Predstavljen je trejler filma “How Can You Mend A Broken Heart”, biografski film o legendarnom bendu Bee Gees.
Film će stići i u bioskopea, ali samo na jednu noć, tačnije 3. decembra. Za sada još nema informacija da li će biti i u našim bioskopskim salama.
Film je režirao Frank Maršal, koji je producirao “The Curious Case Of Benjamin Button”, a dokumentarac donosi priču o životu Berija, Morisa i Robina Gibba i njihovoj muzičkoj karijeri.
Dokumentarac, prema najavama, donosi mnoštvo arhivskog materijala i intervjua o jednoj od najvećih grupa sedamdesetih i disko ere, iako je bend, verovali ili ne, osnovan još 1958. godine.
Poznati rokeri okupljeni iza imena Bombaj štampa počastili su publiku kreativnim animiranim spotom za novu pesmu “Udari me nečim” koja se vrti na radio stanicama već nekoliko meseci.
“Udari me nečim” je objavljena ovog leta kao najava za istoimeni album koji je Bombaj štampa trebalo da predstaviti publici, ali pandemija je učinila svoje i odložila planove ekipe Branka Đurića Đure.
Ipak, kadrovi koje su Đuro, Nedim Babović, Edin Hadžagić, Nedžad Podžić Počko i Sanin Lutvić zabeležili za vreme karantina, uspešno su “spakovani” u animiranu video priču koja prati stihove pesme. Za produkciju i režiju animiranog spota zaslužan je Adi Ćatović.
Bombaj štampa je imala priliku i nekoliko puta uživo da odsvira “Udari me nečim” na koncertima pre pandemije, a pesma je zvanično objavljena u junu u popularnoj lyrics verziji.
Muziku i aranžman za singl “Udari me nečim” radio je Nedim Babović, dok je Đuro pisao tekst. Pesma je snimljena u Muzičkom centru Pavarotti u Mostaru, a Babović je miksovao u kućnom studiju.
Bend The Network, koji nije Green Day, najavio je novi album.
Reč je o albumu ‘Money Money 2020 Part II: Told Ya So!‘ koji stiže 4. decembra, a naslednik je albuma ‘Money Money 2020‘ iz 2003. godine. To je ista godina kada je i formiran bend, koji definitivno nije Green Day.
U Glavnom takmičarskom programu predstojećeg Merlinka festivala, koji će se održati od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda, biće prikazano 17 filmskih naslova, a devet igranih filmova koji čine deo ove selekcije imaće srpsku premijeru.
Reč je o filmskim produkcijama većinom iz Evrope i Južne Amerike koje će publika moći da pogleda na ovogodišnjem izdanju, pored mnogih drugih ostvarenja.
Bez ljutnje/ Photo: Promo (Merlinka festival)
Dvanesti Merlinka festival otvoriće litvansko-srpski film “Advokat“ Romasa Zabarauske, koji je tom prilikom sarađivao sa producentkinjom Milenom Džambasović, dok jednu od uloga u filmu tumači i naša glumica Jelena Stupljanin.
Snimana u Litvaniji i Beogradu, ova drama prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Centru za azil u Krnjači.
Posle smrti otuđenog oca, Marius preko interneta upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice.
Prema rečima organizatora, ovogodišnji “hit“ festivala biće francusko ostvarenje “Leto ’85“ reditelja Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu, koje se ove godine našlo i u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala.
Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.
Još jedna strana produkcija sa srpskim glumcem koja će obeležiti festival je debitantski film Davida Färdmara “Izgubljeni zauvek?“ u kojem glumi Nemanja Stojanović.
Film ispituje šta se dešava kada dvoje ljudi, nakon tri godine zajedničkog života, odluči da krene različitim putevima, dok su im životi i dalje ispunjeni ljubavlju i strašću koje su ih spojile.
Reč je o drami koja na gorko-sladak način prikazuje bolan period nakon završetka duge veze.
Australijski film “Nečujan“ Ijana Votsona je priča o dvoje mladih ljudi na prekretnici njihovih života.
Kada se gitarista Noa vrati iz Velike Britanije kod majke u Sidnej, nailazi na noćni klub za gluve, koji vodi Fin.
Dok se njih dvojica upuštaju u vezu, Noa podržava Fina da postane transrodni muškarac, a njihova ljubavna priča odvija se kroz međusobnu ljubav prema muzici iz dve različite perspektive.
Dobitnik Teddy nagrade za najbolji film sa LGBT tematikom na ovogodišnjem Berlinalu, gde je imao svetsku premijeru, film “Bez ljutnje“ Farijaza Šarijata prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji živi u potkrovlju roditeljske kuće u mirnom i novom stambenom naselju u Donjoj Saksoniji.
Parvis je zauzet isprobavanjem svega i svačega, od seks dejtova do rejvova. Nakon što biva uhvaćen u krađi, on odlazi na društveni rad u sklonište za izbeglice, gde se zaljubljuje u Amona, koji je sa sestrom pobegao iz Irana.
Trojac uživa u letu žestokih žurki do jutra, obojenih spoznajom da se niko od njih u Nemačkoj ne oseća kao kod kuće.
“Muzika za slomljena srca“ brazilskog reditelja Rafaela Gomeza je savremena i uzbudljiva filmska priča smeštena u današnji Sao Paolo, gde se trio mladih ljudi sprema da raskine.
Rikardo ima i stabilnog dečka, a zagledao se i u novog kolegu. Izabela pravi pauzu i od svog dečka i od svog najboljeg prijatelja Rikarda, a beznadežni romantik Felipe iznenada se nađe između njih dvoje.
Njih troje imaju velike snove, čežnju za strašću i sigurna poznanstva, ali su svi nespremni za ono što dolazi iz Kupidonovih strela.
Čileanski reditelj Hoze Luiz Tores Liva u svom filmu “Smrt će doći i imaće tvoje oči“ prikazuje dve žene koje su čitav život delile zajedno, a koje se sada suočavaju sa neizbežnom bolešću jedne od njih.
Bolesna žena odlučuje da se ne leči, i njih dve se sele u malu kolibu u kojoj će se ponovo prepustiti ljubavi, učvrstiti svoju vezu, dok smrt čeka svoj trenutak.
Film “Emilija“ argentinskog reditelja Cezara Sodera prati priču devojke koja se vraća u selo kod svoje majke, nakon višegodišnjeg života u gradu.
Raskid sa Anom, njenom devojkom ubrzao je odluku da se preseli u mesto gde ubrzo dobija posao nastavnice u školi.
Postepeno, Emilija se ponovo zbližava sa ljudima iz sela i osećanjima zbog kojih se odselila, a ovo mesto, za koje je ona uvek mislila da je statično i predvidivo, postaće prostor koji će joj dati novu šansu da redefiniše smisao svog života.
Debitantsko dugometražno ostvarenje austrijskog reditelja Davida Mosera, film “Crno belo šareno“ je priča o odrastanju mlade devojke Matilde, koja plašljivo i zbunjeno istražuje svoju ličnost.
U potrazi za velikim životnim pitanjima i odgovorima, Matilda se tokom jednog vikenda susreće sa porodicom, prijateljima i strancima, ne bi li pronašla izlaz iz mladalačke konfuzije.
Pored pomenutih igranih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 dokumentarnih i kratkih LGBT filmova.
Čuveni Del Boj iz “Mućki” možda više ne glumi omiljenog lika kog smo obožavali da gledamo, ali i dalje na godišnjem nivou zaradi neverovatnih – milion funti.
– Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri – fraza je koju je Del Boj u “Mućkama” često govorio, nadajući se finansijskom uspehu.
Legendarni glumac Dejvid Džejson koji je decenijama tumačio lik Del Boja, danas ima 80 godina i još uvek glumi, ali to očigledno radi iz ljubavi, jer mu novca ne manjka. Naime, on zarađuje milion funti godišnje.
Nakon 57 godina karijere Džejson ne pokazuje znakove usporavanja. Osim što glumi, on piše knjige i snima dokumentarce i animirane filmove. Samo u poslednje dve godine zaradio je više od dva miliona funti.
Džonson je nedavno otkrio da su režiser i producent na audiciji za “Mućke” mislili da će glumiti dedu, a ne Dereka Trotera, jer je glumio dosta starijih likova pre toga. Ali, Džejson je želeo da glumi Del Boja i posle uspešne audicije to mu se i ostvarilo.
Beogradski bluzer Ivan Milenković početkom godine najavio je rad na novom, solo albumu akustičnim izvođenjem nekih numera sa ovog izdanja. Pesma “Jedna lepa stvar“ sada je dobila svoju studijsku verziju i prateći spot.
“Jedna lepa stvar” već na prvo slušanje privlači pažnju, jer je nešto drugačija od onoga što je Ivan Milenković ranije radio i na samom početku dobila je možda i najbolji opis – bluz modernog doba.
– Došli smo do toga da su u produkciji lepo legli i zvuci modernog doba, tako da smo rešili da se stilski na taj način izrazimo, barem sto se tiče ove kompozicije – kaže Ivan o novoj pesmi.
Numera je snimana u studiju Mašina 23, a produkciju potpisuje Saša Otašević.
– Sale je najbolji producent sa kojim sam imao prilike da radim, opušten lik koji ima produkciju širinu – kaže Ivan i dodaje da je ovo tek početak rada na njegovom prvom solo albumu koji će biti objavljen sledeće godine.
Spot za pesmu snimao je Bojan Stevanović (Kan i Lingus studio), “prijatelj i provereni profesionalac“, a montažu i efekte je radio Ivan sam, koji je na taj način pronašao još jedan put da se izrazi, samo kroz drugačiji medij.
Ivan Milenković Bluz Mašina/ Photo: Promo
Ivan Milenković Bluz Mašina/ Photo: Promo
– Moderno doba je konačno došlo, svidelo se to nama ili ne. Moramo se snaći svi zajedno kao ljudi, šta god radili. 21.vek je sa koronom konačno ušao na velika vrata i ovo je definitivno istorijska prekretnica. Šta ćemo i gde ćemo dalje, ne znam. Od umetnosti ne možemo pobeći jer nas ona uči tome ko smo, uči nas stvarima o nama samima za koje nismo znali da postoje – kaže Ivan i poziva publiku da zaprati YouTube kanal Bluz mašine jer i za naredni period planira mnogo novih i zanimljivih stvari i novih pesama.
Radovi Alize De Pen i Dragane Radanović, prvih rezidentkinja programa Ukrštenih strip – rezidencija između Francuske i Srbije, predstavljaće jedan od izložbenih segmenata Nova festivala, koji će se održati od 1. do 12. decembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu.
U ovoj postavci biće izloženo po deset radova obe autorke, iz njihovog stvaralačkog opusa nastalog pre rezidencijalnog boravka u Angulemu i Pančevu.
– Radovi Dragane Radanović iz Srbije i Alize De Pen iz Francuske otkrivaju nam ukorenjenost u današnjem trenutku i samorefleksiju na sve ono što je dovelo do sadašnjosti. One su mlade autorke koje iz svog neposrednog iskustva crpe priče koje potom pretaču u svoje autorske stripove – istakla je vizuelna umetnica i kritičarka Mirjana Boba Stojadinović i dodala: – Njihovi jasni autorski glasovi aktivno se upuštaju u razumevanje sveta oko sebe tumačeći ga, gotovo dešifrujući ga, tako što ga prenose na papir u formi stripova – narativnih sledova grafički uobličenih prizora događaja.
Rad Alize De Pen/ Photo: Promo (KomunikArt)
Alize De Pen je francuska ilustratorka i strip-autorka. Rođena je 1987. godine u Kolmaru, a trenutno živi u Parizu. Ima master diplome na poljima vizuelnih umetnosti i grafičkog dizajna.
Strastvena je u pogledu tehnika štampanja i svoje fanzine priređuje u formi stilskih vežbi na zasebne teme. Kroz dokumentovani pristup ona prevodi ekološke i socijalne teme u grafičke poruke, a rad na terenu je jedan od njenih omiljenih metoda. Radovi su joj snažno utemeljeni u stvarnim događajima i svakodnevnom životu, kao i iskustvima koja stiče kroz putovanja i upoznavanja s novim ljudima i mestima.
Dragana Radanović rođena je 1989. godine u Novom Sadu. Posle završenih studija animacije i vizuelnih efekata na Akademiji umetnosti u Novom Sadu počinje da radi na RTV-u, gde ostaje do 2017. godine. Nastavila je školovanje u oblasti stripa, a trenutno je na doktorskim studijama pri KU Luven u Belgiji, gde radi na reprezentaciji detinjstva u stripu.
Među svojim najznačajnijim dosadašnjim projektima izdvaja kolektivnu izložbu “ReLocation”, održanu u Belgiji 2018, dečiju knjigu “Do you want to play with me?”, zamišljenu kao alatku koja pomaže roditeljima i obrazovnim radnicima u razgovoru sa decom o teškim temama, i grafičku novelu “Socks lost in war”, ilustrovanu priču o iskustvu devetogodišnje dece za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine.
Pored dosadašnjih radova Alize de Pen i Dragane Radanović, u izložbenom segmentu posvećenom delima užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za prvi program Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije, biće predstavljeni i njihovi projekti na kojima su radile tokom jednomesečnih umetničkih rezidencija.
Reč je o strip albumu “#VelikaNesreća“ o nuklearnoj katastrofi Alize De Pen koja trenutno boravi Pančevu, i projektu “Nova slika detinjstva – eksperiment“ Dragane Radanović, koja privodi kraju dvomesečnu rezidenciju u Angulemu. U ovom stripu, ona istražuje konstrukciju detinjstva u stripovima i pronalazi nove načine pripovedanja o tom životnom dobu.
Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.
Nemanja Jovanov je filmski umetnik i pisac, sa više od petnaest godina aktivnog snimateljskog iskustva. Od 2015. aktivno se bavi pisanjem. Objavio je roman “Belina”, za koji je dobio nagradu Zlatni Pegaz 2017, na Sajmu knjiga u Beogradu. Profesor je kamere i fotografijei jedan od osnivača udruženja Foto Zavod 9, osnovanog radi negovanja vizuelne kulture. Član je UFUSa , sekcije glavnih snimatelja slike i UNS-a, ali sva ova faktografija premalo govori o ovom rođenom avanturisti koji uspeva da istovremeno ostane na zemlji i uvek nekoliko centimetara iznad nje.
Zašto Mobil Music Fest?
Zato! Nakon 2020, reč festival dobija sasvim drugo značenje! Istina, nije to jedina reč koja će od ove godine dobiti prišireno značenje u rečniku. Mobile, može značiti i da se festival pomera, ali i da je festival na “mobilnom“. Bilo kako bilo festival se pomera, ali za svakoga od nas nezavisno. Neko će ga poimati u klonji, neko na kauču, neko ga uopšte neće konstatovati…. a festival? Festival mora da se dogodi! Mora jer je to jedini pravi trenutak odmeravanja. Revija, smotra, test i sud! Čoveče, to je festival! Zabavlja učesnike koliko i posetioce. Ove godine, bez žamora, atmosfere, napetosti koja smrdi u vazduhu, prostutih piva (osim onih u dnevnoj sobi) i sličnih festvalština. Ko nas šljivi… ionako je sve odavno ukazalo na to da ćemo završiti po budžacima sa nekim spravama u rukama, preko kojih ćemo se družiti klikovima. Ukinuti su duvači vatre, blatnjave livade, slobodan seks, pušenje duvana, profinili smo se! Sada smo otuđeni, suptilni, osetljivi, bolešljivi, mobilni! Jedino još nismo ukinuli festival!
Filmski centar Srbije saopštio je da neosnovane optužbe u medijima i lažne informacije o procedurama izbora, plasirane u trenutku kada komisija još nije donela konačnu odluku o imenovanju srpskog kandidata za Oskara, najviše štete srpskom filmu i njegovom ugledu na međunarodnoj filmskoj sceni.
Tako FCS u dopisu Tanjugu reaguje na medijske sadržaje koje je Jelena Mitrović, producent filma “Otac” ispred kuće “Baš Čelik”, inicirala na svom Facebook profilu tekstom u kojem tvrdi da je predsednica Upravnog odbora FCS Jelena Trivan već “najavila srpskog kandidata za Oskara” u obraćanju medijima.
– Postoje naznake da jedan od prijavljenih filmova ne ispunjava nijedan od kriterijuma, ali se zato vrlo visoko rangira kao državni projekat, koji ovakve medijske objave upravo favorizuju kao kandidata – reči su producentkinje Mitrović.
FCS je 20. novembra saopštio imena sedam domaćih filmova koji se nalaze u konkurenciji za srpskog kandidata za Oskara. Od navedenih filmova, jedino “Dara iz Jasenovca” Predraga Gage Antonijevića još nije imala zvaničnu premijeru.
– Počev od dopisa Ministarstva kulture u kom se organizacija izbora kandidata poverava Filmskom centru (28. avgusta 2020.) do danas, FCS je obezbedio sve uslove za transparentan rad komisije koja će odlučivati o izboru, i o novim procedurama i kriterijumima blagovremeno obavestio strukovna udruženja, filmske produkcije, medije, i širu javnost. Upravni odbor Filmskog centra Srbije je 1. oktobra doneo Uputstvo o izboru srpskog kandidata za nagradu ”Oskar”, kojim se jasno definišu kriterijumi, uslovi, način i postupak izbora kandidata i uređuje formiranje, nadležnost, izbor članova i donošenje odluka selekcione komisije. Uputstvo je javni dokument, odobren je od strane Američke filmske akademije, nalazi se na sajtu Filmskog centra i uvid u njega imale su sve zainteresovane strane i mediji – poručuju iz Filmskog centra Srbije.
U dopisu između ostalog navode da upravo “zahvaljući FCS srpskog kandidata za Oskara bira stručna komisija sastavljena od predstavnika relevantnih strukovnih udruženja, što do sada nije bio slučaj. Članovi komisije imenovani su od strane Upravnog odbora FCS-a 13. novembra, i njihova imena dostupna su javnosti”.
Članovi selekcione komisije su: Sandra Perović (filmski kritičar i član UO FCS), Mila Turajlić (rediteljka i producentkinja), Dara Džokić (glumica), Mirko Beoković (generalni sekretar AFUN-a), Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (producent i član Američke akademije filmske umetnosti i nauke), Miroslav Lekić (reditelj) i Dejan Lutkić (glumac i producent).
Na kraju iz FCS podsećaju javnost da je Ministarstvo kulture i informisanja organizaciju izbora za domaćeg predstavnika poverilo FCS upravo zbog brojnih primedbi strukovnih udruženja, filmske i šire javnosti koje su se odnosile na dosadašnji način izbora srpskog predstavnika za nagradu Oskar.
Posle promene imena i najave novog poglavlja u karijeri, riječki alternativni rok bend Chasing Nord krenuo je u osvajanje kako domaćeg, tako i stranog muzičkog tržišta.
U saradnji s izdavačkom kućom Geenger Records, bend je objavio video singl pod nazivom “Sonic Heart”. Stvarajući topli osećaj nostalgije uz prizvuke klasičnog alternativnog roka i dinamičnog progresivnog zvuka, novi singl autorski i produkcijski podiže stvaralaštvo benda na novi muzički nivo.
Tekst, kao i poruka samog singla, proizlaze iz vrlo ličnog iskustva frontmena Mihaela Prosena – iskustva prožeta gubitkom i prolaznošću vremena, u kojem podseća sebe i slušaoca – ne odustaj od svojih snova, ali i ceni samo putovanje do njihovog ostvarenja.
Chasing Nord ovim singlom najavljuje drugi album koji je sniman u Hrvatskoj, u Studiju Maraton i G.I.S. studiju Rijeka, a produkcija se radi u Kanadi i Australiji, pod budnim okom tamošnjih muzičkih stručnjaka.
“Sonic Heart” obiluje gostovanjima poznatih hrvatskih jazz muzičara, uključujući emotivne back vokale Albe Nacinovich i virtuoznost Doriana Cuculića na klavijaturama, dok je spot snimila Stella Mešić.
– Za ovaj spot smo se smrzavali, pregrijavali, kupali u ledenom moru, budili u nemoguće jutarnje sate te zbog korone probili sve svjetske rekorde produkcije jednog video spota. Tjedan dana produžilo se na više od šest mjeseci, ali smo presretni s rezultatima koje je mlada i talentirana Stella Mešić naposljetku isporučila. Pjesma koja je nastala na sam Božić 2019. dočekala je već i prvi ovogodišnji snijeg, a podsjetit će nas svih i probuditi u nama nostalgiju za ljetom i jednim vremenom iza nas – kaže o novom singlu tekstopisac i frontman benda, Mihael Prosen.
