Majk Šinoda iz grupe Linkin Park nedavno je rekao kako bend planira da proslavi 20 godina albuma “Hybrid Theory”, a po redizajnu njihove web stranice moglo bi se naslutiti kako je reč o tajnom projektu koji još neće biti otkriven.
Naime, ako posetite njihovu web stranicu primetićete retro izgled kojim se vraćamo u neka stara vremena benda Linkin Park, a tu je i njihov mail client u kojem se može videti nekoliko prepiski između članova benda.
– Hej, ljudi, počeo sam da kopam po staroj opremi kako bih video šta mogu da iskoristim za tajni projekat o kojem smo pričali. Nadam se da ću pronaći neke dobre stvari tamo. Još radim na tome da oporavim stari računar. Kopiram e-mail na računar pa ko god je tamo moći će da prati sve novosti. Uskoro više – piše Šinoda, dok bubnjar Rob Burdon kaže: – Odlično. Moja mama ima neke kutije s raznim stvarima, takođe. Uskoro ću krenuti sve da sortiram.
Treći e-mail je onaj basiste Dejva “Phoenixa” Farela kako leži u vrućoj kupki s gumenom patkom i porukom – “Squeak Squeak”.
Prema ovim e-mailovimamože da se nasluti da je reč o nekom limitiranom box setu i reizdanju ovog hit albuma, kao možda i nekim još neobjavljenim demo snimcima. Album “Hybrid Theory” objavljen je 24. oktobra 2000. godine i dostigao je drugo mesto Billboardove liste i dobio 11 platinastih tiraža. Doneo je velike hitove “Crawling”, koji je dobio i Grammy nagradu, zatim “One Step Closer”, “In the End” i “Papercut”.
Dve godine posle debi EP izdanja, zagrebački bend Parnepar objavio je album pod nazivom “Dobar dan, izvolite”.
Album je (kao i EP), objavljen za zagrebačku izdavačku kuću Doomtown Records. Pored online izdanja, dostupna je i u fizičkom obliku (audio kaseta).
“Dobar dan, izvolite” donosi 12 pesama u duhu new wavea i post-punka kakav se mogao čuti krajem 70-ih i početkom 80-ih godina, ali začinjen prstohvatom svežih ideja. Svi tekstovi su na domaćem jeziku.
Parnepar, cover albuma/ Autor:Bodež
Album je snimljen u garaži u kojoj bend ima probe, na Tascam 4-track snimaču (na audio kasetu), a miks je odrađen u Kramasonik studiju kod Hrvoja Nikšića. Za dizajn omota albuma zaslužan je Bodež.
Bend ima u planu da promoviše novi materijal širom Evrope, čim se za to stvore uslovi
Inače, Panrnepar je alternativni punk bend iz Zagreba. Postoje od 2017. godine, a njihov zvuk se može okarakterisati epitetima kao što su: teskoban, nervozan, uvrnut, surfoidan, mračan, glasan…
Gitara koju je Džimi Hendriks svirao u ranim 60-im godinama, kada ovaj gitariski genije još nije bio u fokusu javnosti, prodata je na aukciji za više 200.000 evra.
Džimi Hendriks je ovu gitaru Fender Japan Stratocaster Sunburst svirao nakon što je otpušten iz vojske 1962. godine. Tada se preselio u Klarksvil u Tenesi na kratko vreme gde je svirao u Chitlin’ Circutu, a potom se preselio u Harlem u Njujork,početkom 1964. godine. Boravio je tamo do 1966. godine i svirao na događajima u mestima poput Cafea Wha i Cheetah Cluba. Gitaru je doslovno posedovao i dok je radio s Isley Brothersima i sa svojim bendom Jimmy James and the Blue Flames.
Međutim, kada je Hendriks otišao u Veliku Britaniju kako bi započeo Jimi Hendrix Experience, gitara je ostala u stanu njegovog prijatelja Majka Kvešije u Njujorku koji je dao i posebno pismo koje dokazuje da je ovaj instrument bio kod njega do smrti.
Ljiljana Zdravković (The Bite)/ Photo: Bojan Stevanović
– Nije mi jasno… nedelja jutro, lepo vreme, sunce, ja sedim u miru i tišini pored bazenčeta… okolnosti idealne za zen… iz čista mira sam počela da plačem, srce je počelo da mi lupa, uhvatio me takav napad panike da ne mogu da ti opišem…
– Kako ti nije jasno? Okolnosti jesu bile idealne, ali ne za TEBE, to nije tvoja “safety zone“ niti okolnosti koje tebe čine potpunom!
Tako je otprilike tekao razgovor između mene i mog najboljeg prijatelja prošle nedelje, kada smo, ponešeni okolnostima i kolektivnim, planetarnim pucanjem psihe običnih ljudi, kontemplirali na temu koliko nam nedostaje život.
[accordion title=’Ljiljana Zdravković’]
Ljiljana Zdravković
Ljiljana Zdravković je svoju “muzika je moj život” priču započela sa 16 godina kada je prvi put progovorila na jednom beogradskom radiju. Posle 22 godine ispred mikrofona i više od deset godina rada u pisanom novinarstvu (za muzičke portale), svoje iskustvo na muzičkoj sceni upotpunjava i koristi i kroz muzički PR. Nakon stotina tekstova, sati u radijskom etru, intervjua i poznanstava sa domaćim i stranim zvezdama, koncerata, festivala… i dalje je njena najveća muzička ljubav The Bite, bend u kojem peva poslednjih nekoliko godina.[/accordion]
Muzika je moj život. I tu ne govorim samo onom njegovom segmentu u kojem je, sa svojim bendom, stvaram. Posao mi je vezan za muziku. Od prvog dana pandemije, pogađate, prihodi su mi bliži nuli nego ikad. Socijalni život mi je vezan za muziku. Ljudi sa kojima se družim, sa kojima provodim vreme, sa kojima komuniciram svakodnevno, mahom su “radnici u muzici“ ili “zavisnici“ od iste. Duša mi je vezana za muziku.
Ne mogu da zamislim svoj život bez proba, svirki, festivala, snimanja, pa čak ni ludačkih istraživanja po mrežama, pisanja i cimanja na temu – muzike! Ma, i ljubav mi je vezana za muziku, da se ne lažemo… ne umem da volim muškarca koji ne oseća taj moj svet tako kako ga ja osećam.
The Bite/ Photo: AleX
Duboko, oduvek, verujem da je muzika najsavršeniji vid umetnosti, da je usko povezana sa svakom ćelijom u ljudskom organizmu i da je najefikasniji lakmus papir za ljudsku dušu.
Muzika je moj svet. Muzika sam ja. I nije to samo do “zvuka“… cela ta priča koja je prati, dinamika dešavanja i međuljudskih odnosa, ta energija koja se razmeni kad god se na jednom mestu skupe neki muzički fanovi i/ili fanatici.
I ti ljudi koje vidim na bini, ljudi koje vidim sa bine, ljudi koje vidim pored bine… ti naizgled nebitni susreti, ti naizgled nebitni poznanici i naizgled apsolutno nebitna nepoznata lica koja stalno viđamo na svirkama, festivalima, koncertima… Šta ću da obučem (a da mi bude udobno), da li sam ponela powerbank, stižem li da ispratim sve po satnici, kada ću, zaboga, da se naspavam… mogu li da vozim do tamo i nazad i gde ću da se parkiram…
Ne, nisam ja nekakav adrenalin džanki i naravno da, kad je život “normalan“ nekad ne mogu da dočekam da me svi ostave na miru i da u tišini svoje sobe, neke šume ili vode, samo ćutim i “zenujem“.
Ali, od početka pandemije, sve što imam je baš – to. Tišina. Nedešavanje. I od početka pandemije slušam od većine ljudi u svojoj okolini reči utehe tipa: svima je sranje, proći će… zaradićeš… biće sve opet… desiće se… šta te briga, imaš gde da živiš, imaš za račune i hranu,
TO je važno… blago tebi, imaš dvorište, imaš bazenčić… ma tebi je, u stvari, super, šta se žališ! A meni se, ipak, sve češće dešava da se rasplačem bez povoda, da me hvata „uznemir“ kad mu vreme nije, da sedim sama u svojoj sobi kopajući po sopstvenim ranijim iskustvima sa depresijom ili guglam tekstove na temu anksioznosti, da nađem rešenje za nekakav balans i sačuvam zdrav razum. Zašto, ako je sve ok, ako imam i gde i od čega da (pre)živim, zdrava sam, moji su zdravi, imam prjatelje i znam da će sve ovo proći i da ću se snaći, šta god da se desi?
Zato što mi fali moj svet.
The Bite/Photo: Bojan Stevanović
Naravno da se, kao i svi, plašim i za zdravlje, živote svojih roditelja, prijatelja… Naravno da me hvata i strah od nemanja posla i pravim sve moguće i nemoguće konstrukcije kako da preživim dok sve ovo traje. Ali me od svega najviše razara to što nema mog sveta.
Nema sveta koji daje smisao svemu što sam gradila, svemu što sam bila i osećala, čemu sam se nadala i želela da budem. U ovom paralelnom, „Corona Univerzumu“ moje JA se svakodnevno pita da li sam napravila i jedan pravi izbor u životu. U ovom paralelnom pandemijskom svetu, „smisao“ se svodi na puko preživljavanje, kukanje i smišljanje najinteresatnijih teorija zavere. U ovom čudnovatom Covid 19 životu je krompir važniji od umetnosti.
U ovom paralelnom Univerzumu smo zaboravili, izgleda, da nije samo fizičko zdravlje ono što treba da sačuvamo.
Fali mi moj svet. Moj svet sastavljen od muzike, energije i misli koje daju smisao svemu. I nisam jedina. Fali svima koje poznajem. Znam da ne pričam samo u svoje ime kad kažem da mi više fale bend i svirke nego pare (koje nemam).
Novce ćemo zaraditi, ovako ili onako, i ako ostanemo u muzičkoj sferi i ako budemo okopavali krompir.
Fali i vama koji ne živite (od) umetnost(i), samo što niste toga ni svesni. Fali vam da osim bombardovanja brojkama, tužnim pričama, izjavama kriznih štabova i onih pretećih (i vrlo dobro osmišljenih, za tu svrhu) naslova, vidite da tamo neko ima izložbu, igra predstavu, ili svira neki koncert.
Fali vam da kad prošetate ulicom vidite plakate sa najavam dešavanja, a ne samo unezverene poglede sjebanih građana i njihove maske. Fali vam da makar kad jednom u sto godina rešite da izađete sa nekim, ne morate da razmišljate gde možete i do koliko morate da ostanete.
Fali vam da ne počnju svake vesti statistikama i apelima i fali vam da čak i na društvenim mrežama gledate one gomile “citata“, gotivnih yt linkova i fotki sa mora, umesto beskrajnih, užasnih priča o bilo kojoj bolesti.
Fali vam normalan život. Fali vam smisao. Kapirate?
The Bite/ Photo: AleX
Umetnost daje smisao. Ona objašnjava, boji i daje nadu. Ona nam oplemenjuje život i štiti nas od stvarnosti i kad tu istu stvarnost ogoli do koske. Umetnost nam čuva dušu i mozak.
Ona je izvor razmišljanja ali i izvor osmeha, razbibrige i lepote. Ona objašnjava ko smo i daje nam mogućnost da budemo neko drugi. Ona nam objašnjava gde smo i može da nas odvede na bilo koje drugo mesto na svetu.
Umetnost čini svet boljim i daje smisao, a depresija se tamom i besmislenošću hrani.
Setite se toga pre nego što pomislite: “ma jebeš muziku, kakvi koncerti, do mojega, daj da sačuvamo živu glavu“ ili izjavite kako su muzičari razmaženi i bolje im je da uzmu motiku u ruke nego što kukaju ili (pogrešno) zaključite da svi mi patimo samo zbog (nemanja) para.
Kao što sa police u marketu uzmete hleb da nahranite stomak, tako od onoga što umetnici umese hranite mozak i dušu. Kao što nekome poplava uništi njivu, nama korona uništava useve i “poplavljuje“ naš svet. A kad nema našeg sveta, nešto debelo nedostaje i u vašem. Priznajte koliko (vam) je bitna kultura pre nego što ispraznimo Covid centre ali napravimo nove “Laza“ centre i postanemo zavisni od Bromazepama.
Pre dva meseca napisala sam, više kao foru, status “Ubiće me ova Corona, a ni zaraziti se neću“. Tek poslednjih dana zaista shvatam koliko te moje reči zapravo, i nisu “fora“.
Moj svet je “on hold“ i nadljudskim naporima se trudim da me besmisao ne odvuče u tamu i da više nikad ne uzmem ni jedan “lekić“ kao onog dana sa početka ove priče. I (ne pitajte me kako znam ali) muzika će me od te tame i odvući, na vreme. Neki neće biti te sreće i ne nose u sebi tu snagu. A neki, nažalost, neće ni znati u čemu je problem, kad ta tama zahvati i njihov svet.
Kompletan diskografski opus Vasil Hadžimanov Banda od sada se nalazi na svim digitalnim platformama koje je objavila izdavačka kuća Croatia Records.
U pitanju je osam albuma koji su sada dostupni ljudima širom sveta.
Vasil Hadžimanov/ Photo: AleX
U proteklih 20 godina, Vasil Hadžimanov i njegov bend sa velikim uspehom sviraju svoju muziku na koncertima i muzičkim festivalima kod nas i u svetu.
Sva njihova izdanja i muzika proglašeni su za umetnička dela od kulturnog značaja.
Ove godine Vasil je dobitnik nagrade za najboljeg džez pijanistu na električnom klaviru 41. Annual Jazz Station Awards, dok je bend u kategoriji “najbolja džez grupa”, zauzeo drugo mesto.
Usled ograničenja okupljanja zbog trenutne epidemiološke situacije, koncert norveške grupe Wardruna, koji je trebalo da se održi 27. avgusta, odlaže se za 12. novembar 2021. u Sava Centru.
Članovi grupe Wardruna, u dogovoru sa svojim menadžmentom, odložili su evropsku turneju (koja je obuhvatala 9 gradova) u zatvorenim dvoranama za jesen 2021. kako bi svojoj publici omogućili maksimalnu bezbednost i uživanje u njihovim nastupima.
Photo: Promo
Podsećamo, Einar Selvik je početkom godine, na pitanje novinarke novina Glas Srpske da li je uzbuđen što dolazi u Srbiju izjavio: – Da, uzbuđen sam što ćemo nastupiti u Beogradu. Tokom proteklih nekoliko godina dobili smo mnogo poruka i mailova iz ovog regiona. Dobar je osećaj što ćemo konačno posetiti Srbiju. Uvek je zanimljivo posetiti nova mesta, izvoditi pesme i povezati se s ljudima. Nismo mašinerija i nastupi nisu statični. Svaki koncert je drugačiji, zato što nastupi nisu monolozi. Nastupi su dijalozi. Povežete se sa prostorom i ljudima i podelite trenutak, tako da, stvarno se radujem susretu.
Do sada je prodato 70% kapaciteta ulaznica za koncert u Beogradu. Svi zainteresovani svoje karte mogu nabaviti online na ticket.rs.
Sve prvobitno kupljenje ulaznice važiće i za novi datum.
Niz nesrećnih okolnosti, koji je kulminirao pandemijom virusa korona, doveo je do toga da prethodni album Riblje čorbe “Da tebe nije” ne bude, makar do sada, adekvatno koncertno promovisan, ali Bora Đorđević za Novosti kaže da se novo izdanje već uveliko sprema..
– Mi smo kao zapete puške – kaže Bora iz Ljubljane, gde već godinama živi sa suprugom Dubravkom. – Poslednji put smo svirali 29. februara u Kranju, i onda nas je zadesila korona. Nismo stigli da ljudski promovišemo odličan album “Da tebe nije”, ali čim ovo zlo prođe, eto nas ponovo sa vama.
Roker otkriva da piše nove pesme, i da bi, u dogledno vreme, mogao čak i da se desi novi album. Sasvim sigurno – brže nego što su mnogi predviđali.
– Nešto sam mračniji nego obično, isključivo zbog prokletog virusa – konstatuje Bora.
Album, ako ga bude, veli Đorđević, treba da se zove “Dance macabre”. “Mrtvački ples” je čuvena srednjovekovna, ikonografska tema koja prikazuje niz različitih parova i leševa ili skeleta. U širem smislu, ovaj pojam obuhvata spektar likovnih, literarnih i muzičkih tema kasnog srednjeg veka.
– Ako se, u međuvremenu, korona-tragedija završi, taj album možda nećemo ni izdavati – napominje Bora. – Celom bendu ova neplanirana pauza teško pada, i svi se nadamo da ćemo uskoro na binu.
Na novom albumu bi trebalo da se nađu pesme “Parada” i “Naše sunce prerano je zašlo”, koje su pripremane još za prethodno izdanje, ali su izostavljene jer se nisu koncepcijski uklapale.
– Nikola Zorić je napisao muziku za “Naše sunce prerano je zašlo”, a Vicko i ja za “Paradu”, i te pesme su već snimljene – podseća Bora. – Uz to, Miša Aleksić je komponovao jednu klasičnu rokačinu, a tu je i jedna pesma za koju je Vidoja Božinović Džindžer napravio neverovatnu muziku. Ima još toga, i nekako mi nije važno da li će to da prođe ili ne. Znam da postoje ljudi koji će te pesme znati da cene – kaže Bora.
Posle maestralnih uloga u filmovima kao što su “Dobri dileri iz Dalasa”, “Rekvijem za snove”, i “Blade Runner”, Džared Leto sprema se za još jednu izazovnu ulogu – Endija Vorhola.
“Zahvalan sam i uzbuđen zbog ove prilike. Srećan rođendan. Nedostaješ nam ti i tvoj genij”, napisao je na društvenim mrežama Leto na rođendan Endija Vorhola, 6. avgusta.
Za sada nije poznato više informacija o filmu iako je još 2016. godine njegovo ime bilo vezano uz biografski film o Vorholu koji je trebalo da radi Terens Vinter. Ne zna se ni sada da li je u pitanju isti projekat ili neki drugi.
EndI Vorhol postao je poznat 60-ih prošlog veka godinama zbog umetničkog doprinosa zvezdanoj kulturi, oglašavanju i konzumerizmu poput slika Campbell’s Soup i Eight Elvises. Njegov studio u Njujorku, The Factory, postao je poznat zbog velikih zvezda, intelektualaca, boema i čudnih članova društva, zbog činjenice da su oni tamo dolazili, ali i zbog činjenice da su tamo nastajala velika umetnička dela. Vorhol nije samo bio vezan uz slikarstvo, nego i uz film i muziku, a čak je bio i jedan važan deo benda The Velvet Underground tako što je plaćao njihova korištenja studija i bio njihov menadžer. Dizajnirao je omote albuma “Sticky Fingers” i “Love You Live” The Rolling Stonesa, “Aretha” Arete Franklin i “The Academy in Peril and Honi Soit” Džona Kejla.
Inače, Vorhol je bio vodeća ličnost pop kulture, ali bilo je i onih koji nisu trpeli njegovu slavu ili njegovu umetnost. Preživeo je i atentat koji je na njega izvršila radikalna feministkinja Valeri Solanas nakon čega se nije nikada zdravstveno oporavio. Otvoreno je govorio o svojoj seksualnosti. Bio je gej u vremenima kada je društvo tek pokušavalo da prihvati druge i drugačije. I tu dolazimo do Leta koji će se verojatno savršeno uklopiti u ovu ulogu jer je već dobio Oskara zbog uloge “drugog i drugačijeg” člana društva, a u pitanju je bila uloga transvestita s AIDS-om u filmu “Dileri iz Dalasa” 2013. godine.
Uskoro će biti emitovan novi dokumentarni film koji istražuje poslednje dane legendarnog glumca i komičara Robina Vilijamsa kao i njegovu neurološku bolest s kojom se borio.
“Robin’s Wish” naziv je dokumentarnog filma za koji je objavljen trejler u kojemu možemo da vidimo snimke iza scene, ali i jednu njegovu zanimljivu izjavu u intervjuu:
– Ljudski mozak je neverovatna jedan i po kilogram teška žlezda. Tog trenutka kada misliš da je razumeš, izmisli nešto drugo.
Trejler potom govori o njegovom samoubojstvu u avgustu 2014. godine i nalazima autopsije koja je pokazala da se borio s demencijom.
“Kroz novinarski objektiv, ova neverovatna priča baca sasvim novo svetlo na tragediju, lepotu i moć koja stoji iza uma jednog od najvećih zabavljača svih vremena”, napisano je u najavi filma.
Dokumentarac je režirao Tejlor Norvud i u njemu ćemo moći da vidimo intervjue sa mnogm ljudima koji su sarađivali s Robinom, a biće dostupan digitalno i putem videa na zahtev od 1. septembra.
