Sjajna mlada ekipa iz RocHoir Kids ponovo nas je oduševila i vratila nadu da ovde ipak nešto dobro može da se desi i da rastu neka nova, pametnija deca.
Elem, mali RocHoiristi su ovog puta, na svoj obradili hit Goblina “Ima nas”, baš u momentu kad nam treba da znamo da “ima nas”.
– Ovo je druga numera sa našeg albuma koji je u pripremi i koji je zamišljen kao svojevrstan omaž našoj r’n’r sceni, u znak zahvalnosti što su tu i što ne odustaju – napisali su ispod video na zvaničnom Youtube profilu, nastalom naravno – u karantinu.
Za muziku i tekst su, dakle, zaslužni Goblini, numeru izvode RocHoir kids, dirigent je Jovana Obradović, dok je režiju i montažu priredio a Saša Jimi Kesić, a video materijal članovi hora i bend. Video snimak je nastao u studiju Soundgarden, a producenti su bili Vladimir Ćopić i Miloš Dimitrijević.
A sad malo o njima…
RocHoir je nastao iz potrebe da se današnjem detetu predškolskog i školskog uzrasta pruži mogućnost izbora. Dakle, naš cilj je izbor, a naša misija i društvena odgovornost je da taj izbor učinimo mogućim. Mi smo neophodan odgovor današnjem društvu u kojem preovlađuje iskrivljena slika muzičkih, moralnih i socijalnih vrednosti,
– Naziv RocHoir proistekao je iz igre engleskih reči ROCK & CHOIR (rok muzika i hor). Spajanjem ova dva vida muzičkog izražavanja objedinjujemo različite muzičke i kulturološke vrednosti, u cilju promovisanja rok kulture koja je zasnovana na filozofiji bunta i kritičkog mišljenja. Pevanje jeste osnova našeg ROK HORA, ali bavimo se i edukacijom novih generacija o popularnoj svetskoj kulturi kroz brojne radionice i druge edukativne audio-vizuelne sadržaje – objasnio je Miloš Dimitrijević, jedan od osnivača RocHoir Kids.
Skoro dve decenije MCF je pionir u pronalaženju načina da publici omogući ekskluzivni pristup sveobuhvatnom izboru nagrađivanih, klasičnih, savremenih, komercijalnih i reportoarskih nezavisnih filmova iz celog sveta. Zahvaljujući prvom Online filmskom festivalu MOJ OFF, u saradnji sa Kombank Dvoranom, Multipleksom CineGrand i Bioskopom Vilin Grad, sada je dostupan izbor najnovijih filmova koje možete da pogledate jednim klikom gde god se nalazite u Srbiji i regionu.
Cilj aktiviranja MOJ OFF platforme je da se u danima koje provodimo u izolaciji pod parolom “Ostani kod kuće” , ali i u duhu vremena i napredovanja postojećih tendencija u sferi “online kulture” na globalnom planu, utemelje i novi standardi u gledanju filmova online, kao i da se bioskopski život “preseli” u naše domove, podržavajući sve pogodnosti koje jedan posetilac bioskopa ima.
Dakle, izbor je vaš – gledajte svoje filmove u našim bioskopima ili odmah kod kuće!
Ljubitelji filmova, najnovija ostvarenja iz sveta kinematografije će pravo sa bioskopskog platna moći da pogledaju u udobnosti svog doma na mojoff platformi, filmove koji upravo završili svoje bioskopsko prikazivanje ili uopšte nisu našli svoje mesto na repertoaru bioskopa.
[infobox title=’Igor Stanković: Bioskopi če postati svetilišta i čistilišta’]
Moj OFF promo
Direktor Kombank Dvorane Igor Stanković poručuje da odlazak u bioskop i druga kulturno – umetnička, zabavna mesta trebaju postati svetilišta i ujedno čistilišta, ka boljem i humanijem životu kome moramo kao društvo da težimo. – Najteži trenuci od kada postoji svet su nas povezivali u zajedništvo, sam trenutak tajne večere pre više od dve hiljade godina je trenutak zajedništva. Socijalizacija kao kategorija neophodnosti je neizbrisiva iz našeg koda i tradicije, to je neotuđivi deo našeg bića. Bioskop nam je preko potreban, socijalizacija nakon samoizolacije je nešto što će nam biti potrebno jednako kao što je to danas ostajanja kod kuće – poručuje Stanković.[/infobox]
Osluškujući potrebe ljubitelja filmova, organizatori su osmislili da novonastali online bioskop živi i radi po sistemu i konceptu pravih bioskopa.
Poput odlaska u bioskop, za filmove će postojati dnevna karta, koju će gledaoci moći da kupe online, kao i na blagajnama bioskopa. Samim tim, za sve verne posetioce bioskopa, važiće i Lojaliti program. Naime, Porodične, Teen, Film klub i Senior kartice kojima se obezbeđuju popusti u pravom bioskopu, i u “virtuelnom online bioskopu” će svakom njenom vlasniku na MOJ OFF obezbediti određene povoljnosti.
Članovi lojaliti kluba u svom online bioskopu imaće popust za svaki film na MOJ OFF platformi, ali će svako imati pristup i bazi od 12 eksluzivnih filmova koje će besplatno moći da pogledaju svakog meseca. Posebnu privilegiju ostvariće prilikom i za vreme ONLINE FILMSKOG FESTIVALA kada će sve filmove moći da gledaju potpuno besplatno.
Džo Satrijani kaže da nikada nije hteo da bude vodeći gitarista, i umesto toga se nadao da će biti “vredan član benda”.
U ekskluzivnom intervjuu za UCR, roker je objasnio zašto je u ranoj mladosti odustao od pokušaja da bude bubnjar i priznao da je bio iznenađen kad je uspeo da postigne uspeh kao gitarista.
– Mislim da nikada nisam hteo da budem vodeći gitarista – priznao je Satrijani. – Želeo sam da budem gitarista u bendu. Kao klinac, doduše, hteo sam da budem poput Čarlija Votsa ili Ringa Stara. To su bila dva lika kojima sam kao dečak bio oduševljen. Sa 9 godina sam počeo da sviram bubnjeve, tri godine sam išao na časove, ali odustao sam jer nisam osećao da napredujem, a i moj muzički ukus se peo uz merdevine.
Sledeća faza je bila ona u kojoj je postao “fanatični” sledbenik Džimija Hendriksa.
– Nikada ga nisam doživljavao kao solo gitaristu ili ritam gitaristu, već samo kao – gitaristu. A možda je to zbog Džordža Harisona, Džona lenona, Kita Ričarsa, Brajana Džounsa… svi su oni svirali i solo i ritam, a meni je sve to zvučalo kao dobra muzika. Nisam pravio razliku.
Džo Satrijani/Photo: facebook@joesatriani
Satrijani je potom završio svirajući ritam gitaru u srednjoškolskoj grupi i rekao da je beskrajno uživao u tom iskustvu.
– Uvek sam se modelirao po paternu Džmija pejdža, da budem u četvoročlanom bendu sa pevačem ispred. To mi je bilo lakše, a i činilo mi se zanimljivijim jer sam mogao da se družim s bendom, dok je postojao i drugi, melodični element, o kojem nije trebalo toliko razmišljati.
Međutim, slavni gitarista bio je prinuđen da promeni svoj pristup kada se njegov bend, Squares, raspao 1985. Nazvao je taj trenutak “katastrofom” i objasnio kako ga je to navelo da počne da se bavi svojim instrumentalnim materijalom.
– Tek sam počeo da objavljujem… stvari koje sam nekada svirao kod kuće kako bih muzički napredovao. Iznenada sam primio poziv i ljudi su rekli: ‘Hej, želimo da napravimo posao od onoga što ti stvarno bnajbolje radiš’. Nikada nisam razmišljao o tome da budem instrumentalista, onaj koji će melodiju svirati solo. Nema pevača, sav posao je na vama.
Njujorški filmski festival Tribeca je prošlog meseca odložen iz očiglednih razloga. Upravo je, međutim, objavljeno da će deo planiranog repertoara premijerno biti prikazan onlajn. Među ostvarenjima koja će biti dostupna na sajtu festivala naći će se i novi dokumentarac posvećen karijeri slavnog režisera Stenlija Kjubrika.
Dokumentarni film pod nazivom “Kjubrik o Kjubriku” režirao je Francuz Gregori Monro. U njemu ćemo, kako prenosi telegraf.rs, moći da čujemo nikad do sada objavljene intervjue sa Kjubrikom, kao i sa drugim ljudima koji su ga poznavali i s kojima je blisko sarađivao na stvaranju svojih remek-dela.
U karijeri dugoj skoro pola veka, Stenli Kjubrik je stigao da napravi vrhunske filmove u najrazličitijim žanrovima. Neka od najpopularnijih njegovih ostvarenja su: “2001: Odiseja u svemiru”, “Dr. Strejndžlav”, “Isijavanje”, “Paklena pomorandža”, “Staze slave”…
Datum prikazivanja dokumentarca “Kjubrik o Kjubriku” još nije objavljen.
Damir Urban i njegova Četvorka su putem svojih društvenih mreža odlučili da pronađu i ponude novi način za stvaranje, omogućivši publici da zajedno s njima stvara i izvodi pesmu “Pseća oluja”, o čemu smo već pisali.
Nakon što prikupe sve pristigle predloge njihovih izvedbi, u bilo kojoj formi, na bilo kojem instrumentu, samo glasom, tiho ili glasno, celu ili samo deo, samo audio ili i video, sklopiće u jedan mozaik, napraviti konačnu verziju pesme, te će tako svi zajedno, ujedinjeni u svojim ostancima kod kuće, biti tvorci i izvođači “Pseće oluje”.
– Nismo imali nekakva očekivanja ni kad je reč o odzivu publike niti načinu na koji će slati i pristupiti celoj priči. Imali smo veliku želju, barem ja, da na neki način zaposlim ljude, da im pokažem da kroz rad vreme brže i kvalitetnije prolazi, i da čovek zaboravi na probleme i brige koji ga okružuju. Mislili smo da će publika predlog prihvatiti kao neku poluzezanciju, da će snimati neke selfije, brzinske snimke… međutim, dogodilo se nešto sasvim drugo; pristupili su s jako puno poštovanja i uložili mnogo truda. Nakon što je pristiglo nekih dvadeset ili trideset snimaka, uzeo sam blok i počeo polako da zapisujem, šta bi se s kojeg snimka moglo uzeti, i shvatio sam, bez obzira što se muzikom bavim duže od 30 godina, koliko je muzika moćan medij. Gledajući sve te ljude kako sviraju i izvode pesmu, zapravo smo se na neki način međusobno upoznali, iako se ustvarnom životu većina nas nikada nije srela. Takva razmena emocija i informacija znala nam se desiti na našim najboljim koncertima. Sad smo je uspeli dobiti uz pomoć tehnologije. Zbog upita smo produžili rok za slanje za još jednu sedmicu, pa ćemo uzeti u razmatranje sve snimke čak i one koji stignu kad budemo već radili na pesmi – kaže Urban.
Ovo je vreme kad strahujemo za sopstvene živote. Hoće li nas izolacija otrezniti, u smislu da ćemo menjati odnos prema sebi i drugima, životu uopšteno?
– Nisam siguran, mislim da ćemo, kada sve ovo prođe, naravno, izaći još više neurotični, s mnogo psiholoških problema, verujem da će biti i porodičnih problema… Ne verujem da će nakon izolacije vladati nekakva hipi varijanta, u smislu da će stotine hiljada ljudi izaći na ulicu i biti srećni, grliti se, ljubiti…, biće to hrpa frustriranih ljudi. Voleo bih da mogu pružiti nadu, ali celi ovaj sistem ustrojen je na način da sve funkcioniše prema filozofiji; u se, na se i poda se, a generacija ljudi koja je uzrok probemu, ne može biti i rešenje problemu. Nade ima, ali moraćemo, ipak, pričekati još malo, neke nove ljude, ideje, poglede, a sada očekujem one koji će, nakon što sve ovo prođe, zgrabiti još više i još jače.
Problem s koronom će to još i pogoršati, jer sada na sve razlike koje imamo, suočeni smo s bolešću zbog koje moramo, da bismo se zaštitili, praviti rastojanje jedni između drugih, bežati jedni od drugih na ulici… Malo po malo će naši običaji rukovanja, grljenja prilikom susreta nestajati, tako da verovatno više neće biti samo narodi okrenuti sebi, već evo sad će biti i pojedinci okrenuti sami sebi. S jedne strane sam pesimističan relativno ili realan, a s druge, verujem i u čoveka i verujem da ovo ima svoj kraj, samo je pitanje gde je on i kad će se dogoditi. Nadam se da će barem naša deca doživeti bolji svet i bolje odnose među ljudima. Ne verujem da će rešenje doći za vreme našeg života – kaže Damir Urban.
Slavna britanska pevačica Eni Lenoks (65), kao i mnogi ljudi širom sveta, provodi dane u izolaciji zbog pandemije korona virusa.
Članica nekadašnje grupe Eurythmics rešila je da obraduje fanove izvođenjem jedne svoje pesme i tom prilikom pokazala da i u sedmoj deceniji života ima anđeoski glas.
– Šta radite u izolaciji….? Pogađam da ima dosta brisanja prašine i čišćenja… Ja radim malo više od toga… Takođe sviram klavir i pevam… Postala sam malo “one woman” šou. Neću ići na turneju sa ovim pesmama. Samo preturam po mojim muzičkim ormarima… Pronalazim neka skrivena blaga i čistim ih. Šta mislite…? – napisala je Eni i zapevala.
Svoje mišljenje je za ugledne američke novine dao je Dr. Ezekiel Emanuel, specijalni savetnik direktora Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
Dr. Ezekiel Emanuel tvrdi kako restart ekonomije mora biti urađen u etapama, a poslednje etape u tom nizu po njemu predstavljaju koncerti, sportska događanja, konferencije i sajmovi, tj. svi oblici masovnog okupljanja ljudi koji po njegovom mišljenju mogu da započnu – tek za 18 meseci.
– Gradilišta, fabrike i kanvcelarije će verovatno početi prvi s radom jer je tu moguće napraviti sigurnu distancu između ljudi – tvrdi Ezekiel Emanuel i dodaje: – Nisam siguran da li su svesni rizika svi oni koji najavljuju prebacivanje događanja za oktobar 2020. godine. Konferencije, koncerti i sportska događanja su poslednji koji će se vratiti u stanje pre izbijanja pandemije. Realno mislim da je to jesen 2021. godine.
Emanuel je optimističan po pitanju otvaranja restorana pod uslovom da s radom mogu da počnu jedino oni koji mogu dovoljno da udalje stolove jedne od drugih.
U međuvremenu Olimpijske igre poslale su saop[tenje kako ne mogu da garantuju da će moći da budu održane u Tokiju 2021. i da je moguće da će se održati tek 2022. godine ako uslovi za to budu stvoreni.
Umetnici iz Kikinde Jovana Popović (24), koja je bila uhapšena zbog navodnog nespovođenja mera samoizolacije po povratku iz inostranstva, danas je ukinut pritvor, potvrdio je njen advokat Nikola Šijan za Danas.
Kako je naveo, zahtev za puštanje iz pritvora je prihvaćen pred Osnovnim sudom u Kikindi i Jovana će se od optužbi da nije poštovala zdravstvene propise za vreme epidemije braniti u redovnom postupku.
Kako saznajemo, Jovana je u toku biti puštena iz pritvora nakon završetka procedure u ovoj ustanovi, koja podrazumeva lekarski pregled i razduživanje stvari.
Ona je bila u pritvoru u Zabeli nakon što uhapšena jer je navodno prekršila meru karantina, nakon povratka iz Crne Gore gde je nastupala sa duvačkim orkestrom iz Kikinde.
Jovana Popović, međutim, tvrdi da se ona vratila 14. marta, odnosno pre uvođenja vanrednog stanja i pre nego je usvojena odredba o obaveznoj samoizolaciji za sve koji dolaze iz inostranstva.
Brojne nevladine organizacije i partije zatražile su njeno oslobađanje, uz podsećanje da odredbe i zakoni ne mogu da važe retroaktivno. Oni su, takođe, ocenili da je njeno hapšenje zapravo osveta zbog politički angažovane pesme “Bagra”.
Pesma “Bagra” čiji spot je objavljen na Youtubeu 22. januara ove godine. Radi se o prilično staroj pesmi koja datira još iz 1995. godine s eponimnog albuma grupe Teatar i koja je svakako bila usmerena tada protiv režima Slobodana Miloševića. Jovana Popović je sa sastavom naziva Pravda za rock and roll pesmu nedavno obradila i snimila spot u produkciji RTV VK uz podršku Novog Optimizma.
Polučasovni koncert italijanskog tenora Andree Bočelija u praznoj milanskoj katedrali Duomo, koji je sinoć pratilo 2,5 miliona ljudi, a snimak na YouTubeu videlo več skoro 30 miliona gledalaca, pokazao je da je ljudima potrebna nada, ali i da je možda došlo vreme za novi koncept prezentacije umetničke muzike.
“Slepi čovek na svetom tlu peva iz svog srca, rasplakao me je; iako nisam vernik, ni Italijan, ova himna odjekuje mojim umom i raspršuje sve što je zamaglilo moj um; Bočelijev glas je izraz božje milosti čovečanstvu u ovim teškim trenucima. Uživao sam u ovome i bez obzira što sam musliman, prazne crkve na Uskrs širom sveta slamaju mi srce, mogu da osetim agoniju čitavog hrišćanskog sveta; u trenucima kada pokušavamo da shvatimo smisao života, smrti, slobode, muzika nas povezuje i pomaže da razumemo…”, poruke su koje stižu iz Australije, Libana, Velike Britanije, SAD nakon Bočelijevoj koncerta.
– Zar vas to iznenađuje? – pita muzički kritičar Peca Popović.
Andrea Bočeli/Photo: Universal Music Group
– Ako znate da je Bočeli jedan od najboljih glasova na planeti, da je juče bio katolički Uskrs i da su svi vezani za internet, šta mogu za Uskrs da priušte sebi nego da slušaju takvog pevača u takvom hramu kao što je Duomo? Ima li lepši način da se pokaže zajedništvo na Uskrs nego da se svi vežu za jedan koncert na sakralnom mestu kao što je milanska katedrala? To je bilo najnormalnije za očekivati – komentariše Popović za portal Nova.rs veliku gledanost Bočelijevog koncerta.
Slavnog tenora Popović poznaje dugo pa se prisetio i kada je Bočeli došao u Beograd i prvo zatražio da ga odvedu u neko selo.
– Odveli su ga u Zuce podno Avale, u seosko dvorište da pomiriše srpsku zemlju. Ta veza sa zemljom i veza sa verom, koju smo juče prepoznali, su iznad ideologije, politike i ove bolesti. Zemlja i vera. Kada kažem vera, govorim o dobroti. Poruku dobrote, razumevanja i ljubavi smo prepoznali sinoć kod Bočelija. Mi smo sada u strasnoj nedelji koja je počela sa praznikom Cveti i završava se sa Uskrsom i ona govori da su sva čuda moguća – čuda ljubavi i dobrote i nade da nismo pobeđeni i to je u osnovi želje toliko ljudi da taj koncert pogleda – istakao je Popović.
Muzički kritičar i publicista prisetio se još jednog sličnog događaja.
– Ne zaboravite da je pre desetak godina Amira Medunjanin za Uskrs pevala u Crkvi Svetog Pavla u Londonu “Zajdi Zajdi“. To je bio jedan od velikih trenutaka za muziku posebno za nas koji tu pesmu znamo duže od 50-60 godina – dodao je Popović.
Dodela nagrade mlade publike Evropske filmske akademije (EFA Young Audience Award) ove godine će, zbog pandemije korona virusa, biti održana 26. aprila u onlajn formatu u 41 zemlji širom Evrope.
Mladi uzrasta od 12 do 14 godina, među kojima su i đaci iz Srbije, biće deo međunarodnog žirija koji će proglasiti najbolji evropski film za mlade, a u konkurenciji su italijansko-španski “My brother chases dinosaurus” (Stefano Cipani), holandsko-nemačka koprodukcija “My extraordinary summer with Tess” (Steven Wouterlood) i nemački “Rocca changes the world” (Katja Benrath).
U svakoj od zemalja učesnica, među kojima su i Belgija, Nemačka, Holandija, Austrija, Italija, Češka, Luksemburg, Grčka, Slovačka i Španija, oformiće se nacionalni učenički žiri uzrasta od 12 do 14 godina koji će 24. i 25. aprila, putem posebne platforme, gledati filmove koje je nominovala Evropska filmska akademija, a na dan održavanja ceremonije glasati za favorite. Tokom tog dana učesnici događaja imaće priliku i da učestvuju u onlajn filmskim diskusijama sa vršnjacima iz cele Evrope, uz vođstvo stručnih moderatora.
Srbija je deo tog projekta od njegovog osnivanja, a nakon što su gradovi domaćini prethodnih godina bili Beograd, Novi Sad, Niš i Gornji Milanovac, ovaj put se tradicija učešća nastavlja u nešto drugačijem obliku, pa će deca učestvovati u tom prestižnom filmskom događaju nezavisno od toga u kojem mestu žive.
Žiriranje mlade publike EFA u Srbiji organizovano je u okviru programa Slobodna zona junior, u saradnji sa Filmskim festivalom Slobodna zona, pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije.
Nagrada mlade filmske publike osnovana je sa ciljem da zainteresuje mlade za evropske priče, izgradi mostove za razmenu različitih stavova, te poveća njihovu svest o važnim društvenim pitanjima, predstavljajući tako svojevrsni obrazovno-vaspitni poligon za promovisanje filma i umetnosti među najmlađima.
