Auf Wiedersehen, beogradski elektro rokenrol, garažni-disko ili electro-no-wave-disco punk bend, nastupiće u petak, 2. oktobra u Klubu 20/44.
Bend je nastao 2010. godine pod uticajem različitih žanrova. Minimalistički pristup muzici, repetitivni elektronski psihodelični riffovi, energija rock’n’rolla i bluesa daju njihovoj muzici plesni karakter s mračnim prizvukom.
Godine 2016. objavljen je prvi, istoimeni album benda koji se našao među 45 regionalnih izdanja po izboru Helly Cherry redakcije, kao i u Top 30 regionalnih izdanja po izboru Balkanrocka.
Svirali su na više regionalnih muzičkih festivala (EXIT, Bedem fest, Mikser, Devet…), Indirekt showcase festivalu 2017. i Kontakt konferenciji 2018. godine u Beogradu.
U Srbiji se nalaze dugo na radaru muzičke javnosti, binu su delili sa svim velikim domaćim bendovima i svirali su svuda po regionu.
Svirka počinje oko 20:00 časova, a cena ulaznice iznosi 400 dinara.
Dejvid Bouvi i Džimi Pejdž bili su kratko vreme članovi istog londonskog benda The Manish Boys, koji je 1965 snimio ovu obradu bluz standarda “I Pitty The Fool” koju su u originalu izvodili Bobby Blue Bland.
Osamnaestogodišnji Dejvid Robert Džons, budući Dejvid Bouvi, i dvadesetjednogodišnji Džimi Pejdž kratko vreme su bili članovi istog benda – blues rock sastava The Manish Boys, koji je zabeležio samo jednu singl ploču tokom dve godine postojanja.
Posle dugog iščekivanja bend MAiKA otkriva nam, uz već dobro poznati zvuk i neke novitete.
Zvuk obogaćuju elementi elektronske i pank muzike, uz već prepoznatljiv balkanski melos.
Bend je 29. septembra objavio novi video singl pod nazivom ‘Da li znaš’ koji je dostupan na svim digitalnim servisima putem ovog linka, kao i na svom YouTube kanalu.
MAiKA/ Photo: Promo (Kontra)
Najveća promena u bendu jesu nove mlade pevačice – Iva Pažin (Srbija) i Petra Pelemiš (Slovenija) koje osvežavaju energiju MAiKE na njima svojstven način.
Novim singlom i spotom bend otvara novo poglavlje stvaralaštva, najavljujući novi material već početkom sledeće godine.
Njihov debi album “Balkannibalism”, objavljen 2018. godine, možete preslušati na sledećem linku.
Gitarista grupe Queen, Brajan Mej, otkrio je da je imao nekoliko teških meseci nakon što je pretrpeo srčani udar, o čemu je obavestio svoje obožavaoce u maju. Detaljno opisujući svoje stanje, 73-godišnjak je objasnio da se njegov oporavak osećao kao “dugačak uspon unazad”.
– Imao sam komplikacije zbog lekova koje moram da uzimam, od kojih je jedna bila rascep želuca koji me je gotovo ubio. Doslovno sam “pobegao s lopate” – rekao je za The Times.
Naveo je da mu nije do kraja jasno kako je mogao da ima srčani udar, jer ne pije, ne puši, nema povišen holesterol i bavi se fizičkom aktivnošću.
– Makar sada imam srce koje radi daleko bolje nego ranije – rekao je on.
Brajan je, gostujući u emisiji “The One”, rekao da se njegova situacija nakon ovog teškog perioda poboljšava.
– Sad sam dobro. To je sve što treba da znate. Bio sam udaren prilično teško i prilično nisko – rekao je i dodao da je sada na rehabilitaciji i kako oseća da mu se poslednjih dana “vratila životna iskra”.
Kulturni centar Ribnica Kraljevo organizuje 10. džez festival DžezIbar 2. i 3. oktobra u dvorištu Francuske kuće.
Obe festivalske večeri ljubitelji džeza će moći da prate direktan prenos koncerata i na YouTube kanalu Kulturnog centra.
Zbog aktuelne epidemiološke situacije, ove godine festival nema internacionalni karakter.
Photo: Promo
U petak, 2. oktobra u 20:00 časova, nastupiće Wonder Strings Quartet. Članice kvarteta su muzičke umetnice koje su svoju karijeru izgradile u renomiranim simfonijskim i kamernim orkestrima u kojima i danas rade.
Prvu postavu Wonder Strings kvarteta čine Mirjana Nešković (prva violina), Aleksandra Popović (druga violina), Ivana Uzelac (viola) i Danijela Milutinović (violončelo).
Na festivalu u Kraljevu nastupiće sa perkusionistom Aleksandrom Radulovićem.
Dragan Ćalina Quartet (Art Avlija 2020)/ Photo: AleX
Dragan Ćalina Quartet (Art Avlija 2020)/ Photo: AleX
Luka Ignjatović, Dragan Ćalina Quartet (Art Avlija 2020)/ Photo: AleX
Dragan Ćalina Quartet (Art Avlija 2020)/ Photo: AleX
Iste večeri od 21:30 nastupa Dragan Ćalina Quartet, autorski džez bend sastavljen od eminentnih džez muzičara koji se već dugi niz godina druže i zajedno stvaraju.
Njihov debitantski album “The Circle“ objavljen je za izdavačku kuću PGP RTS.
Na repertoaru kvarteta nalazi se autorska muzika, inspirisana različitim džez pravcima, kao i džez standardi.
Kvartet čine: Dragan Ćalina (klavir), Luka Ignjatović (alt saksofon), Boris Šainović (kontrabas) i Peđa Milutinović (bubnjevi).
Rastko Obradović/ Photo: Promo
U subotu u 20:00 časova program otvara La Famiglia Jazz Quintet. U specifičnim okolnostima u doba pandemije, a povodom jubilarnog desetog izdanja festivala DžezIbar, grupa vrsnih solista, članova Big Benda RTS-a, oformila je novi džez sastav – La Famiglia Jazz Quintet.
Podstaknuti dolaskom u orkestar izuzetno talentovanog mladog saksofoniste Rastka Obradovića, starije kolege su zajedno sa njim oformile ovaj bend koji će izvoditi Rastkovu autorsku muziku, ali i najbolje i najzahtevnije kompozicije iz riznice tradicionalnog džeza.
Članovi kvinteta su Rastko Obradović (saksofon), Marko Đorđević (truba), Ivan Aleksijević (klavir), Milan Pavković (bas) i Miloš Grbatinić (bubnjevi).
Eyot/ Photo: Zoran Radosavljević
Festival se završava nastupom niškog muzičkog sastava EYOT, koji čine Dejan Ilijić (klavir), Miloš Vojvodić (bubanjevi), Marko Stojiljković (bas) i Slađan Milenović (gitara).
Njihova muzika predstavlja eklektični zvuk između roka i džeza, panka i ambijentalne muzike, impresionizma i romantizma, čvrsto se oslanjajući na tradicionalnu muziku Balkana i istočne Evrope, ostvarujući pravu mešavinu starog i novog, Istoka i Zapada.
DžezIbar se i ove godine održava uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i grada Kraljeva.
Ulaz je besplatan, ali je broj posetilaca ograničen. Mole se posetioci da se pridržavaju svih propisanih mera radi suzbijanja širenja korona virusa.
Kampanja Van Morisona za spas muzike uživo uzima sve više maha. Tako ga je ovih dana podržao i slavni Erik Klepton podržavajući ideju da se uprkos korona virusu ponovo otvore klubovi punim kapacitetom.
Vršnjak Vana Moriosna, 75-godišnji Klepton tom prilikom je izjavio:
– Duboko je uznemirujuće videti koliko se malo koncerata održava zbog raznih ograničenja i lockodowna. Mnogo nas je koji podržavamo Morisona i njegove napore da spase živu muziku. On je nadahnuće! Moramo da ustanemo i zbijemo redove jer moramo da pronađemo izlaz iz ovog nereda. O alternativi ne vredi razmišljati. Izvođenje muzike uživo možda se nikada više neće oporaviti.
Prošle sedmice Morison je održao tri koncerta u Palladiumu, ali po strogim epidemiološkim uslovoma, i objavio prvu od tri najavljene pesme koje je posvetio borbi protiv sve strožih zakona u borbi protiv korona virusa. Reč je o pjesmi “Born to be free”, dok je za 9. oktobar najavio pesmu “As I Walked Out”, a za 23. oktobar i pesmu “No More Lockdown”.
– Hvala svima koji su došli u Palladium i koji su podržali moj novi singl. Svirke su bile sjajne i dokazale su da se izvedbe uživo mogu održavati. Sada je još potrebno da vlada dodatno ublaži ograničenja i podstakne poverenje kako su takvi koncerti sigurni, a mesta gde se održavaju nastupi sigurna – izjavio je nakon održanih koncerata Morison.
Izvođenje muzike uživo bilo je zabranjeno u Velikoj Britaniji od marta kada je uveden lockdown. Nastupi su potom ponovo dozvoljeni od 1. avgusta ali ih je moguće održavati u zatvorenim prostorima uz fizički distanciranu publiku. Međutim, brojni vlasnici klubova i muzičari izrazili su zabrinutost zbog toga jer je novi model finansijski neisplativ.
Kolektiv mladih žena Femix, u okviru FemixEdu programa podrške mladim umetnicama od 11. oktobra do 1. novembra organizuje fotografski kurs – seriju predavanja i radionica iz oblasti fotografije namenjen devojkama i ženama iz Srbije koje imaju od 18 do 30 godina i žele da se razviju autorski i profesionalno.
FemixEdu fotografski kurs deo je programa godišnje podrške mladim umetnicama i menadžerkama u kulturi.
Fotografski kurs će se održavati svake subote i nedelje u periodu od 11. oktobra do 1. novembra, a namenjen je mladim umetnicama koje se bave fotografijom, video esejem, novim medijima i digitalnom umetnošću, a koje žele da steknu samopouzdanje u svoj autorski izraz, promišljaju svoj rad u kontekstu društva, vremena i zajednice i izgrade ili unaprede poslovno-profesionalne veštine neophodne za njihov dalji rad.
Shodno trenutnoj situaciji, radionice i predavanja će biti održavane online, osim poslednjeg vikenda kada je planirano uživo okupljanje u Beogradu i praktičan rad. Online prisustvo na svim radionicama je obavezno.
Autorka vizuala: Anđela Janković
Posle predavanja, FemixEdu program se nastavlja kroz individualni mentorski rad sa učesnicama na promišljanju i realizaciji praktičnog rada koji bi mogao da bude predstavljen na Femix festivalu mladih žena u prvoj polovini marta 2021. godine.
Finalna faza programa sastoji se od konferencije uoči Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj 21. maja 2021. godine u Beogradu.
Osim edukacije, FemixEdu je prilika za umrežavanje, odnosno platforma za razmenu mišljenja, ideja i inspiracija sa koleginicama, mentorkama i organizatorkama programa.
Program je potpuno besplatan, a osmišljen je sa ciljem da ohrabri i podstakne mlade umetnice da započnu ili nastave profesionalno bavljenje fotografskom umetnošću.
Konkurs je otvoren do 5. oktobra, a više informacija o načinu prijave svi zainteresovani mogu pronaći na ovom linku.
U Engleskoj je na snagu stupio zakon po kojem će pabovi biti kažnjeni sa 1.000 funti ako puštaju svojim gostima muziku glasniju od 85 decibela, ali i gosti ako budu uhvaćeni da plešu (?!).
Reč je o novim zakonskim merama povodom suzbijanja korona virusa koje je predložila vlada Velike Britanije, a koji nisu prethodno predloženi za glasanje u Britanskom parlamentu, preneo je The Mirror.
Novi zakon nalaže da moraju da se preduzmu “sve razumne mere” kako bi se “osiguralo da se u prostorijama ne pušta muzika koja prelazi 85 decibela”, kao i da se zaustavi okupljanje više od šest gostiju kao i njihovo pevanje i plesanje. Svrha je da se izbegne okruženje u kojem ljudi moraju da viču kako bi mogli da komuniciraju, a što onda povećava rizik od prenosa korona virusa. Takođe se nalaže vlasnicima pabova da moraju da se pobrinu kako gosti ne bi zaplesali. Očekivalo se da će novi zakon izazvati pobunu u Parlamentu ali to se ipak nije dogodilo. Mi smo, izgeda, još dobro i prošli.
Neočekivani hit male televizijske mreže Pop TV ušao je u istoriju posle ovogodišnje dodele Emmyja na kojoj je pokupio devet nagrada, uključujući i one za najbolju komičnu seriju i za glumu.
“Schitt’s Creek” emitovao se od 2015. godine, a šesta i poslednja sezona završila se pre nekoliko meseci, iako će korisnici Netflixa moći da je gledaju tek sledećeg meseca.
Poslednja sezona serije o bogatoj porodici koja je nakon bankrota prisiljena da se preseliti u zabačeni grad koji su jednom kupili iz šale, pokupila je brojne hvalospeve kritičara, a prosto je razvalila konkurenciju na “Oscarima za serije”, kako se tepa nagradi Emmy, čiji su organizatori priznali kako je prvi put u istoriji komična serija u istoj godini ovenčana nagradama u svih sedam kategorija.
Prvi Emmy za ulogu u komičnoj seriji (ima ih četiri ukupno) osvojio je Ežen Livaj (gledaocima najpoznatiji po ulozi u “Američkoj piti”) za ulogu glave porodice Džonija Rosa. Kanadska glumica Ketrin O’Hara osvojila je svoj prvi Emmy za sjajnu ulogu njegove supruge Mojre Rouz.
Nagrade za seriju zatim su zaredale, a osvojili su ih Danijel Livaj i Eni Marfi za sporedne uloge, ali i nagrade i za scenario, režiju i najbolju komičnu seriju godine.
– Ovo je bilo najbolje iskustvo u mom životu kazao je mlađi Livaj, Eženov sin i u stvarnom životu.
Serija “Schitt’s Creek” počela je da se emituje 2015. na CBC i Pop TV pre nego što je stekla popularnost nakon što je preuzeo Netflix 2017. Zanimljivo, posle četiri sezone serija nije dobila ni jednu nominaciju za Emmy, dok je prošle godine dobila četiri, ali nijednu nagradu.
Ipak, dominacija serije koju The Guardian hvali za “potpuno normalizovanje LGBTQ odnosa” ostavila je slatko-gorak ukus nekim članovima ekipe. Prošlog meseca O’Hara je rekla The Timesu da joj već nedostaje da glumi ekscentričnu divu, prema mnogima jednog od najbolje napisanih likova u komičnim serijama poslednjih godina.
– Mojra je puno zanimljivija nego ja – rekla je glumica.
a group of moms with LGBTQ kids wrote a truly beautiful thank you letter to the cast of #SchittsCreek & I couldn’t stop crying as it was read aloud to the actors pic.twitter.com/2oULXjliT9
Pravna borba između preostalih članove Nirvane i modnog dizajnera Marca Jacobsa oko prepoznatljivog logoa tog benda i dalje traje, a sada se priča dodatno komplikuje.
Logo u obliku smajlija sa isplaženim jezikom i stisnutih očiju asocira na Nirvanu još od njenih najranijih dana. Od tada do danas, ova ilustracija je postala jedna od dizajnerski najprepoznatljivijih i najkorišćenijih simbola, piše LA Times, a prenosi Plejer.
Nirvana smajli nalazi se na majicama, posterima, kapama, privescima za ključeve, čarapama, šoljama, futrolama za telefone, a sada tokom pandemije i na zaštitnim maskama.
Tužba zbog ovog logoa podneta je od strane Nirvane protiv dizajnera Marka Džejkobsau decembru 2018. godine, jer je koristio Nirvanin logo u kolekciji pod imenom Bootleg Redux Grunge.
Advokati su tada obznanili da bend poseduje puno vlasništvo nad slikom, uz navode da ju je nacrtao Kurt Kobejn 1991. godine, a da je zaštićena 1993.
Nirvana/Photo: facebook@Nirvana
Da li je to baš tako?
Odavde se priča komplikuje. Kako piše Los Angeles Times, Robert Fišer, bivši umetnički direktor Geffen Recordsa, kuće za koju je Nirvana izdavala svoje albume, koji je dizajnirao omote za većinu Nirvaninih albuma, tvrdi da nije Kurt Kobejn taj ko je napravio smajli, već je to učinio on.
Prošle nedelje Fišer je preduzeo korake pred federalnim sudom kako bi dobio i autorstvo i vlasništvo nad smajlijem, za koji kaže da ga kreirao 1991. godine kao uslugu Nirvaninom menadžmentu. Njegov prioritet u ovom slučaju jeste da bude priznat kao autor.
On kaže da taj posao nije bio deo posla koji je radio za Geffen, niti je bio unajmljen za to od strane benda ili njegovog menadžmenta, ali da je bez obzira na to on taj koji poseduje autorstvo nad ovim delom.
Fišer je naveo da nema nameru da traži isplatu za prethodnih 29 godina korišćenja smajlija od Nirvane, ali da bi u budućem periodu mogao da zatraži neki vid kompenzacije. O njegovom zahtevu sud će odlučivati u narednim mesecima.
– Ja sam ga nacrtao i želim da bude poznato da sam ja to uradio. Toliko je jednostavno. Mislim da nije fer to što pokušavaju da preuzmu autorsko pravo tvrdeći da je Kurt nacrtao crtež – izjavio je pedesetosmogodišnji Fišer za Los Angeles Times.
Džejkobove majice/Photo: printscreen
Bert H. Diksler, advokat Nirvane, nazvao je Fišerove zahteve “faktički i legalno neutemeljenim”, dodajući da će biti energično preispitani. On je ocenio da Fisherov zahtev neće uticati na proces protiv Džejkobsa.
– Idemo napred. Kopiranje koje je Mark Džejkobs preduzeo radi svoje finansijske koristi je daleko od toga da je moguće zaštititi u bilo kojoj teoriji – izjavio je Diksler.
Fisher vs. Nirvana LLC vs. Jacobs
Nirvana LLC, koju on zastupa, predstavlja partnerstvo započeto 1997. godine da bi bila zaštićena zaostavština benda nakon Kobejnove smrti.
U njemu jednak status imaju preživeli članovi Nirvane Dejv Grol i Krist Novoselić kao i Kurtova porodica, najpre njegova žena Kortni Lav, a potom njegova ćerka Frensis Bin. Suđenje protiv Džejkobsa trebalo je da počne ove godine, ali je odloženo za 2021. zbog pandemije korona virusa.
Bootleg Redux Grunge kolekcija sadržala je, između ostalog, majice i džempere sa Nirvaninim logoom obrnutim poput odraza u ogledalu, dok je ime benda zamenjeno rečju “Heaven” napisanom sličnim fontom kao i originalno ime. Umesto očiju, ispisani su inicijali dizajnera.
Osim na samoj garderobi, ove ilustracije korišćene su i za promociju u radnjama i na događajima.
Modna linija Grunge nastavila je da postoji, ali su proizvodi sa smajlijima trenutno rasprodati i nisu više dostupni. Cene koje se i dalje mogu pronaći online kreću se do 115 dolara za majicu, a čak i mnogo više za džempere.
Finansijska koristi za Nirvanu u ovom procesu mogla bi biti vrlo visoka. Nirvana traži kompenzaciju i kaznenu odštetu od modnog brenda u iznosi koji bi trebalo da bude utvrđen tokom suđenja.
Za to vreme, merch benda nastavlja da se prodaje u ogromnim količinama i Nirvana LLC samo od toga zađuje milione svake godine.
Kako se sve (zaista) desilo?
Tokom kratkog postojanja, pre smrti Kurta Kobejna 1994. godine, Nirvana je dostigla neobičan status koji je podrazumevao i multiplatinaste tiraže i dugotrajan i opsežan kulturni uticaj.
Najskoriji primer jeste balada “Something In The Way”, koja je u avgustu, zahvaljujući tome što se čuje u trejleru za naredni film o Betmenu, ponovo dospela na top liste i učinila da “Nevermind” zabeleži svoju 490 nedelju na Billboard Top 200 listi.
Fišer je izjavio da nije bio obavešten o tužbi sve do prošlog novembra, kada je zapazio jednog Nirvaninog fana kako besni zato što je modna kompanija iskoristila poznati dizajn benda.
Fišer navodi da je tada kontaktirao menadžment Nirvane i ponudio da pomogne, nakon čega je poslao imejl koji uključuje dokaze o razvoju logoa, koji još uvek drži u svojoj garaži.
Fišer je naveo da mu je tada savetovano da ne šalje više mejlove u vezi sa ovim slučajem, a saznao je i da je Nirvana zaštitila sliku smajlija i dizajn majica decenijama ranije.
Robert Fišer/Photo: pocketmags.com
Dizajner je objasnio da je bio iznenađen tim otkrićem navodeći da, iako je svestan da se smajli stalno prodavao, nikada nije razmišljao mnogo o bilo kakvoj kompenzaciji.
– Bio je na svemu: na helankama, naočarima, osveživačima vazduha. I dalje se prodaju milijarde majica sa tim motivom – kaže Fišer i dodaje da je nedavno njegova žena u marketu kupila jednu Nirvana majicu sa smajlijem za njihovog sina.
– Viđam ih svuda okolo godinama. Pomislim ‘Hej, to je moja majica. Cool!’, a onda sam kroz šalu u fazonu ‘Čoveče, da sam zaradio cent za svaku koja je prodata’, ali bih takve misli uvek završio sa ‘Šta god’ – kaže Fišer.
Diskusija o ilustraciji među fanovima traje već godinama i uglavnom se zdravo za gotovo uzima zvanična priča da ju je napravio Kobejn. Ipak, fizički dokazi koji bi to potkrepili i dalje se očekuju.
Jedna teorija kaže da je logo inspirisan sličnim logoom iz kluba Lusty Lady Strip u Sijetlu. Fišer, međutim, kaže da to nije istina.
On kaže da je logo napravljen kada je dobio poziv od menadžmenta benda koji je zahtevao novi dizajn za majice za predstojeću turneju. Dobio je neki tipično ironični, besmislen tekst za zadnju stranu majice koji je glasio: “Flower Sniffing, Kitty Pettin, Baby Kissing, Corporate Rock Whores”.
Od njega je traženo da smisli sliku koja će biti slične veličine i oblika kao i slika sa majice sa prethodne turneje, koja je prikazivala krugove pakla iz Danteovog dela “Pakao”.
Originalna slika je, kako je naveo Fišer, je urađena tehnikom koju je naučio na studijama na Otis/Parsons školi dizajna. Prvo je nacrtao sliku u veličini novčića na fotokopir papiru, a onda ga je uvećao na fotokopir mašini, dobijajući tako sirove, nejednake linije.
Na isti način je napravio i zatalasani oblik slova u reči “Nevermind” na omotu tog albuma.
Dve korporativne strukture
Nedugo pošto su napravljene majice, smajli je završio i na flajerima pomoću kojih su fanovi pozivani da učestvuju na snimanju spota za pesmu “Smells Like Teen Spirit”, a koji su im podeljeni tokom Nirvaninog koncerta u Roxyju.
Nirvana logo
Smajli je takođe korišćen i na pozivnici za žurku povodom zvaničnog puštanja albuma u prodaju.
– Crtež je samo počeo da se pojavljuje na Nirvaninim stvarima. Ljudi su bili u fazonu da je crtež kul, tako da sam nastavio da ga koristim – naveo je Fišer.
Dejv Grol i Krist Novoselić, sa druge strane, tvrdili su u tužbi protiv Marka Džejkobsa da ne znaju ko je dizajnirao logo. Nakon toga, Nirvana LLC je saopštila da su svi u tom telu saglasni da je kreator bio Kurt Kobejn.
– Ovo ima veoma malo veze sa bendom Nirvana. Ovo se tiče dve korporativne strukture koje prave milione od dizajna koji niko od njih nije stvorio ili platio za njega – saopštio je Fišerov advokat Inge De Brujn.
Tokom rada u Geffenu, Fišer je primao platu i nije imao dodatne bonuse ukoliko bi neki njegov dizajn završio na omotu albuma koji bi se prodao u milionima primeraka.
U isto vreme, bilo je prilično uobičajeno da Geffenovi zaposleni rade dodatni posao za bendove koji nije ulazio u njihove redovne dužnosti. Fišer kaže da, kada mu je bend Aerosmith tražio da im uradi neke ideje za logo, za to bio plaćen dodatnih 500 dolara direktno od benda.
– U Geffenu svi umetnički direktori su bili zatrpani, ali bismo ipak prihvatali i dodatne poslove. Ja sam radio postere za filmove i soundtrack albume drugih izdavača. Geffen je bio potpuno ok sa tim da ljudi ostaju do kasno u kancelarijama i koriste njihove kompjutere za to – naveo je Fišer.
To se, međutim, naplaćivalo na drugim stranama. Menadžeri bendova tražili su od dizajnera da prave nalepnice i druge stvari za izvođače sa Geffen etikete. On je, recimo, to radio za Nirvanu, Beka i mnoge druge i nije pokretao pitanje plaćanja, iako su u pitanju bili poslovi mimo njegovog redovnog posla.
Dodatne zadatke Fišer je video kao način da podrži bendove sa kojima radi, ali i kao produžetak orginalne Do It Yourself punk etike, kao kada bi fotografi napravili koju besplatnu sliku viška za bend ili kada bi fanovi bendu obezbedili smeštaj tokom turneje.
– Šta god da sam radio za bend, ja sam i dalje bio njihov najveći fan. Uradio bih sve što treba – kaže Fišer.
Nirvana na koncertu “Live and Loud”/Photo: Wikipedia
Svedok
Ilustrator Rodžer Feris, koji je radio za Geffen kao frilenser početkom devedesetih, podržava Fišerove tvrdnje u vezi sa smajli logoom.
Feris je radio nekoliko manjih crteža za unutrašnje strane omota albuma “In Utero” i “Unplugged in New York”, ali prvi posao za Nirvanu bila je razglednica koja promoviše njihov nastup u emisiji “Saturday Night Live”.
Njegova ilustracija uključivala je i devojku koja igra u majici sa smajli logoom. Feris je izjavio da mu je referenca za smajlija bila fotokopija slike koju je Fišer držao na zidu kancelarije.
– Gledao sam u taj njegov rad kada sam radio svoju ilustraciju – kaže Feris i dodaje da je svoje radove često završavao upravo u kancelariji umetničkog direktora.
Prema njegovim rečima, čak i tada se podrazumevalo da je Fišer stvorio prepoznatljivog smajlija.
– Nisam bio tamo kada je on to uradio, ali uvek je to bilo nešto njegovo. To nije bilo pitanje uopšte – navodi Feris.
Fišer, koji je jednom prilikom radio direktno sa bendom dok su još bili aktivni, kaže da mu ne deluje da su Grol i Novoselić lično svesni njegove neočekivane uloge u ovom slučaju, kao ni toga da on smatra da mu pripadaju prava na ilustraciju popularnog smajlija.
– Volim da mislim da će, kada to otkriju, reći ‘O, pa čekaj malo’. Biti u odnosu sa onim što se zove Nirvana Inc. je totalno drugačija priča od odnosa sa Kristom, Kurtom i Dejvom – zaključio je Fisher.
Da li ćemo ikad saznati čiji je zaista Nirvanin smajli? Vreme će pokazati. Mi ćemo svakako pratiti ovaj slučaj i dalje i izvestiti o ishodu, kakav god da bude.
