Monday Blues, serijal bluz koncerata u organizaciji Doma omladine Beograda, prešao je dug put od svog premijernog predstavljanja publici u maju 2017. godine.
Tokom desetina koncerata u centralnom holu i na Zidiću DOB-a, nastupili su brojni domaći bluz izvođači.
Ovog ponedeljka, 14. septembra od 20:00 časova na Platou Milana Mladenovića nastupiće sastav Greasy Gravy.
Photo: Promo
Greasy Gravy je vokalno-instrumentalni duo, koji čine Komnen Cerović (gitara) i Miloš Perić (vokal i usna harmonika).
Njihov repertoar sastoji se pretežno od bluz numera, ali obuhvata i izbor džez i fank kompozicija.
Sastav postoji od 2018. godine, a dvojac je nastupao u mnogim klubovima: Vox, Sinnerman, Beogradski Koktel Klub, Riddle Bar, Bluz i Pivo…
Ivan Milenković, frontmen benda Bluz Mašina, objavio je još jedan video kojim najavljuje prvi solo album. U pitanju je akustično izvođenje pesme “Više nisi tu”.
Kao što je prethodno i najavio, Ivan uveliko radi na novom solo albumu koji će biti objavljen početkom sledeće godine, a drugu najavnu pesmu – “Više nisi tu“ odlučio je da publici predstavi najpre u akustičnom izdanju.
– Ova pesma govori o stvarima koje se dešavaju u paralelnim univerzumima, a kojima se iz nekog razloga bavimo i mi, ljudi, u baš ovom našem, kao fora jedinom – kaže Ivan za pesmu koju opisuje kao “pravu kafansku bluz stvarčinu koja govori o patnji koja se nije ni desila, ili će se desiti za vek vekova”.
Ivan Milenković/ Photo: Bojan Stevanović
– Nismo više tu… Zagledani u telefone, pod maskama, teturamo se gradom. Govorimo o onima koji su ostali ovde. Čak i mi više nismo tu. Ali ja odbijam da budem zagledan u ono što mi se prodaje. Želim svoju slobodu… SVEGA. Slobodu misli, slobodu osećanja, slobodu izražavanja, slobodu da budem ono što jesam. Pesma “Više nisi tu” je ljubavna ali se može shvatiti na puno načina. Ovo je jedan od mojih, o kojem razmišljam ovih dana – dodaje Ivan i poziva vas da poslušate pesmu i da se zapitate: “Da li ste i vi tu? Ili slepo tumarate u gomili dok se realnost odvija oko vas i izgriza vas do krajnjih granica?“
“Više nisi tu“ snimljena je u studiju Kan i Lingus Bojana Stevanovića, a bas gitaru svira Dejan Toškov.
Novi album Bluz Mašine biće objavljen 2021. godine pod imenom “Ivan Milenković i Bluz Mašina”, pa će tako će i zvanično biti prvi Ivanov solo album.
Snimanje ovog izdanja uveliko je u toku u studiju Mašina 23 Saše Otaševića.
– Sale je jedan od najboljih producenata u gradu i ozbiljan genijalac, zaista mi je zadovoljstvo i čast raditi sa njim – kaže Ivan i dodaje da će se u narednih mesec dana pojaviti i prvi zvanični singl sa novog albuma, “Jedna lepa stvar“.
O scenariju na filmu “Toma”, seriji “Kosti”, novim pesmama, svirkama, ali i o tome kako vidi sadašnjost, a kako budućnost srpskog naroda, pričao je Nikola Pejaković Kolja, glumac, reditelj, scenarista i muzičar, sa novinarom Balkan info Aleksandrom Pavkovićem.
Kako je kazao, radeći na scenariju za film o legendi narodne muzike, čuo je o njemu mnoge priče koje nije mogao, niti želeo da unese u scenario.
– Ima o Tomi Zdravkoviću mnogo anegdota. On je baš bio sin te Jugoslavije, prema kojoj ja nemam emotivan odnos. Bjela ima drugačiji pogled, te je moju priču delom usmerio ka tom pravcu, tj. Tomina smrt je metafora za propast te zemlje, kojoj je ideološki bio blizak. A on je bio normalan čovek – pijanac, kockar, umetnik, normalan čovek koji pravi gluposti kada se napije.
– Stvarajući tu priču, s nekim ljudima sam govorio, sa drugima nisam želeo. No, te anegdote su sve, koliko znam, polu-istine. Kada bih ugasio snimanje, ispričali bi mi nešto o onome što je Toma radio, a što bi bilo preteško za javnost, tj. što bi promenilo tu idealizovanu sliku koja je o njemu nastala.
– Ipak smatram, da je problem Srba taj što imaju mnogo značajnijih ljudi o kojima treba praviti filmove. Ne umanjujem time Tomin značaj. Jedna novinarka mi je rekla da kada bi radili anketu, sve bi ime Toma asociralo na Zdravkovića. Rekao sam joj da bih više voleo da na prvom mestu bude apostol Toma – kazao je Nikola Pejaković.
Ne treba da se vratimo kafanama, nego njivama
Neizbežan u filmu “Toma” biće kult kafane koji je danas, smatraju mnogi, nestao.
– Zakačio sam vreme kafana. Bilo je u tome neke romantike, ali ne vidim da za time treba žaliti, niti gledati kao na vreme koje treba da se vrati. Postoji mnogo pametnijih mesta na koja treba da se vratimo. A to su njive – kaže Pejaković.
Razgovor je vođen u prostorijama produkcijske kuće “Bosonoga”, čije dve serije – “Kosti” i “Hotel Balkan” – javnost u Srbiji i Republici Srpskoj nestrpljivo čeka.
– Trejler za seriju “Kosti” nedavno je objavljen. Drugi deo trilogije o Banjaluci bi trebalo da bude prikazan u novembru i decembru. Mislim da je napravljen zaista dobar posao i da su “Kosti” nešto na šta mi u Banjaluci i Republici Srpskog treba da budemo ponosni – kazao je Kolja.
Nadam se da će mlada generacija zaslužiti da im se Kosovo vrati
Osim rada na stvaranju serija, on se i dalje bavi muzikom. Njegov album “Četiri prsta” izašao je 2018. godine. Na peti album, kaže, da ćemo sačekati. A što se tiče njegovog dugogodišnjeg sna da postane slikar, smatra da je za to kasno. Ipak, ima druge planove.
– Ako Bog da, da ja od podruma koji imam na Kosmaju, napravim stančić za svoju porodicu i sebe, ja ću pokušati da budem ono što su bili moj đed i prađed, a to je poljoprivrednik. To bih voleo da budem. Učiću da sadim, da od toga živim. Mislim da ovo snage koliko ima daću za ovu našu “Bosonogu” produkciju. Napraviću još malo muzike i to je to.
– Neki mi predlažu da napišem knjigu, te memoare, ali meni se ne piše, ne bih da se sećam tog vremena. Više me interesuje budućnost moje dece, ta šuma, eventualna bašta. Nek slika ko zna, a ja ne znam. Verujem u mladu generaciju, ljude što dolaze. Nadam se da će se njima Kosovo vratiti u njihove ruke. Mi to nismo zaslužili.
– Verujem da će se njima desiti mnoge dobre stvari, ali možda će na njih pasti i ono najteže, vreme kada neće moći da se normalno ispovedaju veru. To ne znači da će budućnost mlade generacije biti svetla, ali oni će u svom kaljenju zaslužiti da im se vrati najsvetije. A mi koji smo već jednom nogom u grobu, mi ćemo još malo da sviruckamo. “Bosonoga” radi jednu važnu stvar za ove prostore, kvalitet tih serija je na ponos ovom gradu i tu je za mlade ljude koji će ovde moći da rade.
– Serija “Hotel Balkan” koju smo završili uradila je potpuno mlada ekipa. Neki su zaista prvi put radili na filmu. To je najvažnije. Ljudi zaboravljaju opšte dobro kao vrhovno dobro. Vrlo je važno da ljudi imaju na umu da posao koji rade jednim delom mora da bude “društveno-koristan”, da se njime vrati dug zajednici.
Srpski čovek bez Boga je đubre
A ljudi, smatra, uvek traže previše. Posebno se osvrnuo na problem iseljavanja mladih ljudi, koji odlaze iz zemlje, tražeći razne stvari, pa i svoj mir.
– Kao da se mir nalazi negde. On je u tebi, ili ga imaš, ili ga nemaš. Ili ćeš se sa sobom pomiriti, ili nećeš. Meni je, priznajem, najveći problem kada mi je nemir u kući. Kada je mir u kući, onda sam i ja miran. Ljudima je sve dato, a oni bi nešto… S takvim stavom, nemamo nikakve šanse.
– Dok su sela po Srbiji prazna, dok su njive zarasle, a praunuci onih koji su ginuli na Ceru hoće u Švedsku, mi nemamo šanse. Ti izdaješ svoga đeda. Ne mogu više da slušam to. Nisam uvek bio tako dobar. Treba mi snage da se borim sa sobom i sebe držim na zemlji. Ovakve stvari me uzbude. Razumem ih, ali ne mogu da prihvatim da ti ljudi se zovu Srbi. Mislim da o sebi ne misle da su Srbi. Nego mi žao što su njihovi đedovi i prađedovi ginuli, da bi se oni naslonili na tu komunističku ideologiju, i oni, i deca koju odgajaju.
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Putovanje, odlazak, kofer, put
Kako kaže, ne smatra da su današnje generacije više okrenute Zapadu.
– Svi smo mi odrasli na istoj kulturnoj matrici. Nisam odrastao uz gusle. Mi smo samo svako na svoj način prihvatili nepradvu, zločin i s demonima pijemo kafu. Da li je to Istok, Zapad, nebitno. Kao što kaže Dostojevski, “ruski čovek bez Boga je đubre”. Ja bih dodao “srpski čovek bez Boga je đubre”. Svaki čovek bez Boga je đubre, jer ako je bez Boga, on je sa Satanom. I ti imaš jednu civilizaciju u kojoj je ono što je loše shit (izmet), a ono dobro cool (hladno ili flegma).
Tolerancija nije saradnja sa zlom
Što se situacije u regionu tiče, Kolja je istakao da razume potebu da se miri narod.
– Znam dobro kako je biti Srbin u Beogradu, a kako u Zagrebu. Ali mislim da to neće uspeti, to je kao da hoćeš da pomiriš svetlo i tamu. Nisu tu problem odnosi među ljudima, svi mi imamo prijatelje koji su druge nacije i vere, već njihova ideologija. Tu staje komunikacija. Istina je jedna, ne može ih biti pet. Tolerancija nije saradnja sa zlom.
– Ljubav se ostvaruje prema drugom čoveku, a ne prema nakaradnoj ideji. Ako je taj čovek nosilac te ideje, sa njim ne možeš da sarađuješ, samo da se moliš za njega da ga ta ideja napusti. Tako i s prijateljima. Dok ne zagovaraju tu ideju, možemo. To je rat najbolje pokazao. Kako možeš da pričaš sa čovekom koji misli da je bila agresija. Kakva agresija, o čemu se radi? Laž koja je skovana na zapadu, propagandu u koju su uliveni milioni, oni sada drže kao zvaničan istorijski fakt.
– Protiv čega se oni tu bore? Da li je to zaista atak na Srbe, jer su pravoslavni, ili jer su Srbi, šta je u pitanju? To ja stvarno ne znam i nemam kapacitet da to zahvatim u celini. Mogu samo da se držim onog što sam iz života mogao da zaključim. A to je da je ovo laž, a ovo istina. To je tako.
– Samo, ovo je tek početak udara na istinu. To će biti kombinovani sistem napada i zakona, ne smeš ovo, ne smeš ono. Pojaviće se “mesije”, a onda će oni što idu u Švedsku reći “pa jedan je Bog, evo, svi smo isto”. Kako može biti sve isto? Zlo i dobro ne mogu da budu isto.
Pravde na ovoj zemlji nema i nikada je neće biti
Na pitanje kako komentariše anketu sprovedenu na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde nijedan student nije rekao kako su u Jasenovcu najviše stradali Srbi, Kolja kaže da je problem u onima koje je to iznenadilo.
– Nekada na Fejsbuku osvanu slike iz Jasenovca, zločina u Goraždevcu, slike dece… Daš sebi nekoliko minuta da se prisetiš šta se dešavalo našim ljudima, Srbima tokom rata. Zamisli šta je bilo kada su Austrougari ušli u sela, nakon što se vojska povukla preko Albanije. Zamisli kad su ušle ustaše. To je toliko strašno šta se sve dešavalo, da čovek to mora da zaboravi, da ne bi poludeo.
– Ima jedan naš prijatelj koji često spominje ta zverstva. To je vrlo teško slušati. On govori o tim zločinima na televiziji. Ja nisam dostojan. I svojim životom, i načinom života nisam bio dostojan ni sin, ni unuk, ni praunuk ljudi koji su izneli tu borbu. Pravde na ovoj zemlji nema i nikada je neće biti. I ne treba je tražiti. Nejač se mora štiti i molimo se Bogu da nam da snage da nastavimo da je štitimo.
– Veliki posao predstoji generacijama koje dolaze. Da li će Beograd preživeti to, da li će Srbija uspeti da se izbori sa zlom unutar svoga naroda… ja verujem da hoće.
– Znate onu Disovu pesmu “Naši dani”? Ona je pisana pre Prvog svetskog rata. U pravoslavnom narodu uvek ima kvasca da se izbori.
Ceo intervju sa Nikolom Pejakovićem Koljom možete pogledati na YouTube stranici Balkan Info.
Ne treba ići predaleko u prošlost. Pre svega dve godine pričalo se i pisalo o smrti rocka jer je prodaja električnih gitara bila u konstantnom padu, a Gibson je te iste 2018. potpisao stečajne papire. Danas kad je pandemija korona virusa zbrisala mnogima poslovno drugo tromesečje 2020. Fender javlja da je prodao najviše električnih gitara u istoriji, više nego i u jednoj pojedinačnoj godini otkad proizvodi instrumente. Nije Fender jedini. Gibson, Taylor i Martin takođe beleže veliki porast prodaje svojih gitara tokom korona-krize.
Pokazalo se da je vreme kad su ljudi bili prisiljeni da vreme provode kod kuće izuzetno plodonosno za ‘druženje’ s instrumentom, na kraju i to je dobro i za psihičko zdravlje, bez obzira i ako ste amater.
Upravo su gitaristi amateri najveći zamajac vraćanja električne gitare u modu. Aplikacija “Fender Play” u kratkom roku je povećala bazu novih korisnika za neverojatnih 930.000 korisnika. Poređenja radi u periodu između marta i jula 2019. taj broj je iznosio 150.000 korisnika. Dvadeset posto novih korisnika ima manje od 24 godine, sedamdeset posto je staro ispod 45 godina.
– 2020. biće rekordna godina u prodaji za Fender. Najbolja godina od svih dosad – izjavio je šef kompanije Endi Muni za The New York Times.
Jedna od najprovokativnijih grupa sa prostora bivše Jugoslavije, majstori performansa i angažovanog muzičkog stvaralaštva, kultni slovenački kolektiv Laibach obeležiće 40 godina rada nastupima na Ljubljanskoj tvrđavi.
Prvi koncert zakazan je za večeras, a zbog pandemije korona virusa, kapacitet dvorišta tvrđave za tu priliku ograničen je na 500 mesta, pa je bend za sutra (12. septembar) zakazao i drugi koncert.
Kako prenosi STA, nastupom Laibacha na Ljubljanskoj tvrđavi trebalo je da bude otvoren tradicionalni trodnevni Festival zmaja, ali je, zbog epidemiološke situacije, većina događaja u okviru te manifestacije otkazana ili odložena za sledeću godinu.
Ulaznice za oba koncerta već su rasprodate, a bend će na Ljubljanskoj tvrđavi nastupiti prvi put u karijeri.
Vatra/ Photo: Filip Gržinčić (promo, Dallas Records)
Muzika prenosi poruku, emociju, stvara iskustvo… U nedostatku koncerata u ovo vreme socijalnog distanciranja koje je odvojilo publiku od umetnika, potreba za stvaranjem muzike možda je i veća neko ranije.
Tako je i grupa Vatra poslednjih meseci snimila nekoliko novih pesama, a jedna od njih je i tek objavljena numera “Carstvo sunca”.
– Kao dobar deo mojih pjesama i “Carstvo sunca” govori o međuljudskim i partnerskim odnosima koji su u ovom specifičnom, pandemijskom okruženju bili uistinu na kušnji. Dobar dio njih izaći će iz ove situacije povezaniji nego prije, ali nažalost, dobar dio njih otići će u potpuno krivom smjeru i udaljiti se jedni od drugih. Da ne filozofiramo previše, možda je najbolje da poslušate pjesmu, pa ocijenite sami kojoj strani pripadate – rekao je Ivan Dečak koji je i autor pesme.
Eni Milin/ Photo: Filip Gržinčić (promo, Dallas Records)
“Carstvo sunca” dobilo je i prateći spot koji potpisuje Filip Gržinčić iz Gržinčić Creative Visuals, a jedna od glavnih uloga pripala je plesačici Eni Milin.
Posle pesme “Sva naša ljeta” i novi singl “Carstvo Sunca”, Vatra će premijerno izvesti 25. septembra na koncertu u zagrebačkom klubu Boogaloo.
Bavanište (mestašce na pola puta između Pančeva i Kovina) i ove godine će biti domaćin jedinstvenog evropskog festivala muzičke kulture i umetnosti.
Festival od ove godine nosi naziv Art Avlija Multimedijalni SMS (Slika-Muzika-Skulptura) Fest objediniće više umetničkih pravaca u kulturi.
Omiljena Avlija (otvoreni, ograđeni prostor od 16 ari) sedmi put će otvoriti vrata posetiocima u subotu, 12. septembra od 11:30 časova.
Photo: Promo
Sam naziv festivala Slika-Muzika-Skulptura ukazuje na transformaciju klasičnog jazz&blues formata u pravi multimedijalni dogadjaj.
– Napokon je ostvarena želja spajanja više umetničkih pravaca kao i demetropolizacija umetnosti. Našem pozivu da učestvuju na ovogodišnjem SMS Festu odazvali su se eminentni slikari, muzičari, vajari Srbije i Crne Gore, kako bi gostima u Avliji dočarali magiju svog stvaralaštva – poručili su organizatori, Udruženje Artavlija – Artyard.
U muzičkom delu programa učestvuju: Kochetov Quintet, Petar Z, Dragan Čalina Quartet, Mooncage, Iva Ikon i Di Luna Blues Band & Nataša Guberinić.
Photo: Promo
PetarZ/ Photo: Promo (Mascom)
Dragan Ćalina Quartet/ Photo: Andrija Hadžić
Mooncage/Photo: press.promo
Iva Ikon/Photo: AleX
Di Luna Blues Band/ Photo: Promo (Soul Society)
Cena ulaznice 3000 dinara, deca do 12 godina ne plaćaju ulaz. Zbog trenutne epidemiološke situacije dostupno je samo 200 karata.
Napomena – na ulazu će se obavljati merenje temperature bezkontaktnim toplomerom, a nošenje zaštitne maske je obavezno!
Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se od 12. do 18. septembra na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica.
Festival će se ove godine održati u bioskopu “EuroCinema” i “Art bioskopu Lifka” u Subotici, kao i bioskopu “Abazija” na Paliću.
Tokom festivala, publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina.
Izdvajamo vam 5 naslova koje ne smete da propustite.
18% sive/ Photo: Promo (FF Palić)
“18% Sive” (18% Grey) – Glavni takmičarski program Viktor Chouchkov Jr, Bugarska, Nemačka, Severna Makedonija, Srbija, Belgija, 2020
Inspirisan romanom “18% sive” savremenog bugarskog autora Zaharija Karabašlieva, film govori o zaljubljenom paru Zacharu i Stelli koji se sele iz Varne u London, sledeći svoj san.
Međutim, preživeti u novoj zemlji nije tako lako. Kada ga supruga napusti, Zachari kreće na ludo putovanje od Londona do Berlina, tokom kojeg upoznaje niz neverovatnih ljudi.
Ovo je putovanje koje otkriva istinu o njegovoj izgubljenoj ljubavi i na kraju ga dovodi do neprijatnih otkrića o samom sebi.
Film istražuje odnos muškarca i žene, suočenih sa različitim izazovima u drugačijoj kulturi koji su ponekad čak i složeniji kada se stvari događaju daleko od naše familije, pod različitim okolnostima.
Časovi persijskog/ Photo: Promo (Dunav Film Fest)
“Časovi persijskog” (Persischstunden) – Glavni takmičarski program Vadim Perelman; Rusija, Nemačka, Belorusija, 2019
Radnja filma je smeštena u okupiranu Francusku 1942. godine i prati priču Belgijanca Žila, koji je zajedno sa drugim Jevrejima, poslat u logor.
Zaklinjući se stražarima da je Persijanac Reza, a ne Jevrejin Žil, on uspeva da izbegne pogubljenje, ali ga to uvlači u jednu novu izazovnu situaciju u kojoj nacistički pretpostavljeni traži od njega da ga uči persijski jezik.
“Inspirisana istinitim događajima“, a zasnovana na kratkoj priči Volfganga Kohlhaasea, ova pedantno uglađena priča o holokaustu nudi novi ugao na već poznatu priču: film istražuje memoriju i lingvistiku u uslovima logora, gde će zatvorenik verovatno biti ubijen ukoliko njegov “persijski“ ikada bude otkriven kao takav.
To znači da Žil mora pamtiti svaku reč jezika koji izmišlja čak i bolje od svog nacističkog učenika.
Ubij pa napusti grad/ Photo: Promo /FF Palić)
“Ubij, pa napusti grad” (Zabij to i wyjedz z tego miasta) – Selekcija Paralele i sudari Mariusz Wilczyński; Poljska, 2020
Autobiografski animirani film prikazuje junaka koji se, u bekstvu od očaja zbog gubitka najdražih, sklanja u svet uspomena u kojem vreme stoji, a njegovi najdraži žive.
Uvidevši da i u tom svetu oni stare i da večna mladost ne postoji, naš se junak odlučuje za povratak u realnost.
Ova intenzivna animacija poljskog reditelja u kojoj se realnost meša sa sanjarenjem zašravo su sećanja poljskog reditelja ali i njegove noćne more, strahovi i neuroze koje je on pretočio u animirani film.
“Vreme miruje” (MEGÁLL AZ IDŐ 98’) – Evropski klasici Péter Gothá; Mađarska, 1981
Istorijska drama čija je radnja smeštena u Budimpeštu, 1956. godine kada otac dva dečaka beži u Ameriku, a oni ostaju da odrastaju u promenljivom političkom i moralnom miljeu nakon tog perioda. Deset godina kasnije, dečaci su u školi i pokušavaju da se pomire sa činjenicom da je njihov otac neprijatelj naroda.
Popularan među publikom i kritikom, 2000. godine, ovaj film je izglasan od strane mađarskih filmskih stvaraoca i kritičara kao jedan od “12 najboljih mađarskih filmova“.
Pronalazač/ Photo: Promo (FF Palić)
“Pronalazač” (A FELTALÁLÓ) – Novi mađarski film Gyöngyössy Bence, Mađarska, 2020
Film istražuje najdramatičniji period u životu dr Jožefa Bereša, prateći uzbudljivu priču o njegovom pronalasku Bereš kapi, koje se i danas koriste po celom svetu za biološku stabilizaciju čovekovog organizma i za jačanje imunog sistema.
Pun osećanja i uzbudljivih scena, film prati upornu borbu istraživača sa neprijateljski nastrojenim vlastima i istovremeno prikazuje ogoljenu sliku Mađarske šezdesetih i sedamdesetih, njen (ne)funkcionalni socijalizam kao i laži i prevare kojima se plete mreža kontrole svakog društvenog sloja.
Više informacija o programu Filmskog festivala Palić možete da pronađete na sajtu festivala.
Više od 20 godina “X Files (Dosije iks) fascinira ljubitelje paranormalnog i onostranog – zbog čega?
Crvenokosa žena u kariranom sakou prolazi kroz poprilično mračan hodnik.
Prozora nema, svetlo sijalice pada joj na teme, a sa leve strane su joj brojne kutije, poslagane ko zna kada, na koje su svi odavno zaboravili.
Posle nekoliko trenutaka, kuca na crna vrata.
– Izvinjavam se, nema nikog ovde osim najnepoželjnijih ljudi FBI-ja – čuje se sa druge strane.
Ona ipak ulazi i zatiče muškarca nagnutog nad stolom punim fotografija, koji uopšte ne obraća pažnju na nju.
Zidovi sobe puni su slika nečega što deluje kao krajnje neobična letelica na nebu – neki bi rekli, leteći tanjir.
“Želim da verujem”, piše na jednom posteru u donjem levom uglu.
– Agente Molder, ja sam Dejna Skali, poslali su me da radim sa vama – kaže crvenokosa žena.
Dodaje da joj je baš drago što će sarađivati sa njim.
– Zaista? Ja imam utisak da su vas poslali da me špijunirate – odgovara on.
Pre tačno 27 godina, 10. septembra, upoznali su se Molder i Skali, i otpočeli napete, ali često i zabavne istrage slučajeva obojenih paranormalnim i onostranim.
Slučajeva za koje bi mnogi vladini zvaničnici voleli da zauvek ostanu zaključani u nekoj fioci – dosijea iks.
Da li ste Molder ili Skali?
Tog 10. septembra 1993. godine svet je prvi put čuo jezivi intro serije X Files – koji i mnoge i dalje proganja – ubrzo upoznavši i slavni duo.
Ukoliko nikada niste čuli za jednu od najpoznatijih televizijskih serija svih vremena, priča prati dvoje FBI agenata i njihovo istraživanje slučajeva kojima više niko ne želi da se bavi.
Da, Molder i Skali su uvek bili u potrazi za nekom mračnom tajnom, čudovištem koje se mora zaustaviti. A tame je mnogo…
Molder veruje u postojanje vanzemaljaca i paranormalnog, a Skali baš i ne – ona je tu da analizira njegove postupke i nađe racionalno objašnjenje.
Međutim, njihove avanture joj posle nekog vremena poljuljaju stavove.
Država i razni sumnjivi sindikati i tipovi – među kojima ima ozbiljnih zavisnika od nikotina – za to vreme, naravno, žele da spreče da se sazna da vanzemaljci postoje.
Njih dvoje, naravno, u međuvremenu postanu prijatelji, a i nešto više.
X-Files/promo
Istorijat
Autor serije je producent Kris Karter.
Međutim, početak nije bio lak – Fox je prvu ideju za X Files odbio.
Vratio se posle nekoliko nedelja i dobio dozvolu da snimi pilot epizodu.
Glumci Dejvid Duhovni i Gilijan Anderson su potom izabrani na audicijama za uloge Moldera i Skali – oboma su donele preokret u karijeri.
– Molder i Skali su nastali u mojoj glavi. Oni su dihotomija. Jednaki delovi moje želje da verujem u nešto i moje nemogućnosti da verujem u to – izjavio je on jednom.
– Moj skepticizam i moja vera dodao je.
Kako kaže, zbog toga je pisanje likova bilo veoma lako.
– Želim, poput mnogih ljudi, da budem svedok paranormalnog fenomena. A u isto vreme ne želim da prihvatim, već da ispitam. Mislim da su ti likovi i ti glasovi nastali iz te dualnosti – navodi.
X-Files/promo
Nekoliko prethodnih ostvarenja je znatno inspirisalo seriju
Pre svega, “Twin Peaks”, zbog mešanja drame i ironije, ali i neka mračnija ostvarenja poput “Zone sumraka”, “Alfred Hičkok predstavlja” i “Kolčak: Noćna uhoda”.
Tokom prvih sezona broj gledalaca je neprestano rastao – brojke nisu bile ogromne, ali je stekla prilično verne fanove, da bi u petoj bila među najgledanijim.
Tu je počeo pad gledanosti, a Duhovni posle sedme sezone napušta seriju. Moldera su, na ekranu, tada oteli vanzemaljci.
Duhovni se ipak kratko pojavljivao u osmoj i devetoj sezoni, kada su uvedena dva nova agenta – Džon Dodžet i Monika Rajes.
Deveta i poslednja “originalna” sezona završena je dvočasovnom epizodom “Istina”.
X-files/Promo
Šta se sve može gledati?
Originalna serija emitovana je od 10. septembra 1993. do 19. maja 2002. na kanalu Fox – devet sezona i 202 epizode.
Snimljena su i dva filma – jedan iz 1998. koji se nadovezuje na kraj pete sezone i jedan iz 2008. godine, “Dosije Iks: Želim da verujem”.
Deseta i 11. sezona serije emitovane su 2016. i 2018. godine.
Zašto je značajna?
Zato što je jedna od najpoznatijih serija svih vremena, koja je znatno uticala na pop kulturu današnjice.
Entertejment vikli navodi da je to jedna od “najpametnijih, najjezivijih serija naučne fantastike svih vremena”.
Portal Vox piše da je Dosije Iks “izmislio modernu televiziju”.
– Istorija televizije se može ispričati kroz određene serije, kao i kroz određene ličnosti i događaje – navodi Vox, ističući Sopranove kao primer serije koja je utabala put moralno kompleksnim dramama.
Međutim, taj stav znači da je uticaj Dosijea Iks na modernu televiziju prilično ignorisan, jer se serija “emitovana u neobično vreme”.
“Imali su dobre i loše epizode, a priča o zaveri vanzemaljaca da preuzmu kontrolu nad zemljom je u nekom trenutku prestala da ima smisla.
Međutim, to je retka serija u kojoj je posle epizode koja je jedva imala smisla, mogla da usledi epizoda koja deluje kao najbolja ikada na televiziji” piše Vox.
Portal Luper u tekstu “Kako je X Files promenio televiziju, a da niko nije primetio”, navodi da je serija pomogla da žanrovska serije dostignu neslućene visine.
“Nekoliko godina ranije, Dejvid Linč je publiku zbunio Tvin Piksom – horor misterijom koja je i sapunica – pa se pretpostavljalo da će i Dosije Iks imati toliku publiku. Međutim, Dosije iks je nekako uspeo da privuče i gledaoce koji prethodno nisu bili fanovi fantastike. Iako su predstavljali čudne koncepte i ideje, tu čudnost su upakovali u “porodično pakovanje”, a serija je i znatno uticala na estetiku televizijskog programa”.
Oni navode da je veliki uspeh serije doveo i do velikog broja imitacija koje su “samo Dosije iks bez paranormalnih stvari”.
Zašto gledati?
Zbog “čudovišta nedelje”
Paranormalne i mračne stvari uvek vrebaju i teško im je pobeći.
Serija nudi dva načina predstavljanja priče:
Jedan je borba protiv čudovišta nedelje – serijski ubica, na primer – i ona uglavnom traje jednu epizodu, ali može i više.
Drugi su epizode koje guraju radnju napred – a i u njima ima dosta tame.
Na primer, jedna od tema koja se stalno provlači jeste sklonost vanzemaljaca da otimaju ljude, među kojima i Molderova sestra.
Ipak, i pored svih vanzemaljaca, čudovišta i neočekivanih zlikovaca, ljudi često ispadnu najveći monstrumi.
A ponekad gledaocima bude čak i žao negativaca.
Zbog “pušača”
On je pravi i najveći negativac serije.
Pojavljuje se već u prvoj sezoni, ali na početku ne priča mnogo. Tokom čitave serije, sprečava Moldera i Skali da otkriju nešto značajno.
A deo je nečeg mnogo većeg i strašnijeg
Zbog raznih državnih zavera koje treba raskrinkati
Emitovanje serije počelo je ubrzo po završetku Hladnog rata, tokom kojeg je bilo dosta paranoje o špijunima i zaverama.
One se u seriji samo nastavile, pa su mnogi zvaničnici umešani u razne sumnjive rabote koje treba raskrinkati.
Serija je zbog toga delom i kritikovana – jer inspiriše teorije zavere, tvrde protivnici.
Zbog odnosa Moldera i Skali
U centru svega su njih dvoje i koliko dobro rade kao tim.
Hemija među njima je skoro opipljiva, prijatelji su i potpuno jednaki – jednostavno, uživanje je gledati kako rade zajedno, uz česta začikavanja i dosetke.
A jedna od glavnih tema rasprava tokom devedesetih bila je – da li će njih dvoje završiti zajedno.
Pa, komplikovano je, moraćete da pogledate.
Zbog Skali
Njen lik je srušio mnoge granice.
Jednaka je sa partnerom, pametna i racionalna – bila je inspiracija devojčicama širom sveta.
Toliko, da postoji fenomen nazvan “Skali efekat” – veliki broj žena koje se danas bave prirodnim naukama je upravo nju naveo kao inspiraciju u detinjstvu.
Zbog muzike
Čak i oni koji nikada nisu gledali seriju znaju za čuvenu melodiju koja je bila Sastavni deo svakog mobilnog telefona tih godina.
Komponovao ju je Mark Snou.
Kako kaže, čuveno zviždanje inspirisala je pesma Smitsa “How Soon Is Now?” sa albuma “Meat Is Murder” iz 1985.
Reč je o zvuku koji je prilikom snimanja podešen kao “Whistling Joe”.
A eho efekat je, navodi, stvorio slučajno.
Kada mu nije išlo baš najbolje, izašao je iz sobe i frustrirano stavio ruku i podlakticu na tastaturu – time je slučajno pokrenuo eho efekat.
Glumica Dajana Rig preminula je danas u 82. godini, javljaju britanski mediji.
Glumica je bila poznata po brojnim ulogama na televiziji i filmu, uključujuću i “Osvetnike” i Džejms Bond film “U službi njenog veličanstva” iz 1969. godine, u kom je igrala Trejsi Bond, surpugu agenta 007.
Rig je postala popularna 1960. godine upravo ulogom Eme Pil u špijunskoj seriji “Osvetnici”. Pojavila se u 51 epizodi i preko noći postala seks simbol, što joj je godinam bilo jako čudno.
Publika širom sveta je ipak najbolje zna kao Ledi Olenu Tirel, “kraljicu trnja” britkog jezika, u HBO hitu “Igra prestola”, iako je ona sama priznala da nikada nije gledala seriju.
Njena ćerka, glumica Rejčel Striling, kazala je da je njenoj majci dijagnostifikovan rak u martu i da je ona “provela svoje poslednje mesece sa srećom razmišljajući o svom neverovatnom životu, punom ljubavi, smeha i dubokog ponosa koji je gajila prema svojoj profesiji”.
