Na sednici Upravnog odbora Udruženja Gitarijada Fest, usvojen je muzički program ovogodišnjeg izdanja Gitarijade, koja će biti održana od 28. do 30. avgusta u Zaječaru.
Press Upravnog odbora Udruženja Gitarijada Fest/ Photo: Mima Ilić
Gabi Novak, legendarna jugoslovenska i hrvatska pevačica, preminula je u 89. godini.
Rođena je 1936. u Berlinu. Njen otac Đuro Novak je s Hvara, a majka Elizabeta Rajman je iz Berlina. Detinjstvo je provela u Berlinu. Početkom Drugog svetskog rata, porodica se preselila na Hvar, a otac joj je poginuo 1945.
U Zagrebu je završila grafički smer u Školi primenjene umetnosti. Radila je u Vjesniku, a zatim u Zagreb filmu kao crtač i scenograf. Pozajmljivala je glasove animiranim likovima. Njene vokalne sposobnosti, primetio je Bojan Adamič i pozvao je, da gostuje na koncertima “Big Benda” u Ljubljani. Pevala je pesmu “Sretan put” iz filma “H-8”. Uskoro je nastupila na Zagrebfestu s pesmom “Ljubav ili šala”. Na Bledskom džez festivalu 1958, pevala je u duetu s Luisom Armstrongom.
Dobila je ponudu 1964, da peva na zapadnom tržištu, ali je odustala od toga, jer nije htela da pristane na promenu izgleda i druge uslove. Pažljivo je birala pesme i pevala samo one koje su joj se svidele.
Udala se za Stipicu Kalogjeru, ali su se razveli nakon nekoliko godina. Svoj drugi brak sklopila je s Arsenom Dedićem 1970, a tri godine posle rodila je sina Matiju Dedića. Dobila je Porina za najbolje žensko vokalno izvođenje na albumu 2Pjesma je moj život” 2003. i za poseban doprinos hrvatskoj zabavnoj muzici 2006.
Gabi Novak/ Photo: AleX
Gabi Novak iza sebe je imala veliku muzičku karijeru, ali i veliku patnju i tragediju.
Pre svega zbog odlaska njene dve voljene osobe – supruga Arsena Dedića i sina Matije.
Gubitak supruga Arsena Dedića
Gabi je pre 10 godina izgubila muža Arsena Dedića. Legendarni muzičar preminuo 17. avgusta 2015. godine u KBC Zagreb.
Kako se navodi, Arsen Dedić je 2014. godine nezgodno pao i povredio kuk. Budući da su bolovi bili jaki, 12. jula 2015. godine u ortopedskoj bolnici u Krapinskim Toplicama ugrađena mu je endoproteza kuka, nakon čega su usledila dve sedmice rehabilitacije.
Svoj 77. rođendan proveo je u krugu porodice i prijatelja u Zagrebu. Prema navodima medijima, Gabi je Arsena pronašla kako leži na podu pored hodalice. Dedić je nerazumljivo pričao i prebačen je vozilom Hitne pomoći u Klinički bolnički centar Zagreb, gde je smešten na hitnom neurološkom odeljenju.
Delovalo je da se Arsen oporavlja, ali se 13. avgusta 2015. stanje pogoršalo i postalo je kritično. Dediću su pluća otkazala i bio je priključen za respirator. Nažalost, i ostali organi su počeli da otkazuju. Kako se navodi, Gabi je odbila visokorizičnu operaciju za Arsena. Dedić je preminuo u KBC Zagreb u 21 čas, 17. avgusta 2015. godine.
Gubitak sina Matije Dedića
Još jedna tragedija zadesila je Gabi Novak. Njen i Arsenov sin, poznati muzičar Matija Dedić, preminuo je 8. juna 2025. godine. I to u 53. godini.
Nakon Arsenove smrti, Gabi je u jednom intervjuu govorila o tome kako se nosi sa životom bez njega, a spomenula je i da je zabrinuta za svog sina.
– Moja unuka je već u srednjoj školi, ima 16 godina i dobra je učenica. Moj sin Matija takođe mnogo radi, i više nego što bi trebao. Već se bojim za njegovo zdravlje, mora sve ovo da izdrži, ali moja snaha je divna i ona je ta koja drži sve konce u svojim rukama – istakla je tada muzička diva.
Klasik H. G. Velsa “Rat svetova” ekrRat svetovaanizovan je mnogo puta – od radio-emisije Orsona Velsa iz 1938. do filma Stivena Spilberga iz 2005. s Tomom Kruzom u glavnoj ulozi.
Sada je stigla nova verzija, ovoga puta sa Ajs Kjubom u glavnoj ulozi. Konsenzus kritičara za sada je jasan: film je loš. Toliko loš da je jedan od samo 45 filmova na sajtu Rotten Tomatoes koji imaju ocenu od 0%, na osnovu najmanje 20 recenzija.
Prema Wikipediji, “Rat svetova” prikazuje Ajs Kjuba kao stručnjaka za nadzor iz Ministarstva unutrašnje bezbednosti, Vila Redforda, koji pomaže FBI-ju da uhvati hakera. Tada planetu pogađa udar meteora koji nose borbene mašine, a Vil i njegova prijateljica iz NASA, dr Sandra Salas (Eva Longorija), zaključuju da vanzemaljci napadaju Zemlju.
Kritičari na Rotten Tomatoes nisu štedeli reči: “’Rat svetova’ je mučnih, beskrajnih 90 minuta snimaka punih grešaka, vojnih arhivskih materijala, glumaca koji su srećni što imaju posao dok trče ulicom, mašu kamerom ispred lica i glume strah”, piše u jednoj recenziji. Druga dodaje: “Loše napisano i nespretno tempirano, ‘Rat svetova’ je kandidat za jedan od najgorih filmova decenije”.
Produkcija filma takođe je imala problema. Sniman je tokom vrhunca pandemije kovida-19. Veliki deo filma čine snimci ekrana sa računara i iPhone-a, što je omogućilo glumcima da svoje scene snime na daljinu. Ostaje pitanje zašto nije izabran drugačiji pristup, kako bi film izašao dok je taj koncept još imao smisla.
Ovako, imamo jedan od najgorih filmova u istoriji.
Halestorm su upravo objavili svoj novi album “Everest”, a zajedno s njim stigao je i muzički spot za pesmu “Like a Woman Can”, koju su u saopštenju za medije opisali kao “zavodljivu odu biseksualnosti”.
“Everest” je ukupno šesti album Halestorma, a naslednik posljednjeg Back From the Dead od pre tri godine. “Everest” je prethodno najavljen singlovima “Darkness Always Wins” i naslovnom pesmom.
Govoreći o novom singlu i spotu, frontmenka Lizi Hejl je objasnila:
– ‘Like a Woman Can’ je Venera koja moli Marsa da je sretne na pola puta, dok je usred biseksualnog buđenja.
Halestorm trenutno nastupaju kao podrška bendu Volbeat na letnjoj turneji po SAD, a ove jeseni krenuće na severnoameričku turneju sa Lindzi Stirling i Apocalypticom.
Već više od decenije se u severnobačkom selu Oromu, podjednako udaljenom od Subotice i Kanjiže, nastanjenom mađarskom populacijom, održava višednevni festival koji svojim programskim sadržajima nadilazi sve slične događaje u zoni krajnjeg severa Srbije.
Evo kako organizatori Malomfesztivál (Malom festivala) vide svoju tvorevinu: -Postoji jedno dugačko selo. Na njegovom kraju je stara vetrenjača koja stremi ka nebu. Ima puno, puno prašine, na nju se znoj dobro lepi. Ima nebo, ima zemlja, i ponekad se spoje. Ima strnište i ima konja. Ima plesa, bosonogog, pokidanih majica. Ovde krestu nemaju samo petlovi. Ima vojvođanskih kauboja. Ima mišićavih graditelja i u boji plivajućih ulepšavatelja. Ima stvaralaca i kampova. Ima boja i ima lica, puno je sunca i ima pankera. Ima malih i ima velikih. Ima velikih zagrljaja. Ima ovde svega, kao kod babe u špajzu. Postoji jedna zajednica, a od nje se pravi Malomfesztivál. Još uvek. Neka bude.
Dakle, ove godine se od 7. do 9. avgusta dešavalo tušta i tma muzičkih programa na pet bina oko Vetrenjače.
Pored toga u dnevnim terminima organizovale su se radionice, razne vrste edukacija, igraonica kojima se potenciraju stvaralačka umeća učesnika i posmatrača, kao i poseban vid zajedništva.
Primetno je mešanje publike po svim kategorijama: uzrasnim, polnim, nacionalnim. Osim što ima posetilaca iz svih krajeva Mađarske i okolnih zemalja gde su Mađari nacionalna manjina, sve je više srpskih posetilaca, ali i ljudi iz celog sveta.
Po rečima Žofi Serde, iz organizacionog odbora festivala brisanje granica je moto ovogodišnjeg festivala i ne misli se samo na teritorijalne, fizičke granice, već na granice unutar ljudi. – Poenta je da ljudi, koji ovde dođu, prihvate ideju da su im svi ovde prijatelji, braća i sestre, te da mogu da se obrate svakom nepoznatom licu neposredno i bez predrasuda.
Ibis Ćerimagić, koja drugu godinu za redom, vodi na Festivalu jednu umetničku radionicu, kaže da je ovde privlači upravo taj slobodarski duh zajedništva, a Kojot, frontmen Eyesburna, benda koji je u dvosatnom nastupu druge festivalske večeri doneo dobru zabavu publici na Bitang bini, rekao je: -Sviđa mi se ova nepretenciozna domaća atmosfera ovde i što su ljudi sasvim opušteni, tako da na Malom festivalu nisam nastupio prvi put, već sam dolazio ovde kao solo muzičar.
Veljko Milinković, gitarista i, uz Aleksu Nedića (basistu), vokal grupe Vizelj, koja je “kupila publiku“ svojim bespoštednim nastupom na Bitang bini, izjavio je: -Oduševljeni smo što u ovako malom mestu može da se desi ovako lepa manifestacija. Publika je ovde fino zainteresovana za razne neke pravce koji mogu da se čuju u živim svirkama.
A Jelisaveta Todorov, bubnjarka Vizelja je dodala: -Nekad publiku osvojimo brže, čim izađemo na binu, nekada sporije, ovde je trebalo duže, ali su nas lepo prihvatili.
Na to se nadovezala Marijana, devojka iz publike koja je svirku Vizelja ocenila jednom rečju: – SUPER!
Pored Eyesburna i Vizelja, Bitang binu su u tri večeri pokrivali bendovi: Kultur Shock iz Sijetla, Naxatras iz Grčke, Skier@Yeti, Neozbiljni pesimisti i Duckshell.
Na Bagrenjak bini smenjivali su se bendovi različitih žanrovskih opredeljanja. I tu je bila najveća koncentracija publike, možda što je prostor za nju bio skučen i omeđen sa svih strana.
Tvrđi zvuk su doneli bendovi Neven i Vodka for Kids iz Mađarske, kao i mlade nade pank muzike Dvostruka membrana. Kroz onirične prostore duše su nas poveli Ana Never, Wooden ambualnce, Mitsko biće, Álompolgárok.
Za psihodeliju i post rok su se pobrinuli: Sjaj @I, Beryloom and the Doom i Lucy Dreamin, a za elektronski zvuk – Yusyus, Cacek iz Rusije i Kalikamo iz Hrvatske.
Na Etnokamp bini bila je, kao i prošlih godina, dobra poseta, a nastupali su: domaći mladi folk orkestar Kamrás i Duhaj, mađarski bend Góbé, zatim čuvena Magyar Banda, koja je na svom repertoaru imala mađarske svatovske pesme, Alexander Mihaylov@ His Patardia iz Bugarske koji u svojoj muzici spajaju world music i narodnu muziku, a Szélműves su na ples izazvali čak i one koji su bili umorni.
Posebnu pažnju su privukli romski sastavi – Kanizsa Scillagai iz Mađarske, Luma Dui iz Subotice, kao i Nakedband Belgrade @ Monika Lakatos Trio.
Zahvaljujući ovim bendovima osmog avgusta je na Festivalu obeležen Međunarodni dan romske pesme, međunarodne manifestacije koja povezuje šesnaest lokacija u sedam zemalja, slaveći raznolikost i živu tradiciju romske muzike.
Na dve preostale bine, Bazen i No chill, koje su gruvale dugo, potonja čak do jutarnjih sati, mogli su se čuti razni žanrovi: latin, reggae, techno, hip‑hop i drum’n’bass.
Što se tiče izvođača dobili su svoje vreme pred odabranom publikom i pod zvezdanim nebom: sa mađarske scene istaknuta imena kao što su Cheeky, Bellegance & Fraser i Jäger, zatim miljenik festivalske zajednice – Shekimon, zvezda beogradskog noćnog života Chorbika, elektronski dvojac bez granica mnbv & Secret Guset, koji puni klubove od Azije, te za ljubitelje drum’n’bass su ruski Primy i Quaatura, kao i i predstavnici novosadske underground scene Papachek, b2b DJ200, b2b N037…
Treba istaći da su volonteri sa svih krajeva Evrope i sveta pristigli u ovu “panonsku čaroliju“ još u poslednjoj nedelji jula i da će ostati nekoliko dana posle završetka festivala. Bili su, kao i učesnici, a i nemali broj gostiju, smešteni u šatorima jer se kamp na dva mesta unutar festivalskog prostora.
Posetioci su se na desetak štandova mogli snabdevati hranom i pićem, u severnom kutku je bio smešten tradicionalni bazar, a jedan deo festivalskog prostora je odvojen za logorsku vatru.
Ono što je bilo primetno da je, za razliku od prošlogodišnjeg “mora” kukuruza, koje je oivičavalo festivalski prostor, sada to bila čistina, odnosno “gola polja“ sa ravničarskim vidikom i to je volja stanovnika domaćeg Oroma.
Ovogodišnji Malom festival prevazišao je očekivanja i posetilaca i organizatora. Poželimo ekipi koja ga organizuje da ostane u istom žaru i nadalje, te da se svi koji žive u Panoniji i oko nje, okupljaju u Oromu i napajaju energijom koja vrvi oko Mlina avgustovskih dana.
Ovogodišnje 58. izdanje Gitarijeda u Zaječaru biće održano od 28. do 30. avgusta na već dobro poznatoj lokaciji – Kraljevici. I to je sve što je, za sad, pouzdano.
Prema prvobitnom lajnapu, na Gitarijadi je trebalo da nastupe i poznati šabački pankeri Goblini, ali… 8. avgusta na njihovoj Facebook stranici osvanulo je post kojim obaveštavaju fanove da je njihov koncert otkazan.
Dan kasnije, grupa S.A.R.S je na svojim društvenim mrežama postavila obaveštenje: – Dragi fanovi S.A.R.S.-a i ljubitelji Zaječarske gitarijade, nakon što smo saznali da je bendu Goblini otkazan nastup na Gitarijadi, odlučili smo da otkažemo naše učešće na istom! Stop mešanju politike u kulturu!
Rekapitulacija: – U petak, 30. maja održana je press konferencija na kojoj su najavljeni učesnici 58. Gitarijade u Zaječaru. Gosti na konferenciji bili su Marko Mendoza, Dino Jelusić i Ivan Keller, koji su najavili ekskluzivni nastup benda Whitesnake Experience By The Members Of Whitesnake – projekta specijalno napravljenog za Gitarijadu u Zaječaru. Tada je objavljen sledeći lajnap: S.A.R.S, Brkovi, Whitesnake Experience By The Members Of Whitesnake, Kerber, Riblja Čorba i Goblini. Rokonačelnik nije ni pomenut.
– 26. jula stiglo je zvanično saopštenje o izabranim demo bendovima finalistima koji su odabrani (od strane žirija) da učestvuju u takmičarskom delu Gitarijade.
– 27. jula, zvanično saopštenje dao je i tadašnji gradonačelnim Zaječara (ujedno i predsednik organizacionog odbora Gitarijade) koji je organizatorima prve pres konferencije (na kojoj je objavljen lajnap), sprski rečeno, poručio – “džaba ste krečili”.
– U petak, 8. avgusta oglasili su se Goblini saopštenjem da im je nastup otkazan, a dan kasnije oglasio se i bend S.A.R.S koji je odlučio da otkaže učešće u Zaječaru.
– 9. avgusta ponovo se na društvenim mrežama oglasio Boško Ničić (sada bivši gradonačelnik, ali još uvek predsednik organizacionog odbora Gitarijade).
– Danas je 10. avgust. Ostalo je 18 dana do početka Gitarijade. Lajnap nije poznat. Rokonačelnika niko ne pominje (šuška se da će to biti ugledni muzičar iz susedstva, ali nije potvrđena informacija). Poslednje zvanično obaveštenje od organizatora mediji su dobili još u julu, a najsvežiji post na zvaničnoj Facebook stranici ove manifestacije postavljen je 1. avgusta (šerovan tekst o izabranim demo bendovima).
Iz svega navedenog možemo samo da se zapitamo – da li će se umesto Goluba, na Kraljevici oriti labudova pesma jedne od najstarijih muzičkih manifestacija ove zemlje?
Tokom nastupa benda Atheist Rap na muzičkom festivalu u Prijedoru, jedan član grupe prekinuo je koncert zbog nacističkog pozdrava u publici.
Iako je deo publike, kako prenosi portal Klix.ba, osudio takvo ponašanje, grupa mladića nastavila je da ističe ekstremistička
Iako je deo publike, kako prenosi portal Klix.ba, osudio takvo ponašanje, grupa mladića nastavila je da ističe ekstremistička obeležja i tokom svirke benda Ritam nereda.
Mediji navode da su na festivalu dvojica mladića nosila majice uvredljivog i ekstremističkog sadržaja, uključujući keltski krst i natpis “Prijedor – jebeš grad bez tri logora”.
Na festivalu u Prijedoru mladići su nosili majice sa porukama koje veličaju prijedorske logore i ekstremističku simboliku.
Član benda Atheist Rap je zaustavio koncert i pokušao spriječiti takvo ponašanje, ali policija nije reagovala.https://t.co/3Ie6xtcTmd
Fotografije su se pojavile na društvenim mrežama, a incident se dogodio između obeležavanja godišnjica logora Keraterm i Omarska, koji su postali simbol patnje bošnjačkog stanovništva.
Prema svedočenjima posetilaca, obezbeđenje i policija nisu reagovali uprkos upozorenjima. Policijska uprava Prijedor navodi da će proveriti okolnosti, ali da zvanična prijava nije podneta.
Izložba “Dragana Ilić, Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ u Muzeju savremene umetnosti, autora dr Rajke Bošković, u okviru ciklusa “Umetnoost i ličnost – skulptorke iz kolekcije MSU (5)“, svečano će biti otvorena 22. avgusta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
U okviru ovog ciklusa predstavlja se jedan istorijski fenomen koji obeležava modernu i savremenu skulpturu na našoj umetničkoj sceni – fenomen prisustva velikog broja žena vajara koje su ostvarile celovite i veoma značajne skulptorske opuse.
Kroz ovako osmišljеn ciklus izložbi razmatra se i sagledava odnos umetnosti kao fenomena i ličnosti kao faktora koji presudno utiče i na sam umetnički izraz.
Umetnost, kao unutrašnji poziv, daje smisao odabiru životnog puta, bez obzira na sve potencijalne i neminovne teškoće kojе se isprečuju na njemu, kako u domenu ličnog, tako i društvenog života. A ličnost, kao aura naših izbora koja daje ton i boju svim našim delima, obelodanjuje se i obznanjuje možda najјasnije ili, bolje rečeno, najsjaјnije, u umetnosti.
Portret Dobrivoja Bate Krgovića, 1994, autor Dragana Ilić/ Photo: Bojana Janjić (MSUB)
U celokupnom umetničkom opusu Dragane Ilić portret, i kao motiv, i kao tema, zauzima dominantno mesto. Portret, pored toga što je uvek hronika jednog vremena, istovremeno je i dijalog između umetnika i modela.
Sam proces portretisanja, u tom slučaju – predstavlja ogoljavanje, zalaženje u dubine ličnosti, koje nisu očigledne, nisu otvorene za druge…
Umetnik prodire iza onoga što sam model želi da se vidi, kako teži da se prikaže i predstavi drugima.
Nesumnjivo vrstan portretista, Dragana Ilić, u igri međusobnog otkrivanja ali takođe i razotkrivanja suštine portretisane ličnosti, dostigla je visoke domete u čitavom nizu portreta svojih savremenika – bliskih ljudi iz porodičnog i profesionalnog okruženja.
Čovek kao biće, sa svim svojim nesagledivim i često nedokučivim dubinama ličnosti, tajna je po sebi.
Svi ti manje ili više tajanstveni slojevi ličnosti se često, hteli mi to ili ne, ogledaju na licu. I zato je lice čoveka s pravom nepresušan izazov i podsticaj za umetnička traganja u najširem smislu, od samih početaka ljudske civilizacije do danas.
Portret Dragice Vuković, 2020, autor Dragana Ilić/ Photo: Bojana Janjić (MSUB)
Portret Ernea, 1994, autor Dragana Ilić/ Photo: Bojana Janjić (MSUB)
Fascinacija licem čoveka kod Dragane Ilić rezultirala je bogatim i potpuno samosvojnim skulptorskim opusom na našoj umetničkoj sceni.
Vajarski rukopis Ilićeve u domenu portreta prepoznatljiv je ne samo po formalno-stilskim odlikama i upotrebi skoro isključivo terakote (naknadno bojene) nego i po načinu tretmana materijala, vlažne gline – koja se “ovekovečuje” pečenjem.
Taj rukopis, bez minuciozne dorade detalja i uglačanosti površine, čak povremeno i sa izvesnom dozom izvorne sirovosti i, na prvi pogled, nedorađenosti, nosi snažan utisak neposrednosti, što je očigledno i pečat njene (umetničke) ličnosti.
Sačuvavši svežinu doživljaja, umetnica postiže ubedljivu izražajnost portretisanog lika, koji je katkada na ivici utiska brutalne iskrenosti u ogoljenosti otkrivanja ličnosti koju portretiše.
Portret Danijele Purešević, 2018, autor Dragana Ilić/ Photo: Bojana Janjić (MSUB)
Portret Jovana Čekića, 2020, autor Dragana Ilić/ Photo: Bojana Janjić (MSUB)
Studija za portret Irine Subotić, 2018, autor Dragana Ilić/ Photo: Bojana Janjić (MSUB)
U samom načinu oblikovanja nesumnjiv je uticaj italijanskog vajara Alberta Đakometija pre svega u ostavljanju (vidljivim) tragova modelovanja vlažne gline, s tom razlikom što on glinu koristi uglavnom kao prelazni materijal (za izlivanje u bronzi), dok je Dragana koristi kao konačan materijal skulpture.
Za razliku od kamena, u kome umetnik najčešće otkriva lik koji se “nalazi” u njemu (Mikelanđelo Buonaroti), glina na sasvim drugačiji način nudi svoju materiju: ona čeka da umetnik njoj svojim oblikovanjem “udahne” život, bezobličnoj masi dajući obličje…
Njen pristup fenomenu portreta neminovno “priziva” portretski opus holandskog baroknog slikara Fransa Halsa, ne samo po čitavoj galeriji portreta nego i po pristupu modelu, iskrenom i neposrednom, koji se ogleda u svežini fakture koja pleni svojom izražajnošću.
Ne suviše obiman, ali po svojoj upečatljivosti veoma prepoznatljiv, portretski opus Dragane Ilić, ostvaren u terakoti i posvećen ne samo klasičnoj temi (portreta) već i tradicionalnom materijalu (glini), predstavlja jedinstvenu pojavu koja tek treba da zauzme pravo mesto na savremenoj umetničkoj sceni.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. oktobra 2025. godine.
Portret Lidije Merenik, 2018, autor Dragana Ilić/ Photo: Bojana Janjić (MSUB)
Japanski metalcore fenomen Hanabie., senzacija iz Tokija koja pomera granice žanra, 11. avgusta nastupa u Domu omladine u Beogradu.
Kombinujući težak metalkor sa živopisnom Harajuku uličnom modom i hiperpop uticajima, grupa Hanabie. je osvojila svetsku muzičku scenu.
Poznati po energičnim nastupima i zvuku koji ne priznaje granice žanra, brzo su postali jedan od najpopularnijih novih bendova iz Japana, stičući globalno priznanje od obožavalaca i medija, navode u saopštenju organizatori.
Foo Fighters su najavili svoj dugo očekivani novi album “Echoes of Resilience”, koji stiže 14. novembra putem Roswell Recordsa.
Biće to prvi album benda od 2023. godine i albuma “But Here We Are”, a na njemu će se prvi put pojaviti novi bubnjar Ilan Rubin. Najavljena je i turneja po Velikoj Britaniji početkom 2026. godine, što obećava snažan povratak Dejva Grola i obnovljene postave.
Posle odlaska Džoša Friza u maju 2025. godine, Ilan Rubin iz Nine Inch Nails pridružio se bendu, donoseći novu dinamiku. “Echoes of Resilience “prikazuje Rubinovu tehničku veštinu kroz 12 pesama, kombinujući prepoznatljiv hard rock zvuk benda sa eksperimentalnim elementima.
Album su producirali Greg Kurstin i bend, a opisuje se kao omaž otpornosti, reflektujući Grolovo lično putovanje i evoluciju benda nakon nedavnih promena u postavi. Prvi singl, “Rise Again,” izlazi 5. septembra, pružajući prvi uvid u novo poglavlje benda.
Lista pesama nagoveštava raznolik zvuk, sa naslovima kao što su “Broken Wings,” “Fire in the Void,” i “Echo Chamber” koji sugerišu emotivnu dubinu i zvučne inovacije. Očekuju se Grolovi sirovi vokali i gitarski rad, uz Rubinovo složeno bubnjanje, kao i doprinosi Pata Smira, Nejta Mendela i Krisa Šifeta. Rani pregledi na društvenim mrežama pokazuju teži ton, nadovezujući se na refleksivni duh “But Here We Are”, koji je bio posvećen preminulom bubnjaru Tejloru Hokinsu.
“Echoes of Resilience” naglašava trajno nasleđe Foo Fighters. Sa Rubinovom integracijom i najavljenom turnejom po Velikoj Britaniji, ovaj album obećava da će spojiti njihovu bogatu prošlost sa smelom budućnošću, držeći bend u vrhu žanra.
