U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) otvorena je izložba jednog od najuticajnijih umetnika 20. i 21. veka, “Dejvid Hokni: Od papira do ekrana”.

Na svečanom otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB i kustoskinja izložbe, Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, i Kler Sirs Vud, direktorka Britanskog saveta za Zapadni Balkan.

Kao neumoran inovator, Hokni neprestano pomera granice slikarstva, crteža, fotografije i digitalnih medija, a njegov opus spaja klasične umetničke tradicije sa smelim eksperimentima u perspektivi, boji i tehnologiji.

Godine 1970. mladi Hokni imao je samostalnu izložbu u MSUB, što je bio rani pokazatelj njegovog globalnog dometa i trenutak trajne važnosti u istoriji Muzeja. Danas, više od pet decenija kasnije, Hokni se vraća – ovoga puta kroz snažno nasleđe svog umetničkog rada i radikalnu evoluciju vizuelnog jezika. Ideja da se Hoknijeva dela ponovo predstave beogradskoj publici potekla je iz želje da se istakne umetnik koji je obeležio prve godine rada Muzeja i čija je izložba odjeknula daleko izvan svog vremena, ostavljajući trajan trag na lokalnoj umetničkoj sceni.

Istovremeno, ova izložba potvrđuje doslednu posvećenost Muzeja predstavljanju osobene i avangardne umetnosti domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj javnosti.

Marijana Kolarić je u svom uvodnom govoru istakla:

– Dejvid Hokni je umetnik koji se kroz medije kreće sa izuzetnom slobodom, odbijajući da bude ograničen tradicijom ili tehnologijom. Od ranih crteža i serija grafika na papiru do digitalnih slika, fotografskih kolaža i pokretnih slika, Hoknijev opus slavi inovaciju, a pritom ostaje dosledan svom jedinstvenom izrazu i prepoznatljivom likovnom jeziku. Ova izložba prati taj razvoj – od taktilnog, neposrednog iskustva crteža do sveobuhvatne digitalne slike – pružajući srpskoj publici retku priliku da sagleda celokupnu širinu njegove umetničke evolucije.

Marijana Kolarić je navela i da se izložba realizuje uz podršku Britanskog saveta, koji svojim programima kontinuirano doprinosi kulturnoj razmeni i povezivanju umetničkih scena Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, te izrazila zahvalnost umetniku, njegovom timu, Britanskom savetu u Londonu i Beogradu, Ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu, Martinu Gejfordu za doprinos ovom katalogu, kao i svima koji su pomogli realizaciju ove izložbe, koja za Muzej ima poseban značaj u godini u kojoj obeležavamo šezdesetogodišnjicu njegovog osnivanja.

Hoknijev uticaj prevazilazi granice medija i geografije: izlagao je u najznačajnijim svetskim muzejima, autor je revolucionarnih teorijskih razmatranja o pojmovima gledanja i percepcije, i jedan je od umetnika koji su redefinisali savremeni portret i pejzaž. U svakoj fazi njegove karijere – od ranih grafika do imerzivnih digitalnih ambijenata – Hokni poziva posmatrača u svet boje, jasnoće i stalne reinvencije.

Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, istakao je da su “kultura i umetnost oblasti u kojima su Srbi i Britanci verovatno najsličniji, i u kojima je razmena dve države već decenijama najintezivnija”.

Naglasio je da kulturne institucije, poput Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, „osim promocije izuzetne umetnosti, utiču i na opšti kvalitet života u ovom gradu, zemlji i širem regionu.“

– Povratkom Hoknija u Beograd i MSUB, posle 55 godina, je zatvoren jedan krug, ali i data šansa da gradimo modernije, pozitivnije odnose između naše dve države, čvrsto orijentisane ka budućnosti.

Izložbu je svečano otvorila Kler Sirs Vud, direktorka Britanskog saveta za Zapadni Balkan, rečima:

– Apsolutna je čast biti ovde večeras i otvoriti izložbu Dejvida Hoknija. Britanski savet je poslednji put organizovao izložbu iz svoje umetničke kolekcije ovde u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2007. godine. To je bila naša izložba ’Breaking Step’ – izložba mešovitih medija 15 značajnih britanskih umetnika. Postoji slika sa te izložbe koja mi je ostala u sećanju, jedne od onih hladnih noći kada teška magla leži preko reke. To je bila pomalo zastrašujuća, snažna slika Nejtana Kolija – instalacija visoka 6 metara sa osvetljenim tekstom postavljenim u dvorištu Muzeja na kojem je pisalo ‘Ovde neće biti čuda’. To je, ispostavilo se, bila neka vrsta proročanstva, pošto je to bila poslednja izložba održana u Muzeju savremene umetnosti pre nego što je zatvoren na, činilo se, jako dugo vremena….. Svet se mnogo promenio otkako je Britanski savet otvorio svoja vrata u Beogradu 1940. godine, od kada je Muzej otvoren za javnost 1965. i od kada je Hokni poslednji put prikazan ovde 1970. godine. Za mene postoji nešto utešno u saznanju da nastavljamo da se okupljamo kako bismo diskutovali, divili se i uživali u radu velikih umetnika. To je proslava dugovečnosti, postojanosti i kvaliteta. Sa velikim zadovoljstvom i iskrenim olakšanjem večeras mogu formalno da izjavim da je prokletstvo skinuto. Čuda mogu da se dese.

Izložba “Dejvid Hokni: Od papira do ekrana” pruža jedinstven uvid u Hoknijev rad kroz decenije, od ranih crteža i bakropisa iz šezdesetih godina prošlog veka do najnovijih radova nastalih na ajpedu. Spajajući klasično crtačko umeće sa savremenim digitalnim eksperimentima, izložba uspostavlja dijalog između prošlog i sadašnjeg, analognog i digitalnog, materijalnog i nematerijalnog. Njegovo prihvatanje ajpeda, ajfona i digitalnog crteža kao profesionalnih umetničkih alata proširilo je jezik savremene umetnosti, inspirišući generacije umetnika da preispitaju načine na koje stvaramo i prenosimo vizuelna iskustva.

Realizacija izložbe ostvarena je uz podršku Britanskog saveta.

Izložba će biti otvorena do 12. avgusta 2025. godine.