Američka kompanija Harley-Davidson odlučila je da odloži lansiranje svog avanturističkog motocikla Pan-America, kao i Bronx, do naredne godine.
U pitanju su dva modela sa potpuno novim motorom, revolucionarno rešenje sa vodenim hlađenjem koje je najavljeno za 2020. godinu, ali je iz kompanije javljeno da se to ipak neće dogoditi.
“Krivac” za ovo kašnjenje je promena rukovodstva firme posle koga je došlo odbacivanje “More Roads to Harley Davidson” programa pod koji spadaju i ovi pomenuti modeli Pan-America i Bronx.
Značajan faktor u kašnjenju je, svakako, i globalna pandemija virusa korona, koja je pogodila sve proizvođače motocikala na svetu.
Bil Keliher/Photo: facebook@william Kelliher (Bill Helliher)
Gitarista Mastodona Bil Keliher izgleda ne mari previše da li će pristalice Donalda Trampa kupovati njegove albume ili doći na koncerte benda.
Prilikom gostovanja na RRBG podkastu Keliher je bio prilično oštar prema predsedniku Amerike i njegovim sledbenicima, a sve je počelo pričom o pametnim ljudima koji veruju u laži o korona virusu i šire ih okolo.
– Sve potiče od tih idiotskih Trampovih pristalica, koje veruju svemu što ta narandžasta govnjiva fleka kaže. Smešno je da bilo ko i dalje uzima tog čoveka za ozbiljno i veruje da on radi u njegovom najboljem interesu. Ne radi, i to je očigledno – naveo je Kelliher, a prenosi plejer.net.
Prema njegovim rečima, Tramp za sve želi da okrivi bivšeg američkog predsednika Baraka Obamu i da poništi sve što je on uradio.
– Zato što je potpuni rasista, on je uspeo da poništi američku naciju. Ljudi biraju strane. Sada više nije bitno u šta veruješ, sada je bitno samo da li si demokrata ili republikanac. Ne možeš biti dvostran, ili si jedno ili drugo, do smrti. Nije bitno šta Tramp kaže, bitno je da u to slepo veruješ – rezignirano je rekao gitarista.
Donald Tramp/Photo: facebook@Donald J. Trump
On je ocenio da, kada neko kaže za nešto “to je politička stvar” ili “to je zavera demokrata da učine da izgledam loše”, to nema mnogo veze sa istinom.
– Ti izgledaš loše već sam po sebi, druže. Potpuno si sposoban da budeš loš samo zahvaljujući sopstvenim naporima. I odatle sve kreće, sve te priče da je nešto prevara, da će oni raditi ono što žele i da je u pitanju sloboda – rekao je Keliher, osvrćući se na sugrađane koji ne veruju da je korona virus zaista opasan i protestuju protiv uvedenih mera.
Gitarista Mastodona smatra da će, ako ljudi ostanu kod kuće tri nedelje, cela situacija sa virusom proći i da će ljudi moći da nastave sa svojim životima.
– Ali oni to ne žele, zato što žele da prkose onome što misle demokrate, a samim tim iz političkih razloga prkose i svima koji imaju imalo mozga i veruju nauci. Oni žele da samo izađu i vrate se na posao, a to je sada nemoguće. Nikada se nećemo vratiti svojim poslovima sa takvim stavom – smatra Keliher.
Popularni gitarista je istakao i da je u velikoj meri izgubio veru u ljude jer je, kako je rekao, “Amerika glupa”.
– Ljudi u Americi su toliko duboko zaglupljeni, naročito u poređenju sa drugim zemljama. Putujem po celom svetu i mogu da vidim koliko je tamo bolja situacija. Verujte mi, volim svoju zemlju, volim da budem ovde, jedino bih bez ljudi mogao. (smeh) Dobro, ne svih. Ljudi koje poznajem i ljudi sa kojima sam povezan, svi smo otprilike na istim pozicijama. Sa druge strane, siguran sam da bi mi mnogi na ovo što govorim rekli “To je Amerika, voli je ili je napusti”, ali ne, druže, možeš samo ti da je napustiš. Ti si jebeni idiot – zaključio je Bil ovu tiradu.
Razmislimo li malo, teško da mu se išta može zameriti. Amerika je dobrano premašila 100.000 mrtvih od korona virusa. Politička atmosfera se konstantno zaoštrava uoči predstojećih izbora, kao da već nije bila dovoljno zaoštrena. A sada je tu i slučaj Džordža Flojda. Izgleda da je Bil debelo u pravu.
Svetski dan cenzure nije zvanično uspostavljen, ali bi bez problema mogao da bude 31. maj, Jer, poslednjeg dana maja 1977. dogodio se do tada nezabeležen slučaj. Veliki BBC je objavio da neće emitovati novi Sex Pistols singl “God Save The Queen” zbog, kako su naveli, “strašnog neukusa”.
Istovremeno, Independent Broadcasting Authority objavio je upozorenje svim radio stanicama u Velikoj Britaniji da će emitovanje pesme biti kršenje nacionalnog akta vezanog uz obaveze radio stanica.
Ali, kao što nijedna cenzura nikada ne uspeva na duže staze, nije ni ova. Singl je dospeo do drugog mesta britanske liste i danas se smatra jednim od ključnih u istoriji savremene muzike.
Ova pričica bi, možda, mogla nešto da poruči i današnjim cenzorima. Sloboda mišljenja i govora se ne može cenzurisati. A i ako se proba, obično ima suprotan efekat. Pitajte Pistolse…
Prošle godine pisalo se o čoveku koji je kupio sve gitare Dejva Mastejna u masovnoj prodaji Reverba.
Sada je taj kupac, Kit Genon, fan Megatedtha koji posjeduje i upravlja Essex Records Studijom u pregrađu Londona, počeo, kao što je obećao, da preprodaje neke električne gitare na Reverbu.
U to je vreme Genon objasnio zašto je i kako kupio sve (ili većinu – veruje da nedostaju dva) Mastejnovih instrumenata. Osim što je obožavalac, hteo je da donese gitare u svoj studio, tako da “bilo ko može da dođe, dodirne te gitare, svira i snima s njima”.
Takođe je tada rekao da će na kraju ponovo sve instrumente staviti na prodaju.
Tako su, između ostalih, na prodaju Dean Prototype King V koja trenutno košta 64.163,80 dolara, kao i potpisana Dean Silver Zero Explorer za 25.645,75 dolara.
Još u novembru prošle godine Mastejn je prokomentarisao kupovinu rekavši Rolling Stoneu:
– To je prilično pohvalno. Spreman sam, ako ga ikad sretnem, da mu potpišem te gitare.
Prema Metal Metal Injectionu, Genon je oberučke prihvatio ponucu, pa je odneo gitare Mastejnu kako bi ih potpisao kad je Megadeth nastupao u Londonu sa Death Death Punchom.
Trenutno je na spisku “samo” nekoliko desetina gitara, ali čini se da Genon dodaje nove na svakih nekoliko dana.
Gradski hor “Beograd” obradio je, na vrlo interesantan način, pesmu “Beograd spava”, koju je grupa U škripcu objavila 1983. na svom drugom albumu “O, je”.
Nova verzija je, prilagođena datim okolnostima, nastala u karantinskim uslovima.
Članovi hora su pevali u svojim domovima, uz dirigenta Milana Miku Aćimovića, a klavir je svirala Nikolija Gigov. “Beograd spava” slovi za kultnu numeru beogradske grupe koju je kao frontmen predvodio pokojni Milan Delčić Delča.
Autor muzike i teksta Zoran Vulović Vule je, povodom obrade, uz zahvalnost horu, ali i bivšim kolegama iz benda, emotivno napisao na Facebooku:
– Pretpostavljam da se niko od ovih pevača nije ni rodio kad je nastala pesma “Beograd spava”. Jedne noći, u Beogradu… Svirali smo je, obično, na kraju koncerata. Zamišljena je kao idealna pesma za noćni program radija.
Gradski hor “Beograd”, osnovan 2016, predstavlja mešovito pevačko društvo. Na njihovom repertoaru su dela klasične, ali i tradicionalne, gospel, džez, pop muzike…
Inače, pesma “Beograd spava” je već na sjajan način obrađena 2011. godine, kad ju je snimio bend Block Out.
Dropkick Murphys odsvirali su 29. maja kompletan koncert na praznom bejzbol stadionu u Bostonu.
Nazvan “Streaming Outta Fenway”, nastup koji je uživo emitovan na video platformama ,održan je na stadionu Fenway Park, uz malu pomoć Brusa Springstina, a bend je, u dresovima Red Soxa, odsvirao ćak 28 najvećih hitova iz različitih perioda svoje karijere.
Prihod sa livestreama namenjen je lokalnim dobrotvornim organizacijama na području Bostona: Boston Resiliency Fund, Feeding America i Greater Boston’s Habitat for Humanity. Prve procene su da je prikupljeno više od 100.000 dolara.
Za vreme mamutskog seta, The Boss se bendu pridružio video vezom da zajednoodsviraju Murphysovu pesmu “Rose Tattoo” i Springstinovu “American Land”.
Pogledajte verovatno najsablasniji koncert u istoriji:
Proslavljeni američki reditelj Martin Skorseze snimio je kratki kućni film o sopstvenom iskustvu izolacije tokom pandemije koronavirusa, koji je premijerno prikazan u četvrtak na programu BBC Two.
Slavni reditelj Martin Skorseze u filmu je otkrio kako mu je karantin u početku došao kao veliko olakšanje, s obzirom na količinu posla koji ga je čekao u ovoj godini, ali je priznao da ga je kasnije obuzela anksioznost.
– Nisam mislio da će sve ovo što nas je zadesilo biti tako intenzivno. Naporno smo radili na toliko različitih projekata, stvari su se samo kotrljale, a onda je odjednom došlo do rušenja i zaustavljanja – ispričao je reditelj i dodao:
– U početku mi je laknulo. Nisam morao nigde da idem, nisam morao da radim… A onda je nastupila teskoba… Shvatio sam da sam sad potpuno sam sa sobom i vreme je poprimilo drugi aspekt. Doživeti to vreme znači shvatiti da zapravo postojiš, čak i kad samo sediš i ne radiš ništa. Kada toga postaneš svestan, osetiš olakšanje i slobodu – ispričao je 77-godišnji Skorseze, a prenosi BBC.
Martin Scorsese speaks out on his new home-made short film about isolation and his anxiety during lockdown https://t.co/D1k8A2IkFc
Sve dok koronavirus nije zaustavio svetsku filmsku industriju, slavni reditelj radio je na svom prvom vesternu “Killers of the Flower Moon” s Leonardom Dikaprijem i Robertom De Nirom u glavnim ulogama.
– Još ne znam kada ćemo moći da započnemo produkciju ovog filma. Ali znam da ćemo ga, zahvaljujući milosti vremena i života, nekako ipak završiti. Kakva će ta produkcija biti, u to baš i nisam siguran. Ali, radujem se budućnosti jer ću sa sobom poneti sve što sam bio prisiljen da naučim u ovim okolnostima – a to je biti u stanju da se brineš o ljudima koje voliš i da budeš sa njima koliko god možeš – zaključio je Skorseze.
Jeste li ikad čuli za engleski rock bend koji se zove The Megadeaths? (Da se ne brka s Megadethom. Uopšte.) A kako je sa Spektrom 5? Ne? Pokušajte sa The Screaming Abdabs, kasnije pojednostavljeno na samo The Abdabs, što je bolje, ali možda i nije sjajno. Nije ni čudo što su prešli na The Tea Set.
Prema Cheat Sheetu, to je takođe bilo problematično – baš kao što su Džeri Garsija i prijatelji otkrili da je odabrano ime benda, The Warlocks, već koristila druga grupa, motivišući promenu u The Grateful Dead – tako je bilo i s The Tea Set, koji su se našli na listi za festival iz 1965. godine s još jednim bendom istog naziva. Gitarista Sid Baret onda je iskombinovao imena dvojice svojih najdražih bluesmena, Pinkneyja “Pink” Andersona i Floyda Councila, a zatim dodao “Sound” – Pink Floyd Sound. Ime, minus “Sound”, na kraju je zaživelo, kaže Biography, s basistom Rodžerom Votersom, orguljašem Ričardom Rajtom i bubnjarem Nikom Mejsonom, dve godine kasnije, s singlom “Arnold Layne”.
Pink flojd/Photo: facebook@pinkfloyd
Prva pukotina u Pink Floydovoj koheziji verovatno je usledila kada je Baret, glavni tekstopisac, otkrio LSD. Mnogo rokera tada je ušlo u psihodeliju u potrazi za za rekreacijom i inspiracijom. Debitantski album Pink Floyda, “The Piper at the Gates of Dawn”, bio je pun pogodak, ali Baret je izmakao kontroli u nepovratnom vrtlogu. Rodžer Voters na kraju ga je zamenio Dejvidom Gilmurom.
Problem rešen, zar ne? Ne baš. Bend je uživao u sve većem uspehu tokom godina nakon Bareta, ali s velikim uspehom dolazi i – veliki ego, možda. Rolling Stone je 2013. godine otprio da je Voters 1985. godine otišao iz grupe kako bi napravio solo karijeru psoel izlaska filma “Final Cut” iz 1983. godine. Što se njega tiče, bend je bio gotov. Ostali članovi benda se, međutim, nisu složili s tim. Voters je 1986. podneo tužbu pokušavajući da spreči preostale članove, Gilmura i Mejsona da snimaju ili nastupaju kao Pink Floyd. Kasnije je za BBC priznao: “nisam bio u pravu što sam ih tužio”. Napuštanje benda, međutim, nije smatrao greškom. Voters je odluku nazvao “pravom” kako bi “svoje ideje mogao nesmetano da izrazi”. Što se tiče tužbe: posle dve godine parnice, stvar je rešena van suda.
I onda se pitate zašto se Gilmur i Voters ne podnose?
Poznata po svojim kontroverznim načinima iskazivanja stavova, Madona je još jednom na udaru javnosti. Ovog puta razlog je video snimak koji je pevačica postavila na Instagram, a na kojem njen sin Dejvid pleše uz hit Majkla Džeksona “They Don’t Care About Us”.
Čuvena pesma preminulog pevača u kojoj, između ostalog, peva o policijskoj brutalnosti koju je doživeo, Madonin sin je iskoristio kako bi iskazao svoje nezadovoljstvo zbog događaja koji poslednjih dana potresa Ameriku.
Ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda od strane belog policajca izazvalo je nerede u više od 30 američkih gradova, a brojne slavne ličnosti iskazuju svoj bes zbog nemilog događaja. I Madona se priključila toj akciji, ali se ubrzo suočila sa kritikama jer su mnogi videli snimak njenog sina kako pleše kao neprimerenu reakciju na debatu o rasizmu u toj zemlji.
“Kako nam ovaj video pomaže?”, “Da, plesanje će puno doprineti ovoj borbi. Izađi iz svoje vile i kreni na ulice”, “Upravo si pobedila rasizam plesom. Čestitam ti” i “Ovo je možda najgluplja reakcija koju sam do sada video” – samo su neki od ironičnih komentara ispod videa.
Ceo svet je sa simpatijama gledao kako Čarli Vots svira “vazdušne bubnjeve” tokom nastupa Rolling Stonesa u One World projektu pre nekoliko nedelja, i svi su imali jendo pitanje – a gde su mu bubnjevi?
Svet je bio oduševljen što su se i The Rolling Stones odazvali na dobrotvornu akciju koju je Lejdi Gaga organizovala u auradnji s Global Citizenom i Svetskom zdravstvenom organizacijom.
Džeger, Ričards, Vud i Vots su, nastupajući pojedinačno iz svojih domova u koje smo tada slobodno da zavirimo, povezani putem web kamere, izveli klasik iz 1969. godine ”You Can’t Always Get What You Want”.
Fanove je istinski zabavilo što je ČArli Vots koristio kofer i naslonč na stolici da “udara” svoj deo pjesme – “svirajući” na unapred snimljeni track drum.
– Čarli oduševljeno svira “vazdušne bubnjeve” i takav sadržaj nam treba – jedan je od brojnih komentara na društvenim mrežama, ali mnogi su se zapitali i zašto legendarni bubnjar ne koristi prave bubnjeve.
– Jako je zanimljivo što je Čarli Vots ceo život proveo kao bubnjar The Rolling Stones a očigledno nema bubnjeve u svojoj kući – napisao je drugi fan.
Međutim, postoji razlog zašto Čarli ne svira kod kuće. Njegova supruga ne voli buku, pa on može da svira bubnjeve samo kad je na turneji, piše Radiox.co.uk.
Britanski portal podsjeća da je 1989. godine Charlie u intervjuu objasnio svoje nevolje:
– Zbog onoga što radim ne mogu da sviram bubnjeve kod kuće, pa da bih svirao moram da odem na put, a da bih mogao da odem na put, moram da napustim dom i to je poput užasno začaranog kruga koji je oduvek bio moj život. Ne volim život s koferima. Mrzim da budem daleko od kuće. Uvek radim turneju misleći da je posljednja i na kraju uvek napustim bend. Ali se onda vratim.
