Večeras se 20. put po redu u Londonu dodeljuju Brits nagrade, najznačajnije muzičke nagrade na evropskom kontinentu, a prenos dodele na kojoj nastupaju Džastin Timberlejk, Ed Širan, Foo Fighters i mnogi drugi možete pratiti putem ovog linka.

Povodom jubilarne dodele, Mastercard je kao glavni partner još od pokretanja nagrada, sproveo istraživanje o tome koliko su se reči pesama promenile od 1998. godine do danas.

Rezultati su sastavljeni na osnovu upoređivanja pesama sa top lista iz 1998. godine sa hitovima iz 2017/2018. godine, odnosno kroz poređenje 73.000 reči iz više od 200 pesama.

A rezultati? Istraživanje kompanije Mastercard otkriva da je muzika “selfi” generacije narcisoidna i materijalistička u mnogo većoj meri nego što je to bio slučaj pre 20 godina.

Reči pesama kao što su “ja” ili “moj” koriste se za 43% više dok se korišćenje reči “ti” značajno smanjilo iako je to bila najpopularnija reč 1998. godine.

Za sadašnje generacije, lični izgled je ključna stvar, a reči koje su povezane sa lepotom i imidžom zabeležile su rast od 116% (reč “lep” se koristi 2.300% češće).

Opsesija zdravom hranom i fitnesom je dospela i u reči pesama: “zdravo” se koristi 55% češće, a upotreba reči “telo” je porasla za čak 428%.

Jedna od posledica ovakvog samo-opsednutog ponašanja je i činjenica da se manje peva o seksu, i to za čak 69%.

Moguće je da je to povezano sa sve većom opsesijom sopstvenim imidžom, a istraživanje pokazuje da više nismo fokusirani na druge i da ne komuniciramo u realnom životu.

Nove generacije odrastaju uz lak pristup globalnim brendovima i to se vidi, bolje reći – čuje i u njihovim pesmama.

Korišćenje reči “brend” je poraslo za čak 180%. Umetnici pominju imena konkretnih brendova 345% češće nego što su to radili pre 20 godina što reflektuje još jedan trend iz 2017 – hvalisanje (#humblebrag).

Evo samo par primer: DJ Khaled peva “Put thatbooty on that Gucci belt” (“Opaši se tim Guči kaišem”), a Little Mixtvrde: “They call me Lamborghini” (“Zovu me Lamborgini”).

Ipak, nisu sve vesti loše. U današnjim pesmama se koristi 20% više radosnog i veselog vokabulara, a pominjanje reči “ljubav” je poraslo za 117% u odnosu na 1998. godinu.

Ne samo da smo srećniji i više fokusirani na ljubav, već se i u pesmama koristi više reči i širi opseg vokabulara.

Komentarišući rezultate istraživanja, Nikola Grant, direktor marketinga i komunikacija za UK i Irsku, rekla je:

– Bilo da su u pitanju pank rok ili ženski bendovi, muzika reflektuje svet oko nas i zato je interesantno da vidimo kako se muzika današnjice razlikuje od muzike pre 20 godina. Društveni mediji praktično nisu ni postojali 1998. godine, ako ne računamo MySpace naravno, a od tada su tehnologije postale mnogo važnije u našoj svakodnevici. Današnja muzika to odražava, ali je zanimljivo videti da nismo baš potpuno narcisoidni – slušamo više pesama o ljubavi i veselih melodija nego što smo to radili ikada pre.

Na kraju, još dve zanimljivosti – povodom 20 godina partnerstva Brits nagrada i kompanije Mastercard, čuveni producent Dejvid Arnold je kreirao Sobu za slušanje (Listening room) sa idejom da muzikom pomogne ljudima da prevaziđu problem u svojim odnosima…

Na kraju, ako vas interesuje kako vaše prisustvo na društvenim mrežama zvuči kada je pretočeno u pesmu, otkrijte to logovanjem na Soundtrack of your life portal. Javite nam kako vam se čini!