Inđijski metal bend Alitor objavio je novi video singl pod nazivom “The Tempest Within“ sa predstojećeg albuma “II“ . Ovo je poslednji singl koji bend objavljuje pre zvaničnog izdanja.
Alitor je na realizaciji ovog spota sarađivao sa Jovanom Uzelac (režija, kamera, montaža i kolor), Lukom Matkovićem (režija i montaža) iz benda Quasarborn, koji je ujedno i muzički producent albuma “II”.
Alitor, II (cover)
Više o snimanju samog spota, rekao nam je Marko Todorović: – Uigrane taktike ne menjamo. Imamo veliku sreću da su nam prijatelji, ujedno i saborci, izuzetno talentovani mladi ljudi iz raznih sfera umetnosti. Spojili smo lepo i korisno, stoga smo izabrali da radimo sa proverenim ljudima, ljudima kojima verujemo. Luka je tu od samog početka benda, kao producent, tonac, evo sada i kao “čovek za spotove”. Jovana je autor našeg logotipa, omota za album “II” i naravno, pored Luke, zadužena za video (kamera, kolor, montaža). Dok je, Tea Marčeta, naša sugrađanka i dugogodišnja prijateljica bila prvi, a pokazalo se i pravi izbor za glumačku ulogu u spotu. Naravno, naš prijatelj Milan Šurbatović je ispratio celo snimanje svojim fotoaparatom dok je dronom upravljao Milan Knežević! Što se tiče muzičkog dela cele priče, negde smo od samog početka verovali da je The Tempest Within dobra pesma za spot i da je slušljiva. Da li smo u pravu, to će publika oceniti.
Alitor/ Photo: Milan Šurbatović
Drugi album benda Alitor biće objavljen 27. novembra na ploči (Doc Gator Records), disku (Ragnarok Records) i svim digitalnim platformama (Take It Or Leave It).
Požarevački alternativni rock sastav Divert je ovog vikenda, 7. i 8. novembra predstavio dva nova singla – “Vatra” i “U zmajevom gnezdu” u promo akciji nazvanoj “DIVERT WEEKEND”.
S obzirom na situacione okolnosti koje se odražavaju na sve, pa i koncertne aktivnosti benda, fokus je poslednjih meseci bačen na ekranizaciju preostalih pesama sa prošlogodišnjeg EP-a “Metafizikalija”.
Pesma “Vatra” u sebi gaji topao i melanholičan zvuk preko koga izlazi oštra i upozoravajuća poruka nošena izuzetnom vokalnom interpretacijom Saše Dušanovića – Dushmana.
“U zmajevom gnezdu” je pesma u kojoj bend predstavlja sebe u potpuno drugačijem svetlu. Na momenat ćete pomisliti da ste u brzom detektivskom akcionom filmu, a vizuelizacija spota je omaž alternativnoj kulturi ’80-ih, arkadnim video igricama, stripu i midi-ritmovima.
U skladu sa praksom te muzičke epohe, objavljivanja “singlica” sa A i B stranom, Divert prati ovaj, ponovo aktuelan trend i oba singl-spota objavljuje simultano.
Obe pesme su, kao i sve prethodne, dostupne za besplatno preuzimanje preko bandcamp profila benda, a čitav muzički portfolio ove grupe od skoro možete pronaći na svim digitalnim platformama i društvenim mrežama (Spotify, iTunes, Deezer, AppleMusic, Facebook, Instagram, YouTube, Bandcamp).
“Projekat: veštiva iz Blera” (The Blair Witch Project, 1999) najbolji je horor svih vremena, barem prema listi najboljih horora koju je nedavno objavio portal Unilad.
Svake godine društvenim mrežama kruže razne liste najboljih horora. Pre nekoliko dana Rolling Stone objavio je tako svoj spisak najboljih 65 horora iz 21. veka, a na prvom mestu našao se “Get Out” Džodana Pila iz 2017. godine.
Unilad je pre nekoliko dana kompletirao svoj spisak 50 najboljih horora svih vremena, pogledajte top 10, a čitavu listu možete pogledati ovde.
#10 Get Out (2017)
#9 Alien (Osmi putnik, 1779)
#8 Carrie (1976)
#7 Screan (Vrisak, 1996)
#6 The Exorcist (Egzorcist, 1973)
#5 The Fly (Muha, 1986)
#4 Hereditary (Nasleđeno zlo, 2018)
#3 The Texas Chainsaw Massacre (Teksaški masakr motornom pilom, 1974)
#2 The Shining (Isijavanje, 1980)
#1 The Blair Witch Project (Projekat: Veštica iz Blera, 1999)
Film koji je sa skromnim budžetom u žanr horora uspeo da unese svojevrsnu revoluciju našao se na prvom mestu Unilad liste.
Utemeljen na navodno istinitoj priči trojice studenata koji su nestali nakon što su se uputili u šumu u Merilendu da istražie lokalnu legendu o veštici, iza kojih su ostali samo snimci, brojne gledaoce uverio je da se radi o istinitoj legendi. Film je dobio brojne pohvale za autentičnost i zbog toga da mnogi i dalje svrstavaju u najstrašnije filmove svih vremena.
Svaki grad ima kružni tok, ali u Švajcarskoj je jedan grad ‘okrenuo ploču’. Naime, grad Lis u blizini Berna ima kružni tok u obliku gramofona!
Gramofon ima ukupni prečnik 12 metara, što znači da je oboren i rekord veličine prečnikaa kružnog toka koji je dosad bio 10 metara. Uz bok je pričvršćeno 800 krušnih srebrnih metalnih šajbi. Kako je došlo do ove ideje? Arhitektonska firma KUFA Kreisel nalazi se na ulazu na autoput u blizini popularnog kulturnog mesta zvanog Kulturfabrik, zbog čega se kreativni tim KUFE udružio s Kulturfabrikom s namerom da stvore neobičan kružni tok koji će postati simbolgrada. Inače su i KUFA Kreisel i Kulturfabrik domaćini raznih kulturnih događanja, buvljaka, pub kvizova…
Kružni tok gramofon/Photo: facebook
Kružni tok gramofon/Photo: facebook
Kružni tok gramofon/Photo: facebook
Kružni tok gramofon/Photo: facebook
Od svog otvaranja u maju 2019. ‘gramofonski’ tok postao je viralan na društvenim mrežama – prvi video s dronom u kratkom roku je dobio više od 150.000 pregleda, a fotografije i novi snimci i dalje kruže po popularnim društevnim platformama.
Prema rečima osobe koja je učestvovala u projektu, prvobitna ideja bila je da se instalira teretni kontejner ukrašen grafitima, a druga ideja bila je da se postavi ogromni mikrofon u centar toka. U svakom slučaju, napravili su nešeto o čemu priča čitav svet.
Stiven Tajler bio je frontmen Aerosmitha od njegovog osnivanja, pokrenuvši bend s većinom trenutne postave. U privatnom životu imao je više brakova i veza tokom svoje muzičke karijere i ima četvero dece. Ali, da li je i glumica Liv Tajler (43), poznata po ulozi u “Gospodaru prstenova”, njegova ćerka?
Steven je dobio ćerku s manekenkom Bebe Buel, a Liv je rođena 1. maja 1977. Iako se Bebe porodila nakon veze sa Stivenom, ćerki Liv nije govorila o ocu. Glumica je odrasla verujući da joj je biološki otac rock zvezda Tod Rundgren. Takođe, Stiven u tom periodu takože nije imao pojma o tome da ima ćerku.
U intervjuu za magazin Wonderland iz 2011. godine, Liv je ispričala:
– U osnovi, kada sam se rodila, Tod je odlučio da bi trebalo da imam oca i upisao svoje ime u moju krštenicu.
– Znao je da postoji šansa da možda nisam njegova, ali… potpuno me podržao i prošao kroz neverovatne probleme sa mnom. Nekako sam prestala da ga zovem tatom, ali znate, kad je… On je najviše, mislim, tako sam mu zahvalna, imam toliko ljubavi prema njemu. Znate, kad me uhvati, čini mi se kao pravi tata. I vrlo je zaštitnički nastrojen i jak – emotivno je ispričala Liv.
❤️ On a date with my daddy ❤️ @iamstevent on our way to the nyc Givenchy show @riccardotisci17 ❤️ so excited!!!! @givenchyofficial
Dakle, Stiven jeste biološki otac Liv Tajler, ali on vrlo dugo nije bio deo njenog života, dok je Tod većinu njenog detinjstva igrao očinsku ulogu.
Liv je saznala istinu o svom ocu kad je imala 11 godina, iako je Stivena upounala jopš kao osmogodišnjakinja.
Sve do pre desetak godina činilo se da njih dvoje nikada neće uspostaviti blizak odnos.
– Znate, taj odnos je još uvek nekako težak. Jako je zauzet, moj tata – govorila je tada Liv.
Nedavno je s puno simpatija prila o svom ocu u emisiji Džimija Kimela.
– On je sjajan izvođač. Na sceni ostavlja srce i oduševljena sam da i dalje to radi – rekla je Liv o rok legendi. – Ali i dalje radi stvari kojih me je sramota – naskače na mirofon. Postoje snimci svuda i uvek me sramota kad vidim – uz osmeh je ispričala Liv Tajler,koja je, da podsetimo, još davne 1994. zajedno sa Ališom Sliverstoun bila zve legendarnog spota benda Aerosmith za pesmu “Crazy”.
Trojica gitarista koji spadaju među najveće u istoriji rokenrola, pomogli su da se obeleži uspomena na Edija Van Hejlena na ceremoniji uvođenja novih članova u Rock and Roll Hall of Fame.
– Edi Van Hejlen bio je izuzetno talentovan muzičar – izjavio je Sleš, gitarista Guns ‘N Roses. – Njegov stil i njegov zvuk bili su potpuno jedinstveni. Imao je ogroman uticaj na gitariste širom sveta. Mislim da nema nikoga ko je gitaru uzeo u ruke od 1978. godine, a da ga uticaj Edija Van Hejlena nije na neki način dotakao. Nedostajaće mi njegovo sviranje i nedostajaće mi kao prijatelj.
Kirk Hamet je ponovio slične reči, opisujući Edia kao “neverovatnog”, podsećajući na trajni uticaj preminulog.
– Još od Džimija Hendriksa nije bilo gitariste koji je imao toliko uticaja i koji me toliko nadahnjivao – objasnio je gitarista Metallice. – Uveo je u ovo područje tehniku za koju niko nije ni pomislio da je moguća. Jednostavno je bio s druge planete.
Tom Morelo, poznat po godinama u Rage Against the Machine i Audioslave, opisao je Van Hejlena kao “Mocarta naše generacije”.
– Imao je talenat koji se možda javlja jednom u celom veku. Edi Van Hejlen nadahnuo me da sviram 20.000 sati i pokušam da dođem na razdaljinu od 100 milja od njegovog nadahnutog majstorstva električne gitare.
Prijem u Rock and Roll Hall of Fame planiran je za maj 2020, ali je odložen zbog tekuće pandemije COVID-19. Umesto toga, virtualni događaj koji je sadržao unapred snimljene segmente emitovan je kao deo HBO specijala.
Kao deo segmenta in memoriam, snažne reči divljenja Sleša, Hameta i Morela emitovane su dok su na ekranu prikazivani arhivski snimci Edija Van Hejlena. Legendarni gitarista, koji je umro 6. oktobra psole teške bitke s rakom, primljen je u dvoranu zajedno s ostalim članovima Van Halena 2007. godine.
Britanski alternative metal sastav Bring Me The Horizon objavio je nedavno novi EP, a na njemu smo imali prilike da čujemo i jedno neprijatno iznenađenje.
U pesmi “Dear Diary” odsviran je rif koji neodoljivo, pa čak i previše, podseća na rif iz pesme “Swerve City”, koju su Deftones objavili 2012. godine.
Sporni rif počinje na 2:10.
Ovo inače nije prvi put da Bring Me The Horizon budu malo više nego što je pristojno inspirisani tuđim rifovima.
Bend je nedavno tužen od strane benda Evanescence za krađu rifa u pesmi “Nihilist Blues”.
Sporazum je postignut vansudskom nagodbom sa pevačicom Ejmi Li, nakon čega je bend morao da je potpiše kao autorku rifa.
Oli Sajks je tada rekao za NME da su navodi o krađi rifa tačni, ali da su to uradili podsvesno i da uopšte nisu želeli bilo kakvu svađu, pa su potpisali autorku.
U ova tmurna i definitivno teška vremena dvojica vrsnih gitarista bar na trenutak su nam omogućili da se ponovo okupimo oko prave, velike, tople muzike koja zbližava i spaja.
Naime, prošle nedelje održana je promocija novog albuma autorske muzike Mladena Pecovića i Nemanje Kanačkog – “Pecović – Kanački duo” (PGP RTS).
Mladen Pecović poznat je domaćoj javnosti kao autor već godinama, a 2020. ovaj dvojac otisnuo se na izuzetnu avanturu – pod pokroviteljstvom SOKOJ-a organizovali su niz koncerata u manjim mestima u Srbiji, na obostranu radost i zadovoljstvo i umetnika i publike.
Magija gitarskog zvuka okupila je tako ljubitelje muzike, a duo je, pod utiskom ovih susreta, snimio i studijski album kao virtuoznu uspomenu na staze, lica, predele.
Mladen Pecović i Nemanja Kanački/ Photo: Gordan Jović RTS
O ovom albumu instrumentalne muzike napromociji su govorili direktor PGP RTS-a Vladimir Graić i autorka emisije BUNT i Bunt Rok festivala, Branka Glavonjić, ali i autori, Mladen Pecović i Nemanja Kanački.
– Kanački duo” vezuje jedna zajednička nit, a to je da putem muzike možete sa lakoćom obilaziti poznate, ali i neistražene predele. Instrumentalna muzika vam ništa ne nameće – naprotiv, ona vam daje slobodu da je tumačite kako vi želite, a to i jeste uloga svake umetnosti. Činjenica da je album snimljen u jednom dahu, uživo u studiju govori o potrebi autora da izvornu ideju prenese što autentičnije i iskrenije. Prepoznaćete raznovrsne stilove, pravce i zvuke, vešto i jednostavno uklopljene u ovaj gitarski duo. Zato, poslušajte pažljivo ovaj album jer vas možda odvede negde gde niste ni pomislili da ćete otići – izjavila je o albumu Branka Glavonjić.
Poslušajte delić ovog malog remek-dela domaće autorske muzike, obećavamo da ćete, makar na četiri minuta – otputovati…
Autorsko pravo deo je jedne šire grane prava poznate pod nazivom pravo intelektualne svojine čiji je cilj pružanje pravne zaštite kako autorskom delu, tako i njegovom tvorcu – autoru. U Republici Srbiji autorsko pravo je uređeno je Zakonom o autorskom i srodnim pravima.
[accordion title=’Nenad Cvjetićanin’]Nenad Cvjetićanin vlasnik je advokatske kancelarije “Cvjetićanin i partneri” i arbitar na listi Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije. Specijalista je za pravo Evropske Unije, član Advokatske komore Beograda, Italo – srpske privredne komore i Mreže međunarodnih advokatskih kancelarija (AEA). Bavi se kompanijskim pravom, intelektualnom svojinom i medijskim i internet pravom.[/accordion]
ŠTA JE AUTORSKO DELO?
DA LI VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MOŽE STVORITI AUTORSKO DELO?
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi. S obzirom na to da je isključivo čovek duhovno biće, te da to ne mogu biti životinje ili mašine, veštačka inteligencija ne može stvoriti autorsko delo, odnosno to pravo joj ne može biti priznato. Za nastanak autorskog dela je potpuno irelevantna njegova umetnička, naučna ili druga vrednost, njegova namena, veličina, sadržina, načini spoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Primera radi, autorsko delo može biti i delo niske umetničke ili naučne vrednosti, jer se takav uslov ne postavlja.
Autorskim delima se smatraju pisana dela, govorna dela, dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora, muzička dela, sa rečima ili bez reči, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela, planovi, skice, makete i fotografije, pozorišna režija.
Autorskim delom smatra se i računarski program sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, obzirom da je isti podvrsta pisanog autorskog dela.
AUTOR I AUTORSKA PRAVA
Youtube monetizacija
Titular autorskog prava je autor – fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo, i koje kao takvo uživa moralna i imovinska autorska prava od momenta nastanka autorsko gdela. Autorsko delo, takođe, može biti plod i zajedničkog stvaralačkog rada dva ili više lica koji se nazivaju koautori. S obzirom na to da su autori fizička lica napominjemo da je potrebno voditi računa i o zaštiti podataka o ličnosti.
Moralna prava autora imaju cilj da zaštite ugled, odnosno reputaciju autora. Primera radi, moralna prava autora su pravo paterniteta, pravo na naznačenje njegovog imena kao autora, pravo na zaštitu integriteta autorskog dela itd. Moralna prava autora su prava vezana za njegovu ličnost (intuitu personae) te kao takva ne mogu biti predmet prenosa niti ustupanja drugim licima.
Imovinska prava autora daju mu pravo da ekonomski eksploatiše autorsko delo. Primera radi, imovinska prava autora su pravo da primerke svoga autorskog dela stavlja u promet ili daje u zakup, da isto emituje itd. Imovinskim pravima autor može da raspolaže, odnosno da drugim licima ustupa ili prenosi.
Titulari autorskih ili srodnih prava u muzičkoj industriji mogu svoja imovinska prava ostvarivati i preko organizacija za kolektivno ostvarivanje prava kao što su SOKOJ (organizacija muzičkih autora Srbije) ili OFPS (organizacija proizvođača fonograma-nosača zvuka), Takođe, izvođači mogu monetizovati preglede spotova postavljenih na Youtube ili slične servise za posavljanje videa i internet platformi. Uslov za monetizaciju jeste da Youtube kanal ima najmanje 1.000 pretplatnika (sabskrajbera) pri čemu ukupna dužina video pregleda mora iznositi minimum 4.000 sati na godišnjem nivou. Obzirom da Youtube svoju zaradu generiše od oglasa koje pušta tokom pregleda sadržaja, nije ista valorizacija nadoknade u odnosu na činjenicu da li su pregledi uglavnom iz iste države (Srbije) ili je publika internacionalna. Monetizacija je izdašnija ukoliko su pregledi “Worldwide” kako bi i sami oglasi koji se usput prodaju imali širi domet.
Važno je napomenuti da su imovinska autorska prava vremenski ograničena, obzirom da traju za života autora i sedamdeset godina posle njegove smrti. Sa druge strane, moralna prava autora nisu vremenski ograničena, te nastavljaju da egzistiraju i po prestanku imovinskih autorskih prava.
Ulični svirač/Photo: unspsh.com
PRENOS IMOVINSKIH PRAVA AUTORA
Kako smo već naveli, imovinska autorska prava podobna su za dalji prenos ili ustupanje drugim licima. Raspolaganje autorskim imovinskim pravima vrši se putem autorskog ugovora koji mora biti zaključen u pisanoj formi i čiju sadržinu uređuje Zakon o autorskom i srodnim pravima.
Zakon o autorskom i srodnim pravima promet imovinskih autorskih prava vezuje za prenos ili ustupanje.
Ustupanje imovinskih autorskih prava je konstitutuvni oblik prenosa ovih prava putem kog se konstituiše ovlašćenje (subjektivno pravo) sticaoca u pogledu ustupljenih prava, dok izvorna ovlašćenja ostaju kod autora kao izvornog nosioca.
Sa druge strane, prenos, odnosno cesija imovinskih autorskih prava je oblik translativnog prenosa ovih prava. Prenosom imovinskih autorskih prava na sticaoca, autor prestaje biti nosilac prenetih prava.
ZAŠTITA AUTORSKIH PRAVA – KAKO SE ŠTITI AUTORSKO DELO?
Autorsko delo uživa pravnu zaštitu već od momenta njegovog nastanka. Tako, primera radi, zbirka pesama ili nova kompozicija uživaju zaštitu čak i pre objavljivanja, odnosno dok se još nalaze u privatnosti doma svojih autora. Međutim, u cilju obezbeđenja dokaza u pogledu nastanka i postojanja autorskog dela, očuvanja pravne sigurnosti i pouzdanja u pravni promet poželjno je depovnovati i uneti u evidenciju kod nadležnog organa primerke autorskog dela.
U Republici Srbiji, autorska dela se deponuju i evidentiraju kod Zavoda za intelektualnu svojinu u plaćanje odgovarajuće takse. Deponovanje i evidentiranje autorskog dela ne utiče na nastanak niti trajanje prava, odnosno, tom se radnjom obezbeđuje dokaz da je autor titular prava nad autorskim delom, te da je prvi u vremenu u odnosu na druge autore koji stvaraju isto ili suštinski indentično delo.
Osim dokaza u pogledu nastanka autorskog dela, njegovo deponovanje i unošenje u evidenciju Zavoda za intelektualnu svojinu ima poseban značaj i u pogledu činjenice da se podaci u evidenciji smatraju istinitim dok se suprotno ne dokaže. Dakle, ova oboriva pravna pretpostavka (presumptio iuris tantum) titularu autorskog prava daje privilegovan pravni polažaj u eventualnom sudskom sporu tako što teret dokazivanja u pogledu istinitosti podataka o evidentiranom i deponovanom autorskom delu prevaljuje na protivnu stranu.
Foo Fighters su gostovali je u sinoćnjoj emisiji Saturday Night Live, voditelja Dejva Šapela, a priliku su iskoristili kako bi predstavili novi singl i najavili deseti studijski album “Medicine ad Midnight” putem izdavačkih kuća Roswell Records/RCA., javlja magazin Pitchfork
ARE YOU READY???
‘Shame Shame’ from the upcoming tenth album, “Medicine At Midnight,’ is out now. Listen now:…
Fanovi su več nagađali da će naslov 10. albuma Foo Fightersa biti “Medicine at Midnight”, dok je bend Dejva Grola bio u svojoj kampanji “zadirkivanja”.
Na Twitteru je bend objavio 32-sekundni audio tizer s ritmom bubnjeva. Aplikacija Shazam očiglledno potvrđuje da je reč o pesmi “Shame Shame” s albuma Foo Fightersa pod nazivom “Medicine at Midnight”, navodi Uproxx.
Tekst “FF X” – koji se možda odnosi na 10. album Foo Fightersa – viđen je na zgradi u Los Anđelesu, a na projekciji u Sherman Oaksu bio je logotip praćen zapaljenim kovčegom. Plamen je takođe prikazan i na slici koja je pratila audio tizer. Kovčeg se pojavljuje i kad se na Spotifyju puste pesme “The Pretender” i “These Days”.
Grol je prethodno opisao album kao “različit od svega što smo ikad radili”, rekavši “da na ovoj ploči postoje refreni koje će pevati 50 j-benih hiljada ljudi i da će se u tom trenutku spojiti sva j-bena srca. I samo se o tome radi”.
