Na imanju slavnog pevača Stinga u Italiji rade ilegalni migranti. Migranti su otkriveni u sklopu istrage u slučaju iskorišćavanja migranata kao jeftine radne snage, a pretpostavlja se da izbeglice angažuje jedna talijanska firma i šalje ih na rad na imanje u Toskani, gde se nalazi i Stingov posed.
Sting je izjavio kako je “duboko tužan i potresen” zbog ove situacije i da mu je jako žao što mu se ime u ovako ružnom kontekstu provlači kroz talijanske medije.
Javni tužilac Antonio Sangermano novinarima je potvrdio da Sting nema veze sa slučajem, ali da istraga mora da utvrdi ko je i zašto zaposlio ilegalne migrante na imanju.
Inače, pomenuto imanje sastoji se od vinograda, maslinnjaka i voćnjaka, a prostire se na 350 hektara zemlje koju je Sting kupio 2000. godine.
70-ih i 80-ih prošlog veka ovo pitanje nije moralo da se postavlja. Svi koji su ikada u tom periodu došli u dodir s urbanom kulturom i knjigama vezanim za nju, nejgovo ime uzgovarali su s poštovanjem i divljenjem.
Jer, ovaj pisac, dramaturg, leksikograf, publicista, šahista “odgovoran” je za više od 130 prevoda kultnih knjiga, romana, novela, drama, pesama… sa francuskog, nemačkog, engleskog, holandskog i ruskog jezika.
Stero stihovi
Dragoslav Andrić rođen je 1923. godine u Čačku, od oca Jelisija, oksfordskog studenta i majke Zorke, učiteljice. Posle zaršene Prve beogradske muške gimnazije, školovao se na pozorišnom odseku Muzičke akademije u Beogradu i u dramskom studiju Narodnog pozorišta Srbije. Završio je englesku filologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
[accordion title=’Prevodilac je voajer…’]Viđenje prevođenja Dragoslava Andrića najbolje se može videti iz ovih njegovih reči: “Prevodilac je neka vrsta voajera, koji stalno zaviruje u tuđe živote, kulturu, emocije, istražuje sudar civilizacija. On je takođe akušer tuđe dece.”[/accordion]
Postao je poznat u 1970-im i 1980-im godinama po delu “Rečnik žargona”, humorističkoj zbirki “Svaštara”, “Udžbeniku nonsensa”, antologiji rok-poezije “Stereo stihovi” i nekoliko zbirki i antologija svetske poezije. Između ostalih preveo je i djelo “Štihovi” Ogdena Neša, svog omiljenog pjesnika. Između 2003. i 2004. izdaje antologiju svetske poezije u šest svezaka “Američka poezija danas”, “U ime zemlje” (kanadska poezija), “Otisak srca u prašini” (poezija američkih crnaca), “Ko, je l’ ja?” (engleska i američka humoristična poezija), “Svet u kapi rose” (klasična kineska poezija) i “Ne pali još svetiljku” (stara japanska poezija).
Andrić je 10 godina radio i kao dramaturg u pozorištu. Bio je oženjen glumicom Radmilom Andrić. Početkom 1990-ih, kao gostujući profesor Univerziteta u Čicagu, vodio je kurs o kreativnom prevođenju literature.
Osim književnosti, Andrić se bavio i šahom, s kojim je došao u dodir s 11 godina. U periodu 1948.-1981. aktivno se takmičio, imao titulu majstora i bio je državni reprezentativac. Dobitnik je Vukove nagrade, najvišeg srpskog priznanja za rad u prosveti, nauci i umetnosti. Preminuo je 2005. U Beogradu.
I kakve sad sve to veze ima sa Dilanom i Nobelovom nagradom?
Jednostavno, kad pročitate njegov maestralni prevod Dilanove “Blowin In The Wind” iz “Stereo stihova”, sve će vam biti jasno:
Odgovor u vetru huči
Koliko li je teških puteva suđeno nekom Da bi se zvao čovekom? Koliko puta galeb mora da pobegne valu Dok ne zaspi na žalu? Koliko li još bombi mora svet da podnese Dok ih se ne otrese? Odgovor, prijatelju, na sve to što te muči – Odgovor u vetru huči.
Da vidiš trun plaveti, koliko puta treba Da digneš pogled put neba? Koliko se ušiju mora imati da se čuje Tuđ vapaj usred oluje? Koliko smrti treba, da počne da te brine Što odveć ljudi gine? Odgovor, prijatelju, na sve to što te muči – Odgovor u vetru huči.
Koliko godina treba planina nebo da dere Pa da je more spere? Koliko godina treba ljudima otkad se rode Da im se daju slobode? Koliko puta može čovek da okrene glavu Da ne bi video javu? Odgovor, prijatelju, na sve to što te muči – Odgovor u vetru huči.
Kralj popa Majkl Džekson, “zaradio” je u 2016. godini 825 miliona dolara, i time je zauzeo prvo mesto na listi preminulih zvezda koje su ove godine ostvarile najveći profit, saopštio je Forbs.
Zanimljivo je to da je od 2009. godine, kada je preminuo, Majkl redovno bio na vrhu pomenute liste, sa izuzetkom 2012. godine, kada je prvo mesto zauzela njegova dobra prijateljica, Elizabet Tejlor.
Ove godine je prodat njegov udeo u vlasništvu izdavačkog kataloga Sony/ATV, u kojem posebno mestu zauzimaju albumi legendarne grupe Beatles.
Poređenja radi, drugo mesto na Forbsovoj listi zauzima Čarls M. Šulc, autor čuvenih animiranih junaka Peanuts, koji je u proteklih 12 meseci zaradio 48 miliona dolara.
Posle osam godina pauze, američki komičar Kris Rok vraća se na TV zahvaljujući ponudi koja se ne odbija – 40 miliona američkih dolara.
Višestruki dobitnik Emi nagrada, potpisao je ugovor sa Netflixom za dva specijala stand-up komedije. Njegov vrtoglavi honorar je novi rekord za stand-up komičara. Veruje se da je 20 miliona po specijalu dosta više nego što su dobili neki od najplaćenijih komičara, kao što su Lusis C.K., Džeri Sejnfild i Ejmi Šumer.
Prvi specijal će se snimati 2017. godine i pratiće svetsku turneju koja je trenutno u fazi pripreme. Još uvek nije poznato kada će se prikazati, kao ni datum početka snimanja drugog specijala.
Rok se proteklih godina nije pojavljivao na televiziji, ali je bio domaćin Oskara i režirao je specijal Ejmi Šumer na HBO televiziji, na kojoj su se prikazivali i njegovi raniji specijali, kao i njegov talk-show “The Chris Rock Show”.
Literari rivju odustaje od čuvene nagrade za najgori opis seksa u literaturi i sada osniva nagradu za najbolji opis seksa
– Dosta smo se smejali – kaže Lisa Mojlet, izdavač.
– Odustajemo. Loši opisi seksa nisu nešto što treba slaviti.
Jedan od razloga zbog kojih se nagrada ukida je taj što nam je potrebno nešto “što će popuniti prazninu između groznog sveta pornografije i onoga o čemu svi ćaskamo i u čemu uživamo”, kaže Lisa Mojlet.
Prošlogodišnji “laureat” ove nagrade bio je Morisi čije je delo “List of the Lost” sadržalo rečenice kao što su: “Eliza i Ezra zajedno su se uvaljali u jednu veliku kikotavu grudvu potpunog snošaja”. Pisac je njihov randevu opisao i kao “opasni i žučni kalem rolerkostera seksualno nasilne rotacije”.
Literari rivju dodeljivao je nagradu za najgori opis seksa u beletristici još od 1993. pokušavajući da natera pisce da se dva puta zamisle pre nego što se odluče da takvo pisanje uvrste u konačno delo.
U obzir se nisu uzimala pornografska i eksplicitno erotska dela.
Posle odluke Švedske akademije u Stokholmu, koja je dodelila Nobelovu nagradu za književnost američkom rok kantautoru Bobu DIlanu, strasti se ne smiruju.
Jutarnji list napraio je veliku ankteu među hrvatskim muzičarima tim povodom, a najzanimljiviji odgovor svakako ej da Darko Rundek, lider kultno novotakasnog benda “Haustora”.
Photo: nobelprize.org
Umesto odgovora, on je ove napisao stihove:
Bob Dylan je veliki songwriter koji je sublimirao slobodarski duh druge polovice šezdesetih i ranih sedamdesetih ali nije već dugo objavljivao ništa toliko dobro i značajno a njegova pisana poezija me se nije dublje dojmila zato ne vidim razloga da sad dobije Nobelovu nagradu za književnost osim kako to često sa Nobelovom nagradom biva da se izvrši utjecaj na američko javno mnjenje uoči predstojećih izbora što je u situaciji kakva je sasvim legitiman razlog.
Švedski okultni hevi metal rockeri, Ghost, najavili su svoj novi album, a kako otkriva A Nejmles Goul, u prodaji ga možemo očekivati na jesen sledeće godine.
Biće to četvrti studijski album benda, a naslediće hvaljeni “Meliora” iz 2015. godine. Samo da vas podsetimo da im je album “Meliora” doneo i prvi Grammy na ovogodišnjoj dodeli ove prestižne nagrade i to za hit singl “Cirice” u kategoriji za najbolji hevi metal nastup.
Bend se trenutno nalazi na severnoameričkoj turneji na kojoj promovišu aktuelni, nedavno objavljeni EP “Popestar”, a u Evropi ih možemo očekivati tokom januara i februara iduće, 2017. godine.
Vreme je za Jazzanje. U Kragujevcu će do 28. do 30. oktobra biti održan 17. Internacionalni džez festival, a uz svetski poznate džezere iz Evrope i čuvenu srpsku džez pevačicu Beti Đorđević, ljubitelje ove vrste muzike tokom tri dana festivala očekuje i atraktivan prateći program.
U Svečanom salonu Skupštine grada Kragujevca, pokrovitelja festivala, predstavljen je program ovogodišnje džez smotre u Kragujevcu.
Kako je rekao direktor festivala Gordan Matić, sve ljubitelje džeza i ovaj put očekuju kvalitetni i veoma zanimljivi izvođači.
– Imali smo sreće da dovedemo imena kao što su Diter Ilg, Dejvid Helbok ili mladi danski bend Horse orchestra koji su potresli evropsku džez scenu. Ne treba propustiti ni goste sa Islanda Sunu Gunlaugs i njen trio, ali ni odličan sastav iz Norveške All included. Naravno, tu je i legendarba pevačica srpske džez scene Beti Đorđević. Doslovno svaki ljubitelj džeza pronaći će nešto za sebe – najavio je Matić.
Za Beti Đorđević učešće na festivalu biće prvi nastup u Kragujevcu. Očekuje dobar koncert, kao i kvalitetan festival.
Beti Đorđević/Photo: www.ijfk.info
– Koncert će biti, ja se toplo nadam, jako dobar. Trudiću se da opravdam to što su organizatori verovali u mene. Zaista se, verujte nije fraza, veoma radujem tom koncertu. Nadam se da će biti dosta publike, to je, na kraju, ipak najvažnije – iskreno je rekla Beti Đorđević.
Svi koncerti biće organizovani na sceni Knjaževsko srpskog teatra, a počinjaće u 20 sati.
Uz koncerte, organizatori festivala pripremili su i bogat prateći program. U foajeu teatra biće postavljena izložba plakata domaćih džez festivala, a posebnu poslasticu za sve koji se unaped raduju Jazzanju, posle oficijalnih koncerata biće organizovan Jam session.
SVETSKE ZVEZDE: All Included/Photo: www.ijfk.info
Uprkos tome što sve oko nas poskupljuje, organizatorima kapa dole jer je cena karata već godinama nepromenjena – za jedan dan potrebno je izdvojiti 600, za dva dana 1.000, a za čitav festival 1.500 dinara.
Ovogodišnji, 17. Internacionalni džez festival u Kragujevcu dobio je i novog medijskog pokrovitelja – headliner.rs. Verujemo da ćemo se družiti uz sjajan džez još mnogo godina.
Jedan od najuspešnijih violinista današnjice, Nemanja Radulović, predstavio je svoj novi album “Bach”.
“Bach”/Promo
Nemanja se, kako kaže, ovim izdanjem vraća svojim korenima – odnosno Bahu. Kao što je slučaj sa mnogim drugim “klasičarima” – Nemanji je Bah ostao duboko usađen u najranije muzičke memorije. Kako je Bah od malena u Nemanjinom životu, ovakav odnos poistovećuje sa porodičnim. Kato novi album “Bach” jeste tretiran kao povratak korenima i porodici, ali uz to dodaje još jednu ključnu reč koja je bitna za njegovo razumevanje – lojalnost.
Na albumu je svoj doprinos dala i violinistkinja Tijana Milošević, sa kojom je Nemanja Radulović zajedno nastupao više puta tokom fakultetskih dana.
Nemanja Radulović je svoje studije započeo u Sarbrukenu, na Visokoj školi za muziku u klasi Džošue Epštajna. Studije je nastavio na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Dejana Mihailovića. Sa samo 14 godina je primljen na Visoki nacionalni konzervatorijum za muziku u Parizu i to u klasi Patrisa Fontanaroze. Kasnije školovanje je nastavio u Nemačkoj – tačnije takođe u Sarbrukenu.[/accordion]
Na ovaj način sjajni violinista pokazuje svoju lojalnost, te je tu još jedan bitan stari saradnik, kompozitor Aleksandar Sedlar, koji je pripremio aranžmane – a prethodno je aranžirao “Fifth Season” (Spring in Japan) za Nemanjim prethodni projekat “Vivaldi“. [accordion title=’Bah…’] Johan Sebastijan Bah (1685-1750) potiče iz poznate dinastije muzičara iz Turingije (Thuringia), verovatno najbitnije muzičke dinastije u istoriji zapadne muzike. Tokom dva veka ‘stvorila’ je niz nadarenih muzičara, koje je Johan Sebastijan svojim neprikosnovenim talentom prosto gurnuo u zaborav.[/accordion]
Nemanja Radulović je na ovom albumu čak svirao i violu, a deonice na “svom” instrumentu svirao je na violini Đovanija Batiste Gvadanjinija iz 1765. godine, koja je u vlasništvu Fric Behrens Stiftung iz Hanovera.
