni Parsons “Povrede na radu”, Marko Vidojković “Pisma Mileni”, Franc Kafka “Zavod”, Goran Marković “Tajne zanata”, Miroslav Mišković “Preživeti haos”, Zorica Tomić “Nada”, Ante Tomić “Ne kajem se zbog tebe”, Kolin Huver “Jedno đubre manje”, Đorđe Bajić “Gorka pilula”, Pavle Zelić “Dve Mice i Novi Beograd”, Mirjana Đurđević
“I ovoga puta najlepše slike Noći knjige bile su posete celih porodica i brižljivo biranje naslova za sve uzraste. I najmlađa publika bila je među posetiocima, što nas posebno raduje”, dodali su iz Lagune i zaključili:
“Hvala svim prijateljima Noći knjige. Do novih lepih priča o knjigama, uživajte u čitanju!”
“Emotivno, setno, predivno…” utisak je i osećaj svih onih koji su u Domu omladine učestvovali u koncertu koji je organizovan u čast jednog od najlepših vokala na prostorima bivše Jugoslavije.
A učestvovali su samo oni koji su Pileta voleli – prijatelji, saradnici i publika koja je decenijama pratila njegov rad i uz pesme grupe Alisa volela, smejala se i plakala.
Bilo je emotivno od prvog trenutka. Najpre se u mraku čuo glas Tanje Šikić (PR Alisine izdavačke kuće PGP RTS)…
Stefan Živanović/ Photo: Marija Đorđević
Posle kratke priče o njegovom životu ispraćene fotografijama, člancima iz novina, naslovnicama albuma na video bimu, bend je, ovog puta sa Dušanom Teslom na čelu, započeo jednu predivnu muzičku priču koja je sve prisutne vratila u neka druga vremena.
Bend je, uz aplauze publike, predstavio Stefan, sin pokojnog pevača, koji je želeo da ih najavi “baš onako kako ih je on, njegov tata, na koncertima najavljivao“.
Nizale su se pesme i predivne melodije koje su obeležile Piletovu karijeru: “Dođeš“, “Ludi Ivan“, “365“, “Ne mogu da sanjam“…
Na samom početku, sa bendom je zasvirao i prvi gost, Saša Gnus, a onda su pesmu “Posle 9 godina“ svojim glasovima “oživeli” Ivana Ćosić i Filip Žmaher.
Koncert Alisa i prijatelji/ Photo: Marija Đorđević
Usledile su numere “Klinika“, “Ogledalo“, “Pijane noći“, a onda je Dušan Tesla “smirio“ atmosferu uz predivnu “1000 tona ljubavi“ i najavio segment koji je dodatno oduševio prisutne.
Njegov bend Nevreme najpre je odsvirao “Sećanja“, a onda pesmama “Ja je gledam kako spava“ i “Recept za ljubav“ odao počast Bori Đorđeviću i Slađani Milošević.
Publika se, uz slike na video bimu i pesme, prisetila ovih velikih zvezda koje smo takođe nedavno izgubili.
Koncert Alisa i prijatelji/ Photo: Mihailo Veličković
Smenjivale su se numere koje je Pile svojim glasom i energijom učinio nezaboravnim i neke kratke i simpatične priče o njemu. Publika je pevala, upijala atmosferu, prisećala se…
Slušale su se ove večeri i “Glupo je spavati dok svira rokenrol“, “Beba“, “Skidam košulju da legnem“, “Ljubiću te tako“, ali su najveći hitovi ostali za kraj.
Svi uglas sa bendom pevali su “Sanju“, a onda i “Blago onom ko te ne sanja“ koju je otpevao Filip Žmaher, a gitaru je svirao još jedan gost – Vlada Negovanović.
A onda su svi oni ostali na bini da zajedno otpevaju i odsviraju “Kestene“, pesmu koja je, pored “Sanje“ obeležila karijeru Alise.
“Želeo bih da, ooo, imena naša ponovo stoje…“ orilo se salom, dok je publika, na nogama, slala u etar pozdrave za jedno veliko ime domaće scene.
Koncert Alisa i prijatelji/ Photo: Marija Đorđević
Za sam kraj, na binu su pozvani i Jovan Stojiljković, kompozitor i tekstopisac prva tri albuma grupe Alisa, Kića, originalni klavijaturista i Raja, basista sa poslednjeg koncerta benda.
Na binu nisu stigli da se popnu, ali su bili u publici, Doda, Burda i Vranke koji su komponovali po jednu pesmu za Alisu, porodica Raše Dabanovića, pokojnog tekstopisca Alise kao i Jugoslav Vlahović, autor tri omota grupe.
Koncert Alisa i prijatelji/ Photo: Marija Đorđević
Svi oni, kao i još neki ljudi koji su tu bili deo Alisine priče poslednje četiri decenije, zajedno sa publikom stajali su mirno, i sa upaljenim svetlima telefona u mraku Doma omladine pravili “zvezdano nebo“, dok je sa video bima on, Miroslav Živanović Pile, pevao “Pesmu umornih slavuja“.
“Bilo je neobično, i tužno i prelepo u isto vreme“ čulo se u hodnicima posle koncerta, kao i “Odlična, vrhunska svirka, svaka im čast za ovo!“ i “Odavno nismo doživeli nešto ovako divno“.
A Pile je, sve vreme, bio tu, iako nije više tu… i veruju, oni koji su prisustvovali, da bi bio srećan i ponosan na svoj bend i svoje prijatelje i zbog ove večeri, ali i zbog toga što će mu ispuniti želju i što će Alisa, i posle njega, živeti.
Koncert Alisa i prijatelji/ Photo: Marija Đorđević
Grupa Zelen Patak predstavila je video singl pod nazivom “Pivo”, poslednji sa predstojećeg albuma “Još uvek veruješ”. Sa pomenutog, novog izdanja, do sada su objavili i singlove: “Da li veruješ”, “Hodam sam”, “Budjenje”, i ‘Stari moj” posvećenu očevima.
“Pivo” na duhovit i iskren način osvetljava svakodnevne situacije kroz priču o odrastanju, porodičnim izazovima i malim radostima života – uz obaveznu čašu piva.
– Drago nam je da možemo da vam predstavimo naš poslednji singl. Nadamo se da će pesma “Pivo” pronaći mesto u vašem prazničnom raspoloženju i izmamiti osmeh na lice – poručio je Pera Latinović, autor teksta i muzike kao i članovi benda Zelen Patak koji su dodali: – Gost na ovoj pesmi nam je bio naš producent Vladimir Negovanović, gitara.
Projekat Zelen Patak iz Zrenjanina započet je pre osam godina i razvio se u bend koji je kroz autorske pesme traži svoj muzički izražaj.
Osam članova brzo je usaglasilo lične muzičke afinitete, pa je Zelen Patak pronašao svoj identitet kao Irish Country bend, sa primesama rokenrol zvuka i punk stavom, što nije ostalo bez značajne nagrade u vidu verne publike svih godišta.
Ekipu benda čine: Pera Latinović (vokal, bas gitara), Saša Desnica (vokal, bendžo), Dejan Desnica (vokal, usna harmonika), Momčilo Dajević (vokal, električna gitara), Vladimir Dajević (akustična gitara, mandolina), Aleksandar Cvetković (harmonika), Nikola Veličković (bubnjevi) i Damir Milutinov (vokal).
“Neopisivo dobar koncert”, “Fenomenalalna svirka i zvuk”, “Nikad bolji, i to nakon 43 godine”… neki su od komentara na snimak koncerta Obojenog programa održanog prošle godine, a koji je izdavačka kuća Odličan Hrčak objavila i na ploči “Uživo Dom omladine Beograda” početkom 2024.
Da je bend i posle više od četiri decenije pri svakom pojavljivanju na sceni progresivniji i drugačiji, Kebra, Bebec, Cina i Miki će ponovo dokazati 27. decembra na istom mestu.
Koncert u Novom Sadu, koji je bio najavljen za 21. decembar, je odložen za 8. mart 2025. zbog tragedije koja se dogodila u ovom gradu.
Obojeni program (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Od 1980. godine do danas kroz najautentičniji bend na našim prostorima prošlo je više od 50 muzičara. Brojne generacije su stasavale uz Obojeni program i stekle naviku da neguju bunt protiv kalupa, koje nameće društvo kroz razne sisteme.
Zato je i danas svaki nastup Obojenog programa praznik slobode i jasan znak da vera u umetnički svet, građen mimo normi, sa godinama ne gubi na snazi. Naprotiv.
Gosti Obojenog programa 27. decembra biće grupa Antarktik, koja, uprkos imenu, svira tople, sanjive instrumentale umotane u zavodljive melodije i hipnotičke ritmove.
Muzički duo iz Beograda koji čine Ilija Duni, poznat iz grupa Petrol, Ti i Zenit Nadir, i Ivan Đorđević, stvara eklektične, eksperimentalne i opčinjavajuće mini simfonije. Njihova muzika često nosi atmosferu dugih zvezdanih noći snežnog severa, posmatranih iz topline udobne drvene kolibe.
Ulaznice po ceni od 2.000 dinara su dostupne putem E-Finityprodajne mreže.
Marija M. Karan vam predstavlja – Lica iza muzike: Piter Persman
Čokolada, čipka, vafli…sve su to direktne asocijacije na Belgiju, zemlju koja je zaista specifična po prelepim srednjovekovnim gradovima, renesansnoj arhitekturi i obilju kulturnih sadržaja.
A kada govorimo o kulturi, muzika je takođe ono po čemu su Belgijanci poznati. Evo samo nekih primera: jedan od najpoznatijih instrumenatana svetu, saksofon, izumeo je belgijanac: Adolf Saks; najveći belgijski šansonjer bio je legendarni Žak Brel, čije su klasike obradili svetski muzičari među kojima su i Dejvid Bouvi, Frenk Sinatra, Skot Voker i drugi; Vaya Con Dios i dalje je jedan od najupečatljivijih i najuspešnijih belgijskih bendova svih vremena, sa više od 10 miliona prodatih albuma; Početkom ’90-ih mnogi alternativni rok bendovi su sticali međunarodno priznanje i uspeh, a među njima su i: dEUS, Das Pop, Triggerfinger, Puggy i Ghinzu; Poslednjih decenija i belgijska hip hop scena je u usponu, a izvođači kao što su Coely, Romeo Elvis, Damso postižu komercijalni širom sveta; Među belgijskim top muzičkim zvezdama svetske slave su i: Technotronic (“Pump Up The Jam”), 2 Unlimited (“No Limit”), Junior Jack & Kid Creme, Stromae, Lara Fabian, Gotye, Lost Frequencies, Selah Sue (nekoliko puta je nastupala u Beogradu na Musicology Sessions festivalu) i drugi.
Jedan od našoj publici takođe jako dobro poznatih bendova koji je nekoliko puta nastupao u Beogradu jeste i – Hoovephonic. Prvi put su se uživo predstavili našoj publici marta 2019. godine i mada su žanrovski isprva bili determinisani kao trip hop grupa, tokom godina, njihov muzički izraz se toliko razvijao da je danas svojevrsna mešavina alternativnog roka, elektronike, elektropopa, ambijentalne muzike i dr.
Tokom karijere promenili su nekoliko pevačica, a danas bend čini originalni trio: Aleks Kalijer – bas gitara i klavijature, Rejmond Girts – gitara i magična Geike Arnaert – vokal. Njih smo poslednji put imali prilike da slušamo u Beogradu 2022. godine na dva koncerta u okviru renomiranog festivala Musicolog Sessions. Ipak, ovo nije priča o bendu Hooverphonic, iako jeste priča o nekome ko je (pridruženi) član baš tog benda…
Slow Pilot/Photo: Lieven Dirckx
Piter Persman (Pieter Peirsman) je odrastao u jednom malom gradu pored Antverpena. Uprkos tome što je potekao iz malog mesta, taj kraj je bio poznat po velikom broju muzičara, što je svakako pobudilo i njegovo interesovanje za bavljenje tom profesijom. Imao je formalno muzičko obrazovanje i učio je da svira klasičnu gitaru. Pored toga, vremenom je naučio da svira i klavir, a na gitari se sve više posvećio popularnim žanrovima. Ipak, muzičko školovanje je zamenio studijama za inžinjera kako bi ispunio očekivanja svojih roditelja, no kako sam ističe njemu je tada to: “…izgledalo kao gubljenje vremena: samo sam želeo stalno da sviram. Osnovao sam nekoliko bendova u tinejdžerskim godinama, radio sve vrste muzičkih poslova, imao svirke na raznim događajima, svirao i na ulicama evropskih gradova…”.
Za formiranje svog muzičkog ukusa Piter “krivi” svog starijeg brata koji mu je često puštao muziku za koju je smatrao da Piter mora da sluša: The Beatles i Beach Boys, kao i grunge bendovi poput Soundgarden-a. Kao nešto kasnije muzičke uticaje (koji se danas dakako mogu primetiti i u njegovoj autorskoj muzici) Persman ističe: Jeff Buckley-a, Radiohead, Muse, Supergrass, Queens of the Stone Age, Fleet Foxes, Nick Drake-a i mnoge druge.
Slow Pilot/Photo: Lieven Dirckx
Tokom svoje profesionalne karijere Piter Persman je učestvovao u raznim projektima kao muzički izvođač, autor, producent… ističući koliko je u današnje vreme za umetnike važno da imaju multitasking veštine on napominje:
– Pored toga što pišem sopstvenu muziku za svoj bend Slow Pilot, radim kao session muzičar u nekoliko bendova, među kojima je i – Hooverphonic. Takođe, komponujem i izvodim muziku za predstave. Nedavno sam radio na muzici za muzičko pozorište za decu pod nazivom ‘Gospodin Medved i svirepi vukovi’. Takođe sam bio na tribjut turneji posvećenoj Džefu Bakliju. Osvežavajuće je s vremena na vreme uskočiti u različite projekte, upoznati nove i zanimljive ljude. To hrani moju kreativnost i pomaže mi da vidim nove tačke gledišta u onome što sam kreiram sa bendom Slow Pilot. I život je previše kratak da bih bio samo gitarista u samo jednom bendu!
Slow Pilot/Photo: Lieven Dirckx
A sada nešto poptuno drugačije – ko su SLOW PILOT i kako zvuče?
Bend Slow Pilot u osnovi je bio solo kantautorski projekat. Ime benda implicira na njegovog frontmena: nemirnog i brzog s jedne strane (kako sam ističe „onih dana sam skupljao kazne za prebrzu vožnju“), ali s druge strane itekako mirnog kada sve treba dovesti u neki red. Činjenica da je prošlo 6 godina između dva albuma ovog benda dokazuje da im ime itekako odgovara.
Na pitanje kako bi opisao muziku svog benda Slow Pilot, Piter Persman objašnjava da veruje da je muzika koju kreiraju i izvode mešavina uplifting groove-ova i melanholičnog mraka:
– To je bezvremenska indie pop muzika: inteligentno kreirana, ali pristupačna, uz pažnju posvećenu muzičkim i tekstualnim detaljima, uz raskošne harmonije i vokale, te neku paradoksalnu ’uzdržanu bujnost’.
Kada smo ga upitali ko pored njega čini bend Slow Pilot, Piter Persman nije krio zadovoljstvo svojom ekipom:
– Veoma sam srećan što sam okružen nekim neverovatnim profesionalnim muzičarima koji takođe sviraju u velikim bendovima u Belgiji. Tako da bez preterivanja mogu da kažem da je koncert benda Slow Pilot pravi doživljaj. U svakom trenutku mogu da se oslonim na bend koji me okružuje: Maarten Van Mieghem na bas gitari, Laurens Billiet za bubnjevima, Sebastian Leye na gitari i Laurens Dierickx na klavijaturama su ništa manje nego – super grupa. Poznajem Martena od malih nogu i bilo nam je suđeno da na kraju sviramo zajedno. Ostali momci su iz cele Belgije, ali pažljivo odabrani!
Bend Slow Pilot svoj prvi album “Gentle Intruder” objavio je pre 6 godina. Ovo izdanje muziči je spoj Nick Drake-a i muzike ’70tih uz kombinaciju tipično Brit Pop gitarskih rifova, uz raskošnu orkestraciju. Na albumu je sve odsvirano zajedno, uz minimalne korekcije u postprodukciji. Ovo je izdanje koje kada slušate itekako je vremenski nedeterminisano i može biti aktuelno u svakom (muzičkom trenutku).
Slow Pilot/Photo: Lieven Dirckx
Ipak, nedavno objavljen, novi album benda Slow Pilot pod nazivom “Falling off the Earth” je daleko slojevitiji, i posvećen slušaocima koji zaista odvajaju vreme da polako otkrivaju njihovu muziku i ovaj album:
– Posvetili smo više vremena davanju prostora vokalu, pronalaženju određenog zvuka koji možemo nazvati našim. Dodali smo još prigušene elektronike, analognih sintisajzera da bismo tu i tamo dali atmosferu starog francuskog filma. Na pesmi ‘No Man Is An Island’ pozvao sam jednog od mojih omiljenih izvođača ‘C Duncan’ (nominovan za priznanjeMercury Prize) da nam pozajmi svoj svilenkasto uglađen glas na toj numeri. Imao sam i nekoliko sesija online komponovanja sa Robin Pecknold-om (bend Fleet Foxes), još jednim mojim muzičkim herojem.
Govoreći o tome šta je bila inspiracija za novi album i koji je zapravo storytelling iza muzike, Persman dao je opsežan i zanimljiv odgovor:
– Kao pisac, volim da gledam ljude. Volim da razmišljam i o sebi, ali volim da držim slušaoca u nedoumici da li su pesme autobiografske ili ne. Verujem da je to jedini način da se slušaoc uvuče u ovaj univerzum ili da se stvori osećaj pripadnosti/povezanosti. Bilo je mnogo toga proteklih godina o čemu je moglo da se piše: imali smo Covid, dešavale su se čudne stvari sa umovima ljudi ( inspiracija za pesmu ’Fences’), numera ’Parasites’ govori o tome kako sam se osećao kao ućutkani muzičar tokom ovog perioda. Bilo je tu gubitaka (’Get Used To This’), odugovlačenja (‘Lost’), komfora (‘NoMan Is An Island) i naravno ljubavi koja je i dalje najbolji lek protiv svih tih drugih stvari (‘Falling Off The Earth’, ‘Giants’, ‘Molecules’). Dakle: ljutnja, depresija, malo ismevanja, gubitak i puno ljubavi. O tome očigledno pišem 🙂
Priče iza pesama
11 pesama sa albuma pod nazivom “Falling off the Earth” benda Slow Pilot zaista su muzika koja nije na prvo slušanje…ali jeste slušljiva. Itekako. Za one kojima je važna filozofija teksta, savršeno ukombinovana u razvijene melodijske linije, odlične aranžmane uz specifičan tembr – ovo izdanje će biti pravo otkriće. Specijalno za Headliner, Piter Persman ispričao nam je svoje priče iza pesama:
’Giants’ je pop klasik sa neodoljivim refrenom. Bio je to jedan od onih retkih trenutaka za kantautora kada se činilo da se pesma sama piše. Izuzetno smo ponosni na ovu pesmu koja odjekuje svima koji su se ikada osećali malim, ali su našli snagu u zajedništvu.
’What You Gonna Do’ je bio prvi singl objavljen sa albuma i svedoči o sposobnosti autora da neprimetno prepliće prošlost i sadašnjost. Pesma je zadivljujuća mešavina optimistične energije, melanholije i zvuči i nostalgično i sveže. Prožeta je retro šarmom iz 80-ih, dok suptilna elektronika dodaje savremenu oštrinu. Pesma se bavi složenošću dugoročne veze na raskrsnici.
’Fences’ – reči su se pojavile iz samoće prazne bolnice dok sam radio kao noćni čuvar, o tome koliko ljudi je izgubilo sposobnost da filtrira svoje reči, često govoreći bez razmišljanja. Tekst se bavi bukom neprekidnog razgovora, koji zamagljuje smislenu komunikaciju i mentalnu jasnoću.
’No Man Is An Island’ je jedinstvena muzička saradnja između benda i C Duncana (UK), nominovanog za nagradu Mercury i za škotski album godine. Ova prelepa pesma služi kao moćna himna solidarnosti, pozivajući slušaoce da dopru, povežu se i podignu jedni druge. Čak i u trenucima potrebe, nismo sami: nijedan čovek nije ostrvo.
’Lost’ je mračni pop singl sa Radiohead vibracijama. To je samozatajna, šaljiva pesma o odlaganju, o gubljenju u internet glupostima, samo da bi se izbeglo obavljanje posla koji treba da se uradi.
‘Parasites’ su napisani tokom pandemije, otkrivajući brzu marginalizaciju pojedinaca poput nas u kulturnoj industriji. Bio je to prvi put da sam se suočio sa krhkošću života koji sam uzimao zdravo za gotovo. Pesma počinje gotovo hladne glave, sa prigušenom elektronikom i hladnim akustičnim gitarama, ali se okreće i eskalira u mešavinu besa i bujnosti, odražavajući emocije koje smo iskusili u to vreme.
’Falling Off The Earth’ – I ova pesma je nastala iz sesije pisanja pesama koju sam imao sa Robin Pecknold-om. Ona obuhvata opojni intenzitet ljubavi koja proždire i uzdiže. Prikazuje odnos u kojem su dvoje ljudi spojeni uprkos njihovoj slomljenosti, osećaju se potpunim i živim, makar samo na trenutak.
’Molecules’ – Ova pesma je priča o napuštanju kuće i prilagođavanju nepoznatom okruženju, ilustrujući kako duboka veza stvara neraskidivu vezu između dvoje ljudi.
’Darkest Of Days’ – prikazuje put od izolacije i očaja (bio sam kralj u najmračnijim danima, bez ikoga da me postavi na mesto) ka nadi i obnovi, te na kraju prihvatanje transformacije i optimizam. Ovaj optimizam se ogleda u uzbudljivom, plesnom gruvu i optimističnom refrenu pesme.
’Get Used To This’ – ova pesma je verovatno najmračnija pesma. To je veoma lična priča i napisana za bliskog prijatelja koji je izgubio novorođeno dete.
Iz svega navedenog, jasno je da je Piter Persman kompleksna muzička individua sa jakim, pesničkim izrazom. Posvećenost muzici od najranijeg detinjstva, nepokolebljivost u smislu formiranja svog životnog poziva kao muzičkog umetnika uprkos svemu, donose nam jednu zaokruženu muzičku misao u vidu albuma “Falling of the Earth” benda Slow Pilot. Ipak, neminovno je poređenje i pozicioniranje muzičkog autora i izvođača u fokusu ove kolumne u odnosu na njegov dakakako u ovom trenutku daleko poznatiji bend Hooverphonic. Pa da li je pozicioniranje u tako popularnom bendu olakšanje ili teret za Slow Pilot?
– Ponekad je to dvosekli mač. Naročito u Belgiji, postajete taj sporedni projekat Hooverphonic-a, iako to nema nikakve veze sa njima. S druge strane, Slow Pilot su već imali priliku da nastupe kao predrgupa Hooverphonic u Milanu, Parizu, Londonu i zbog toga već imamo veliki broj internacionalnih fanova. Pre 9 godina Alex Callier, vođa benda Hooverphonic, zamolio me je da im se pridružim kao pevač/gitarista i od tada sam na izuzetnom putovanju. I zahvaljujući Hooverphonic-u, živim svoj san iz detinjstva putujući svetom i usrećujući ljude muzikom.
Zaključujući priču o bendu Slow Pilot, kao i aktuelnom albumu, mulitalentovani muzičar Piter Persman kaže:
– Duboko sam pronikao u sebe kako bih napravio veoma posebnu ploču, kako u lirici, tako iu muzičkom smislu i stvaranju novog zvuka – ovo je album na koju bih voleo da sam naleteo kao mlad momak na svom putu otkrivanja muzike. Sada su na redu uživo svirke i nadajmo se da ću uskoro svirati sa bendom Slow Pilot negde u Srbiji.
Tongue Tied Twin, bluzer iz Švajcarske, deveti put sviraće u Svilajncu u okviru projekta Probijanja zida Predrasuda rokenrol udruženja Rođen negde Dole.
Svirka je na programu u subotu 28. decembru u baru Brik sa početkom od 21h.
TTT dolazi iz Ciriha i srpski je zet i brat. Kristijan Buhlman istovremeno svira bas bubanj, gitaru, kontra činelu i usnu harmoniku. Čovek koji je ušao u enciklopediju o fenomenu “One Man Bandova”, obišao je bine širom Evrope i održao više od 600 koncerata.
Tongue Tied Twin, plakat (via UG Rođen negde dole)
Sa svojim neobičnim gitarama ručne izrade, od jedne i više žica, karakterističnog sirovog zvuka uz originalni scenski nastup i vatrenu energiju,dospeo je na listu najboljih one man bendova sveta.
Sada se vraća u “svoj” Svilajnac na prednovogodišnju svirku. Ulaz je donacija, preporučeno 400 dinara.
Bili Ajliš i njen brat Fineas održali su svoj prvi NPR Tiny Desk koncert, premijerno prikazan prošlog četvrtka, sa intimnim izvođenjem pesama sa poslednjeg njenog albuma “Hit Me Hard and Soft”.
Počevši sa “The Greatest”, njen glas je nežno zaplesao iznad jednostavnog aranžmana, usidrenog Fineasovom akustičnom gitarom. Odatle su nastavili sa “L’amour de ma vie”, koju je pratila “When We All Fall Asleep, Where Do We Go”?
Ajliš je nastup završila sa svojim najnovijim mega hitom, “Birds of a Fearth”, oživljavajući pesmu sa relativno optimističnim aranžmanom u poređenju sa ostatkom seta.
NPR Tiny Desk Concert je serija intimnih muzičkih nastupa koja se održava u prostorijama NPR (National Public Radio) u Vašingtonu. Ova serija započela je 2008. godine i predstavlja priliku za umetnike da izvedu akustične verzije svojih pesama, često u skromnom okruženju pored radnog stola jednog od NPR voditelja.
Koncerti su obično kratki, traju oko 15 do 30 minuta, a snimci se kasnije objavljuju na internetu, čime doprinose promociji raznolikih muzičkih stilova i izvođača iz različitih žanrova. Tiny Desk koncerti su popularni zbog svoje autentične atmosfere i bliske povezanosti između izvođača i publike.
Pogledajte kako je bilo na NPR Tiny Desk koncertu Bili i Fineasa:
