Naslovna Blog Stranica 3034

Ekskluzivno izdanje “Šangajske trilogije” na beogradskom Sajmu knjiga

Već više od dve decenije Danjan Čen je među najpopularnijim književnicima Narodne Republike Kine. Većina njenih knjiga, a objavila je više od 40, ima status bestselera, a nekoliko je prevedeno na više svetskih jezika.

Rođena je u Pekingu 1958. Kao dete se sa roditeljima preselila u Šangaj, gde i sada živi. Diplomirala je kinesku književnost i radila je kao reporter u magazinu za decu. Prva njena prozna knjiga “Mladi Šangaja” dobila je 1984. nagradu Mladi šangajski pisac. Njena knjiga “Smrt učenice” je 1990. godine uvrštena u 100 najboljih dečjih knjiga sveta. Za autobiografski roman “Devet života” (1992), o iskustvima dece u vreme Kulturne revolucije u Kini, dobila je Uneskovu Nagradu za mir i bila nominovana za Nemačku književnu nagradu za mlade pisce 1996. godine.

[accordion title=’Srbija kao inspiracija’]sangaj1Danjan Čen i njena porodica takođe su imali teškoća tokom Kulturne revolucije. Dok su roditelji bili u diplomatskoj službi u inostranstvu, njena starija braća su bila u specijalnim logorima za diplomatsku decu u Kini. Knjiga “Šangajska princeza” na kineskom jeziku se i dalje doštampava, a do sada je prodato preko 900 000 primeraka ove knjige na kineskom jeziku. Verzija na engleskom jeziku, sa koga je prevedena na srpski, objavljena je 2010. godine. Danjan Čen je svojim knjigama pomogla povratku posebnog karaktera Šangaja, kao grada posebnih kulturoloških karakteristika, i stimulisala ne samo rast građanske svesti među stanovnicima Šangaja, nego i uticala na njihovo kulturno i obrazovno napredovanje. Poslednju deceniju, u organizaciji Šangajskog udruženja književnika, putuje svetom i svoja iskustva prenosi u knjige. Od 2014. Danjan Čen je u tri maha boravila u Srbiji, u organizaciji Turističke organizacije Srbije, posle čega je objavila više tekstova i dva kratka autorska filma o Srbiji i njenoj istoriji. Teme filmova su kult kneza Lazara i “Hazarski rečnik” Milorada Pavića, koji je bio njena velika književna inspiracija. Njena poslednja knjiga “Zemlja uhvaćenih snova” govori o Srbiji i na upravo završenom Sajmu knjiga u Šangaju bila je jedna od najzapaženijih knjiga.[/accordion]

Najpoznatije delo Danjan Čen je “Šangajska trilogia” u okviru koje je 1999. objavila knjigu “Šangajska princeza” koja će se pojaviti na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu kao ekskluzivno izdanje Lagune i Prosvete, u prevodu Dragana Milenkovića.

Knjiga “Šangajska princeza” govori o strahotama koje su preživljavali Kinezi u vreme Kulturne revolucije i priča o jednoj od najfascinantnijih žena Šangaja XX veka.

Rođena u Australiji u porodici imućnih prekomorskih Kineza industrijalaca i trgovaca, Dejzi Kvok se sa roditeljima preselila u Šangaj, gde joj je otac postao direktor i suvlasnik jedne od najvećih robnih kuća. Život u luksuzu, najviše moguće obrazovanje, bezbrižno detinjstvo i mladost, okončavaju se naletom Kulturne revolucije u Kini.

Dejzin muž je uhapšen kao kapitalista, ona sa sinom biva izbačena iz kuće i smeštena u sobicu u potkrovlju. Šalju je na prisilni rad na ostrvu na reci Jangce radi prevaspitavanja, maltretiraju i kažnjavaju na najsurovije načine, ali ona uspeva da sve izdrži i kraj Kulturne revolucije dočeka ponosna i dostojanstvena. Nastavila je da živi u Šangaju i dalje u oskudici, odbacila prilike da ode kod rođaka u SAD tvrdeći da je živela bogat život, jer da nije bilo neprilika i teškoća, nikada ne bi saznala koliko je snažna kao ličnost. Umrla je u dubokoj starosti.

 

Provedite još jedan dan uz novu knjigu Dejvida Levitana

Photo: Promo
Photo: Promo

Rianon živi veoma jednolično i uglavnom se trudi da ugodi svom temperamentnom dečku Džastinu. Uvek bira reči i pazi da ga svojim ponašanjem ne razbesni. Međutim, jednoga jutra dogodiće se ono o čemu je do tada mogla samo da sanja – Rianon će na obali okeana doživeti savršen dan sa Džastinom. Samo, on ga se sutradan neće sećati. Zbunjena i tužna, Rianon će početi da preispituje sve, dok ne sazna da dečko s kojim je doživela najlepše trenutke, koji je potpuno razume i prihvata takvu kakva jeste – uopšte nije Džastin.

Od autora kultnog romana Svakog dana, Dejvida Levitana, stiže nam druga strana nesvakidašnje priče o dečaku koji se svakog jutra budi u telu druge osobe. Kako izgleda biti zaljubljen u nekoga ko iz dana u dan izgleda drugačije, u nekoga bez stabilne prošlosti i još nestabilnije budućnosti?

 

Posle 47 godina rešena misterija pesme “Me and Bobby McGee”

Dženis Džoplin/ Photo: Facebook @janisjoplin
Dženis Džoplin/ Photo: Facebook @janisjoplin

Misterija kome je posvećena legendarna pesma “Me and Bobby McGee”, jedna od najpoznatijih numera Krisa Kristofersona koju su izvodili brojni muzičari od Dženis Džoplin do Pink, izgleda da je rešena posle 47 godina od nastanka tog antologijskog hita.

Numera je često pogrešno smatrana ljubavnom pesmom koju je Kristoferson 1969. posvetio Dženis Džoplin, jer je njena bluz verzija nadmašila sve ostale, a Džoplinova ju je otpevala neposredno pre svoje smrti 1970. godine.

Prava inspiracija za pesmu potekla je, međutim, izgleda od producenta i koautora Freda Fostera koji će u nedelju postati član Kuće slavnih kantri muzike, zajedno sa violinistom Čarlijem Danijelsom i pevačem Rendijem Trevisom, i mlade sekretarice po imenu Barbara Meki.

Barbara Meki/ Photo: youtube printscreen
Barbara Meki/ Photo: youtube printscreen

Foster je poznat kao čovek koji je stvorio zvezde poput Kristofersona, Roja Orbisona, Vilija Nelsona i Doli Parton, a 1960. godine preselio je svoju producentsku kuću “Monjument rekords” iz Vašingtona u Tenesi, u zgradu čiji je vlasnik bio njegov prijatelj, kompozitor Budlo Brajant. Meki, koja se sada preziva Iden, u to vreme imala je 29 godina, radila je kao Brajantova sekretarica i imala je nadimak Bobi.

– Silazio sam tog dana četiri ili pet puta kod Budloa, a on mi je rekao “Uopšte ne verujem da dolaziš da bi mene video. Mislim da dolaziš da vidiš Bobi” – kazao je Foster.

Idenova je izjavila da joj se činilo “da Foster voli da je zadirkuje” i da je jednog dana samo rekao “Napisaću pesmu o sebi i Bobi Meki”.

Fred Foster i Barbara Meki/ Photo: youtube printscreen
Fred Foster i Barbara Meki/ Photo: youtube printscreen

Kristoferson je tada bio jedan od najnovijih Fosterovih zaposlenih, atleta rođen u Teksasu i vojni veteran koji je voleo engleskog pesnika i slikara Vilijama Blejka i pokušavao je da izgradi karijeru kompozitora radeći čak i kao portir u studiju Music Row. Nakon što je čuo neke od njegovih pesama, Foster je rekao Kristofersonu da će ga zaposliti kao kompozitora ako sa njim potpiše izdavački ugovor. Prema Fosterovim rečima, Kristoferson je bio “veoma inteligentan, darovit i talentovan i zvučao je drugačije od svih koje je do tada čuo”.

Foster je 1969. godine zamolio Kristofersona da mu da ideju za naslov pesme u kojoj će Bobi biti žena. Kristoferson je tada promenio “Meki” u “Mekgi” i izmislio priču o dvoje putnika koji su se rastali, a u verziji koju peva Džoplin, Bobi je muškarac.

Prisećajući se dana kad su Foster i Kristoferson došli u njenu kancelariju da joj otpevaju pesmu, Barbara Iden, koja Kristofersona nikada do tada nije videla, rekla je da je “to bila najlepša pesma koju je ikada čula”.

Pesma je odmah postala hit, a prvi ju je izvodio kantri-pop pevač Rodžer Miler 1969. i učinio je jednom od 12 najpopularnijih pesama u SAD.

https://www.youtube.com/watch?v=i9K81Rjdivw&list=RDi9K81Rjdivw&index=1

Kristoferson je na svom prvom albumu, koji je 1970. godine izdao “Monjument rekords”, objavio sopstvenu verziju numere, ali je ona prekretnicu doživela tek kada ju je otpevala Dženis Džoplin.

Foster nije ni znao da je Džoplinova obradila pesmu za svoj album “Pearl”, posthumno objavljen 1971, dok nije razgovarao sa slavnim producentom Klajvom Dejvisom, tada predsednikom Columbia Records.

Po sopstvenom priznanju, Foster je bio fan Džoplinove, ali je mislio da ona “ne može pevati ništa drugo osim hard roka”, dok, kako je rekao, “nije stigla do polovine pesme i otpevala je suptilno i nežno”. – Tada sam pomislio”‘Čoveče, kakav gubitak” – rekao je Foster.

Foster je aktivan i u svojoj 85. godini i završio je rad na albumu Vilija Nelsona “For the Good Times”, posvećenom kantri pevaču i gitaristi Reju Prajsu i objavljenom u septembru.

– Mislim da sam danas bolji producent nego što sam ikada bio – zaključio je Foster.

https://www.youtube.com/watch?v=28dJ8Tqi8Os

Izvor: beta.rs

Stiže “Beba Bridžet Džouns”, urnebesna knjiga o novim dilemama simpatične debeljuce

Ona je beznadežno rasejana, luckasta, površna, opsednuta kalorijama, ne zna da gleda na sat, ali i neodoljivo šarmantna, zabavna i nezaboravna: Bridžet Džouns. Pored svega toga, Bridžet je zatrudnela i presrećna je što će konačno dobiti dete, ali i očajna zato što ne zna ko je otac..

Helen Filding je napisala novu knjigu o najsimpatičnoj debeljuci u Engleskoj. Vratila nas je u vreme kad je Bridžet ostala u drugom stanju i, naravno, sve svoje strahove, nedoumice i radovanja poverila vernom dnevniku. Kao i uvek, glavni muški junaci su lepi, pametni ali uštogljeni Mark Darsi i površni, neozbiljni ali šarmantni Danijel Kliver. Beba Bridžet Džouns je urnebesno svedočanstvo o srušenim nadama, slomljenom srcu, nagoveštajima sreće koja je možda nadohvat ruke kao i o doslednosti, tvrdoglavosti i časti. Bridžet će nas naterati da zajedno s njom besnimo, psujemo, mrzimo muškarce, plačemo, prihvatimo neminovno, ali i da se smejemo do suza, nadamo, navijamo i verujemo u ljubav.

Knjigu “Beba Bridžet Džouns” Helen Filding možete pronaći od 20. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Napred Viva Vox – srpski hor u polufinalu najgledanijeg talent šou programa u Austriji

Photo: Facebook @VivaVox
Photo: Facebook @VivaVox

Viva Vox se plasirao u polufinale najgledanijeg TV programa u Austriji za horove i pevačke sastave “Die große Chance der Chöre”, kao jedini učesnici van nemačkog govornog područja. Emisija je projekat Javnog servisa Austrije – ORF.

Četvoročlani žiri sačinjen je od zvezda iz Nemačke i Austrije – Rameš Nair, pevač i koreograf, Oliver Poher, nemački glumac, komičar i voditelj, Doreta Kartel, soul-pevačica i Misi Mej, glumica. Oni su prvi put imali priliku da čuju najpopularniji hor iz Srbije, koji ih je ostavio bez daha. Viva Vox je izveo sada već čuvenu obradu “Du hast” benda Ramštajn, što je, pored žirija, oduševilo i mnogobroju publiku u studiju. Uz komentare žirija da nikada nisu čuli obradu sličnu njihovoj, uz pohvale za uigranost, koreografiju, kostime i energiju koja je jedinstvena, Viva Vox je napustio scenu sa sva četiri glasa ZA, i direktno se plasirao u polufinale ovog takmičenja.

Photo: Facebook @VivaVox
Photo: Facebook @VivaVox

– Oduševljeni smo reakcijom austrijskog žirija i publike. Pre nekoliko meseci dobili smo poziv od organizatora sa ORF-a i ideja nam se svidela. Ovo je bila sjajna prilika da se, nakon našeg koncerta 2012. u Beču, još jednom pojavimo pred austrijskom publikom. Ispostavilo se da im se naš način izvođenja dopao, te ćemo se pojaviti i u polufinalu, u direktnom prenosu na nacionalnoj televiziji Austrije. Ostaje nam samo da nastavimo da vežbamo i pripremimo još bolji nastup za sledeću emisiju – poručuju članovi hora.

Od polufinalnih emisija, osim žirija, i publika će moći da glasa za svog favorita u borbi za finale. Velika dijaspora iz Srbije koja živi u Austriji prvi put u ovom šou programu će imati i svog predstavnika za kojeg može da navija. Prvo polufinale, u kojem nastupa Viva Vox, na programu je 11. novembra, a hor najavljuje da će pisati dnevnik u nastavku takmičenja.

Izvor: 24sata.rs

Ti i Ti u Božidarcu

Bend Ti nastupiće 10. decembra u Božidarcu, godinu dana posle zadnjeg nastupa u Beogradu, a priliku da se predstave beogradskoj publici imaće i Sergio Lounge i grupa Dogs in Kavala.

Photo: Facebook @grupa.ti
Photo: Facebook @grupa.ti

Grupa Ti je tokom prethodnih godinu dana svirala po klubovima i na festivalima širom regiona, a početkom godine nastupili su na Eurosonic festivalu u Holandiji.

Photo: Facebook @grupa.ti
Photo: Facebook @grupa.ti

– Ova godina je krenula uzbudljivo, svirali smo prvi put koncert van prostora ex-YU, na Eurosonic festivalu u Groningenu, a tom prilikom je Trajče prvi put leteo avionom, pa je u svakom smislu bilo zabavno. Svratili smo i do Amsterdama i tamo snimili video za pesmu “Kako da joj kažem da mislim na nju”, koji će uskoro biti emitovan – izjavio je Ilija Duni.

Muzika grupe Ti je puna pamtljivih i često sanjivih melodija Dunijeve gitare, punih i prijatnih bas deonica na sintu, sjajnog dvoglasa i jednostavnih hipnotičkih tekstova i Trajčetovih ritmova koji obuzimaju i stvaraju prijatnu atmosferu lenjeg kišnog popodneva provedenog sa suve strane prozora ili kasnog buđenja u danu bez mnogo obaveza.

Priliku da otvore koncert imaće Dogs in Kavala, tri mladića sa različitih geografskih širina i dužina, stopljenih u beogradsku svakodnevnicu, koji od aprila 2016. komponuju i sviraju u zgradi Bigza. Motive pronalaze u primitivnom, snovima i podsvesti, a inspirišu ih surf melodija 60-ih, psihodelija 70-ih i novi talas psycha. Dogs in Kavala su: Siniša – bas gitara, Nikola – bubnjevi, glas i Srdjan – gitara, glas.

Photo: Facebook @loungseergio
Photo: Facebook @loungseergio

Pre grupe Ti nastupiće i Sergio Lounge, projekat iza koga stoji Srđan Popov, dvadesetčetvorogodišnji tastaturista iz Beograda. Pre nego što je pronašao svoj instrument u kompjuterskoj tastaturi, oprobao se u raznim sastavima svirajući gitaru, bas gitaru, flautu i kontrabas. Žanr koji je prihvatio na kraju najbolje pristaje njegovom imenu – lounge muzika, sa primesama italo-diska, šlagera i eksperimentalne muzike.

BUDUĆNOST JE STIGLA, Slovenci konstruisali – lebdeći gramofon

0
Lebdeći gramofon/Photo: MAG-LEV Audio Promo
Lebdeći gramofon/Photo: MAG-LEV Audio Promo

Ekipa mladih slovenačkih preduzetnika konstruisala je prvi “lebdeći gramofon” na svetu i počela je da sakuplja novac za finansiranje njegove proizvodnje na preduzetničkoj platformi za start-up projekte Kickstarter.

Preduzeće Mag-Lev Audio svojim proizvodom cilja na pasionirane audiofile, odnosno ljubitelje klasičnih vinil ploča i njihovog zvuka.

“Lebdeći gramofon” obezbeđuje najčistiji zvuk s klasičnih gramofonskih ploča od vinila, jer ploča lebdi u vazduhu pomoću posebnog magnetnog jastuka, zbog čega ne dolazi do mehaničkih oštećenja nosača zvuka.

– Udružili smo naše preduzetničko iskustvo i mladalačku inovativnost – rekao je na predstavljanju projekta Davorin Furlan, jedan od osnivača firme.

Lebdeći gramofon/Photo: MAG-LEV Audio Promo
Lebdeći gramofon/Photo: MAG-LEV Audio Promo

– Dok smo slušali ploče i razmenjivali poslovne ideje, palo nam je na pamet pitanje zašto na gramofonu ploča ne bi lebdela, što se činilo čudnom zamisli, ali se pokazalo da je to tehnički izvodljivo – dodao je.

Posle nekoliko testiranja napravili su prototip koji ima sve funkcije klasičnog gramofona, osim što ploča nije položena na kućište aparata nego levitira u vazduhu.

Za Kickstarter su se odlučili jer smatraju da preko te platforme mogu da postignu veću prepoznatljivost svog proizvoda, a misle da bi masovnija proizvodnja bila zanimljiva ljubiteljima starog gramofonskog zvuka.

Gramofon MAG-LEV Audio ima automatski regulisanu ručku i gramofonsku glavu i priključak preko kojeg se korisnik može da se poveže s audio sistemom.

Zbog osetljivosti vinil ploča programiran je tako da se na kraju reprodukcije ručica automatski podigne, što ploču čuva od ogrebotina i produžava životni vek gramofonske glave.

Pritiskom na dugme može se kao i kod klasičnih aparata menjati brzina reprodukcije sa 33 na 45 obrtaja u minuti.

A kad nestane struja, ugrađeni UPS sistem omogućava da se gramofon zaustavi na siguran način, a ploča i aparat postave u početni položaj.

SETIO SE ČOVEK, I SAD ĆE DA ZGRNE MILIONE – Objavljen album muzike za mačke

0

musicforcats-artwork

Od danas je publici u Srbiji i širom sveta dostupna muzika koja nije namenjena ljudima već – mačkama. “Music For Cats”.

Za izdanje “Music For Cats” zaslužan je Dejvid Taj – čelista Američkog Nacionalnog Simfonijskog Orkestra. Dejvid radi na Univerzitetu u Merilendu, a pored sviranja u simfonijskom orkestru, svirao je čelo i za kultni sastav Metallica.

Ideja o albumu je proizašla iz Tajove naučne teorije o naklonjenosti muzici u fundamentalnoj prirodi sisara. Kako tvrdi, svaka vrsta ima intuitivnu biološku reakciju na zvuke koju su prisutni u njihovom ranom razvoju. Dok ljudska bića osećaj za ritam stiču u majčinoj utrobi, mačke ga uspostavljaju tek nakon rođenja kroz zvuke u svom okruženju, kao što su cvrkut ptica, sisanje mleka ili predenje majke. Vođen ovom premisom, Taj je komponovao album muzike za mačke, spajajući mačije-orjentisane zvuke i njihove prirodne vokalizacije sa odgovarajućom zvučnom frekvencijom.

“Music For Cats” – izdanje namenjeno mačkama, a ne ljudima, prvo je takvo izdanje sa diskografskim ugovorom pod okriljem velike globalne izdavačke kuće (Universal Music Group).

Srpskoj publici i njihovim macama, izdanje “Music For Cats” od danas je dostupno digitalno preko servisa Deezer i Google Play: https://umrs.lnk.to/MusicForCats

 

 

S .A. R. S. PRED ŠUMADIJA FEST: Diskografija je prošlost, muzika treba da bude besplatna

Na predstojećem Šumadija Festu u Kragujevcu, jedna od najvećih atrakcija za posetioce svakako će biti grupa S.A.R.S.

Između nastupa u Sloveniji i Hrvatskoj, gde redovno gostuju, popričali smo sa Žarkom Kovačevićem Žaretom, vokalom I liderom benda.

I mada njihovi fanovi to verovatno već znaju, počeli smo – od početka.

S.A.R.S./Photo: Facebook@sarsbend
S.A.R.S./Photo: Facebook@sarsbend

Kada je i kako nastao S.A.R.S.?
– S.A.R.S. je nastao 2006. na način na koji nastaje i većina mladih bendova. Na inicijativu mog brata Dragana i gitariste Lukovića, okupili su se drugari, sa idejom da urade nešto pametno: da prave pesme, druže se i usput popiju koju u studiju za vreme probe umesto da piju ispred dragstora.

Zašto baš S.A.R.S.?
-Ime “Sveže amputirana ruka Satrianija” je nastalo kao posledica previše alkohola I koncerta  Dža Satrijanija. S.A.R.S. je prilično morbidan u punom nazivu i efektan je kao skraćenica, istina je da asocira na virus koji je harao u vreme kad smo osnivali bend. Jednom prilikom su Žabac i Vlada stopirali i povezao ih je Rambo Amadeus pa su počeli da pričaju o svom bendu. Kad su mu rekli puni naziv , Sveže amputirana ruka Satrianija, Rambo im je rekao da je on slučajno muzički urednik , nikada im ne bi puštao pesme. 

U koji žanr bi se mogla da se svrsta vaša muzika?
– Postoji gomila žanrova koji se provlače kroz naše pesme, tako da je veoma teško reći koji je to žanr koji preovladava. Volimo da kažemo za sebe da sviramo RnR, a svi žanrovi koje koristimo su samo ukrasi koji upotpunjuju naš zvuk. Nikad se nismo ograničavali pripadnosti jednom žanru, a i mediji su nas već par puta selili iz jednog žanra u drugi. Sviramo i radimo onako kako osećamo i drago nam je što publika to prihvata.

Koliko je za Vašu afirmaciju bila bitna pesma “Buđav lebac”?
–  Sigurno je početak karijere bio puno lakši uz takav hit. Pesma je nastala jedno popodne  kao moment inspiracije i zezancije. Ipak, nakon “Buđavog lepca” Imali smo puno većih hitova u karijeri.

S.A.R.S./Photo: Facebook@sarsbend
S.A.R.S./Photo: Facebook@sarsbend

Da li je objavljivanje prvog albuma PGP RTS bilo dobro rešenje?
– Ako gledamo unazad karijeru iz današnjeg ugla, možda bismo neke stvari menjali, ali u  2009. godini teško  da bi neki bend  odbio poziv velike kuće za objavljianje debi albuma.

Koliko vam je pojavljivanje na MTVu pomoglo da afirmišete svoju muziku?
– MTV je odigrao svoju ulogu, kao i Youtube i Facebook. Preko MTV i njegovog sajta smo od drugog albuma počeli s besplatnim albumima i dobijanjem šire publike.

ŠUMADIJA FEST NA JEDNOJ BINI, ALI NEMA FRKE… BIĆE ODLIČNO

Pet albuma ste objavili kao besplatni download. Zašto niste distribuciju prepustili  nekoj  diskografskoj kući?
–  Zato što smo smatrali da ćemo besplatnim preuzimanjem biti pristupačniji. Prvi album se teško nabavljao i u vreme kad je službeno bio dostupan, a kamoli danas.  Smatramo da su vreme albuma i klasične distribucije stvar prošlosti.

S kim bi od inostranih izvođača voleli da sarađujete?
– Sa Satrijanijem, naravno!

Šta vaš isnpiriše?
– Sve što se događa oko nas… Ponekad su to neke stvari koje nas nerviraju, ponekad neke koje nas čine srećnim, ali u svakom slučaju su to stvari koje nas dotiču i ostavljaju jak utisak na nas.

Kako izgleda put od ideje za pesmu do njenog postavljanja na YouTube?
– Ne postoji recept za izradu pesme. Svaka ima neku svoju priču.

S.A.R.S./Photo: Facebook@sarsbend
S.A.R.S./Photo: Facebook@sarsbend

Da razjasnimo jednu misteriju. Da li vaša pesma “Lutka” govori o drogi?
– Ne.

“Lutka” je jedna od pet omiljenih pesama ta prvi prels mladenaca na svadbama. Da li svirate po venčanjima?
– Znamo da je to od najpopularnijih pesama za prvi ples,  još imamo puno ponuda za izvođenje te pesme na venčanjima,  ali kad bismo to uradili, odvukli bismo bend u neke sasvim druge tokove.

Svirate na Šumadija festu u subotu, šta publika može da očekuje od vas?
– Daćemo sve od sebe i isporučiti maksimalnu količinu energije s bine. Na publici je da nam uzvrati istom merom.

GOBLINI, EKSKLUZIVNO: SRBIJA JE MRTVA, DRUŽE MOJ, LJUDI SU DANAS KAO ZOMBIJI

Mili Bože, čuda velikoga… Labudovo jezero, a na ledu…

Photo: Promo
Photo: Promo

Spektakularni Balet na ledu, sa predstavom “Labudovo jezero”, u izvođenju Ruskog državnog baleta iz Sankt Peterburga koji je osnovan 1967. godine od strane izuzetnog koreografa Konstantina Bojarskog, a koji je naslednik izuzetne tradicije škole klasičnog baleta iz Sankt Peterburga, biće izveden 14. decembra 2016. u Sava Centru u Beogradu.

Muzički direktor i jedan od osnivača Baleta na ledu je Leo Korkhin, istaknuti ruski dirigent koji rukovodi većim brojem orkestara, uključujući i poznati Akademski simfonijski orkestar Uruženja filharmoničara iz Sankt Peterburga nazvanom po Dimitri Šostakoviču.

Photo: Promo
Photo: Promo

U Baletu na ledu su u različitim periodima učestvovali višestruki svetski i evropski prvaci u umetničkom klizanju, kao i olimpijski šampioni Ljudmila Belousova, Oleg Protopopov, Aleksej Ulanov, Ljudmila Smirnova…

Oko 20 plesača imaju titule Majstora sporta Rusije zbog svojih pobeda na svim ruskim i međunarodnim takmičenjima u umetničkom klizanju.

Od 1995. godine, Balet na ledu iz Sankt Peterburga je izvođen na mnogobrojnim scenama operskih pozorišta. Sve predstave se izvode pod rukovodstvom glavnog koreografa Konstantina Rasadina. Ovo je prvi put u svetu da se pravi klasični balet, u klasičnim baletskim kostimima, izvodi na klizalištu koje se postavlja na samoj sceni pozorišta i opera.

https://www.youtube.com/watch?v=3EBZlH54Rag

Prodaja ulaznica – Blagajna Sava Centra, Win Win, www.ddtickets.rs.