Umetnost, pozorište i film imaju ključnu ulogu u artikulaciji ženskih prava, preispitivanju patrijarhalnih matrica i pokretanju društvenih promena. Kroz istoriju pa sve do danas, kulturna scena služi kao prostor otpora gde se intimne ženske priče prevode u politički i društveni bunt i kroz umetnički izraz doprinose napretku svakog društva.
Dve predstave u organizaciji DAH Teatra gostuju u Parobrodu. U utorak 23. juna predstava DAH Teatra – “Nasleđe” i u četvrtak 25. juna predstava “Prisonwood” u koprodukciji italijanskih teatara Aulo i La Madrugada. Obe predstave se igraju na engleskom jeziku.
Predstava “Nasleđe”, autorski projekat Ivane Milenović Popović, se bavi pravima žena u lancu nasleđivanja, nevidljivim pritiscima, generacijskim obrascima vaspitanja, ćutanjem i unutrašnjim borbama koje oblikuju savremene živote.
“Nasleđe” govori o generacijskom ćutanju koje se nameće, ali i borbi žena protiv patrijarhalnih društvenih uloga, kroz primer marginalizacije žena u lancu nasleđivanja i odricanju od nasledstva pod uticajem tradicije i familije, „Nasleđe“ dekonstruiše unutrašnji sukob žene, otelotvoren u dve glumice na sceni, rastrzane između pristajanja i otpora. U predstavi igraju Ivana Milenović Popović, Milica Petrović i Donka Torov koja je komponovala originalnu muziku.
DAH Teatar je u junu domaćin ERASMUS+ Evropskog projekta FADO koji se bavi sistemom podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, mačizmom i stereotipima, osnaživanjem žrtava i ohrabrivanjem da podele svoja iskustva kroz pozorišne tehnike, podižući svest zajednice, kao i njihovo osposobljavanje da postanu fasilitatori za druge grupe. U okviru projekta ugostiće italijansku rediteljku Manuelu Fontoni sa monodramom “Prisonwood”.
Predstava “Prisonwood”, italijanske rediteljke Manuele Frontoni, je zasnovana na životu i delima Đune Barns, američke književnice čija su biografija i profesionalna karijera bile izuzetno burne. Govori o nasilju nad ženama i o tome koliko je teško ženi da bude umetnica. Rađena je u koprodukciji Aulo Teatra i Teatar la Madrugada (Auló Teatro, Teatro La Madrugada) italijanskih nezavisnih pozorišnih trupa, prepoznatljivih po istraživačkom radu, fizičkom teatru i društveno angažovanim projektima. Njihova saradnja na predstavi Prisonwood povezuje estetiku uličnog teatra, antropološkog pristupa glumi i aktivizma.
Đunu Barns igra italijanska glumica Roberta Seki koja je i koautorka predstave.
– Zatvor je tu. U vašem gradu, u gradu u kojem živite svoj običan život. Ako samo na jedan dan kročite u zatvor, počećete da sanjate. Jer nedaleko odatle, tik uz vaše rešetke na prozorima, prostiru se šume.
Prisonwood – Susret sa Đunom Barns se razvio iz istraživanja života i rada spisateljice koju je hvalio i kojoj se divio T. S. Eliot, koja je bila prijateljica Džejmsa Džojsa i koju je podržavala nepredvidiva velikodušnost Pegi Gugenhajm.
Istovremeno ironična i dramatična, ova autobiografska priča prepliće se sa tekstovima same autorke, u pokušaju da joj vrati prostor i dostojanstvo koje joj je za života bilo uskraćeno.
Kao kompleksna ličnost, nadživela je sve važne umetnike svog doba, a poslednjih četrdeset godina svog dugog života odlučila je da provede zaključana u kući, okružena papirićima na kojima je nastavila da piše pesme koje nikada nisu objavljene. Njena dela se vrte oko tragične priče njene porodice, a posebno oko figure oca, koji ne samo da je odlučio da živi sa dve žene, već je i prodao Đunino devičanstvo komšiji.
Slike silovanja koje je Đuna preživela često se ponavljaju, a mnogi odlomci u romanima i pesmama Barnsove aludiraju na njeno autobiografsko iskustvo. Đuna je tvrdila da koristi pisanje kao bodež – ono što piše je njena osveta porodici. Druga tema koja se prožima kroz njen najpoznatiji roman – Noćna šuma (Nightwood) – jeste mučna lezbejska ljubav prema Telmi Vud, vizuelnoj umetnici.
U našem savremenom dobu, nasilje nad ženama je rasprostranjeno – ponekad je eksplicitno, često skriveno, a u mnogim slučajevima suptilno i teško za borbu. Iz tog razloga, život i dela Đune Barns postaju simbolički aktuelni i prvenstveno su namenjeni gledaocima koji u svakodnevnom životu moraju da se suprotstave mačizmu i često otvorenom nasilju.
Govoriti o Đuni takođe znači govoriti o hrabrosti i slobodi, kvalitetima koje je Đuna izrazila kroz svoje pisanje i svoj život, i koje ostavlja u amanet svakome ko želi da čuje njenu priču.
Manuela Frontoni je italijanska pozorišna rediteljka, dramaturškinja i praktičarka angažovanog teatra u zajednici, sa sedištem u Padovi, Italija. Ona je suosnivačica i glavna rediteljka pozorišnog kolektiva Auló Teatro, koji deluje u okviru kulturnog udruženja MetaArte. Njen rad je fokusiran na eksperimentalni, ambijentalni (site-specific) i društveno angažovani teatar, i često sarađuje na istraživačkim projektima u oblasti izvođačkih umetnosti. Frontoni je aktivna ne samo u Italiji, već i širom Evrope i sveta. Vodila je seminare fizičkog i vokalnog treninga u zemljama kao što su Poljska, Škotska, Turska i Srbija (gde je sarađivala sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu). Često vodi radionice uličnog teatra i veštine pripovedanja.
Roberta Seki (Roberta Secchi) je italijanska pozorišna glumica, pozorišna pedagoškinja i spisateljica. Nakon studija lepih umetnosti, usmerila je svoju energiju ka pozorištu, gde je 1994. godine postala suosnivačica pozorišta Teatro La Madrugada, u kojem je izgradila intenzivno iskustvo koje je trajalo skoro dvadeset godina. Njen umetnički stil i pristup glumi oblikovani su pod uticajem čuvenog režisera Eudjenija Barbe, glumaca Odin Teatra, kao i kroz nasleđe velikog pozorišnog reformatora Ježija Grotovskog. Čak 16 godina je proučavala tradicionalni indijski plesni teatar Bharata Natyam pod mentorstvom indijskog majstora Udžvala Bholea, što je duboko uticalo na njen scenski pokret i fizički glumački trening. Intenzivno se bavi pedagoškim i društvenim radom, vodi radionice glume, kreativnog pisanja i vokalne tehnike širom Italije i sveta (Poljska, Škotska, Turska, Južna Koreja). Takođe vodi različite društveno angažovane projekte čitalačkih i spisateljskih grupa u italijanskim zatvorima i bibliotekama.
DAH Teatar – Centar za istraživanje kulture i društvenih promena ove godine obeležava 35 godina rada. Svakog ponedeljka na društvenim mrežama DAH Teatra pratimo istoriju stvaranja kroz fotografije, tekstove i video-intervjue u kojima se kroz zanimljivosti i anegdote sećamo predstava, saradnika, gostovanja, festivala i radionica širom sveta.
