Glorija Kavalera, supruga i dugogodišnja menadžerka Maksa Kavalere (Soulfly, Cavalera, ex-Sepultura), pokrenula je novu izdavačku kompaniju pod nazivom Maximum Cavalera Music Publishing, sa ambicijom da objedini kompletan muzički katalog porodice Kavalera pod jednim krovom.
Reč je o projektu koji je, prema zvaničnom saopštenju, godinama bio u pripremi, a sada ima za cilj da objedini prava na desetine izdanja, više bendova i generacija muzičara, u okviru jedinstvene izdavačke strukture. Plan je da ova kompanija vremenom preraste i u diskografsku kuću.
Glorija Kavalera je ključna figura u svetu heavy metala još od sredine osamdesetih. Kao osnivačica Oasis Managementa, vodila je karijere brojnih projekata vezanih za porodicu Kavalera, uključujući Soulfly, Cavalera Conspiracy, kao i eru benda Sepultura u kojoj su delovali Maks i Igor Kavalera, ali i projekte poput Nailbomb, Killer Be Killed, Incite i Go Ahead And Die.
Maks i IGor Kavalera/Photo: Promo
U novom poduhvatu pridružila joj se i Mendi Salem-Obri, direktorka MSA Music Services i stručnjakinja za muzička prava sa više od tri decenije međunarodnog iskustva. Njena saradnja sa porodicom Kavalera traje još od kraja devedesetih, kada je radila u Roadrunner Records.
Treći stub kompanije čini Roksen Kavalera, Glorijina ćerka, koja već godinama učestvuje u poslovima vezanim za turneje i finansije, a dodatno iskustvo stekla je radeći u računovodstvu u Arizoni.
Maximum Cavalera Music Publishing sarađivaće i sa Warp Publishingom na administraciji kataloga, koji uključuje ključna izdanja Maksa Kavalere, ali i projekte kao što su PetBrick Igora Kavalere, Cavalera Conspiracy, Killer Be Killed i drugi.
Očekivano, prvi izvođač potpisan za novu izdavačku kuću biće sam Maks Kavalera, čime ovaj projekat praktično postaje centralna tačka upravljanja jednim od najuticajnijih kataloga u modernom metalu.
Novi album “Muscle Memory” Vlatka Stefanovskog je u prodaji. CD izdanje dolazi sa bogatom knjižicom koja sadrži tekstove pesama, kao i naslovnicom iza koje se krije posebna priča.
Reč je o studijskom izdanju koje donosi devet novih kompozicija, stilski smeštenih između progresivnog roka i fusiona, uz prepoznatljivu virtuoznost i emotivnu izražajnost koja već decenijama definiše Stefanovskog kao jednog od najvažnijih gitarista ovih prostora.
Album uključuje četiri instrumentalne kompozicije i pet pesama sa stihovima, a uz impresivna gitarska sola i karakterističan osećaj za melodiju, pesme poput “Moderni vreminja”, naslovne “Muscle Memory”, “Fališ mi” i “Srce skršeno” zvuče produkcijski i izvođački na svetskom nivou.
U saradnji sa vrhunskim instrumentalistima i gostima na albumu – Zvjezdanom Ružićem na melotronu, Damirom Imerijem na klavijaturama i Goranom Papazom na saksofonu – kao i uz stalnu postavu njegovog trija koju čine Jan Stefanovski na bubnjevima i Ivan Kukić na bas gitari, album donosi bogat i slojevit zvuk.
Naslovnicu albuma “Muscle Memory” likovno je oblikovao Darko Kujundžić, a prikazuje ilustraciju akrobate Dragoljuba Aleksića kako visi iz aviona, držeći se zubima za sajlu. Ta slika akrobacije snimljene 1951. godine u Mariboru duboko se urezala u pamćenje Stefanovskog i savršeno se uklopila u koncept albuma posvećenog svima koji strpljivo treniraju i “uče” svoje mišiće kako bi mogli da obavljaju svoj posao.
Splitski punk/hardcore projekat Tri sekunde panike predstavio je svoj novi, drugi po redu EP pod nazivom “Klik aktivista” – kratko, glasno i direktno izdanje sastavljeno od 6 brzih i energičnih pesama koje bez okolišanja seciraju savremeni haos, digitalnu površnost i svakodnevnu društvenu apatiju.
Naslov “Klik aktivista” referiše se na generaciju komentara, lajkova, površnog moraliziovanja i virtualne pobune — na trenutak kada je dovoljno “reagovati” online da bi se stekao osjećaj društvene angažovanosti.
Tri sekunde panike – Klik aktivista, cover
Novo izdanje snimljeno je u splitskom Klozet Sound Labu, a Boris Tudor, autor projekta, naglašava kako EP donosi pesme nastale iz kombinacije ranije zapisanih ideja i svežih autorskih impulsa, pretvarajući ih u kompaktno i energično izdanje jasnog identiteta.
Zadužbina “Momčilo Momo Kapor” će tradicionalno i ove godine, na dan rođenja našeg književnika i slikara, 8. aprila dodeliti nagradu za književnost.
Eminentni žiri u sastavu: Radmila Stanković, Muharem Bazdulj i Vule Žurić odlučili su koja dela ulaze u najuži izbor, a odluka o ovogodišnjem laureatu će biti doneta početkom aprila.
Nakon razmatranja književnih dela koja su objavljena na srpskom jeziku tokom prethodne dve godine, žiri je u najuži izbor uvrstio romane Hane Piščević “Igračka-plačka” i Sanje Savić Milosavljević “Martin udio”, te knjigu eseja Ljubice Arsić “Goli i obučeni”.
Nagrada Momo Kapor/Photo: Anja Zelić
Ova tri naslova su se, po mišljenju žirija, izdvojila iz obimne i pažnje vredne književne produkcije kako svojom vrednošću, tako i poetičkim i tematskim srodnostima sa književnim stvaralaštvom pisca čije ime ova ugledna nagrada nosi.
“Eseji naše cenjene i višestruko nagrađivane spisateljice Ljubice Arsić donose svojevrsnu modnu istoriju svetske i domaće književnosti ispripovedanu duhovitim, izuzetno živim i eruditskim dezenom obojenim tonom. Prvi roman Hane Piščević najavljuje spisateljicu koja će svojim originalnim pripovedačkim glasom i te kako imati šta i umeti kako da kaže o svetu u kome nije samo sve teže živeti, već i o kome je sve teže samosvojno i umetnički verodostojno pripovedati. Dok je Sanja Savić Milosavljević na sebe preuzela težak zadatak da bude književni glasnogovornik ljudi koji su iz predratnih i ratnih vremena u neveselu sadašnjost, sem sećanja i svesti o pravim razmerama pretrpljenih gubitaka, u sebi poneli malu, prostonarodnu najčistiju nadu”,ističe se u saopštenju žirija povodom romana koji su ušli u najuži izbor.
Cilj Zadužbine je da podrži književnike koji su u današnjem vremenu pojava kakva je bio Momo Kapor, tako da će žiri pažljivo odabrati i proglasiti osmog laureata za književnost koji će se naći među eminentnim književnicima koji su do sada dobili nagradu, i to: Emir Kusturica, Peter Handke, Dragan Jovanović Danilov, Labud Dragić, Nele Karajlić, Vesna Goldsvorti i Đorđe Matić. Nagrada Momo Kapor za književnost ne samo da pruža priznanje talentovanim piscima, već služi i kao podsticaj za dalje istraživanje i stvaranje. Ona je simbol podrške kreativnosti i kulturnog bogatstva.
Momo za pisaćom mašinom/Photo: Zadužbina Momo Kapor
Zadužbina “Momčilo Momo Kapor” je osnovana nakon Momine smrti i već 16 godina radi sa ciljem da trajno čuva i neguje uspomenu na našeg velikog pisca i slikara, koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, istoriji umetnosti i kulturi, uopšte. U srpskoj književnosti je bio prisutan više od tri decenije, a bio je jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpski pisaca, uz čija dela su stasale mnoge generacije. Moma je postao svojevrsni fenomen u jugoslovenskoj književnosti 1975. godine, kada je objavio svoj prvi roman “Foliranti” i od tada su se nizala brojna književna remek dela, a neka od njih su ekranizovana ili su deo pozorišnih repertoara.
Manje od nedelju dana nakon što je gitarista Stivi Jang hospitalizovan, AC/DC su se u ponedeljak vratili na binu, održavši prvi od tri zakazana koncerta u Buenos Ajresu, u Argentini.
Bend je nastupio pred punim stadionom Estadio River Plate, a koncert je otvoren pesmom “If You Want Blood (You’ve Got It)” sa albuma “Highway to Hell”, dok je, po tradiciji, završen numerom “For Those About to Rock (We Salute You)”. Ukupno su odsvirali set od 21 pesme.
Stivi Jang, zajedno sa svojim stricem i vodećim gitaristom Angusom Jangom, pevačem Brajanom Džonsonom, basistom Krisom Čenijem i bubnjarom Metom Logom, predvodio je bend kroz energičan nastup koji je označio njihov povratak na scenu nakon zdravstvenih problema.
Nakon koncerta održanog 15. marta u Santjagu, u Čileu, Jang se razboleo i potražio lekarsku pomoć.
“Iz predostrožnosti je primljen u lokalnu bolnicu u Buenos Ajresu, gde prolazi kroz kompletan niz testova”, izjavio je tada portparol benda. “Stivi se oseća dobro i raspoložen je. Raduje se povratku na binu u ponedeljak”.
Stivi Jang pridružio se bendu 2014. godine, zamenivši svog strica Malkolma Janga, jednog od osnivača AC/DC-ja iz 1973. godine, koji je bio primoran da se povuče zbog demencije i drugih zdravstvenih problema. Malkolm je preminuo 2017. godine.
Vest o Stivijevoj hospitalizaciji podsetila je fanove na brojne zdravstvene i pravne probleme kroz koje je bend prošao tokom turneje “Rock or Bust” 2015–2016. godine.
AC/DC bi trebalo da održe još dva koncerta na stadionu River Plate u narednim danima, nakon čega ih očekuju tri večeri u Meksiko Sitiju (7, 11. i 15. april).
Od uvodnih špijunskih priča s šarmantnim, ali smrtonosnim junakom do moderne reinterpretacije lika, Džejms Bond je ostavio neizbrisiv trag na bioskopskom platnu. Iako je izbor najboljih filmova subjektivan, ovaj vodič donosi pet naslova koji su obeležili kulturu, svaki sa scenom koja se posebno pamti.
1. Goldfinger (1964)
Za mnoge fanove, Goldfinger je prava definicija Bondovog stila: elegantno, napeto i prepuno prepoznatljivih trenutaka. U ovom filmu Šon Koneri se vraća u ulozi britanskog špijuna suočenog s misterioznim Aurikom Goldfingerom, čije telo čuva njegov plan da kontaminira američke zalihe zlata u Fort Noksu.
Jedna od najikoničnijih scena dolazi kad Bond ulazi u Goldfingerovu “jazbinu” punu opasnih planova i taktika – posebno zapamćena je scena s Kvinalovom pomoćnicom koja je cela premazana zlatnom bojom. Taj vizealni gest postao je simbol filmske estetike i jedna od najponavljanijih referenci u pop kulturi.
2. Licence to Kill (1989)
Licence to Kill se izdvaja od ostalih Bondovih filmova svojim realističnim i mračnijim pristupom. Timoti Dalon tumači Bonda koji se nakon lične tragedije upušta u opasnu misiju protiv narkokartela bez svih uobičajenih gadgeta i glamura koji prate serijal. Film kao da najavljuje modernije, ozbiljnije teme koje ćemo kasnije videti u franšizi.
U ovom filmu Bond se upušta u igru blekdžek u luksuznom kasinu, igri u kojoj obično ne viđamo agenta 007 jer je u knjigama njegov favorit bakara. Taj segment nije samo elegantna ilustracija Bondovog talenta za igre na kartama, već i ključni trenutak koji uvodi Bonda u mrežu opasnosti koju vodi zlikovac Franc Sančez.
3. Casino Royale (2006)
Prekretnica franšize, Casino Royale označava početak modernog doba Bonda s Danijelom Krejgom u glavnoj ulozi. Ovaj film je više od špijunske akcije – to je priča o tome kako Bond zaslužuje licencu za ubijanje. Radnja ga vodi u bitku protiv finansijera terorizma Le Šifra, na visoko‑rizičnu poker partiju u istoimenom kasinu.
Scena u poker sobi je epska jer je napetost toliko gusta da svaki pogled ili dodir karata postaje drama za sebe. Bondova sposobnost da ostane pribran i izvuče pobedu iz ruku koje su naizgled izgubljene učinila je ovu sekvencu jednom od najuzbudljivijih u celoj seriji.
4. Skyfall (2012)
Jedan od najhvaljenijih filmova serijala u modernoj eri, Skyfall produbljuje lik Džejmsa Bonda kao osobe koja se suočava sa sopstvenim demonima. Kad MI6 doživi seriju napada i interno curenje identiteta agenata, Bond mora da otkrije ko stoji iza svega i zašto.
Scena za pamćenje scena ovde je ona u luksuznom kasinu u Istanbulu, gde Bond sedi nasuprot sajber‑teroristi Raul Silvi u poker partiji koja više liči na ples uma nego na igru karata. Napetost, blefiranje i psihološki intenzitet između dvojice protagonistata čine ovu sekvencu jednim od najnapetijih trenutaka franšize.
5. Dr. No (1962)
Na početku svega bio je Dr. No. Prvi film koji je predstavio svet Bonda na velikom platnu i uveo publiku u elegantan svet špijunaže, intrige i egzotičnih lokacija. Bond (Šon Koneri) ovde mora razotkriti misterioznog doktora Noa koji preti destabilizacijom nuklearnih projektila.
U jednoj od ranih scena, Bond briljira za bakara stolom u kasinu. Njegova hladna koncentracija i sposobnost da pobedi u igri punoj opasnih protivnika ne samo da prikazuje njegov šarm i taktičku oštroumnost, već i postavlja primer onoga što će biti Bondov kasniji zaštitni znak – kombinacija stila i inteligencije pod pritiskom.
Bond je više od običnog filma
Franšiza o Džejmsu Bondu je više od serije filmova – to je kulturni fenomen koji obuhvata špijunažu, akciju, romansu i glamur u savršenoj meri. Od Konerijevog pionirskog nastupa do Krejgovih modernih interpretacija, ovi filmovi nisu samo vrhunska zabava, oni su primer pričanja priče koja je preživela generacije.
U klubu Madlen će 27. marta biti održan koncert pet hardcore bendova: dva iz Poljske, jednog iz Beograda, kao i dva lokalna benda.
Hardcore veče u Subotici, vizual
Nic Śmiesznego (hardcore/punk, PL) Long Way To Go (hardcore/punk, PL) Reckoning (hardcore, Beograd) Nosebite (hardcore, Subotica) Barikade (crust/hardcore, Subotica)
Početak svirke je u 20h, a ulaznice koštaju 500 dinara.
Povodom predstojećeg velikog koncerta benda Goblini, koji će biti održan 13. juna u Luci Beograd, u Zappa Baru sinoć je organizovano druženje sa članovima benda.
Tokom ovog susreta održana je i promocija dvostrukog živog albuma “Live in KST 2”, na vinilu i CD-u, nastalog na koncertima u KST-u tokom jeseni 2025. godine, kao i vinilno reizdanje albuma “Roba s greškom”, oba u izdanju producentske kuće Long Play.
GOBLINI – promocija albuma, Zappa Bar/Photo: Nemanja Đorđević
U razgovoru sa medijima, Goblini su se osvrnuli na početke karijere i anegdote sa koncerata u KST-u. Prvi veliki koncert održali su 1995. godine upravo u ovom prostoru, kada su, kako su ispričali, tokom davanja intervjua ostali bez kompletne opreme, koja im je tada ukradena. Dodatnu konfuziju izazvalo je i to što nisu znali da koncert počinje u ponoć, iako je bio najavljen za 21 sat, pa su, videvši prazan prostor, pomislili da će sve biti “prava propast”. Ipak, ispostavilo se da je reč o jednom od prelomnih nastupa za njihovu karijeru, kada je koncert, bez njihovog znanja, snimio tadašnji menadžer David Vartabedijan.
Gotovo tri decenije kasnije, bend se vratio u KST i snimio novo izdanje. Govoreći o albumu “Live in KST 2”, Leonid Pilipović Leo objasnio je da je ideja bila da omot vizuelno podseća na prethodno izdanje, uz fotografije nastale tokom oba koncertna dana, čime je izdanje dobilo i karakter svojevrsnog foto-albuma, zahvaljujuči mladom fotografu Aleksi Stankoviću.
Na pitanje zašto je “Luna” odabrana za singl, članovi benda ističu da je reč o pesmi koja je vremenom postala veliki hit i važan deo njihove grupe nakon ponovnog okupljanja. Kako je naveo Vladislav Kokotović Vlada, pesma je nastala spontano, tokom jedne probe, za svega petnaestak minuta.
– Tekst pesme ‘Luna’ je kombinacija pesme ‘Jane Says’ benda Jane’s Addiction i mog gledanja serije Grlom u jagode. Ljudi koji su gledali seriju sigurno će se setiti Mikija Rubiroze koji kaže Banetu: ‘To od čega bežiš ti, od toga se ne beži, to se pobeđuje’. Radio sam na tekstu slušajući Jane’s Addiction i istovremeno gledajući, po deseti put, Grlom u jagode. To je bila inspiracija – priseća se Golub.
GOBLINI – promocija albuma, Zappa Bar/Photo: Nemanja Đorđević
Govoreći o povratku na scenu 2010. godine, Golub ističe da prvobitno nije postojao plan, ali da su energija publike i “miris bine” presudili da bend nastavi dalje. Kao jedan od ključnih trenutaka naveo je i komentar fana koji ih je naveo da preispitaju odluku o ponovnom razilaženju:
– Kako biste vi reagovali kada bismo mi vama rekli da je ovo poslednji koncert na koji ćemo doći da vas gledamo.
Album “Roba s greškom” iz 2013. godine izdvajaju kao jedan od najvažnijih u karijeri, naglašavajući da je predstavljao balans između prepoznatljivog zvuka i novog izraza, dok ističu i da pojedine pesme, poput onih sa albuma “Jednina”, koji je izašao za vreme pandemije korona virusa, vremenom pronalaze put do publike i postaju nezaobilazan deo koncertnog repertoara.
GOBLINI – promocija albuma, Zappa Bar/Photo: Nemanja Đorđević
GOBLINI – promocija albuma, Zappa Bar/Photo: Nemanja Đorđević
GOBLINI – promocija albuma, Zappa Bar/Photo: Nemanja Đorđević
GOBLINI – promocija albuma, Zappa Bar/Photo: Nemanja Đorđević
Kada je reč o predstojećem koncertu, bend najavljuje da će to biti jedan od njihovih najvećih nastupa, koji će trajati više od dva sata bez pauze. Set-lista je pažljivo izbalansirana i kombinuje najveće hitove sa pesmama koje publika očekuje, a, kako ističu, pojedine numere, poput “Ima nas”, neizostavan su deo svakog nastupa.
Na današnjim koncertima i festivalima u Srbiji, vizuelni identitet više nije rezervisan samo za umetničke elemente.
Sponzorski logoi sada zauzimaju centralno mesto oko bine, postajući jednako važni kao svetlosni efekti i scenski detalji.
Ovaj trend menja način na koji publika doživljava događaj, jer brendovi više nisu skriveni u pozadini već su aktivan deo scenografije.
Takva integracija otvara nova pitanja o ulozi brendova u kulturi i njihovom uticaju na sam doživljaj umetnosti.
Kada brend prestaje da bude samo izvor budžeta i postaje deo priče na sceni
Posetioci na koncertima danas sve češće ulaze u prostor gde su sponzorski logoi vidljivi gotovo podjednako kao i sami izvođači.
Brendovi više ne ostaju u ulozi tihih finansijera, već postaju deo vizuelne naracije svakog događaja.
Veliki logotipi često se pojavljuju na LED ekranima, a kreativno osmišljene grafike su integrisane u scenografiju na način koji menja tradicionalnu percepciju nastupa.
Exit 2019/ Photo: AleX
Ovakva praksa utiče na to kako publika pamti i prepoznaje određene nastupe, jer logoi postaju deo slike koju nose sa sobom nakon koncerta.
U ovoj novoj dinamici, brendovi utiču na memorabilnost i prepoznatljivost događaja, stvarajući čvršću vezu sa publikom.
Ovaj trend nije ograničen samo na muzičke nastupe, već se širi i na druge oblasti zabave.
Na primer, Kazina u Srbiji često se uključuju u vizuelni identitet događaja, pa izvan svoje osnovne funkcije postaju deo kolektivnog iskustva publike.
Ovako integrisani brendovi oblikuju celokupnu atmosferu, čineći da sponzorski elementi više nisu samo uslov opstanka festivala, već deo kreativnog izraza.
Uloga umetnika, organizatora i sponzora se tako menja, jer svi zajedno utiču na stvaranje jednog novog, prepoznatljivog vizuelnog identiteta.
Vizuelni identitet događaja: kako scenografija postaje poligon za saradnju umetnika i brendova
U poslednjih nekoliko godina, domaći muzički događaji sve češće kombinuju umetničku scenografiju sa pažljivo integrisanim brendiranim elementima.
Organizatori više ne postavljaju logoe sponzora samo na banere već ih uključuju u dizajn scene, svetlosne efekte i vizuelne instalacije.
U praksi to znači da sponzorski logoi mogu inspirisati kostime izvođača ili poslužiti kao motiv za interaktivne objekte koje publika koristi tokom nastupa.
Darko Rundek i Ekipa, Arsenal Fest 2025/ Photo: AleX
Publika na festivalima često susreće kreativno uklopljene brendove, gde logo nije samo reklama već deo umetničkog koncepta i atmosfere celog događaja.
Ova vrsta saradnje omogućava umetnicima i brendovima da zajedno grade prepoznatljiv identitet festivala, dok publika doživljava scenu kao celinu u kojoj su komercijalni i umetnički elementi povezani.
Takav pristup otvara prostor za inovacije, ali i traži pažljiv balans kako bi brendirani elementi obogatili, a ne narušili vizuelni identitet događaja.
Novi Trendovi u event industriji ukazuju na to da ovakva integracija postaje standard, a ne izuzetak, naglašavajući kreativni potencijal saradnje između umetnika i brendova.
Na taj način, sponzorski logoi prerastaju svoju osnovnu funkciju i postaju deo savremenog umetničkog izraza na muzičkim scenama Srbije.
Uticaj na muzičku publiku: pažnja, reakcije i granice prihvatanja brendiranih elemenata
Publika je danas suočena sa sve vidljivijim prisustvom sponzorskih logotipa na koncertima i festivalima.
Za mnoge posetioce, brendirani elementi postali su deo svakodnevnog iskustva na muzičkim događajima.
Neki smatraju da su ovi vizuelni dodaci neophodni za održivost festivala i koncerata, jer doprinose finansijskoj stabilnosti i omogućavaju bogatiju produkciju.
S druge strane, ima i onih koji prisustvo velikih logotipa i prepoznatljivih brendova vide kao narušavanje autentičnosti i umetničke slobode.
Joker Out, Arsenal Fest 2025/ Photo: Jelena Ilić
Ponekad, dominantne vizuelne poruke brendova mogu zaseniti samu muziku, pomerajući fokus publike sa umetničkog izraza na komercijalne poruke.
Ipak, kreativna integracija sponzorskih elemenata može doprineti stvaranju novih iskustava, gde se granica između pesama i brendova briše, a publika dobija dodatni sloj doživljaja.
Ovakve inovacije u vizuelnom identitetu često izazivaju rasprave u urbanim sredinama, posebno kada je u pitanju balans između umetničke vrednosti i komercijalizacije događaja.
Različiti stavovi publike ukazuju na to da je prihvatanje brendiranih elemenata proces koji zavisi od načina njihove prezentacije i uklapanja u celokupan umetnički koncept.
Za sve koji žele dublje razumevanje ovih promena, PR trendovi u Srbiji 2024 nude relevantne primere strategija i komunikacije u savremenom muzičkom okruženju.
Kada brendiranje prelazi granicu estetike: refleksija o ulozi sponzora u urbanoj muzičkoj kulturi
Ova dinamika otvara pitanje gde se povlači linija između podrške događaju i kompromitovanja autentičnosti muzičke scene.
Svaka nova sezona donosi sve vidljiviju saradnju između umetnika i sponzora, ali i potrebu za jasnim granicama u toj saradnji.
Na primer, projekti poput V.I.S. Scena novi singlovi pokazuju kako je moguće integrisati sponzorska sredstva, a zadržati umetničku autentičnost i poruku.
Sabaton (Exit 2021)/ Photo: AleX
Urbani muzički događaji često balansiraju između sponzorskog uticaja i zadržavanja nezavisnosti, što zahteva stalnu refleksiju svih učesnika – od organizatora do samih izvođača.
Jasno je da vizuelni identitet muzičkih manifestacija sada zavisi od pažljivo građenih odnosa sa brendovima, ali i od transparentnosti i inovativnosti.
Publika sve češće očekuje da brendirani elementi budu deo kreativnog izraza, a ne samo korporativni pečat na sceni.
Saradnja sponzora i umetnika može dovesti do novih oblika izražavanja, ali ukoliko se izgubi balans, postoji rizik da događaj izgubi originalnost koja ga čini posebnim u urbanoj kulturi.
Zaključak: Sponzorska scenografija – promena ili kompromis u muzici?
Granica između umetnosti i komercijalnih interesa na muzičkoj sceni postaje sve nejasnija.
Sponzorski logoi su sada deo identiteta događaja, a ne samo finansijska podrška.
Ovo partnerstvo s brendovima donosi nove mogućnosti, ali i izazove, posebno kada je u pitanju očuvanje autentičnosti nastupa.
Inovacije poput Pokretanje ARSFID projekta pokazuju kako se muzička scena prilagođava savremenim trendovima i traži nove forme izražavanja.
Scenografija postaje mesto susreta umetnosti i brendinga – a na tom susretu leži jedan od ključnih izazova današnje muzike u Srbiji.
Legendarni Public Image Ltd, predvođeni harizmatičnim Džonom Lajdonom, vraćaju se u Beograd posle punih 13 godina – i to u intimnom, klupskom prostoru kakav njihovoj energiji daje potpuno novu dimenziju. Bend će nastupiti u ponedeljak, 18. maja u 21h na Zappa Barci.
Public Image Ltd (PiL) osnovani su 1978. godine, nakon raspada Sex Pistolsa, i vrlo brzo su postali jedan od najuticajnijih i najinovativnijih bendova post-punk ere. Njihov zvuk, koji spaja elemente rocka, duba, elektronike i eksperimenta, pomerio je granice tadašnje muzičke scene i ostavio dubok trag na generacije koje su usledile.
Tokom karijere, PiL su ostvarili niz velikih uspeha, uključujući više Top 20 singlova i albuma u Velikoj Britaniji, a njihovi hitovi poput “Public Image”, “This Is Not a Love Song”, “Rise”, “Death Disco” i “Disappointed” i danas važe za ključne tačke alternativne muzike.
PIL/Photo: Paul Heartfield
U okviru aktuelne turneje “This Is Not… The Final PiL Tour”, publika u Beogradu imaće retku priliku da iz neposredne blizine doživi bend koji i posle više od četiri decenije ne gubi na snazi, autentičnosti i umetničkoj relevantnosti. Nakon ponovnog okupljanja 2009. godine, PiL su nastavili da aktivno stvaraju i nastupaju, potvrđujući status jednog od najvažnijih bendova u istoriji savremene muzike.
Koncert na Zappa Barci donosi upravo ono što fanovi najviše vole – sirovu energiju, neposredan kontakt i setlistu ispunjenu kultnim pesmama koje su obeležile čitave generacije.
Ovo neće biti samo koncert – već susret sa istorijom muzike, uživo, iz prve ruke.
Ulaznice su u prodaji putem Tickets.rs po ceni od 5000 RSD, kao i u Zappa Baru (Kralja Petra 41) po ceni od 4000 RSD. Na dan koncerta, ulaznice će koštati 6000 RSD.
