Novosadski sastav Ritam nereda održaće 25. novembra sa početkom u 20:30 časova u Domu omladine Beograda slavljenički koncert povodom 30 godina postojanja benda.
Pre samo sedam dana, Neredi su svirali koncert u rasprodatom klubu The Quarter u Novom Sadu, a kako su navikli publiku na visoku produkciju koncerata, i ove subote će uz velikodušnu pomoć Studija Berar sala Amerikana izgledati bolje nego ikada.
Pored novosadske četvorke, publici će se predstaviti bendovi Spunk (Sremska Mitrovica), Flatline (Sarajevo) i Putrid Blood (Šid).
Rirtam Nereda/Photo: Marko Ristić
Zvanična satnica koncerta u Domu omladine:
20:30 – Otvaranje vrata
21:15 – Spunk
21:55 – Flatline
22:35 – Putrid Blood
23:30 – Ritam nereda
Ukoliko požurite, do poslednjih ulaznica možete doći putem mreže Eventima, kao i u prodavnici Felix Shop (TC Sremska) po ceni od 1500 dinara.
Filmu “Last Jedi”, najnovijem delu franšize Star Wars čija premijera se očekuje u decembru predviđa se očekivan box office prihod od 500 miliona dolara. Projektovani uspeh Disney koristi da obaveže američke prikazivače na uslove koje nije imao ni MGM u vreme najveće dominacije ’30-tih.
U ugovorima koje prikazivači potpisuju sa Disney-om 65% profita od prodaje ide studiju (najviše u istoriji), prikazivači su dužni da imaju “Star Wars: The Last Jedi” mesec dana na repertuaru u najvećoj sali s najvećim brojem termina, dok se reklamiranje filma i sve ostale marketinške aktivnosti takođe moraju odvijati po pravilima studija. Ukoliko bilo ko od prikazivača prekrši i jednu stavku ugovora, uključujući i dogovoreni broj termina prikazivanja i rasporede, Disney ima pravo da uzme još 5% od prodaje što studiju daje do sada neviđenih 70% profita od prikazivanja filma.
Otkud Disneyu ideja da sastavi ovakav ugovor i zašto prikazivači moraju da ga poštuju? Stvar je veom jednostavna. Prihodi od prodaje bioskopskih karata su pali 5% ove godine što je prikazivače dovelo u veoma nezgodnu poziciju prema svojim investitorima, pogotovo nakon poraznih rezultata letnje sezone koja je u Severnoj Americi, tradicionalno, pik bioskopske potraženje, a ovogoodišnji rezultati su najgori u poslednjoj deceniji.
Na smanjenje prihode nadovezala se i odluka najvećih studija (Sony, 20th Century Fox) da smanje trajanje bioskopske distribucije i rade na razvitku svojih streaming servisa kao i saradnji s drugim servisima shvativši nova stremljenja publike. S druge strane, Diseny jedini javno podržava sadašnji sistem bioskopskog prikazivanja i želi da ga sačuva. Kompanija je imala najveći udeo u ukupnom bioskopskom profitu prošle godine od 26% sa samo 13 filmova u produkciji što ih čini duplo uspešnijim od prvog pratioca (Warner Brothers 17% sa 23 filma) tako da ne čudi izjava prvog operativca AMC Entertainment Holdingsa, Adama Arona, da je “Last Jedi” “..dar od Boga” s obzirom na ovogodišnji profit.
Profit se obično deli u odnosu 45:55% u korist studija, neka do 60% kada su hitovi u pitanju dok prikazivači u Evropi i na drugim kontinentima dobijaju najveći deo kolača – 60% – pošto studiji smatraju Severnu Ameriku najbitnijim tržištem. Za prošli deo Star Wars sage, spinoff, “Rouge one” iz 2016. Disneyev procenat bio je 64, ali kaznena klauzulu baca svetlo na potpuno nove odnose pošto ni jedan studio do sada nije imao takve uslove u ugovoru.
– Kada bih pristao na ove uslove mogao bih da zatvorim bioskop – kaže Li Akin, vlasnik i menadžer jedinog bioskopa u malom gradu Elkader u Ajovi.
Star Wars: Last Jedi/Promo
– Slično je i sa drugim bioskopima u malim gradovima: mi računamo na limitiranu publiku i ako bih, na primer, prikazivao “Last Jedi” posle nedelju dana bioskop bi bio poluprazan, a ja bih opet morao Disney dati 65% profita. Drugi studiji smanjuju procente kako pada poseta i prolazi vreme distribucije, pa na njihove uslove mogu da pristanem. Na ove – ne! Da ne govorimo o direktnom mešanju studija u repertoarsku politiku bioskopa i prikazivača – završava Akin.
Ipak, većima prikazivača pristaće na uslove iz jednostavnog razloga – manji procenat ostvaren na velikim brojevima donosi veći profit te je prikazivaču bolje da ima 30% ili N% na 700 miliona dolara nego 50% na 200 miliona a i već smo pomenuli politiku prelaska na home tržište. Takođe, Disney je u poslednjih 10 godina imao dve ogromen akvizicije (Marvel Entertainment 2009. i Lucas Film 2012.) što znači da je ostvario praktično monopol u najvećim superherojskim i fantastičnim frašizama, a one donose najveće bioskopske profite.
– Kada je Disney postao najveći bilo mi je jasno da će se ovo dogoditi – definiše Akin situaciju u kojoj su se našli prikazivači pritisnuti, s jedne strane, sopstevnom željom za profitom, a, s druge, veličinom studija Walta Disney.
Ugovor dolazi tik pred početak online prodaje karata za “Star Wars: Last Jedi” kako bi se prikazivači unapred stavili u poziciju da moraju prihvatiti uslove. Ugovor ima poseban vodeni žig za svakog prikazivača ponaosob kako ne bi dospeo u javnost što celu situaciju čini još bizarnijom. Ako se pogledaju datumi izlaska velikih blockbustera drugih studija (Sony izlazi sa “Jumanji: Welcome to the Jungle” nedelju dana posle Star Wars-a a 20th Century Fox-ov “The Greatest Showman” u isto vreme) vidi se da Disney time napada i konkurenciju limitirajući im broj termina za prikazivanje i kapaciteta sala jer “The Last Jedi” odnosi najbolji deo kolača.
Armija Star Wars fanova je ogromna, isčekivanja od filma u kome se vraćaju Mark Harmil kao Luke Skywalker i pokojna Carrie Fisher kao princeza Leila su ogromna a profit ključna stvar u holivudskom raju. Nama ostaje samo da fanovi. Ili ne…
Britanski evergrin pevač Engelbert Hamperdink poznat po hitovima iz ’60-tih “Release Me”, “There Goes My Everything” i “The Last Waltz”, objavio je novi album.
Hamperdink (81) snimio je album “The Man I Want to Be” za koji mnogi smatraju da je to njegov poslednji album posle 50 godina od prvih hitova.
Kako je javila agencija AP, album predstavlja “ljubavnu poruku” supruzi Patriši, koja je njegova muza i boluje od Parkinsonove bolesti.
Na albumu je i duet sa unukom Olivijom “I’m Glad I Danced With You”.
Pevaču rođenom 1936. godine kao Arnold Džordž Dorsi ’60-tih godina je naredovala karijera kada je na nagovor menadžera promenio ime u Engelbert Hamperdink, po istoimenom nemačkom kompozitoru opere “Ivica i Marica” (1891), i snimio hit singl “Release Me”.
Hamperdink je ostao upamćen između ostalog po tome što je sa “Release Me” došao na prvo mesto britanske top liste i sprečio da na njen vrh početkom 1967. godine dođe jedan od najznačajnijih singlova Beatlesa “Strawberry Fields Forever/Penny Lane”.
Poznati pevač je održao koncert u Beogradu u septembru 2009. godine.
Sedamnaest godina bilo je potrebno da se Kojoti ponovno okupe u studiju – to se jesenas i dogodilo, i konačno imamo priliku da čujemo kako kultna četvorka zvuči u novom veku.
“Mi ne pripadamo tu” prva je od dve nove pesme koju je bend snimio (druga se očekuje uskoroi) – a snimana je u studiju GIS Mateja Zeca u koprodukciji s Davorom Vidukom.
Pripadajući lyric video nosi potpis Dalibora Barića, a ovo je tek početak povratka iz hibernacije, jer od Kojota se u skorije vreme očekuje i veliki box-set “Dragocjeno Raskošno Blistavo”, koji će sadržati sva tri albuma benda – “Kojoti”, “Halucinacija” i “Sex Disco Kung Fu” – kao i njihove dosad neobjavljene materijale, plus dve nove pesme od kojih je jedna upravo ova – “Mi ne pripadamo tu”.
Bend priprema i prvi veliki koncert posle mnoooogo vremena, u zagrebakoj Tvornici kulture 9. decembra.
U hotelu Palais Royal u San Francisku na današnji dan 1899. ugrađen je prvi džuboks na svetu!
Džuboks (na engleskom Jukebox), je sprava koja je direktni krivac za ekspanziju rokenrola, zapravo je je delimično automatizovani muzički uređaj, obično na kovanice, koji može da odsvira posebno odabrane pesme iz sopstvene zbirke pesama na nekom od medija, obično vinilnoj ploči.
Tradicionalni džuboks iz 1960-ih bili su prilično veliki sa velikom polukružnom kupolom na vrhu i jako osvetljenom prednjom stranom uređaja. Imali su tastere sa slovima i brojevima, tako da se izborom njihove kombinacije, mogla izabrati željena pesma za reprodukciju.
Džuboks/Photo: Pixabay
Muzički automati i piano automati bili su prvi muzički uređaji koji su radili na kovanice. Nakon njih su se 1890-ih pojavili fonograf (prvi gramofoni) koji su takođe radili ako se u njih ubacila kovanica.
Novi načini snimanja i reprodukcije uz upotrebu električnih pojačala vodili su i do novog oblika fonografa na kovanice. Jedan od prvih uspešnih džuboksa bio je automatski fonograf proizveden 1927. od strane kompanije koja je kasnije bila poznate po akronimu AMI.
[accordion title=’I mi smo imali Džuboks…’ open=’true’]
Džuboks/Wikipedia.org
Prvi rokenrol magazin na ovim prostotima zvao se, naravno, Džuboks.
Džuboks je bio jugoslovenski muzički časopis koji je s prekidima izlazio 20 godina: od 1966. do 1986. Bio je prvi i verovatno najznačajniji list u SFRJ koji se bavio rok muzikom i srodnim temama, a takođe i prvi istočnoevropski rokenrol magazin.
Za Džuboks su pisali gotovo svi ondašnji značajni muzički i filmski kritičari i novinari u Jugoslaviji. Mnogi od njih su kasnije ostvarili zavidne karijere u novinarstvu i publicistici, književnosti, muzici, na filmu, u pozorištu, stripu, dizajnu, fotografiji, softverskoj ili industriji video igara.[/accordion]
S vremenom se razvijala tehnologija reprodukcije zvuka pa je 1928, Justus P. Sipburg, koji je proizvodio klavir-automate, proizveo elektrostatski zvučnik povezan s magnetofonom, uređaj je imao i upravljački mehanizam kojim se mogao odabrati jedan od osam snimaka. Takav tip džuboksa je vladao sve dok Siburg korporacija nije 1950. predstavila svoj model džuboksa sa gramofonskim pločama od 45 obrtaja u minuti.
Izraz Džuboks ušao je u upotrebu prvo u Americi 1940-ih i to je reč iz slenga, kombinacija afričkog (juke – neuredan, mangup) i engleskog jezika (box – kutija).
Džuboks je vrhunac popularnosti imao u Americi između 1940. – 1960. a u Evropi je to bilo koju deceniju kasnije. Njihova popularnost bila je vezana uz širenje rokenrol muzike.
Od 1980-ih i pojave kompakt-diska menjao se i džuboks. Od 2000. proizvode se potpuno digitalni koji nemaju nikakve fizički sačuvane zbirke pesama, već isključivo računarske datoteke.
To je istorija, ali značaj džuboksa svakako ne može da stane u nekoliko rečenica. A to zna svako ko je ikada ubacio poslednji sitniš iz džepa u prorez na njemu kako bi čuo omiljenu pesmu…
Mladi beogradski autor Janko Đurić osvojio je sinoć “Zlatnu traku Čukarice“ na upravo završenom 2. Restl Film Festu.
Njegov naučnofantastični film “2116”, pored Gran Prija, osvojio je i nagradu “Belo vrelo” za najbolji igrani film.
Za najbolji dokumentarni film proglašen je film “Golgota Rakovičke parohije” reditelja Aleksandra Azdejkovića, a “Banovu školjku” za režiju dobio je Aleksandar Volić.
Žiri u sastavu Radoslav Vladić, direktor fotografije, Stojan Srdić, scenarista i Milan Peca Nikolić, reditelj, dodeli su nagrade i za kameru, montažu i originalnu muziku, dok nagrada za animaciju nije dodeljena.
Festival je zatvorio glumac i član FCS Rastko Janković.
I ovaj Restl Fest organizovali su Kulturni centar Čukarica i Tangram centar, uz podršku Gradskog sekretarijata za kulturu i GO Čukarica.
A Headliner.rs od srca čestita našem mladom saradniku koji povremeno fotka i piše za naš portal.
Slavni belgijski muzički bend Vaya Con Dios svojevremeno je želeo da otkupi numeru “Dvoje” od beogradske grupe Neverne bebe i odene je u potpuno drugačije muzičko ruho, ali su članovi našeg benda odbili tu ponudu, ispričao je lider Milan Đurđević gostujući u emisiji radija S.
– Bila je varijanta da se otkupi pesma “Dvoje”, ali da se potpuno proda. Da pevaju na engleskom. Rekao sam ne. Zato što nikada muziku nisam doživljavao kao robu, nego kao nešto potpuno subjektivno, što ne možeš da izbaciš iz sebe i da kažeš ovo je nekad bilo moje, a sada više nije. Muzika je deo identiteta čoveka, ličnosti… Ne mogu da ostanem bez identiteta zbog novca, popularnosti, bilo čega – priznao je Đurđević.
A iskreno, ovakvu pesmu bi bilo grehota dirati, zar ne…
Sedma po redu međunarodna manifestacija Noć pozorišta održaće se 25. novembra u Kulturnom centru Čukarica.
Tema ovogodišnje mamifestacije u okviru koje će biti izvedene četiri predstaver je “Deca za decu”.
Photo: Promo
Sve ustanove kulture koje učestvuju u ovogodišnjoj Noći pozorišta uključile su se u jednu globalnu akciju i svojim aktivnostima pokušaće da skrenu pažnju na retke bolesti i decu sa simptomima intelektualne invalidnosti, uzrokovane genetskim mutacijama, za čiji lek se trenutno radi istraživanje.
Iz tog razloga, u petak, 24. novembra u 11:00 časova na programu je premijera interaktivne predstave sa projektom inkluzije dece sa smetnjama u razvoju “Maštarije” Pozorišta Učiteljskog fakulteta u Beogradu. Ulaz je slobodan.
Photo: Promo
U subotu, 25. novembra, na programu su tri predstave:
16:30 – “Sentimentalni kabare” (Studio BIS)
18.30 – “4 jahača apokalipse”, poetska drama u kojoj Vitomir Vico Dardić kazuje stihove Mike Antića, Radeta Drainca, Vite Nikolića i Brane Petrovića
20.30 – “Boing, Boing”, komedija (Pozorišna trupa Artisti)
Sremskomitrovački HC pank sastav Spunk, dans je premijerno predstavio spot za pesmu “Facebook Generacija” sa debi albuma “System Error” u izdanju Miner Recordings.
Video je snimljen početkom 2015. godine u Sremskoj Mitrovici u prostorijama ZKS-a, a u njemu se pored članova benda pojavljuju i glumci – Lazar Barać i Tibor Geci.
Za scenario i režiju bio je zadužen sam bend, za kameru Veselin Miljković, montažu Nikola Formann, a za organizaciju i tehničku podršku Anđelka Marić.
Spunk/ Photo: Promo
Što se tiče albuma, na njemu se nalazi 11 pesama, od kojih je “Pustinja” od ranije poznata publici kao video-singl iz 2013. godine.
Ostale numere snimane su u periodu do 2015. godine u studiju Piknik u NovomSadu i Little Rock u Šapcu.
Photo: Promo
Za dizajn omot bio je zadužen Uroš Ristivojević iz Sremske Mitrovice.
Koncertnu promociju izdanja bend će održati u subotu, 25. novembra u Domu omladine Beograda kada će nastupiti kao predgrupa novosadskom Ritmu nereda.
CD izdanje možete naručiti preko facebook stranice Miner Recordings, ili preko facebook stranice benda Spunk.
Album će se u narednom periodu pojaviti i na youtubeu, po tri pesme svaki dan do koncerta u subotu, a biće dostupan i za besplatno preuzimanje na Bandcamp stranici benda do isteka promotivnog perioda 30. novembra, od kada će moći da se preuzme uz određenu minimalnu novčanu nadoknadu.
