U ova tmurna i definitivno teška vremena dvojica vrsnih gitarista bar na trenutak su nam omogućili da se ponovo okupimo oko prave, velike, tople muzike koja zbližava i spaja.
Naime, prošle nedelje održana je promocija novog albuma autorske muzike Mladena Pecovića i Nemanje Kanačkog – “Pecović – Kanački duo” (PGP RTS).
Mladen Pecović poznat je domaćoj javnosti kao autor već godinama, a 2020. ovaj dvojac otisnuo se na izuzetnu avanturu – pod pokroviteljstvom SOKOJ-a organizovali su niz koncerata u manjim mestima u Srbiji, na obostranu radost i zadovoljstvo i umetnika i publike.
Magija gitarskog zvuka okupila je tako ljubitelje muzike, a duo je, pod utiskom ovih susreta, snimio i studijski album kao virtuoznu uspomenu na staze, lica, predele.
Mladen Pecović i Nemanja Kanački/ Photo: Gordan Jović RTS
O ovom albumu instrumentalne muzike napromociji su govorili direktor PGP RTS-a Vladimir Graić i autorka emisije BUNT i Bunt Rok festivala, Branka Glavonjić, ali i autori, Mladen Pecović i Nemanja Kanački.
– Kanački duo” vezuje jedna zajednička nit, a to je da putem muzike možete sa lakoćom obilaziti poznate, ali i neistražene predele. Instrumentalna muzika vam ništa ne nameće – naprotiv, ona vam daje slobodu da je tumačite kako vi želite, a to i jeste uloga svake umetnosti. Činjenica da je album snimljen u jednom dahu, uživo u studiju govori o potrebi autora da izvornu ideju prenese što autentičnije i iskrenije. Prepoznaćete raznovrsne stilove, pravce i zvuke, vešto i jednostavno uklopljene u ovaj gitarski duo. Zato, poslušajte pažljivo ovaj album jer vas možda odvede negde gde niste ni pomislili da ćete otići – izjavila je o albumu Branka Glavonjić.
Poslušajte delić ovog malog remek-dela domaće autorske muzike, obećavamo da ćete, makar na četiri minuta – otputovati…
Autorsko pravo deo je jedne šire grane prava poznate pod nazivom pravo intelektualne svojine čiji je cilj pružanje pravne zaštite kako autorskom delu, tako i njegovom tvorcu – autoru. U Republici Srbiji autorsko pravo je uređeno je Zakonom o autorskom i srodnim pravima.
[accordion title=’Nenad Cvjetićanin’]Nenad Cvjetićanin vlasnik je advokatske kancelarije “Cvjetićanin i partneri” i arbitar na listi Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije. Specijalista je za pravo Evropske Unije, član Advokatske komore Beograda, Italo – srpske privredne komore i Mreže međunarodnih advokatskih kancelarija (AEA). Bavi se kompanijskim pravom, intelektualnom svojinom i medijskim i internet pravom.[/accordion]
ŠTA JE AUTORSKO DELO?
DA LI VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MOŽE STVORITI AUTORSKO DELO?
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi. S obzirom na to da je isključivo čovek duhovno biće, te da to ne mogu biti životinje ili mašine, veštačka inteligencija ne može stvoriti autorsko delo, odnosno to pravo joj ne može biti priznato. Za nastanak autorskog dela je potpuno irelevantna njegova umetnička, naučna ili druga vrednost, njegova namena, veličina, sadržina, načini spoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Primera radi, autorsko delo može biti i delo niske umetničke ili naučne vrednosti, jer se takav uslov ne postavlja.
Autorskim delima se smatraju pisana dela, govorna dela, dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora, muzička dela, sa rečima ili bez reči, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela, planovi, skice, makete i fotografije, pozorišna režija.
Autorskim delom smatra se i računarski program sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, obzirom da je isti podvrsta pisanog autorskog dela.
AUTOR I AUTORSKA PRAVA
Youtube monetizacija
Titular autorskog prava je autor – fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo, i koje kao takvo uživa moralna i imovinska autorska prava od momenta nastanka autorsko gdela. Autorsko delo, takođe, može biti plod i zajedničkog stvaralačkog rada dva ili više lica koji se nazivaju koautori. S obzirom na to da su autori fizička lica napominjemo da je potrebno voditi računa i o zaštiti podataka o ličnosti.
Moralna prava autora imaju cilj da zaštite ugled, odnosno reputaciju autora. Primera radi, moralna prava autora su pravo paterniteta, pravo na naznačenje njegovog imena kao autora, pravo na zaštitu integriteta autorskog dela itd. Moralna prava autora su prava vezana za njegovu ličnost (intuitu personae) te kao takva ne mogu biti predmet prenosa niti ustupanja drugim licima.
Imovinska prava autora daju mu pravo da ekonomski eksploatiše autorsko delo. Primera radi, imovinska prava autora su pravo da primerke svoga autorskog dela stavlja u promet ili daje u zakup, da isto emituje itd. Imovinskim pravima autor može da raspolaže, odnosno da drugim licima ustupa ili prenosi.
Titulari autorskih ili srodnih prava u muzičkoj industriji mogu svoja imovinska prava ostvarivati i preko organizacija za kolektivno ostvarivanje prava kao što su SOKOJ (organizacija muzičkih autora Srbije) ili OFPS (organizacija proizvođača fonograma-nosača zvuka), Takođe, izvođači mogu monetizovati preglede spotova postavljenih na Youtube ili slične servise za posavljanje videa i internet platformi. Uslov za monetizaciju jeste da Youtube kanal ima najmanje 1.000 pretplatnika (sabskrajbera) pri čemu ukupna dužina video pregleda mora iznositi minimum 4.000 sati na godišnjem nivou. Obzirom da Youtube svoju zaradu generiše od oglasa koje pušta tokom pregleda sadržaja, nije ista valorizacija nadoknade u odnosu na činjenicu da li su pregledi uglavnom iz iste države (Srbije) ili je publika internacionalna. Monetizacija je izdašnija ukoliko su pregledi “Worldwide” kako bi i sami oglasi koji se usput prodaju imali širi domet.
Važno je napomenuti da su imovinska autorska prava vremenski ograničena, obzirom da traju za života autora i sedamdeset godina posle njegove smrti. Sa druge strane, moralna prava autora nisu vremenski ograničena, te nastavljaju da egzistiraju i po prestanku imovinskih autorskih prava.
Ulični svirač/Photo: unspsh.com
PRENOS IMOVINSKIH PRAVA AUTORA
Kako smo već naveli, imovinska autorska prava podobna su za dalji prenos ili ustupanje drugim licima. Raspolaganje autorskim imovinskim pravima vrši se putem autorskog ugovora koji mora biti zaključen u pisanoj formi i čiju sadržinu uređuje Zakon o autorskom i srodnim pravima.
Zakon o autorskom i srodnim pravima promet imovinskih autorskih prava vezuje za prenos ili ustupanje.
Ustupanje imovinskih autorskih prava je konstitutuvni oblik prenosa ovih prava putem kog se konstituiše ovlašćenje (subjektivno pravo) sticaoca u pogledu ustupljenih prava, dok izvorna ovlašćenja ostaju kod autora kao izvornog nosioca.
Sa druge strane, prenos, odnosno cesija imovinskih autorskih prava je oblik translativnog prenosa ovih prava. Prenosom imovinskih autorskih prava na sticaoca, autor prestaje biti nosilac prenetih prava.
ZAŠTITA AUTORSKIH PRAVA – KAKO SE ŠTITI AUTORSKO DELO?
Autorsko delo uživa pravnu zaštitu već od momenta njegovog nastanka. Tako, primera radi, zbirka pesama ili nova kompozicija uživaju zaštitu čak i pre objavljivanja, odnosno dok se još nalaze u privatnosti doma svojih autora. Međutim, u cilju obezbeđenja dokaza u pogledu nastanka i postojanja autorskog dela, očuvanja pravne sigurnosti i pouzdanja u pravni promet poželjno je depovnovati i uneti u evidenciju kod nadležnog organa primerke autorskog dela.
U Republici Srbiji, autorska dela se deponuju i evidentiraju kod Zavoda za intelektualnu svojinu u plaćanje odgovarajuće takse. Deponovanje i evidentiranje autorskog dela ne utiče na nastanak niti trajanje prava, odnosno, tom se radnjom obezbeđuje dokaz da je autor titular prava nad autorskim delom, te da je prvi u vremenu u odnosu na druge autore koji stvaraju isto ili suštinski indentično delo.
Osim dokaza u pogledu nastanka autorskog dela, njegovo deponovanje i unošenje u evidenciju Zavoda za intelektualnu svojinu ima poseban značaj i u pogledu činjenice da se podaci u evidenciji smatraju istinitim dok se suprotno ne dokaže. Dakle, ova oboriva pravna pretpostavka (presumptio iuris tantum) titularu autorskog prava daje privilegovan pravni polažaj u eventualnom sudskom sporu tako što teret dokazivanja u pogledu istinitosti podataka o evidentiranom i deponovanom autorskom delu prevaljuje na protivnu stranu.
Foo Fighters su gostovali je u sinoćnjoj emisiji Saturday Night Live, voditelja Dejva Šapela, a priliku su iskoristili kako bi predstavili novi singl i najavili deseti studijski album “Medicine ad Midnight” putem izdavačkih kuća Roswell Records/RCA., javlja magazin Pitchfork
ARE YOU READY???
‘Shame Shame’ from the upcoming tenth album, “Medicine At Midnight,’ is out now. Listen now:…
Fanovi su več nagađali da će naslov 10. albuma Foo Fightersa biti “Medicine at Midnight”, dok je bend Dejva Grola bio u svojoj kampanji “zadirkivanja”.
Na Twitteru je bend objavio 32-sekundni audio tizer s ritmom bubnjeva. Aplikacija Shazam očiglledno potvrđuje da je reč o pesmi “Shame Shame” s albuma Foo Fightersa pod nazivom “Medicine at Midnight”, navodi Uproxx.
Tekst “FF X” – koji se možda odnosi na 10. album Foo Fightersa – viđen je na zgradi u Los Anđelesu, a na projekciji u Sherman Oaksu bio je logotip praćen zapaljenim kovčegom. Plamen je takođe prikazan i na slici koja je pratila audio tizer. Kovčeg se pojavljuje i kad se na Spotifyju puste pesme “The Pretender” i “These Days”.
Grol je prethodno opisao album kao “različit od svega što smo ikad radili”, rekavši “da na ovoj ploči postoje refreni koje će pevati 50 j-benih hiljada ljudi i da će se u tom trenutku spojiti sva j-bena srca. I samo se o tome radi”.
BBC je odbio da pusti najnoviju pesmu Brajana Meja posvećenu borbri protiv raka dojke, a ovaj potez izazvao je besnu reakciju obožavalaca legendarnog gitariste grupe Queen.
Mej je za TalkRADIO rekao da BBC odbija da emituje bilo koju dobrotvornu pesmu osim BBC-jeve “Children in Need”, i otkrio da je njegova najnovija dobrotvorna pesma za prikupljanje novca za širenje svesti o raku dojke takođe odbijena od strane emitera. On je radijskom voditelju Kevinu O’Salivenu rekao:
– BBC Radio 2 odbija da pusti bilo koju dobrotvornu pesmu osim svoje “Children in Need”.
Ova informacija izazvala je reakciju voditelja koji je eksplodirao:
Džoni Dep morao je da odustane od uloge u filmu “Fantastic Beasts”, jer su to od njega tražili iz producentske kuće Warner Bros nakon presude za zlostavljanje.
Glumac se oglasio na svom Instagram profilu zvaničnim saopštenjem nakon što je početkom sedmice izgubio tužbu za klevetu protiv britanskog tabloida Sun, koji je objavio da je zlostavljao suprugu. Sudija londonskog Visokog suda zaključio da je više puta napao svoju bivšu partnerku i da je doveo do toga da strahuje za vlastiti život.
Holivudski zavodnik na početku svog obraćanja javnosti zahvalio je svima koji mu pružaju podršku, posebno u poslednjih nekoliko dana.
Zatim je otkrio kako je studio Warner Bros tražio od njega da podnese ostavku u ulozi Grindelvalda u nastavku filma “Fantastic Beasts” po romanu Dž. K. Rouling, a da je on je pristao na taj zahtev.
Nekoliko meseci posle objavljivanja izdanja “The Rock Album”, rock legende Whitesnake predstavljaju “Love Songs”, kompilaciju, odnosno drugi naslov iz serije izdanja “Red, White and Blues Trilogy” – nove kolekcije organizovane prema muyi;kim temama, koja obuhvata vi[e od tri decenije karijere kroz pesme originalno objavljene na šest studijskih albuma u periodu od 1984. do 2011.
“Love Songs” kompilacija objavljena je na CD-u i dvostrukom crvenom LP-u i sadržav 15 ponovo miksovanih i masteriyovanih verzija najboljih ljubavnih pesama iz pozamašne i dragocene multi-platinaste karijere benda. Među njima smestile su se i neobjavljene pesme “With All of My Heart”, “Yours for the Asking” i “Let’s Talk It Over” koje su originalno snimljene za treći solo album “Into The Light” frontmena Dejvida Koverdejla.
Odluka da Vitni Hjuston, Mark Bolan, Notorijus Big i grupa The Doobie Brothers budu primljeni u Kuću slavnih rokenrola doneta je nakon prvog glasanja.
Ovogodišnja ceremonija Kuće slavnih rokenrola trebalo je da se održi u maju u Klivlendu, u kojem se nalazi Muzej roka, ali je odložena zbog pandemije koronavirusa.
Nikol Kidman već je dokazala da se dobro snalazi i kao pevačica kada je glumila u mjuziklu Baza Lurmana “Moulin Rouge” ali je ujedno rekla kako joj pevanje nije baš najprijatnija stvar na svetu. Bez obzira na te tvrdnje, Nikol je ipak u HBO seriji “Slom” (The Undoing) pristala da otpeva pesmu “Dream a Little Dream of Me” koja se čuje na početku svake epizode.
Ona je video objavom na Instagramu objasnila kako je došlo do toga.
“Mesec dana pre završetka snimanja serije rediteljka Suzan Bier me nazvala i rekla ‘Imam ideju, želim da snimiš naslovnu pesmu’. Na to sam joj odgovorila ‘Nema šanse’ ali je ona odgovorila ‘Moraš’. I onda sam rekla ‘OK’“, objasnila je Nikol Kidman. U objavi na Instagramu ona je napisala “Danska rediteljka + suprug muzičar + snimanje u studiju u podrumu = nervozna pevačica naslovne pesme #TheUndoing.
U seriji “Slom” Nikole Kidman glumi zajedno sa Hjuom Grantom, dok je scenario napisao Dejvid E Keli, poznat po seriji “Male laži”. Oni glume uspešan bračni par čiji se životi menjaju nakon što je pronađeno telo majke čiji sin ide u školu zajedno s njihovim sinom.
Crnogorska grupa Who See objavila je spot za novu pesmu “Idu dani”, očiglednu refenrencu na pesmu iz istoimenog filma Fadila Hadžića iz davne 1970. godine
Klasična je to balkanska priča o tri primenjena filozofa iz komšiluka, koja nas zaraznim refrenom podseća na realnost prolaznosti i koja na zabavan način obrađuje ozbiljnu temu bitisanja.
Kao gost u epizodi “Idu dani”, pojavljuje se Saša Antić iz splitskog kolektiva The Beat Fleet, saradnja već neko vreme priželjkivana i veoma glatko sprovedena u delo.
– Ogromna čast i zadovoljstvo mi je bilo napokon surađivati sa Who See klapom. Meštre iz Kotora pratim od samih početaka i veliki sam njihov fan. Pjesma “Idu dani” mi je definitivno jedna od najdražih suradnji. Hvala braći na pozivu, presretan sam kako zvuči – rekao je ovim povodom Saša Antić.
Ovo je još jedan singl koji služi kao najava za novi, peti po redu Who See album, koji se očekuje tokom 2021. godine.
A da se podstimo i originalne pesme “Idu dani” za koju je stihove napisao Brana Crnčević, a muziku Vojislav Voki Kostić.
Šetači/ Photo: Thomas Krstulović (promo, Dallas Records)
Posle godina uspešne koncertne aktivnosti, splitski rock bend Šetači konačno je objavio prvi album pod nazivom “Galaksija”.
Kao najavni singl donose nam “Razum” s kojim vas pozivaju na uzbudljivo muzičko putovanje.
Album “Galaksija” sadrži 11 pesama, od kojih su do sada predstavljene “Ljubav osjećam blizu”, “Između nas” i “Cilu noć” već naišli na dobre reakcije publike i kritike kao solo singlovi.
Šetači/ Photo: Thomas Krstulović (promo, Dallas Records)
Posljednji singl “Razum” snažno, strastveno i glasno pita šta je u današnjem vremenu “razumno” i kako se boriti sa svim što je “ne razumno”, a postoji u našoj svesti i teško se s njim suočavamo.
To je i simbolička misija Šetača- traganje s razumom i sa strašću za istinom i suštinom stvari.
Ovaj “nerazumni“ garažni punk rock oduševljava snagom svog izražaja i energijom izvođenja. Zvukom evocira na neke prošle, uspešne muzičke decenije.
Šetači i njihov energični “Razum” prodor su u muzičku ravnodušnosti i uniformiranost koji su česti u današnjem pristupu izražavanja.
Album “Galaksija” sniman je u splitskom studiju Bozon, a producent je bio Saša Antić (TBF). Mastering je rađen u zagrebačkom studiju producenta Pavla Miholjevića.
Autor spota je Toni Banov, mladi i talentovani splićanin koji, uz muzičku karijeru i sviranje bubnjeva, može da se pohvali i filmskim i video obrazovanjem kao i režiranjem brojnih spotovima za izvođače s hrvatske scene.
Šetači/ Photo: Thomas Krstulović (promo, Dallas Records)
Šetači su osnovani 2008 godine kada su se publici predstavili na Festivalu autorskih bendova “Minival”. Posle toga kreću s intezivnom koncertnom aktivnošću i sviraju od raznih festivala pa sve do Moto partija gde nailaze na odlične rekacije publike.
Gostovali su u brojnim televizijskim i radijskim live emisijama i tako osvojili srca ljubitelja izvornog rock zvuka. Do sada su tri puta svirali kao predgrupa Goranu Bareu i Majkama.
Posle nekoliko promena, današnju postavu Šetača čine: Božo Gabrić (vokal, gitara), Toni Banov (bubnjevi), Denis Matan (ritam i solo gitara), Toni Gunjača (bas) i Mislav Norac (saksofon).
