Slovenački bend Laibach i grupa Bijelo dugme obradovali su svoje fanove obradom pesme “Top” sa samog početka karijere sarajevskih rokera.
Singlica iz 1974, koja je bila druga po redu sarajevskog benda, na svoj 50. rođendan doživljava novu mladost, piše Srpskainfo.
Na B strani singl ploče, da podsetimo, bila je pesma pod nazivom “Ove ću noći naći bluz”, koju su zajednički uradili svi tadašnji članovi Bijelog dugmeta.
Hit numera, ovog puta objavljena je pod nazivom “Topom te bum ciljal moja mala”.
Adis Gojak, menadžer Bijelog dugmeta, za Srpskainfo kaže da je pesma snimljena povodom 50 godina benda, te da će tako snimiti 10 pesama sa 10 različitih izvođača sa prostora bivše Jugoslavije.
Kultni slovenački bend, nastao 1980. u malom rudarskom gradiću Trbovlje, tokom čitave karijere bio je osporavan, zabranjivan, napadan, priznat, cijenjen i glorifikovan, ali nikad nije bio dosadan ili predvidljiv.
Članovi Laibacha su zbog scenske upotrebe uniformi, totalitarne estetike, ali i vagnerijanskog pristupa muzici često bili optuživani i za previše levo i za previše desno političko stajalište. Oni su to uvek negirali, a Milan Fras, pevač grupe, isprovociran tim optužbama jednom je izjavio:
– Mi smo fašisti tačno onoliko koliko je Hitler bio slikar!
Početak 2025. godine u domaćim bioskopima obeležiće i jedna biografska drama, priča o segmentu života jednog od najistaknutijih imena iz sveta muzike.
Od 9. januara na velikom platnu naći će se ostavrenje “Bob Dylan: Potpuni neznanac” koji pred publiku donosi momente neverovatnog umetničkog puta i profesionalnog uspona žive legende američke i svetske muzičke scene.
Režiju filma, koji je već nominovan za prestižnu nagradu Zlatni globus u tri najvažnije kategorije potpisuje talentovani Džejms Mangold poznat po filmovima “Logan” i “Le Man ’66: Slavna 24 sata“, a uloga Boba Dilana poverena je već proslavljenom glumcu mlađe generacije Timotiju Šalomeu, koga smo nedavno mogli da gledamo u filmu Dina.
Bob Dylan: Potpuni neznanac/ Photo: The Disney Studios
Radnja filma smeštena je u rane šezdesete, u Njujorku, kada u pozadini živopisne muzičke scene i kulturnih preokreta, tajnoviti mladi devetnaestogodišnjak, sa gitarom u ruci i revolucionarnim talentom stiže iz Minesote u Vest Vilidž.
Čini se da je predodređen da promeni tok američke muzike. Dok, tokom svog uspona do slave uspostavlja najintimnije veze, odbija da bude striktno definisan, donoseći kontroverzan izbor koji odjekuje širom sveta.
Kako Mangold navodi, ono što ga je posebno zanimalo u ovom segmentu Dilanovog života iz filma, bila su pitanja koja se tiču genijalnosti i talenta sa kojima se pojedini umetnici rađaju, kao i lepote, ali i tereti tog talenta koji istovremeno mogu da vas učine izuzetno popularnim ili potpuno usamljenim.
Ponesen tokovima ove priče, Mangold je želeo takođe da uhvati i Dilanovu radost i uzbuđenje kada je prvi put uključio električnu gitaru i svirao sa bendom.
Bob Dylan: Potpuni neznanac/ Photo: The Disney Studios
U svojoj decenijama dugoj karijeri ovaj vrsni umetnik objavio je 40 studijskih albuma, prodatih u više od 125 miliona primeraka širom sveta, osvojio je brojne Gremi nagrade, a nagrađen je i jednim Oskarom za originalnu pesmu.
Uvršćen je u Rokenrol hol slavnih, ovenčan je Pulicerovom i Nobelovom nagradom.
U filmu “Bob Dylan: Potpuni neznanac”, pored Timotija Šalomea uloge tumače i Edvard Norton, El Faning, Monika Barbaro i drugi.
Queen Sensation ove godine slavi 18 godina postojanja, a punoletstvo će proslaviti u subotu, 21. decembra koncertom u klubu Fest, na mestu i sa ekipom sa kojom su i započeli svoj put.
Malo je tribute bendova koji se mogu pohvaliti velikim turnejama i rasprodatim koncertima širom planete.
Queen Real Tribute (Pinki)/ Photo: AleX
Za proteklih 18 godina održali su stotine uspešnih koncerata na svim kontinentima, izvodeći muziku grupe Queen, na sebi svojstven način, čime su iskreno bili prepoznati od strane Queen fanova, a čak i od originalnih članova grupe Queen.
Turneje su se nizale, od Južne Amerike preko cele Evrope pa sve do Rusije i Kine. Tokom jedne turneje širom Nemačke, Austrije i Švajcarske, postigli su rekord, održavši 68 koncerata u 68 gradova za samo 70 dana.
Ulaznice su u prodaji u klubu Fest, u Rockfire Record Shop (Mihizova 22), kao i online preko Tickets.rs
U sredu, 18. decembra u 19 h, u Jugoslovenskoj kinoteci svečano će biti otvoren legat umetnika koji je obeležio jugoslovensku i srpsku kinematografiju, kompozitora i univerzitetskog profesora Zorana Simjanovića Simketa (1946–2021), iza koga je ostala muzika u skoro sedamdeset igranih filmova, više od pedeset TV filmova i serija, pedeset animiranih i kratkih filmova, i blizu pet stotina reklamnih spotova.
Simjanović je bio član Evropske filmske akademije, francuskog udruženja kompozitora SACEM, Međunarodne asocijacije animatora ASIFA, a muziku koju je komponovao za filmove koji su prikazivani na svetskim festivalima, često su i inostrani kritičari upoređivali sa muzikom slavnog oskarovca Enija Morikonea.
Njegovo stvaralaštvo trajalo je nekoliko decenija, tokom kojih je sarađivao sa najvažnijim rediteljima ovdašnje kinematografije, Srđanom Karanovićem, Goranom Markovićem, Emirom Kusturicom, Goranom Paskaljevićem, Slobodanom Šijanom, Živkom Nikolićem…
Radeći na velikom broju njihovih najčuvenijih dela, koja su postala i ostala deo ovdašnje kulturne baštine, Simjanovićeve kompozicije obeležile su ostvarenja “Grlom u jagode”, “Specijalno vaspitanje”, “Nacionalna klasa”, “Miris poljskog cveća”, “Petrijin venac”, “Majstori, majstori”, “Maratonci trče počasni krug”, “Sjećaš li se Doli Bel”, “Variola vera”, “Balkan ekspres”, “Otac na službenom putu”, “Bal na vodi”, “Sabirni centar”, “Lepota poroka”, “Tango argentino”, “Tito i ja”, “Virdžina”, “Bure baruta”, “Falsifikator”…
Ova ostvarenja imaju Simketov autorski pečat, nezaboravnu muziku koja je ostala da živi i mimo njih, postajući neraskidivi deo naše opšte kulture.
– Izuzetno nam je drago što naša stalna postavka dobija i prvi legat stvaraoca filmske muzike, a posebno što je reč o jednom od najvećih autora u ovoj oblasti srpske i jugoslovenske kinematografije – kaže direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić. – Zoran Simjanović se jednako uspešno ispoljavao u različitim žanrovima i stilovima i svojom muzikom odgovarao na brojne rediteljske vizije. Njegov opus zato reprezentuje najviši kvalitet stvaraoca primenjene muzike, a to je da muzička tema poseduje prepoznatljiv autorski pečat i da istovremeno bude funkcionalna i u službi konkretnog filma – ističe Pantelić.
Prema rečima kustoskinje Jugoslovenske kinoteke Irine Kondić, Simjanovićev legat zauzeće posebno mesto u okviru stalne postavke Jugoslovenske kinoteke.
– Muzička oprema koja je u Simjanovićevom studiju godinama imala funkciju u stvaranju najkvalitetnije filmske muzike, sada nastanjuje legat koji na kreativan način asocira na prostor muzičkog studija. Osim pijanina, gitare, klavijature, pojačala i drugih muzičkih predmeta, vitrine legata krasi i veliki broj nagrada s domaćih i inostranih festivala. Priču iz “muzičke radionice” Zorana Simjanovića zaokružuju muzički akcentovani inserti iz kultnih filmova u njegovom legatu – kaže Irina Kondić.
Na svečanom otvaranju, akademski hor Collegium musicum, s dirigentom Draganom Jovanović na čelu, izvešće nekoliko nezaboravnih Simketovih numera iz antologijskih filmova, a ulazak na stalnu postavku Jugoslovenske kinoteke, gde se nalazi novopristigli Simjanovićev legat, biće besplatan za publiku tri nedelje po otvaranju.
Bendovi R.U.LJ.A. i Socijalno nezbrinuti snimili su zajedničku pesmu – “Državna sisa”.
Tema je vreme u kojem živimo, a autor teksta Milomir Martinović je pokušao kroz stihove da naslika sliku naše stvarnosti i , prema rečima bendova, dobro je uradio svoj posao.
Pored njega, u stvaranju pesme učestvovali su i Ognjen Mladenović, Gorski i Miro Burić, kao i Andrija Vujanac i Nebojša Neco Marić.
Bendovi su se posebno zahvalili Marku Mladenoviću u čijem je studiju pesma snimana, a pred vama je – “Državna sisa”.
Festival horor filma Odraz strave biće održan 19. i 20. decembra u Beogradu u Dvorani Kulturnog centra, na kojem biti obeleženo i 40 godina od premijere kultnog filma “Davitelj protiv davitelja”, najavili su danas organizatori festivala.
Prvog dana festivala od 18 časova biće prikazano 30 autorskih kratkometražnih filmova, podeljenih u četiri kategorije.
Nagrade će biti dodeljene za najbolji jednominutni, animirani, studentski, kao i za najbolji kratkometražni horor film.
Revijalni deo počinje drugog dana u 18 časova sa izborom animiranih horor filmova studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u klasi profesora Rastka Ćirića i profesorke Ive Ćirić.
Glavni program počinje 20. decembra u 19 časova projekcijom digitalno restaurisane verzije filma “Davitelj protiv davitelja”, posle čega će reditelj filma Slobodan Šijan održati masterklas i odgovarati na pitanja publike.
Posetioci će imati priliku da pogledaju i premijeru muzičkog spota “Vrati se” autorke Tese Šeile, kao i svetsku premijeru regionalnog kratkometražnog filma “Deaf hour” koji potpisuje Adnan Kičin.
Povodom 60 godina od početka rada Doma omladine Beograda, u čast jedne od prvih i najvećih junakinja moderne rok scene, vesnice nove epohe – Margite Magi Stefanović, upriličena je, od aprila do novembra 2024, izložba fotografija na Platou ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu pod nazivom “Magi – Kad krenem ka”.
U sredu, 18. decembra u Centralnom holu DOB biće predstavljen katalog koji ovu izložbu ovekovečuje. Autori prolećne izložbe i urednici ovog kataloga su Zorica Kojić i Dragan Ambrozić, autori fotografija – Goranka Matić, Srđan Vejvoda, Goran Vejvoda i Aleksandar Kujučev, dizajn potpisuje Dobrila Stevanić, a prevod uvodnog teksta na engleski Zvonimir Ivanov.
Život i muzička karijera Margite Magi Stefanović (1959 – 2002), članice kultne grupe Katarina II (kasnije poznatije kao Ekatarina Velika) postaju sve značajniji sa protokom vremena.
Kao prva žena koja je zauzela stalno, dugogodišnje mesto u postavi nekog sastava, u ovom slučaju veoma uticajnog na dalje tokove naše rok muzike, Magi je postala simbol potpuno drugačije uloge dama u rokenrolu u odnosu na onu dotadašnju, otvarajući nove mogućnosti za sve devojke koje su njime želele da se ozbiljnije bave.
Kao talentovana klavijaturistkinja, značajno je učestvovala u kreiranju jedinstvenih pesama EKV, danas možda i popularnijih nego u ono doba, zbog svoje visoke umetničke vrednosti, čak i kod najmlađe publike.
Rad Margite Stefanović u međuvremenu je prihvaćen kao deo najvrednije kulturne zaostavštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Ovog proleća obeleženo je tačno 40 godina otkad se pojavio album “Katarina II” (ZKP RTLJ, 1984), debitantsko ostvarenje istoimene grupe, na kome se Margita Magi Stefanović prvi put predstavila širokoj javnosti kao izvanredna muzičarka i jedini put bila vokal u pesmi “Kad krenem ka”.
Da je među nama, u aprilu bi napunila 65 godina. Dovoljno razloga da se njen značaj revalorizuje i Magi konačno neopozivo smesti među istaknute istorijske figure ovdašnje popularne kulture – što svi već dugo znamo da ona jeste.
Ostaje u sećanju da je, tokom svog postojanja, grupa Ekatarina Velika objavila sedam studijskih albuma, kao i jedno live izdanje, snimila mnogobrojne spotove i odsvirala mnoštvo koncerata, od kojih je upravo nezaboravan onaj niz rasprodatih uzastopnih nastupa 1989. u Domu omladine Beograda.
Tokom čitave jedne briljantne decenije – u periodu od 1984. do 1994. – ova grupa kreativnih muzičara bila je simbol visokog artističkog i moralnog integriteta, što je bez ikakve sumnje imalo snažan uticaj na mnogobrojne druge bendove, evo sve do savremenog doba. Magi je u svemu tome odigrala izuzetno važnu ulogu.
Magi – Kad krenem ka, promocija kataloga (Margita Stefanović, 1981)/ Photo: Srđan Vejvoda (via DOB)
U katalogu koji predstavlja izložbu mogu se videti fotografije koje prikazuju našu jedinstvenu Margitu Magi Stefanović, počev od 1981, najpre kao lepu i darovitu studentkinju arhitekture, klasično obrazovanu pijanistkinju i devojku Srđana Vejvode, preko njenih rok početaka u sastavu Katarina II i konačno na vrhuncu njenog zvezdanog statusa, dosegnutog na jugoslovenskoj muzičkoj sceni sa popularnom grupom Ekatarina Velika.
Osim hronološkog praćenja jedne velike karijere, ove fotografije razotkrivaju svu stvaralačku superiornost, ali i tragičnu sudbinu nezaboravne herojske ličnosti druge generacije “novog talasa” u Beogradu.
Po rečima autora izložbe, radeći na katalogu, oni su ponovo prošli kroz svu lepotu, trenutke ushićenja, ali i tugu što je jedna ovako izuzetna osoba boravila među nama, a da možda nismo do kraja bili sasvim svesni njene čudesnosti.
Neka ovaj katalog zato sačuva živu uspomenu na onu beogradsku devojku Magi, neuhvatljivu, radosnu, električnog talenta i jedinstvene harizme, koja će fascinirati i naše savremenike. Pogledajte samo njene fotografije sa ulica Beograda, i biće vam jasno da Magi sa njih nikada nije ni otišla.
Sinoć je u Beogradu i Novom Sadu završen 16. Međunarodni festival LGBT filma Merlinka projekcijom italijanskog filma “Nisam nebitna“ Đeraldin Otije i dodelom nagrada za najbolje filmove ovogodišnjeg festivala.
Nagrađeni su sledeći filmovi.
Najbolji animirani film: “Pietra” (režija: Sintija Levitan)
Portugalski animirani film “Pietra“ očarava kombinacijom umetničke estetike i emocionalne dubine, pričajući intimnu priču o samootkrivanju i ljubavi. Nagrada za najbolji animirani film dodeljuje se zbog izuzetne vizuelne kreativnosti i sposobnosti da složene teme prenese kroz animaciju.
Tampon zona/ Photo: Promo (via Merlinka festival)
Najbolji kratki film: “Tampon zona” (režija: Stavas Stavru)
Kiparski film “Tampon zona“ kroz kratku formu uspešno istražuje ljubav dvojice vojnika na neprijateljskim stranama koji beže iz represivnog okruženja kroz muziku. Ova nagrada se dodeljuje zbog snažnog scenarija, upečatljive režije i autentične glumačke izvedbe koja ostavlja dubok utisak.
Prati me – François Sagat/ Photo: Promo (via Merlinka festival)
Najbolji kratki dokumentarac: “Prati me – François Sagat” (režija: Kristof Eli)
Francuski dokumentarac “Prati me – François Sagat“ prati poznatog queer umetnika i glumca u istraživanju identiteta, umetnosti i sopstvenih granica. Nagrada za najbolji kratki dokumentarac pripala je ovom filmu zbog hrabrog i iskrenog pristupa priči o slobodi izražavanja.
Topli film/ Photo: Promo (via Merlinka festival)
Najbolji dokumentarni film: “Topli film” (režija: Dragan Jovićević)
Srpski dokumentarac “Topli film” prati dvojicu mladih glumaca koji dobijaju ponudu da igraju u filmu sa homoseksualnim ljubavnim scenama. Rastrzani između želje za slavom i straha od stigmatizacije, oni istražuju kako je queer tematika predstavljana kroz istoriju jugoslovenske kinematografije i šta je zapravo značila njena prisutnost na filmu tokom decenija. Nagrada za najbolji dokumentarni film dodeljuje se za hrabro i promišljeno preispitivanje društvenih predrasuda, ali i za podsećanje na značaj umetnosti kao prostora slobode i identiteta.
Baby/ Photo: Promo (via Merlinka festival)
Najbolji igrani film: “Baby” (režija: Marselo Kaetano)
Brazilski film “Baby”, koji prati izazovnu vezu između dvojice mladića u São Paulu, ističe se po emotivnoj snazi, snažnim glumačkim izvedbama i vizuelno upečatljivoj atmosferi. Nagrada za najbolji igrani film dodeljuje se zbog umetničke hrabrosti i vernog prikaza složenih ljudskih odnosa.
Specijalna nagrada dodeljena je filmu “Topli film” zbog njegovog inovativnog pristupa temi queer reprezentacije u jugoslovenskoj kinematografiji. Kroz autentično istraživanje i introspektivno putovanje glavnih protagonista, film podseća na ulogu umetnosti u razbijanju stigmi i otvara prostor za nova, važna pitanja o slobodi izražavanja i prihvatanju.
Photo: Promo
Na ovogodišnjem festivalu prikazano je devedeset kratkih, dokumentarnih i igranih filmova iz celog sveta koji kroz različite forme i na različite načine prikazuju egzistenciju LGBT+ populacije od društava u kojima vlada velika prihvaćenost LGBT zajednice do onih u kojima još uvek postoje smrtne kazne.
Merlinka festival nastavlja da bude prostor slobode, umetnosti i vidljivosti za one čiji su glasovi suviše često skrajnuti.
Tokom koncerta Parnog Valjka u Dubrovniku u nedelju, pevač benda Igor Drvenkar je pao sa bine i iščašio rame.
Članovi benda su u neverici posmatrali šta se dešava i automatski je koncert prekinut. Čini se da Igor uopšte nije bio svestan da je ispred njega rupa.
Nakon što je Igor odveden u bolnicu, lekari su preuzeli stvar u svoje ruke.
Ipak, juče je na Facebook profilu grupe osvanula lepa vest.
“Srećom, ništa nije slomljeno, a medicinska pomoć mu je pružena odmah. Hvala vam na podršci i razumijevanju – Igor se osjeća bolje i na dobrom je putu ka brzom oporavku. Vidimo se uskoro 26. decembra na koncertu u Areni Varaždin”, poruka je Parnog Valjka.
Nešto kasnije na svojim društvenim mrežama oglasio se i sam Drvenkar koji je objavio sliku iz bolnice i objasnio šta se desilo.
Poslužio se stihovima čuvene pesme Parnog Valjka – “Digni glavu, ne daj se”.
“Dragi ljudi, hvala vam od srca na svim porukama podrške i brige. Tokom sinoćnjeg koncerta dogodila se nezgoda – pao sam kroz platno koje je zbog jakog vjetra izgledalo kao ivica bine. Tom prilikom došlo je do iščašenja ramena od oko pet centimetara. Srećom, dobro sam, rame je namješteno i sada mi slijedi oporavak. Ovim putem želim izraziti zahvalnost predivnom osoblju dubrovačke bolnice i direktoru, gospodinu Mariju Bekiću, na njihovoj stručnosti, brzini, njezi i brizi. Spasili ste me drugi put ovog vikenda, i na tome sam vam neizmjerno svima zahvalan”, piše Igor.
Fred Durst kaže da se hit Limp Bizkita “Nookie” pogrešno tumači već četvrt veka. Uprkos refrenu, to je zapravo srceparajuća pesma o biću zaljubljenom u nekoga ko je “spavao sa drugim ljudima”.
U nedavnom intervjuu za Dazed, frontmena Bizkita su pitali: “Godine 1999. sve ste radili zog “nookie” (sleng za seksualni odnos – nap.a.t.). Zbog čega sve to radite 2025?
– Ono što je smešno u vezi sa tim, niko nije slušao priču u ‘Nookie’ – samo su slušali frazu. To je kao kada kažem Rage Against the Machine, a oni čuju: “Jebi se, neću da radim ono što mi kažeš” – a ne slušaju ostatak – rekao je on i nastavio:
– ’Nookie’ – prvi put kada sam bio intiman sa nekim, to se dogodilo kasnije i bio sam jako zaljubljen, i ja sam bio samo taj tip. Bio sam veoma ranjiva osoba u tom svetu i nisam mogao da verujem da se to uopšte dogodilo. Tako da sam se zaljubio i ta osoba je spavala sa drugim ljudima, i ljudi bi rekli, ‘Fred, tako si uznemiren, zašto ostaješ?’, a ja bih rekao ‘zato što smo vodili ljubav’ i našao sam drugačiji način da to kažem: sve sam to uradio za “nookie”a. To je zvučalo zabavnije. Dakle, ono zbog čega sam to tada uradio bila je ljubav.
Još jedan pogled na stihove potvrđuje pravo značenje pesme, sa stihovima kao što su: “It’s kinda sad, I’m the laughin’ stock of the neighborhood/ And you would think that I’d be movin’ on (movin’)/ But I’m a sucker like I said/ Fucked up in the head (not)/ And maybe she just made a mistake/ And I should give her a break/ My heart will ache either way”.
Pionir nu-metala je nastavio da priča o tome da je nedavno poželeo dobrodošlicu jednoj bebi na svet, rekavši:
– Ono što sada radim je zbog ljubavi. Imam ćerku, ona ima osam meseci… Zove se Kali i sada samo živim za svaki trenutak sa njom. To je ono što radim za sada, još uvek to radim zbog ljubavi.
