Ljubitelje klasične muzike i kamernog muziciranja svakako će obradovati koncert kamernog trija Bogdanović-Gurbaj-Milunović, 18. oktobra u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Troje umetnika, školovanih u zemlji i inostranstvu, vrsnih solo i kamernih interpretatora, ali i muzičkih pedagoga publici će se predstaviti izuzetnim kamernim delima Baha, Sen Sansa, Mijoa, Šostakoviča i Martinua.
Flautistkinja Ivana Bogdanović usaršavala se na jednom od najprestiznijih univerziteta “Mozarteum” u Salzburgu u klasi prof. Irene Grafenauer. Redovan je gost na festivalima u Austriji, Francuskoj, Nemačkoj: Salzburger Festspiele, Festival de musique, Deutsche Kammer Akademie Neuss. Bila je član mnogih orkestara u zemlji i inostranstvu: Beogradska Filharmonija, Camerata Serbica, Bläserphilharmonie Salzburg, Camerata Baltica, Deutschekammerakademie Neuss, Salburg Chamber Soloists, Cairo Symphony Orchestra. Pohađala je majstorske kurseve kod Emanuel Pahuda, Michael Koflera, Aurel Nocoleta, Christian Lardea, Hert Mergl, Adrian Adorjana, Janosh Balinta, Will Offermansa, Mate Bekavca. Predavala je flautu u Muzičkoj školi “J. Marinković” u Vršcu i Muzičkoj školi “Mokranjac” u Beogradu.
Photo: Promo
Vladimir Gurbaj usavršavao se na studijama klarineta u Salzburgu na Univerzitetu “Mozarteum”. Kao stipendista ERASMUSA drugu godinu magistarskih studija pohađao je na Univerzitetu Umetnosti u Berlinu u klasi jednog od najeminentnijih pedagoga današnjice, profesora Fransoa Bende. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada na Republičkim i Saveznim takmičenjima, kako u kategoriji klarineta tako i u kategoriji kamerne muzike. Redovan je gost na festivalima u Austriji, Francuskoj, Italiji, Norveškoj: Salzburger Festspiele, Festival de musique, Maggio Musicale Fiorentino,Chamber Music Festival. Kao kamerni muzičar sarađuje sa pijanistkinjom Emilijom Pinto sa kojom je održao brojne resitale u zemlji i inostranstvu, kao i sa Bahus Kvartetom, sa kojima je 2004. godine u Austriji dobio specijalnu nagradu za izvođenje Bramsovog kvinteta. Redovan je član Bläserphilharmonie Mozarteum Salzburg. Pohađao je Majstorske kurseve kod Mate Bekavca, Martina Frosta, Irene Grafenauer. Trenutno predaje klarinet u Muzičkoj školi “Mokranjac” u Beogradu.
Ivan Milunović niže i srednje muzičko obrazovanje završio je u Muzičkoj školi “Josip Slavenski”. Diplomirao je 2008. godine u klasi profesora Vladimira Stojnića na “Akademiji Lepih Umetnosti”, odsek za klavir. Pored mnogobrojnih naustupa kao korepetitor (solo-pevači, violina, violončelo), nastupao je kao solista na koncertima u galeriji Kulturnog centra, Etnografskom muzeju, Skupštini grada Beograda, Konaku Knjeginje Ljubice, Zadužbini Kolarca, kao i na koncertima u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu. Trenutno radi u Muzičkoj školi “Mokranjac”.
U petak 4. novembra u novosadskom klubu “The Quarter” biće održan koncert grupe Krug, koja izvodi kompozicije kultnog benda Ekatarina Velika.
Photo: Promo
Bend Krug nastao je 2006. godine, kao fuzija članova Ekatarine Velike sa grupom ljudi koji su više od dve decenije na muzičkoj sceni Beograda. U bendu su Marko Milivojević (bubnjar EKV na albumima “Dum Dum” i “Neko nas posmatra” i live albumu “Kao u snu”) i Dragiša Uskoković Ćima (basista EKV na albumima “Neko nas posmatra” i “Kao u snu”). Pored njih, u bendu su i Nemanja Dašić (vokal i gitara, član benda Vampiri) i Dejan Tomović Tomke (klavijature, takođe član benda Vampiri).
Photo: Promo
Ekatarina Velika ostavila je snažan trag u celokupnoj rok sceni i mnogim bendovima služila je kao uzor u stvaralaštvu. Koncert u klubu “The Quarter” biće održan u znak sećanja na ovaj kultni bend i njegove članove koji su nas prerano napustili.
– Mi koncerte, upotpunjene i video artom, doživljavamo kao našu privilegiju da sa gostima na bini, prijateljima i publikom podelimo našu fascinaciju sa svim tim genijalnim ljudima i njihovim idejama – kažu članovi benda.
Ulaznice za novosadski koncert mogu da se nabave putem GigsTix prodajne mreže, po pretprodajnoj ceni od 500 dinara. Na dan koncerta cena karte biće 700 dinara.
Predstava Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca “San letnje noći”, po tekstu Vilijama Šekspira u režiji Pjer Valter Polica proglašena je najboljom na 11. festivalu “Teatar u jednom dejstvu” u Mladenovcu.
Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu: Bratislav Petković predsednik i članovi, glumci Božidar Stošić i Svetislav Goncić.
Ovogodišnji festival u Mladenovcu otvoren je 10. oktobra. U konkurenciji je izvedeno pet predstava iz Beograda, Sombora, Novog sada i Kragujevca, a u selekciji umetničkog direktora Željka Hubača.
Moje dete/ Photo: bdp.rs
Žiri publike, za najbolju je proglasio predstavu Beogradskog dramskog pozorišta “Moje dete”, po tekstu Stojana Srdića a u režiji Ane Đorđević.
Posle objavljivanja EP “DisTurBiA” bend dreDDup je najavio još dva EP do kraja godine i na radost svojih fanova, ispunili obećanje. U pitanju su dve različite faze benda. “doTM” prati ono što je bend radio početkom i u prvoj polovini 2000. Tada su dreDDup koketirali sa popularnim breakbeat i breakcore zvukom. Prvo izdanje uglavnom sadrži do sada neobjavljene snimke i malo drugačije verzije pesama “Problematic Memories” i “Blast”, dobro poznate starim fanovima. Izdanje zatvara Albinonijev “Adagio” u njihovoj obradi.
Drugi EP pod nazivom “Digital Punk Years [When We Were Teens]”, prati digital pank fazu benda sa kraja devedesetih i sadrži neobjavljene demo snimke sa samog početka njihove karijere. Izdanje sadrži i remix teme iz filma “Hellraiser”.
Photo: Facebook @dreDDup
Oba izdanja je mogće poručiti i u celosti preslušati isključivo sa dreDDup Bandcamp stranice. Na stranicama se u opisu izdanja nalaze i potpunije informacije o numerama. Izdanja se neće naći u fizičkoj formi već isključivo kao digital download.
dreDDup – “doTM” (1999-2008), tracklist:
Ancients (2008)
Two (2001)
Problematic Memories (2001)
New Millenium Brain
Gugee (v2.0) (2003)
We From the Pit (1999)
Blast [f SubForm] (2003)
Sex [1999]
Adagio (Albinoni cover)
dreDDup – “Digital Punk Years [When We Were Teens]” (1997-2001),tracklist:
Premijera filma “Ustav Republike Hrvatske” reditelja Rajka Grlića, održana je u nedelju 16. oktobra u prepunoj sali bioskopa Cineplexx UŠĆE Shopping Center.
Pre početka projekcije glumačka i autorska ekipa filma prošetala je crvenim tepihom i pozdravila mnogobrojnu publiku koja je sa nestrpljenjem očekivala Grlićevu ljubavnu priču o mržnji.
Nakon projekcije, glumačka i autorska ekipa koju su predvodili reditelj Rajko Grlić, scenarista Ante Tomić, producent Ivan Maloča, glumci Nebojša Glogovac, Dejan Aćimović i Mladen Hren, pozdravili su publiku koja je svoje oduševljenje filmom izrazila gromoglasnim aplauzom.
[accordion title=’Četiri lica traže izlaz…’ open=’true’]
U fokusu filma nalazi se četvoro ljudi koji žive u istoj zgradi i zaziru jedni od drugih, jer se razlikuju po imovinskom statusu, seksualnim navikama, nacionalnosti i veri. Verovatno se nikada nebi obratili jedni drugima da ih nesreća na to nije naterala i učinila da međusobno zavise jedni od drugih. “Ustav Republike Hrvatske” je jednoglasnom odlukom žirija proglašen najboljim filmom Montraelskog filmskog festivala. [/accordion]Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kajl Rendolf Skat kao i hrvatski ambasador Gordan Markotić podržali su najnovije ostvarenje reditelja Rajka Grlića.
Premijeri su prisustvovale i brojne javne ličnosti iz kulturnog života, reditelji Slobodan Šijan, Goran Paskaljević, Goran Marković, Milorad Milinković, Darko Lungulov, Darijan Mihajlović, Stevan Filipović, kompozitor Zoran Simijanović, glumci Nikola Kojo, Andrija Kuzmanović, Milorad Krivokapić, Nada Šargin, Bojan Perić, Tamara Krcunović, Dragan Vujić Vujke, Vladimir Aleksić, Lena Bogdanović, LGBT aktivista Predrag Azdejković, Sandra Perović, Olivera Kovačević, Zoran Kesić, Radoslav Zelenović, direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, političar Boris Tadić i mnogi drugi.
Film “Ustav Republike Hrvatske“ u distribuciji CON FILMA naći će se od 20. oktobra na redovnom repertoaru bisokopa.
Legendarni brazilski sastav Sepultura izdao je 1996. godine album “Roots” koji je otvorio vrata savremenom metal zvuku, i zacrtao mogući pravac razvoja teškog rokerskog načina sviranja u 21. veku.
Dvadeset godina kasnije Maks i Igor Kavalera su ponovo udružili snage da bi pred publikom širom sveta u celosti odsvirali vizionarsku ploču koja ih je učinila značajnim muzičarima našeg vremena. U Beograd dolaze 14. novembra kada će održati koncert u sali Amerikana Doma omladine Beograda.
Braća Kavalera/ Photo: domomladine.org
Pored članova benda Sepultura, na albumu “Roots” radili su i Džonatan Dejvis (Korn), Majk Peton (Faith No More) i producent Ros Robinson poznat po radu sa čuvenim hevi metal sastavima iz tog vremena (Korn, Slipknot, Machine Head).
“Roots” je bio poslednji studijski album benda Sepulture snimljen sa pevačem Maksom Kavalerom koga je zamenio amerikanac Derik Grin
Nastanak samog albuma počiva na snu Maksa Kavalera o snimanju ploče u amazonskoj džungli. On i drugi članovi grupe uvek su tvrdili da su se osećali odbačeni od društva isto kao i članovi plemena Xavante, kod kojih su odseli za vreme snimanja, dok su članovi plemena govorili da su im momci iz Sepulture bili od prvog susreta zanimljivi zbog tetovaža i duge kose.
Pored toga što je lansirao nju metal zvuk, album je specifičan i po upotrebi perkusija karakterističnih za brazilski Bahia region.
Ulaznice za koncert su u pretprodaji preko EVENTIM mreže: ograničen kontigent po ceni od 1800 dinara, redovna pretprodajna cena 2000 dinara.
Dom omladine Beograda od 26. do 30. oktobra 2016. predstavlja 32. Beogradski džez festival, pod sloganom Planeta Džez (Planet Jazz). U dobro poznatom formatu glavnog i ponoćnog programa, koji će se održavati u prostoru Doma omladine Beograda, ove godine čak dva koncerta četiri velike džez zvezde biće održana u Sava Centru.
Najstariji i međunarodno najpriznatiji srpski džez festival, omiljen među domaćom publikom, u svom 32. izdanju predstavlja tendenciju globalizacije u džez muzici, sa nekim od najboljih novih autora sa svih strana sveta, koji kreiraju njegov zvuk u ovom milenijumu, kao i nekoliko odabranih legendi koje su udarile temelje savremenom džezu.
Antonio Serano/ Photo Facebook @antonioserranomahalo
Tokom pet dana u glavnom programu u Domu omladine Beograda nastupiće muzičari koji dolaze iz latinskih zemalja, iz Italije, Španije, Portugala, Brazila, Kube i iz Francuske. U ponoćnom programu, akcenat je stavljen na novu skandinavsku školu, pa će se beogradskoj publici predstaviti najbolji savremeni sastavi iz Norveške, Danske, Švedske i prvi put sa Islanda.
Veliki koncerti u Sava Centru ilustrovaće dve posebne tendencije u savremenom džezu – jednu koja vodi ka popularizaciji ove muzike, i drugu koja vodi ka novim umetničkim vrhuncima kroz ukrštanje umetnika raznih generacija. Tako ćemo 27. oktobra imati priliku da čujemo dva nova velika imena čija komunikativna muzika uspešno dolazi na korak od popa: Avišaj Koen i njegov Trio iz Izraela, kao i zvezdu flamenko džeza, Antonia Serana iz Španije, virtuoza na usnoj harmonici.
Sledećeg dana, 28. oktobra, nastupaće dva umetnika koji su stvarali današnji zvuk džez muzike na revolucionarnim albumima iz sedamdesetih godina prošlog veka, pre svega sa Majlsom Dejvisom: bubnjar Džek Didžonet i basista Dejv Holand, obojica sa svojim ovogodišnjim vizionarskim projektima. Zaokružujući deo svojih karijera i najavljujući smenu generacija, oba će na scenu izaći praćeni briljantnim sastavima u kojima glavne uloge igraju najbolji savremeni američki muzičari mlađe generacije.
Photo: Facebook.com/ Szilard Mezei
Čast da otvori Beogradski džez festival imaće posebno naručen projekat našeg istaknutog džez pijaniste Vlade Maričića, sa specijalnim gostom Brajanom Linčom iz SAD, dok se festival završava predstavljanjem autora raznih generacija iz Srbije, od Silarda Mezeia, preko Ščime Trija do Konzilijuma. Ovoj retrospektivi mogućnosti domaćih snaga pridružiće se i Vesnu Pisarović iz Hrvatske, sa projektom “Great Yugoslav Songbook” u kome atraktivni avangardni internacionalni sastav predstavlja novu džez stilizaciju klasičnih jugoslovenskih šlagera iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.
Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDžF u manifestacije od posebnog značaja. Tradicionalno, BDžF će i ove godine imati podršku brojnih ambasada i inostranih kulturnih centara, kao i drugih pokrovitelja. Ulaznice za 32. Beogradski džez festival su u prodaji preko EVENTIM mreže i na Blagajni Sava Centra.
The Exclusive Strings /Photo:facebook@theexclusivestrings
Ona je najpoznatija srpska čelistkinja. Svirala je širom sveta i svet je, čini se, poznaje bolje i ceni više nego mi. A ona, zauzvrat, prkosno i ponosno svuda glasno priča ko je i odakle je. I svet je sluša. Jer, ako žele da čuju njenu muziku (a žele), moraju da čuju i šta ima da kaže (a ona, umesto o sebi, govori o Srbiji).
The Exclusive Strings /Photo:www.exclusivestrings.com
Dobrodošli u svet Tamare Savić. Čelistkinje planetarno popularnog ženskog kvarteta “Exclusive Strings” i ko-direktora neverovatnog muzičkog projekta čuvenog violiniste Hačatura Almazjana “Almazian Symphony”.
Ko je Tamara Savić u 10-ak reči? – Tamara je čelistkinja, hedonista, avanturista, revolucionar u nekom periodu (kada je verovala u to da i pojedinci mogu snagom želje da promene sistem u državi, 2000. godine), patriota na kub i neko za koga ne postoji reč “ne”.
The Exclusive Strings
Zašto si otišla iz Srbije da praviš karijeru u belom svetu? – Iz Srbije sam otišla sticajem okolnosti, a ne zbog neke preterane želje da napustim svoju otadžbinu. Mislila sam da će moj odlazak biti privremen, ali se ispostavilo da sam buđenja u svom rodnom Beogradu (tačnije Zemunu), zamenila sa čekanjem jutara po belosvetskim metropolama, hotelima, aerodromima…
Kako je biti Srpkinja u svetu koji nas baš i ne voli? – Biti Srpkinja u svetu za mene je uvek i isključivo čast i privilegija, ma koliko to delovalo ponekad i kao informacija koju bi trebalo preskočiti, jer vrlo često mi je to “minus”.
Jesi li nekad imala neki problem zbog zemlje iz koje dolaziš? – Ja sebe doživljavam kao ambasadora svoje zemlje, jer na svakom kraju sveta gde odlazim i upoznajem nove ljude, možda ću bas ja biti jedina Srpkinja koju su ikada upoznali i sa kojom će imati kontakt. Utisak koji ja ostavljam nije samo ličan, već će biti i impresija stranca o mom narodu, kulturi koju donosimo i “kakvi smo to mi”.
Da li si imala problema zbog toga što stalno i svuda ponosno ističeš svoje srpstvo? – Mogu da kažem da je moja “misija” uspešna kada me ljudi koji o mojoj zemlji do tada nisu znali nista (ili samo ono loše) zovu posle određenog perioda i ushićeno kažu: Gledali smo Novaka i navijali iz sveg srca za njega i Srbiju i setili se tebe!
Kako si uspela da ipak napraviš uspeh u tom svetu? – Moj “uspeh” u svetu jeste zapravo kombinacija rada, upornosti, ali i srećnog sticaja okolnosti da sam se jednostavno našla na pravom mestu u pravo vreme,sa instrumentom koji je bio moje oružje. Da sam recimo pijanistkinja, ne znam da li bih našla svoj put u svetu pop-klasike, jer ih ima milion.
Šta si sve žrtvovala zbog tog uspeha? – Za uspeh se uvek žrtvujemo, nekada svesno, a nekada nam promakne šta smo sve propustili i propuštamo od “normalnog” života. Nemam nedelje, vikende, moji Božići su nekada usred Kazablanke, nekada u Briselu, daleko od moje porodice. To je moja najveća žrtva.[infobox][/infobox][infobox title=’The Exclusive Strings, devojke koje oduzimaju dah’]
The Exclusive Strings /Photo:www.exclusivestrings.com
The Exclusive Strings je internacionalni ženski “elecrtic string” kvartet koji, pored naše Tamare Savić (čelo) čine Marina Lepiaševič (viola) iz Rusije, Larisa Lismon iz Belgije (2. violina) i Melisa Šak iz Kanade (1. violina). Njihov nastup predstavlja pravi vrtlog zvuka sačinjenog od predivne mešavine klasičnih remek dela i pop muzike, bez napora ujedinjenih u jedinstveni muzičko-scenski ekspreiment koji devojke izvode s posvec”enošc”u i neobuzdanom strašću.Belgija im je primarna lokacija, ali već su nastupale u Amsterdamu, Barseloni, Berlinu, Briselu, Rimu, Kanu, Monte Karlu, Kairu, Dubaiju, Dohi, Londonu, Madridu, Beču i mnogim drugim gradovima sveta. Kažu da je njihova tajna zaslepljujući scenski nastup koji ostavlja neizbrisiv utisak na one koji uživaju u vrhunskim događajima u svetovima u kojima se prepliću kultura i biznis.[/infobox]
Da li ti je krivo što takav uspeh nisi mogla da ostvariš živeći ovde? – Naravno da uvek postoji gorčina i pitanje zašto mi se uspeh nije dogodio u Srbiji i zasto ovaj život koji vodim nije tamo. Ali ja iz te moje ljubavi prema sredini koja me je stvorila imam i neobjektivan stav. Sve opraštam i ne zameram. Razumem.
Šta ti najviše nedostaje iz Srbije kada nisi ovde? – Nedostaje mi naš mentalitet koji je samo nama znan, ljudi koji su glasni, deca koja su nemirna i vesela ne obazirući se na metode discipline Zapada, nedostaje mi Beograd koji nikada ne spava i budi vas svojim “životom” čak i kada ste najumorniji….Nedostaje mi lepota Srba i Srpkinja, koja je ostatku sveta nedostižna…
Da li si ikad pomislila da digneš ruke, vratiš se kući i radiš neki običan posao? – Nisam pomišljala na povratak kući, za sada. Ali kada sanjam, uvek je na srpskom i sve je vezano za moje tamo.
[accordion title=’Buduća ministarka voli čokoladu’ open=’true’]
The Exclusive Strings /Photo:facebook@theexclusivestrings
Tamara Savić je studirala je violončelo na Institutu za muziku u Klivlendu, Harid konzervatorijumu, sa najpoznatijim profesorima kao što su Ronald Leonard i Aldo Parisoto. Osvajala je brojna međunarodna takmičenja, bila je laureat na Sarasota Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar Vest Coast (USA) … Pored muzike, bila je uključena u demokratsku revoluciju u Srbiji 2000, sanja da postane ministar kulture Srbije, voli Felinija, Emira Kusturicu, balkansku muziku, Aleksandra Velikog i – čokoladu!takmičenju u SAD i osvojila prvu nagradu na takmičenju Kocian u Češkoj. Nastupala je kao solista sa mnogim orkestrima, kao što su Bečki ženski kamerni orkestar, Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar Vest Coast (USA) … Pored muzike, bila je uključena u demokratsku revoluciju u Srbiji 2000, sanja da postane ministar kulture Srbije, voli Felinija, Emira Kusturicu, balkansku muziku, Aleksandra Velikog i – čokoladu![/accordion]Kako je biti pripadnik svetskog džet-seta? – Biti pripadnik svetskog “džet seta” za mene je konstatcija koje zapravo nikada nisam svesna. Da, ja sam na ekskluzivnim mestima ove planete, tamo nastupam, viđam vrlo bitne ljude, odsedamo u najskupljim hotelima, ali za mene je to samo deo onoga što radim u životu vezano za posao. Najnormalnija pojava, na koju me uglavnom drugi podsećaju da je nesto posebno.
Često sviraš svetskim megazvezdama, kakvi su oni privatno? – Radeći sa svetskim megazvezdama shvatila sam da takav termin zapravo ne postoji. Da, ti ljudi su stvorili ogroman uspeh u svojim životima, poznati, viđeni, slavni… ali van bine uglavnom ne možete ni da ih prepoznate. Kada smo nastupale sa Majklom Bubleom, pred koncert smo sedeli sa njegovim kompletnim timom iz Kanade, koji ga prate na svim turnejama. Ja sam večerala kad mi je prišao momak, koji je ličio na nekog radnika zaduženog za rasvetu na sceni, i pitao me ljubazno nekoliko puta da li je sve ok, da li je večera dobra, da li moze nesto da pomogne… Posle ne znam kog već pitanja, ja sam mu se zahvalila i zamolila ga da me ostavi na miru, jer sam zaista ok… Kad je otišao, moja koleginica iz grupe Melisa me u čudu gledala i pitala: Zašto si bila tako hladna sa Majklom Buleom?! A ja čoveka nisam ni prepoznala…
Svirala si brojnim svetskim facama, od Putina do Mesija, pred kim si na nastupu imala najveću tremu? – Tremu generalno uopšte nemam i nikada nisam osecala strah da pred nekim nastupam. Više želju da ostavim što bolji utisak.. .Ali recimo, kada smo nastupali prvi put pred Emirom Kusturicom, malo je srce brže kucalo…
The Exclusive Strings /Photo:www.exclusivestrings.com
Da li si iz druženja sa džet-setom saznala može li novac da kupi sreću? – Novac definitivno nije karta i garancija za sreću. Ali, novac može biti velika sloboda da usrećite druge pored sebe, da svojim dragim ljudima pružite nešto što ne bi imali bez vas. Taj osećaj mogućnosti davanja ispunjava čoveka. Barem mene…
Šta je tebi Exclusive Strings, a šta Almazian Symphony? Da li zato stalno menjaš boju kose iz cne u plavu? – The Exclusive Strings i Almazian Symphony su dva potpuno različita brenda, koncepta. Prvi je zapravo pravi svetski show biz, gde imate mnogo slobode kako u nastupu tako i u sviranju, mnogo je neposrednije. Almazian Symphony je ozbiljan orkestar, gde postoje stroga pravila, kako sviračka tako i scenska… Ali to i jeste moja prednost, da znam i jednu i drugu stranu klasicčne muzike. Zanimljiva je ideja da zato menjam boju kose, nisam o tome razmišljala 🙂
Gde vidiš Srbiju za 10 godina? – Srbiju za 10 godina vidim kao vodeću zemlju Balkana. Kako ćemo to da izvedemo, ne znam. Ali ja verujem u svoj narod, veru, tradiciju, kulturu i sve ono što nosimo sa sobom kroz vekove. Sledi nam renesansa, u to sam ubeđena. I da… nadam se i nekom savezu sa Rusijom, to bi bilo tako prirodno da se desi.
Gde vidiš sebe za 10 godina? – Sebe za 10 godina vidim… Srećna sam, zadovoljna, sedim u nekom beogradskim kafiću, oko mene moja deca, pazim ih i gledam da li su dobro i planiram sledeći nastup negde u svetu…
U izdanju IK Globosino Aleksandrija nedavno je objavljen novi roman Ljiljane Habjanović Đurović pod nazivom “Onda je došla dobra vila”. Reč je o porodičnoj drami i bezuslovnoj ljubavi koja se odvija kroz različite faze: kada dete počinje da se odvaja od majke, kada majka počinje da gubi dete, kada majka počinje da strepi šta može da kaže ili uradi njeno dete, kada majka shvati da je njena ljubav zaista bezuslovna. Ovo je knjiga o tajnama i mudrosti, o moći i nemoći, o porazima i snazi majčinstva ali, istovremeno i knjiga o duhu vremena u kome živimo, o borbi dobra i zla, koja se neprekidno odvija u našoj svakodnevici,u svakoj porodici i u svakom pojedincu.
Photo: Promo
Knjiga opominje mlade da im slobodu mogu dati samo oni koji ih istinski vole a da svi ostali koriste obećanja o slobodi da bi ih zarobili. Mladi žele zabavu, smeh, muziku, ljubav. Skloni su pobuni. Žele slobodu. Ali oni su istovremeno i neiskusni, lakoverni, nesigurni i povodljivi, pa ih je lako zavesti slatkim rečima i praznim obećanjima. Lako ih je prevariti. Lako ih je odvući u alkoholizam, narkomaniju, prostituciju, kriminal. I u ono najgore i najpogubnije – sektu. Lako je zarobiti im umove. Oteti duše. Upravo to se događa mladom junaku romana “Onda je došla Dobra Vila”.
U romanu je između ostalog zapisano: “U svetu danas postoji oko dve hiljade sekti. U Srbiji nekoliko desetina. Imaju svoje časopise i izdavačke kuće u kojima objavljuju knjige o svojim učenjima. Imaju svoje veb sajtove. Vešto šire svoj pogubni uticaj na radoznale i otvorene duhom, željne novih saznanja, koji nisu svesni koja je priroda tih znanja i od koga ona potiču. Ciljna grupa su mladi između 16 i 20 godina. Od 1966. Godine javno deluje Satanina crkva. Postoji Međunarodno udruženje veštaca i veštica. Sekte podrivaju nacionalnu bezbednost, ruše temelje Crkve i države, uništavaju porodice i pojedince. Jedan od presudnih uslova za uspešnu obradu žrtve je odvajanje od porodice. Posebno je važno stvoriti netrpeljivost deteta prema majci. Robovanje sekti, odnosno učitelju i vođi započinje brisanjem ljudi prema porodici i prijateljima, a završava se najčešće ludilom ili samoubistvom, a ponekad ubistvom i samoubistvom”.
– “Onda je došla Dobra Vila” je knjiga u slavu porodice, to je priča o jednoj majci i njenom sinu, o veri, ljubavi i nadi. A od ta tri najvažnija je ljubav – izjavila je Ljiljana Habjanović Đurović
Televizijska kompanija “DirecTV” sprovela je istraživanje na Univerzitetima u Americi, gde su uporedili rezultate studenata s testova znanja i serije koje gledaju. Ako ste mislili da je istraživanje na strani onih koji gledaju drame i trilere – prevarili ste se. Studentima koji su ostvarili najbolje rezultate omiljena serija je – “Prijatelji”.
Photo: imdb.com
Celokupno istraživanje je pokazalo da je su ljubitelji komedija ostvarivali bolje ocene nego oni koji više vole drame. “Prijatelji” su bili na prvom mestu liste, ali i druge serije su pokazale vezu između dobrih ocena i “lakših” televizijskih sadržaja.
Inteligentiji ljudi, na osnovu ovog istraživanja, više privlači da prate serije poput “Simpsonovih”, “Top Gear”, “Šerlok”, “House of Cards”, “Seinfeld” i “South Park”.
S druge strane, “Igra prestola”, “Breaking Bad”, “Arrested Development” i “Band of Brothers” su serije koje su bile popularnije kod ljudi koji su imali lošije rezultate na opštim testovima znanja.
