Izložbom pod nazivom “Zora“ u Galeriji Doma omladine Beograda, od 5. do 17. novembra, predstaviće se mlada umetnica Lola Petrović, kroz svoj novi ciklus slika i skulpturu.
Autorka teži stvaranju oaze kroz ambijent koji ostvaruje, ali i odabir motiva slika. Izbor tehnike, kolorita i likovnog jezika upućuje na izbor drugačijeg tempa života suprotnog od uzavrelog gradskog, u kojem se teži i produkuje jedan osećaj slobode i spokoja.
Photo: Promo
Lola Petrović (2000, Beograd) osnovne studije slikarstva završila je 2022. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Simonide Rajčević, a 2023. master studije u istoj klasi.
Trenutno pohađa doktorske studije na FLU. Izražava se kroz crtež, sliku, skulpturu i druge medije, samostalno i kroz saradnje. Učestvovala je na brojnim grupnim, a realizovala dve samostalne izložbe. Živi i radi u Beogradu
Banjalučki rok sastav Kult objavio je svoj prvi singl pod nazivom “Svemu dođe kraj” za izdavačku kuću Fidbox. Singl je dostupan na svim relevantnim digitalnim platformama, a spot možete pogledati na oficijelnom YouTube kanalu izdavača.
Kult je osnovan 2023. godine u Banjaluci od strane Vedrana Vukovića (vokal) i Vladimira Modića (gitara).
– Cilj nam je bio da predstavimo naš autorski rad. Naš bend je, na neki način, i projekat jer nam je cilj da i na svakog budućem singlu sarađujemo sa nekim od velikih imena ex-yu rok scene, kao što je u ovom slučaju saradnja sa sjajnim Murisem Varajićem koji je odsvirao solo deonice na gitari – rekao je Vladimir Modić autor muzike i teksta za ovaj prvi singl.
Boris Šavija/ Photo: Siniša Plavšić
Pesma je snimljena u beogradskom studiju Siena pod producentskom palicom Vojislava Voje Aralice, koji je radio i aranžman i kao gost odsvirao gitare i klavijature. Član grupe Van Gogh Srba Radivojević svirao je bubnjeve, a Sanja Đuričić bas gitaru.
– Pesma je nastala kao traganje za odgovorom kako smo kao narod došli u situaciju da ljude koji su anomalije ovog društva pravdamo rečenicom “šta ih briga, snašli su se”. Starlete, tajkuni, kriminalci postaju idoli i heroji današnjoj omladini, a da se malo ko priupita da li svemu tome nekad dođe kraj i to kakav kraj… Da li ćemo pesmom uspeti da nekoga “nateramo” da se zamisli i razmisli? Ne znam, ali sam siguran da pokušavati moramo! – poručio je Modić.
Spot za pesmu sniman je u Banjaluci, režirao ga je Dejan Grujčić na scenario Vladimira Modića, a glavni glumac je Boris Šavija.
– Na spotove gledam kao na nužno zlo, moramo ih raditi iako je ozbiljna produkcija za naše standarde prilično skupa. Ali, ponosan sam jer smo ovaj video realizovali uz minimalan budžet i veliki entuzijazam svih aktera. I opet se vraćam na ono “pokušavati moramo” jer nije baš sve u novcu, ima nešto i u tome šta ostavljamo iza sebe i po čemu će nas pamtiti. Jer, svemu dođe kraj – zaključio je Vladimir Modić, glavna poluga benda Kult.
– 12. novembar – Čačak (Kulturni centar Čačak, gosti duo Mi2) – 13. novembar – Niš (Narodno pozorište Niš, gosti Gušti) – 14. novembar – Leskovac (Narodno pozorište Leskovac) – 19. novembar – Beograd (Kolarčeva zadužbina, gosti Kralj Čačka, Dejan Cukić, Duo avtomobili) – 20. novembar – Pančevo (Kulturni centar Pančeva) – 22. novembar – Subotica (Narodno pozorište Subotica) – 23. novembar – Novi Sad (Pozorište mladih Novi sad, gosti Hamo & Peter Dekleva)
Zoran Predin i Nikola Čuturilo/ Photo: Andreja Ignjatović
Koncerti su koncipirani kao “unplugged”, koji će pored promocije aktuelnog albuma, čije objavljivanje je planirano za 8.novembar, obuhvatiti i najveće hitove iz bogate karijere Zorana Predina i Nikole Čuturila.
– Odlučili smo se za akustičarsku varijantu jer želimo da se čuje svaka reč. To nam je važno, gledaćemo se sa publikom oči u oči i odsvirati sve pesme sa novog albuma “Analogna rasa.“ U toploj i intimnoj atmosferi kamernih dvorana, bez specijalnih efekata, otvorićemo srce i dušu ove naše nove priče i nesebično je podeliti sa ljudima. Na albumu “Analogna rasa“ ima puno iznenađenja. Od potpuno novih pesama do par starih u potpuno novom ruhu i interpretaciji. Sviraćemo i sve najvažnije pesme iz Zoranovog i mog repertoara, maksimalno smo se potrudili oko set liste. Probe su duge i intezivne. Pokušavamo da pokrijemo svaki detalj nastupa. Naravno koncert je živa stvar i spontane improvizacije se uvek dešavaju, ali bićemo spremni u svakom smislu. Na Kolarcu će sa nama biti naše drage kolege Kralj Čačka i Dejan Cukić. Izbor je bio logičan, jer su učestvovali na snimanju i otpevali po pesmu na albumu “Analogna rasa” – izjavio je Nikola Čuturilo.
“Analogna Rasa” će na koncertima nastupati u punom sastavu: Zoran Predin (glavni vokal), Nikola Čuturilo (glavni vokal i gitara),Dejan Grujić (bas gitara), Darko Grujić (klavijature), Goran Stojković (akustična i električna gitara), Blagoje Nedeljković Pače (bubnjevi).
Zbog tragične nesreće u Novom Sadu i proglašenog dana žalosti, odloženo je otvaranje izložbe brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea, “Ljubav na bojnom polju” za utorak, 5. november, u 18h.
Organizatori iz Galerije Hestija izrazili su najdublje saučešće porodicama stradalih.
Fotografija Randolfa Lamonijea, via Preventer
Brazilski umetnik, Randolfo Lamonije (Randolpho Lamonier), posle rezidencije u Hestiji, koja je realizirana u okviru aktuelnog 60. Oktobarskog salona, predstaviće se samostalnom izložbom pod nazivom “Ljubav na bojnom polju”, koja se otvara u utorak, 5. novembra 2024. u 18.00 časova.
Fotografija Randolfa Lamonijea, via Preventer
Multimedijalna Izložba u galeriji Hestia vraća nas simbolici Erosa i Tanatosa izraženoj kroz njen gotovo oksimoronski naslov “Ljubav na bojnom polju”. Ona donosi radove iz ranijih umetničkih faza – nekoliko serija fotografija i video rad, kao i novije radove izvedene tokom rezidencije u Hestiji, kao što je, na primer, nastavak serije Bittersweet Haiku, gde umetnik svakoj mrtvoj prirodi nastaloj u kombinovanoj tehnici kolaža pridružuje i japansku lirsku pesmu haiku.
Fotografija Randolfa Lamonijea, via Preventer
Radovi Randolfa Lamoniea prikazani su i na aktuelnom, 60. oktobarskom salonu, unutar koncepcije Estetika susreta, autorskog tima Maje Kolarić i Matjua Lelijevra. Izložba Ljubav na bojnom polju traje do 21. decembra 204, a galerija Hestia nalazi se na adresi Topličin venac 14/9.
Radno vreme galerije je od srede do subote – 12- 18 h
CineStar bioskopi 7. novembra 2024. u 20.00 pokreću program “Cinema Book Club” sa filmom “Konklava” koji mnogi željno iščekuju, jer osim fantastičnih glumaca, predstavlja intrige i tajne iza zatvorenih vrata Vatikana.
Psihološki triler u režiji Edvarda Bergera, reditelja nagrađivanog ratnog filma “Na zapadu ništa novo” (All Quiet on a Western Front), je adaptacija istoimenog bestselera Roberta Harisa. Kad papa iznenada premine, kardinali se okupljaju u Vatikanu kako bi izabrali naslednika i oblikovali budućnost katoličke crkve. Unutar zatvorenih vrata Sikstinske kapele, kardinali iz celog sveta bore se za najmoćniju poziciju unutar crkve, kroz ritual koji se praktikuje vekovima.
Cinema Book Club
Kardinal Lorens (Rejf Fajns) zadužen je za ovu ključnu konklavu. Među kandidatima se ističu kardinali Belini (Stenli Tuči), Trembli (Džon Litgou), Tedesko (Serđo Kastelito) i Adejemi (Lusijan Msamati), koji bi mogao da postane prvi afrički papa u istoriji. Svako od njih krije sopstvene ambicije, ali i tajne koje bi mogle da im unište šanse za izbor. Dok šokantne istine izlaze na videlo, a političke igre preuzimaju kontrolu, Lorens se suočava sa sve većim sumnjama u svoju veru i svrhu. Kada otkrije da je i pokojni papa skrivao mračne tajne, suočava se s nezamislivim otkrićem koje će promeniti sve.
Cilj “Cinema Book Cluba” je predstaviti filmove koji su snimljeni prema književnim delima, a na publici je da poveže ova dva vida umetnosti jer predstavljaju jednu priču ispričanu na različite načine.
Konklava, CineStar Cinemas Srbija promo
U svim CineStar bioskopima u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin) projekcije filma “Konklava” počinju u 20 sati gde će partner večeri Laguna obezbediti poklon knjige za najsrećnije, a na raspolaganju su i posebni bukmarkeri koji se dele do isteka zaliha, dok će u beogradskom CineStaru (Ada Mall), veče započeti zanimljivim panelom o knjizi “Konklava i film”, u saradnji sa izdavačkom kućom Laguna, sa početkom u 19.30.
Kapacitet Cinema Book Cluba je ograničen, a ulaznice se mogu naći već danas na cinestarcinemas.rs.
Na programu jubilarne 20. Slobodne zone biće prikazano 77 igranih i dokumentarnih filmova iz 37 zemalja u 14 programskih linija, otkriveno je na današnjoj konferenciji za medije u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
– Našli smo se u ovoj sali, koja nam je naročtio važna, jer je jedina u kojoj 20 godina u kontinuitetu prikazujemo filmove. Bez obzira na proširenje festivala tokom godina, ovu kuću doživljavamo kao svoj dom. Za ovaj prostor nas vezuje i Nebojša Popović, nekadašnji novinar i filmski urednik DKC, koji je dao ime našem festivalu – rekao je Rajko Petrović, direktor Slobodne zone i jedan od selektora, koji je podsetio da se ove godine festival održava od 6. do 11. novembra u četiri grada (Beograd, Niš, Novi sad, Kragujevac) i u 13 bioskopskih sala.
Slobodna zona press/Photo: Olivera Inđić
O svojim selekcijama govorili su Branka Pavlović i Ivan Bakrač, Ivan Milenković predstavio je govorni progam Kompas, a Lena Trifunović prateći program Sonar.
MEĐUNARODNA SELEKCIJA
Selektorka Branka Pavlović govorila je o Međunarodnom takmičarskom programu, kao i o Ženskoj liniji i Zoni za tinejdžere koje, kako je istakla, povezuje pitanje lične odgovornosti ili odgovornosti prema sebi, a onda i prema društvu u kojem živimo.
Ona je iz Međunarodne selekcije izdvojila filmove “Uspomene tela u plamenu” Antonele Sudasasi i “Tehačapi” Ži-Era.
– “Uspomene tela u plamenu” prati tri žene u godinama koje pričaju o svom ličnom i seksualnom oslobađanju u jednom patrijarhalnom sistemu. Iako je film smešten u Čile, i generacije žena na našim prostorima će se prepoznati – rekla je Branka.
Autor dokumentarca “Tehačapi”, fotograf i grafiti umetnik Žan Rene (Ži-Er), snimao je u strogom istoimenom zatvoru u Kaliforniji, gde je imao priliku da radi sa osuđenicima na kreiranju umetničkog dela.
– Film postavlja pitanje kojim se i Slobodna zona bavi već 20 godina – da li umetnost može da promeni svet i da li je to dovoljno. Iako ne daje definitivni odgovor, film se bavi temom zatvora, izolacije i pružanja druge šanse – istakla je Pavlović.
U Međunarodnoj selekciji su i filmovi “Tatami”, “Moj najdraži kolač”, “Dnevnici iz Libana” i “Zbogom, Tiberijado”.
Iz Ženske linije selektorka je izdvojila dokumentarac “Teaches of Peaches” Filipa Fusengera i Džudi Landkamer o uticajnoj pevačici Pičiz koja radikalno plasira svoje feminističke ideje i koja kaže: “Ako neće da vas čuju, potrudite se da vas vide”.
Selekcija za tinejdžere, između ostalog, donosi i “Lakat u stomak” Asli Ozarslan, o devojci koja je druga generacija turskih doseljenika u Berlinu i pokušava da pronađe svoje mesto u nemačkom društu, ali ne uspeva.
REGIONALNA SELEKCIJA
Selektor Regionalnog programa – Horizonti Balkana, Ivan Bakrač, istakao je da čitavu selekciju povezuje pitanje šta je danas na Blakanu porodica i šta su problemi sa kojima se ona suočava.
Sem “Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua i “Bez vetra” Pavela Vesnakova, u ovoj selekciji su i naslovi “Šume šume”, “Naša djeca”, “Sveta nedelja” i “Jedan od onih dana kada Heme umre”.
– Jedan od najvećih hitova ove selekcije je dokumentarac “Naša djeca” Silvestra Kolbasa, veoma intimni portret njegove porodice koji se bavi odnosom prema deci, supružniku i profesiji, kao i tome koliko kao umetnik i autor imate prava da život najbližih predstavite svima – naveo je Bakrač.
“Sveta nedelja” Andreja Kona pokreće pitanja rasizma i porodice u tranzicionom društvu s početka 20. veka u jednom rumunskom selu, dok “Šume šume” Renate Poljak na emotivan način pokazuje da porodicu mogu da čine i ljudi sa kojima delite iste ideale.
– “Jedan od onih dana kada Heme umre” je film Murata Firatoglua koji svi treba da pogledamo, bilo da razmišljamo o tome šta je patrijarhalno nasleđe ili kako da se nosimo u situacijama kada smo pred pucanjem – objasnio je Ivan.
SRPSKE (KO)PRODUKCIJE
Na festivalu će biti prikazana i tri ostvarenja domaćih autora, kao i jedan film u manjinskoj srpskoj koprodukciji.
“Rujna zora” Ivana Đurovića njegov je završni, kratki igrani film na studijama na Univerzitetu Kolumbija, o mladiću čije predrasude o ženama pretvaraju jedan, naizgled, romantični izlet u borbu za život i smrt.
Vladimir Šojat predstaviće, takođe kratkometražni, dokumentarac “U tihoj dolini” o Cveti, Slovenki u Vojvodini,
Dugometražni eksperimentalni film “Maga 1909” Branke Pavlović, inspirisan je autobiografijom Mage Magazinović, koju su otplesale dve grupe igrača iz Berlina i Beograda.
Srbija je koproducent slovenačkog dokumentarog dugometražnog filma “Sto godina” Maje Doroteje Prelog čije je snimanje, od priče o pobedi njenog partnera nad smrtonosnom bolešću, preraslo u bojno polje nezaceljenih rana i bolno preispitivanje rediteljke šta, zapravo, znači “biti zajedno”.
PRATEĆI PROGRAMI
Govorni segment Slobodne zone, Kompas, biće održan nakon projekcije filma “Veni vidi vici” Danijela Hesla i Julije Niman, u produkciji Ulriha Zajdla.
– Film bunjuelovske atmosfere i šarma, priča je o povlašćenima koji ubijaju, gaze, maltretiraju i ostaju nekažnjeni, a glavna žrtva, sem pregaženih i pretučenih je sloboda – izjavio je Ivan Milenković, urednik Kompasa.
Tema ovogodišnjeg Sonara, sporednog progama namenjenog mladima i najnovijim tendencijama u filmskoj industriji, je veštačka inteligencija (VI / AI) i njen uticaj na pokretne slike.
– Ideja nam nije da zauzimamo stav, već da obradimo aktuelne svetske teme poput štrajka scenarista i glumaca u Holivudu, pisanje scenarija, lažne vesti, deep fake, vizuelnih efekata i drugih vrsta generisanja sadržaja putem VI, kojih ima i u dokumentarnim filmovima – istakla je Lena Trifunović, jedna od urednica Sonara (uz Tamaru Milošević).
Lena Trifunović, Ivan Bakrač, Rajko Petrović, Branka Pavlović/Photo: Tanja Drobnjak
Rajko Petrović podsetio je i na besplatnu projekciju filma “Uvek postoji sutra” koju je festival poklonio vernoj publici za svoj 20. rođendan, a koji će biti prikazan i na svečanom zatvaranju festivala 11. novembra u 20 sati Domu omladine.
Filmovi u salama DKC i Doma omladine imaće i engleske titlove.
Festival će biti otvoren dvostrukom Zlatnom palmom sa ovogodišnjeg Kana – za kratki, odnosno, dugometražni film – “Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića i “Anora” Šona Bejkera.
Ulaznice za otvaranje u Sava centru, po ceni od 1200 din, u prodaji su onlajn preko sajta Tickets, a za ostale projekcije i preko servisa eFinity, kao i na (onlajn) blagajnama bioskopa gde će biti prikazani.
I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch od 12. novembra biti domaćin onlajn Slobodne zone.
Festival su podržali potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
U utorak, 5. novembra, navršava se 30 godina od smrti Milana Mladenovića, pevača, gitariste, tekstopisca i kompozitora, najpoznatijeg po radu u bendovima Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata.
Na godišnjicu Milanove smrti, u Narodnoj biblioteci Srbije će svečano biti otvoren Legat Milana Mladenovića. Stalnom postavkom posvećenoj Milanu Mladenoviću kao pesniku, najstarija ustanova kulture u Srbiji dodatno ukazuje na umetničku vrednost njegovog dela i rokenrol pesništvo kao kulturni fenomen.
Postavka koju čine rukopisi, pesme, fotografije i druge lične stvari iz zaostavštine rok muzičara jedinstvenog poetskog izraza, plod je višegodišnje saradnje Narodne biblioteke Srbije i Zadužbine Milana Mladenovića i biće otvorena 5. novembra u 18 časova (Skerlićeva 1).
Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije, povodom saradnje ove institucije i Zadužbine Milana Mladenovića kaže:
– Do inicijative o osnivanju Legata Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci Srbije došlo je sasvim spontano i bez velikih pretenzija, kada je dogovoreno da Narodna biblioteka Srbije pruži stručnu pomoć u sređivanju zaostavštine Milana Mladenovića.To je zatim preraslo u ozbiljniju inicijativu da se ova građa ustupi na brigu i čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije i, samim tim, izloži javnosti. Narodna biblioteka Srbije prepoznala je delo velikog umetnika kao ono koje s punim pravom može da nađe svoje mesto u njoj. Iako se radi o delu koje predstavlja spoj različitih umetničkih jezika, u njemu značajnu ulogu igra upravo književni jezik, a najdragoceniji deo pomenutog legata čine upravo rukopisi tekstova, tj. sveske i pojedinačni listovi, koji čine integralni deo sinkretične umetnosti Milana Mladenovića, koja svojom beskompromisnom potragom za istinom predstavlja protivtežu gotovom celom današnjem svetu.
Legat Milana Mladenovića čini rukopisna zbirka velikog broja pesama, lična biblioteka u kojoj se nalazi oko 200 publikacija, fotografska zbirka od 260 snimaka, kolekcija ploča i kaseta, kao i druge stvari koje je Zadužbina Milana Mladenovića predala na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije pre nekoliko godina. Deo te zaostavštine biće deo stalne postavke Legata Milana Mladenovića.
Autorka koncepcije postavke je Dobrila Denegri, istoričarka umetnosti i kustoskinja:
– Profesionalna karijera, ali i privatni život, slava i intima, to su elementi koje je ova postavka želela da označi kroz izbor predmeta koji su pripadali Milanu i koji sada postaju deo šireg narativa koji je puno značio prethodnim i, nadamo se, značiće novim generacijama. Postavka je koncipirana kao kolaž sastavljen od reči i slika, pesama i fotografija kroz koje se može pratiti Milanova pesnička karijera. U prvom planu je pisana reč, predstavljena kroz njegove rukopise, zapise i citate koji se odnose na Milanov proces stvaranja. Milan je koristio reči da bi stvorio vizuelne predstave koje su odslikavale njegov i život generacija formiranih na urbanom duhu Beograda osamdesetih, Novom talasu, alternativnoj kulturi, kao i na svesti o društvenoj krizi koja je eskalirala do tragedije devedesetih.
Legat Milana Mladenovića će 5. novembra u ime Narodne biblioteke otvoriti Vladimir Pištalo, Nebojša Krivokuća ispred Zadužbine Milana Mladenovića, autorka postavke Dobrila Denegri, kao i prijatelji Zadužbine Milana Mladenovića – glumac Branislav Trifunović i novinar, muzički kritičar i pisac, Aleksandar Žikić.
Stalnu postavku Legata Milana Mladenovića su dizajnerski obradili umetnik Srđan Apostolović i Ping Pong Studio, kao i vajar Radoš Radenković, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Raiffeisen Banke a.d. Beograd i firme Promoter BBM.
Legat Milana Mladenovića biće otvoren za posetioce od 6. novembra 2024. u radno vreme Narodne biblioteke Srbije.
Osvrćući se unazad, prisetila se da je smišljala toliko razloga da ne glasa.
– Možete da kažete: ‘Oh, nisam imala vremena. Na duge staze, niste imali sat vremena? Niste imali sat vremena da biste otišli i glasali? – prihvata Niks grešku.
Koncert u čast Miroslavu Živanoviću Piletu, frontmenu legendarnog jugoslovenskog pop rok benda Alisa, biće održan u subotu, 14. decembra u 20h u Domu omladine Beograda.
Članovi benda Alisa okupiće se 14. decembra u Domu omladine Beograda da svirkom odaju počast osnivaču benda Miroslavu Živanoviću Piletu.
– U Domu omladine Beograda imali smo svoj prvi veliki koncert, i na istom mestu se desio, na žalost, i poslednji Piletov koncert sa nama. Zato želimo da se okupimo baš tu i napravimo koncert njemu u čast – kažu članovi benda i dodaju da će im se na bini te večeri pridružiti prijatelji koji su godinama unazad sarađivali sa Piletom i Alisom i koji su podržavali rad benda.
– Koncert će biti besplatan, a ulaznice ćemo, osim dragim prijateljima, deliti putem naših društvenih mreža, jer želimo da se te večeri na jednom mestu okupe najverniji fanovi i oni koji su Alisu iskreno voleli i pratili – dodaje bend.
Alisa/Photo: Ranko Jurjević
Miroslav Živanović Pile rođen je 5. juna 1959. godine u Beogradu. Bio je jugoslovenski i srpski pevač, gitarista, kompozitor i tekstopisac, najpoznatiji kao kao osnivač pop rok grupe Alisa koji je osnovao 1984. godine. Širu popularnost u SFRJ bend je stekao krajem osamdesetih godina, a onda iznenada su prestali sa radom 1990. godine. Bend se na kratko okupio u periodu od 2001. do 2002. godine kako bi izdao album naziva baš kao i bend – Alisa.
Nakon toga rok sastav je počeo sa radom 2017., a naredne godine objavio je muzički video-spot i pesmu “Pijane noći“. Povratak na scenu Alisa je najavljivala prošlih godina, što se desilo u punom zamahu 2022. godine, kada su objavili dvostruki kompilacijski album “Najbolje iz zemlje čuda“. Tada su gostovali na raznim festivalima i manifestacijama, i imali uspešan samostalan koncert u Velikoj sali Doma omladine Beograda, u decembru 2022. Miroslav Živanović Pile preminuo je 6. januara 2024. godine u Beogradu, posle duge i teške bolesti.
Koncert u Domu omladine Beograda biće jedinstvena prilika da se prisetimo jednog od najboljih vokala domaće pop rok scene i da uživamo uz brojne velike hitove grupe Alisa.
– “Sanja”, “Kesteni”, “Blago onom ko te ne sanja”, “Da li si čula pesmu umornih slavuja“, “Posle devet godina”, “Ljubicu te tako”, “Skidam košulju da legnem” i “Sećanja“ samo su neki od hitova koje ćemo pevati zajedno, u glas, Piletu u čast – kaže bend Alisa.
Besplatne ulaznice za koncert mogu da se rezervišu putem zvaničnih stranica grupe Alisa na Facebooku i Instagramu, a zatim preuzmu u prostorijama Udruženja rok muzičara Srbije (Mutapova 12).
Koncert su podržali Dom omladine Beograda, SOKOJ, OFPS, PI i PGP RTS.
Kampanja povodom proslave 25 godina EXIT festivala trebalo je da počne danas. To će se, međutim, ipak desiti u nekom drugom terminu, zbog tragedije koja se danas dogodila u Novom Sadu.
Prenosimo saopštenje Exta:
“Usled nemilog događaja koji se danas, oko podneva, dogodio u Novom Sadu, na Železničkoj stanici, obaveštavamo vas da ćemo početak kampanje povodom 25 godina EXIT festivala odložiti.
Svesni smo koliko je ovaj jubilej značajan za sve nas, pa ćemo se potruditi da, u duhu odgovornosti prema našoj zajednici, pronađemo novi termin, o kojem ćemo vas obavestiti u najkraćem roku.
Zahvaljujemo vam se na razumevanju i podršci, kao i na strpljenju u ovim okolnostima”.
Da podsetimo, nadstrešnica na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu srušila se danas, a stradalo je 14 ljudi.
Subota je proglašena za Dan žalosti u Srbiji, a u gradu Novom Sadu je proglađena trodnevna žalost.
