“Vucibatina” je drugi singl sa novog albuma benda Zemlja Gruva koji nosi naziv “Šta stvarno želiš?“ Romantična pesma nas po atmosferi vraća u eru 60 -tih i zlatno doba soula, a duhoviti tekst koji prati ljubavnu priču gradskog para smešten je u aktuelni trenutak.
Autori pesme “Vucibatina” su Vojin Ristivojević, Milovan Bošković i Zoe Kida. Prateće vokale otpevali su Aleksandar Eraković Era i Srđan Marković. Režiju spota potpisuje Kosta Đuraković, a kao specijalni gost pojavljuje se Gordan Kičić.
– Čim sam preslušao pesmu odmah sam prihvatio da snimamo spot. Uživali smo na snimanju gde je vladala opuštena i prijateljska atmosfera. Moram i da pohvalim Zoe koja je slušala savete reditelja i odlično se snašla u glumačkim zadacima. Zadovoljan sam konačnim rezultatom. Nadam se da ćete uživati – izjavio je Gordan Kičić glavni akter spota.
Dvanaesto izdanje festivala Slobodna Zona održaće se u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, od 10. do 15. novembra. Publika će imati priliku da vidi 50 igranih i dokumentarnih filmova iz celog sveta, a film “Neruda” reditelja Pabla Laraina otvoriće festival 10. novembra u 20:00 časova u sva tri grada istovremeno.
Okosnicu programa, kao i prethodnih godina, čine filmovi koji se bave problemima savremenog društva u doba globalizacije – od rata u Siriji (dokumentarni film “Ukleti” sirijske rediteljke Live Jazji o ljudima zarobljenim u ruševinama sirijskih gradova) i njegovih posledica (Berlinski pobednik “Požar na moru”, Đanfranka Rosija) do zastrašujuće perspektive globalnog sajber rata u koji je svet već zakoračio (“Zero Days”).
Neruda/ Photo: imdb.com
Program Ženska linija predstavlja dva izuzetna filma o nasilju i prevazilaženju lične i kolektivne traume – junakinje filmova “Zamka za snove” i “Žene plešu sećanja” na ličnom primeru pokazuju kako se kroz stvaralački čin i društvenu akciju može doći do prava i slobode.
Glumica Melani Loren i aktivista Siril Dion u filmu “Sutra” istražuju da li je kasno i još uvek moguće menjati svet i šta svako od nas kao pojedinac može da učini na putu promene.
[accordion title=’Pismo podrške rediteljke Kim Loginoto ‘]
Photo: Facebook @slobodnazona
Kim Longinoto, rediteljka divnog, otrežnjujućeg, empatičnog i osnažujućeg filma “Zamka za snove” šalje festivalu Slobodna zona pozdrave i podršku iz Londona uz želju da cela manifestacija protekne u najboljem redu.
Njen dokumentarni film nas uvodi u svet ljudskog i seksualnog trafikinga, u skriveni svet prostitutki Čikaga kroz vizuru Brende, jedne od žrtava, a biće prikazan u okviru programa Ženska linija 11. novembra u 15:00 časova u Dvorani kulturnog centra Beograda i 12. novembra u 19:30 časova u Art bioskopu Kolarac[/accordion]
Bespuća Luizijane u kojima na obali umirućeg jezera, u nekoj vrsti kažnjeničke kolonije preživljava grupa autsajdera (“Uncertain”) i tročlana porodica koju u betonskoj pustinji Pjongjanga greje sunce Velikog Vođe (“Pod suncem”) samo su dva najudaljenija pola između kojih je razapeto čovečanstvo – svojim filmovima autori i autorke na ovogodišnjoj Slobodnoj Zoni svedoče da su nada, kreativnost i mogućnost promene korak koji nas deli od slične sudbine.
Najvažnija novina u 12. godini festivala je da Slobodna Zona od ove godine dobija takmičarski karakter, pa će se filmovi iz ovogodišnje selekcije takmičiti za nagrade stručnog žirija za Najbolji angažovani film u Međunarodnoj i Regionalnoj konkurenciji i nagradu Human rights žirija. O nagradama će odlučivati javne ličnosti koji se u svojim profesijama aktivno bave afirmacijom ljudskih prava i ličnim primerom aktivno doprinose dijalogu u sredinama iz kojih dolaze.
Nagrada za Najbolji film u okviru selekcije 14+ koju dodeljuje srednjoškolski žiri je prirodna posledica dugogodišnje saradnje Slobodne zone sa profesorima i učenicima osnovnih i srednjih škola širom Srbije – mladići i devojke koji će birati najbolji film iz selekcije 14+ već imaju i gledalačkog i volonterskog iskustva sa prethodnih izdanja festivala.
Publika 12. festivala Slobodna Zona će, kao i do sada, odlučivati kojih 5 filmova će narednog proleća ići na turneju po gradovima Srbije.
Još jedan kuriozitet ovogodišnjeg festivalskog izdanja je i prilika da se publika upozna sa gostima Slobodne Zone, filmskim profesionalcima i umetnicima iz celog sveta. Svakog festivalskog dana od 12:00 časova, u Muzičkoj kući Metropolis biće organizovana Kafa sa autorom, druženje i dijalog o uzbudljivim filmovima i važnim temama kojima se oni bave.
Festival Slobodna Zona održava se u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Dvorani Jugoslovenske Kinoteke i Art Bioskopu Kolarac u Beogradu, u bioskopu Arena Cineplex i Muzeju Savremene umetnosti Vojkvodine u Novom Sadu i u Niškom kulturnom centru i bioskopu Vilin grad u Nišu.
Festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut u Srbiji i Grad Beograd.
“Simpsonovi” su mnogo puta do sada uspeli da “predvide” budućnost, ali čak ni tvorci ove kultne serije verovatno nisu verovali da će se ostvariti njihova “vizija” od pre 16 godina.
Posle pobede Donalda Trampa na izborima za predsednika SAD, fanovi su se odmah dosetili epizode “Bart to the Future” koja je emitovana u martu 2000 godine.
Den Grini, scenarista “Simpsonovih”, tim povodom je rekao kaže za Hollywood Reporter:
– Bilo je to upozorenje Americi. To je izgledalo kao logičan korak pre nego što dotaknemo dno. Taj scenario smo upotrebili jer se poklapa sa situacijom u kojoj Amerika gubi razum.
I animator i pisac Met Groing se slaže sa ovom tvrdnjom.
– Predvideli smo da će biti predsednik još 2000, ali je Tramp naravno bio najapsurdniji mogući lik, ime koje je služilo za pošalicu u to vreme i to važi i dalje. To je više od satire – rekao je on.
Uoči koncerta koji je zakazao za 30. decembar u Kombank Areni, Đorđe Balađević se otvorenim pismom obratio svojim fanovima. Njegovo pismo prenosimo u celosti, onako kako ga je panonski mornar napisao:
Dragi moji Begeši…
Učinilo mi se da najava koncerta u BG Areni, 30-og decembra ove godine, ne bi trebala predstavljati neki problem?
Održao sam ih u Beogradu više od stopedeset do sad, i moram vam otkriti da postoji razlog zašto je to sa strane ponekad možda delovalo kao nešto savršeno lako? Zato što je, naime, to i bilo savršeno lako…
Novogodišnji koncerti u Sava Centru bili su definitivno nešto najlakše što sam ikad radio…
Taj talas dobre energije nije ni trebalo vrebati. On bi te naprosto pokupio i pre nego što do kraja izgovoriš »Dobro veče, Moj Beograde«, i na tebi je nadalje bilo samo da tu i tamo jedva primetno balansiraš pod blagim naletima bočnih vetrića zlobe i zavisti, surfujući kao Petar Pan kroz sazvežđe upaljenih šibica…
No, da ne zalazim suviše u poetiku, opet neće izaći na dobro? Neuki to lako brkaju sa patetikom, na kojoj mi najviše i zameraju, i odmah će se dati u potragu po internetu, na bi li me raskrinkali kako se ja to, ustvari, na taj način godinama ulagujem svakom božijem gradu u kom sam održao preko stopedeset novogodišnjih koncerata…
Ali dobro…
Do kraja ću se na ovom svetu kanda navići na sve osim na ljude, rekao bi legendarni Deja Šapurikin u »Kalendaru Mog Detinjstva«?
No, dragi moji Begeši, da ne davim previše…
Vremena su takva kakvim ih mi napravimo, i već bi se i ovo obraćanje moglo učiniti sumnjivim? Bilo je, doduše, i godina kad smo se sporazumevali šifrovano, kao zaverenici koji u nekoj knjizi podvlače svaku šezdeset i treću reč da bi se tajno razumeli, ali tad nije bilo baš ovoliko Prostoproširenih? U želji da dekodiraju Enigmu složenih rečenica, više se ne zadovoljavaju samo preturanjem po tuđim rečima, nego im je omiljeno i da ih izvrću, ili da među njih ubace i pokoju svoju, da bi im se sve to što ne razumeju učinilo donekle razumljivijim…
To »Begeši« je, znači, za svaki slučaj, od onog »Be-ge« na tablicama, koje bi nas nekad obradovale gdegod na njih naletimo po svetskim drumovima. I ostalo nam je, eto, da u novosadskom žargonu Beograđanima tako tepamo, tim pre što je i simbolika uveliko pripomogla. Begeš je, inače, ona tamburaška verzija kontrabasa, najveća moguća tambura. Koja daje osnovni ritam. Najdalje se čuje. I oko koje se, kao pilići, poslušno okupe i sve ostale tamburice. I primovi. I čela. I kontre…
Na kraju se, eto, sve ipak svede na muziku?
Neki Novi Klinci su, tako, na »društvenim mrežama« napravili malu prijateljsku peticiju, hiljadu lajkova za koncert u Beogradu, a bilo je u stvari potrebno devetstodevedesetdevet lajkova, kao što već negde rekoh, jer moj lajk je po tom pitanju uvek prvi. Uostalom, ako sad ispada da sam ja taj koga je trebalo nagovarati, onda smo stvarno bez veze propustili neke godine?
U vezi toga su me Neki Stari Klinci istog časa posavetovali da »možda ipak treba sačekati bolji trenutak«, ali žalim, odavno nisam baš najbolja mušterija za čekanje?
Sem toga, trideseti decembar mi se godinama činio kao jedan od najboljih trenutaka Beograda?
Tek kad čovek omatori, i kad krene da trenutke kupuje »na komad«, ukapira da ih nikad nije ni trebalo čekati, nego ih je trebalo presretati. Shvati kako su trenutci uveliko precenjeni, jer oni i jesu samo beznačajne čestice vremena, dok ih mi ne uzmemo pod svoje…
Mlađani »Đotovi« koji su sakupili lajkove očito su to skontali na vreme, i njihova energija postavila se pred mene kao ultimatum pred kojim nema izgovora. Tu energiju sam već pominjao. U vezi onog talasa. Onog sazvežđa. I one patetike…
Ali kad čovek omatori, što sam takođe već pominjao (i što baš i nije neki provod?), barem može da se vadi na to da ispunjava starosne uslove za izvesnu patetiku? Za nostalgiju. Sentimentalnost. Za sve češće citiranje sebe samog. Jednom rečju, ispunjava mnoge uslove da totalno prolupa…
Šta ako mi Protina Kći uskoro mahne sa prozora vagona, i pozove da u jesen dođem do Dižona? I ispadne da je tog jutra, kad sam stigao putničkom klasom, Geda Gluperda izlomio bagrenje preplivavši Dunav, dubok i strašan, dolazeći od Kanjiže, pa malko naniže, gde se poslednja nevesta, izvesna Melanija Matić, tačna ko satić, oženila Bubom Erdeljan, sa mesecom u očima?
Dragi moji Begeši…
Mislim da je zato pametnije da ne čekamo jubileje?
Ali, razmišljajući dalje o najavi ovog koncerta, odjednom sam se našao u neprilici? Nema novog CD-a, novog spota, nema ničeg novog. Naprotiv. A nema ni spasonsnog jubileja na pomolu, sve je dibidus raspareno, jedino se nameće četrdesetpetogodišnjica dobijanja vozačke dozvole, ali ni to mi se ne čini idealno okruglim? Osim toga, svako ko se danas javi za Zvezdu istog časa objavljuje na svom tviteru da će »zbog velikog interesovanja« održati i drugi koncert u Beogradu, a ja treba da ovako staromodno i prevaziđeno najavim da ću zbog velikog interesovanja održati tek prvi? Nekako mi to ne ide?
A klinci? Peticija? Lajkovi? Pričaće deca o svetlima Arene?
To bi možda i moglo da prođe? Mada priznajem da bih ovog puta više voleo da pričaju Matorci o svetlima Arene. Svi oni, alijas, Svi Mi iz Sava Centra, koji smo osedeli čekajući Bolji Trenutak. Hiljade nas, činilo mi se tad, armija i sila, ali kad se sve svede na proste brojke, broj stanovnika Glavnog Grada, pa broj Nas na zadnjem kalemegdanskom skupu, dolazimo do još prostije brojke. Otprilike jedan i tek-tek procenata?
Oni koji vreme mere mandatima, istog časa bi tih nula zarez dvadeset posto cenzusa nazvali statističkom greškom? Oni koji ponešto znaju i o hemiji, možda bi pomenuli i esenciju? A ja bih se jedino usudio da dodam da sam Beograđane oduvek više voleo nego Beograd, što je, ako ništa drugo, više nego odličan domaći zadatak za Prostoproširene?
U svakom slučaju, i ova najava se uz teške muke nekako definiše…
Samostalna izložba slika Snežane Maksimović pod nazivom “Umetnost je duga, a život je kratak” biće otvorena u sredu, 9. novembra u 19:00 časova u Kulturnom centru “Čukarica”.
Snežana Maksimović je rođena u Šapcu 1990. godine. Završila je Školu za umetničke zanate, smer Konzervator kulturnih dobara – preparator i Školu za konzervaciju “Dijana” u Centralnom institutu za konzervaciju, odsek Konzervacija keramike. Studira novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije Univerziteta “Džon Nezbit”. Vodi radionice dekupaža i kaligrafije i član je pevačke grupe “Vez”.
Izložba će biti otvorena do 21. novembra 2016.god. Ulaz je slobodan.
U Narodnom pozorištu u Užicu sinoć je počeo Jugoslovenski pozorišni festival “Bez prevoda”, koji je otvorio naš književnik Ljubivoje Ršumović.
– U svetskoj teatarskoj umetnosti Šekspir predstavlja jedinstven slučaj – dramskog pisca bez škole, koji je postao škola za dramske pisce. U našoj pozorišnoj muci Užice predstavlja jedinstven primer kako se entuzijazmom i posvećenošću održava, već dvadeset godina, pozorišno učilište, sa uvek postojanim M na početku te reči. Bez muke nema nauke, kaže naš narod – između ostalog rekao je Ršumović.
Festival je počeo predstavom “Na Drini ćuprija” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada u režiji Kokana Mladenovića. A posle predstave koja je trajala više od dva sata, u kojoj je predstavljen život ćuprije na Drini, odnosno sve njene žrtve i vremena od momenta kada se gradila, od “danka u krvi” pa sve do krvavih sukoba u Bosni početkom devedesetih godina, publika je dala ocenu 4,29 i nagradila glumce višeminutnim aplauzom.
Kokan Mladenović/ Photo: Promo
Reditelj Kokan Mladenović je rekao da je ova predstava rezultat dvomesečnog intezivnog rada i dodao – Zajedno sa ovim ansamblom imali smo čast da istražujemo taj neverovatan roman i otvorili mnogo tema, improvizovali, poigrali se. Predstava je rezultat zajedničkog istraživanja i krajnji rezultat zajedničkog posla. Etički gledano to jeste Andrićevo delo, ali ono što se izgovara to jeste naše. Kada reditelj dođe na talasnu dužinu pisca, kada se poistoveti sa njegovim moralnim i etičkim vrednostima, a u tome je bio i čitav ansambl u istraživanju, onda se može dopisiviati, prepisivati, odbacivati, a da to u suštini ostane Andrić sam.
Glumac Milovan Filipović, rekao je da gaji jake lične emocije, naročito prema ovoj predstavi koja se odigrala u Užicu.
Milovan Filipović / Photo: Promo
– Ja sam Mokrogorac, a Mokrogorcima je Višegrad najbliži grad. Kao dete sam imao jako dobrog drugara Muslimana, sa kojim se družio sve do samog polaska u gimnaziju. Nakon što su se desili ovi ratovi, on se preslio u Španiju i više se nikada nismo videli. Jako bih voleo da ga vidim, jako bih voleo da on pogleda ovu predstavu – rekao je Filipović.
Pre festivala u holu pozorišta je otvorena 20. izložba užičkog umetničkog fotografa Radovana Vujovića Baje, koji iz godine u godinu izlaže fotografije sa prethodnog festivala.
– Od prve do poslednje sve predstave su inspitrativne za fotogrfisanje. Kako se festival menjao, menjala se koncepcija predstava, menjala se scenografija, ali u svakom slučaju su bile inspirativne za sve ovo vreme – rekao je Vujović.
Jubilej od 10 godina zvaničnog rada, Arena će obeležiti 11. novembra 3D koncertom Vivaldianno. Brojna svetla, zvučnici i video ekrani, čine ovaj događaj ekvivalentnim sa koncertima najvećih zvezda muzičke scene čime Vivaldianno više nalikuje na rock spektakl sa specijalnim efektima.
Vivaldianno/ Photo: Promo
Da nije u pitanju klasičan koncert već potpuni multimedijalni događaj, govori i postojanje radnje prikazane učešćem baletskih umetnika kao i naracijom koja je poverena našim istaknutim glumcima. Dramatičan život Antonija Vivaldija dočaraće Dragan Vujić Vujke, Milan Caci Mihailović, Jelena Gavrilović, Slaven Došlo, Dušica Novaković, Nikola Ranđelović, Dragana Kaucki, Duško Radović i Slobodan Tešić.
Publika u Srbije jedna je od prvih u Evropi koja će imati priliku da vidi ovaj događaj koji po svojim audio-vizuelnim tehnologijama spada u rang vrhunskih multimedijalnih performansa.
Ulaznice po cenama od 2200, 2500, 2800 i 3500 dinara su u prodaji na svim prodajnim mestima CS Eventima kao i na blagajnama: Kombank Arene, Bilet centar Beograda, Doma omladine, Ušće Shopping centra kao i preko sajtova www.kombankarena.com i www.eventim.rs
Monodrama Vladimira Đorđevića “Na taljigama u večnost” biće izvedena 8. novembra sa početkom u 20:00 časova na sceni Kulturnog centra “Čukarica”, a glavnu ulogu tumači Zdravko Maletić.
– Monodrama “Na taljigama u večnost” je dramaturški nastala kao moj autorski i pokušaj glumca Zdravka Maletića da na neki način odbranimo lik i delo vojvode Petra Bojovića pred sudom srpske istorije, na imaginarnom suđenju, koje nikada nije održano i da pojasni njegovu ulogu u sudskom procesu protiv Dragutina Dimitrijevića Apisa, osuđenog i pogubljenog u Solunu 1917. godine zbog prevratničkog delovanja. Ovo je istorijska, životna i nadasve ljudska priča o časti i hrabrosti sa jedne, i nepravednom odnosu prema zaslužnim pojedincima sa druge strane, kao i večnom stradanju našeg naroda – kaže autor teksta Vladimir Đorđević.
Pesmom “Opet će kiša”, Elemental uspeva da dočara sive i kišne jesenje dane kao i raspoloženje koje oni donose, dok istovremeno provlači ljubavnu temu i bitnost zagrljaja baš u tim trenucima. Ovo je četvrti singl s dvostrukog albuma “Tijelo pamti” koji je bend objavio u proleće 2016. godine. Reditelj spota je Nevio Smajić čiji je najveći izazov bio da pogodi trenutak kada će u Zagrebu da pada kiša.
Elemental/ Photo: Nevio Smajić
– Kako je proteklo snimanje spota? Vruće i mokro. I kad je bilo kiše, i kad nije bilo kiše, jer eto baš u to vreme je odlučila da pada samo u kasnim noćnim satima. Svi smo bili konstantno mokri. Jedan deo spota se snimao po ulicama Zagreba, a drugi deo smo morali da snimamo na bazenu World Class Fitness centra, jer vode nikad dovoljno. Ovo je pesma koja bi i zvukom trebala da dočara kišu, jako smo pazili na to, da na primjer, i basevi zvuče kao kiša koju vetar baca na sve strane. Dolazi savršeno vrime kada pesma “Opet je kiša” pravi odličnu muzičku kulisu, pa uživajte u jeseni uz Elemental i kišu – izjavio je Shot iz benda Elemental.
Proslavljeni glumac Lijam Nison se na veliko platno vraća u filmu inspirisanim istinitim događajima – “Operacija Hromit”, koji u domaće bioskope dolazi 17. novembra.
Operacija Hromit/ Photo: Promo
Nisonu nije prvi put da glumi u filmovima sa ratnom tematikom (“Šindlerova lista”), ali u ovom ostvarenju igra Daglasa Mekartura američkog generala sa pet zvezdica, koji je predvodio snage Ujedinjenih Nacija u Korejskom ratu, ali je sklonjen sa svoje pozicije posle davanja izjava koje su se kosile sa američkom spoljnom politikom tog vremena.
Operacija Hromit/ Photo: Promo
Filma je priča o bitki kod Inčeona, u ratu između Severne i Južne Koreje, kada su snage UN organizovale iznenadni napad protiv severa. Pre pokretanja Operacije Hromit, američki general Daglas Mekartur poslao je osam članova korejskog organa za komunikaciju na tajni zadatak, koje je predvodio južnokorejski poručnik Jang Hak-So, sa ciljem da uspešno sleti na Inčon.
Film “Operacija Hromit” rađen je u produkciji južnokorejske kompanije Taewon Entertainment pod rediteljskom palicom Džona H. Lia, dok je scenario napisao Li Men Hi.
