Stivenu Spilbergu, američkom filmskom reditelju rođenom u Sinsinatiju 18. decembra 1946. godine, nije bilo lako doj je odrastao. Potiče iz židovske porodice, a zbog toga su ga komšije i deca u školi stalno vređali. Jedne noći Stiven se iskrao iz kreveta i buterom od kikirikija premazao prozore svim komšijama. Kad su došli kod njegove majke, nasmejala se rekavši da se ponosi njime.
Ali Stiven se često osećao loše zbog toga što je Židov. Srećom, shvatio je da na sve to može da zaboravi dok snima filmove. Otkrio je i da više voli da piše scenarije i montira filmove nego da se igra s decom u školi.
Dobro je procenio, danas je finansijski možda i najsupješniji filmadžija u istoriji, trostruki dobitnik Oskara i brojnih drugih nagrada.
Snimio je filmove o morskim psima ubicama, vanzemaljcima, dinosaurusima i o putovanju kroz vreme. Ali do “Šindlerove liste” nije snimio nijedan film o Židovima. Tada je čuo priču o Oskaru Pindleru. Za vreme Drugog svetskog rata dok su nacisti masovno ubijali Židove, Oskar ih je spasio više od hiljadu zaposlivši ih u fabrikama. Celo svoje bogatstvo potrošio je plaćajući nacistima da ih ne odvedu. Stiven je znao da tu priču treba ispričati. Zapravo, to mu je bilo toliko važno da je pitao druge hoće li je snimiti jer se nije osećao dovoljno sposobnim za to. Kada su ga odbili, Stiven je proputovao Poljsku posetivši lično stvarna mesta tih događaja.
– Židovski život je nagrnuo natrag u moje srce – rekao je. – Celo vreme sam plakao.
Kad je objavljen, film je osvojio više od dvadeset nagrada. Danas se smatra jednim od najboljih filmova u proteklih sto godina.
Prvi put zajedno na sceni – makedonski gitarista Vlatko Stefanovski i hrvatski pijanista Matija Dedić, nastupiće u Kombank dvorani, na 36. Beogradskom džez festivalu.
Zajednički nastup vrsnih džez muzičara najbolja je najava za ovogodišnju manifestaciju, koja se uprkos pandemiji, ipak održava.
– Nikad nisam sebe smatrao džez muzičarem, ja sam stalno sebe smatrao rokerom koji ima malo šire apetite i svetonazore… Matiju i mene je spojilo dugogodišnje prijateljstvo i saradnja sa zajedničkim prijateljima. Matija je sarađivao i sa mnom na mom poslednjem albumu. Ova ideja je vrlo zanimljiva i biće to jedan eksperiment na koji smo obojica pristali – rekao je Stefanovski uključivši se u Jutro na Prvoj.
Matija je, sa druge strane, rekao da dolazi iz klasične muzike, zaljubljen je u džez, a ima skonosti ka popu. Stefanovski je poslednji put na Beogradskom džez festivalu sa tadašnjim sasatavom Leb i sol učestvovao 1989. godine. Ipak, rekao je da tremu nema.
– Odavno nemam tremu, ima samo uzbuđenja… Dobro se pripremim za svaki nastup. Publici ne treba moja trema, već moje raspoloženje, muzika, znanje… Mislim da sam prevazišao to, mada nekada malo treme nije na odmet.
Kaže i da su umetnici koji zavise od publike i aplauza sada malo u krizi, kao i da razmišljaju šta dalje.
– Mi smo ostali bez posla. Ova naša fela se sada provlači kroz iglene uši. Svaki koncert je postao neki veliki događaj, jer ih više nema. Muzičari sede kući i razmišljaju šta bi dalje. Ne samo muzičari, glumci, operski pevači, baletani… ceo umetnički izvođački svet. Možemo da zavisimo slikarima koji su izolovani u svojim ateljeima.
– Svi patimo i trpimo zbog ovog perioda u istoriji čovečanstva. Ali naravno, kad izađem na scenu ja ne razmilšljam ništa, samo sviram. Isključiš mozak kada prestaneš da sviraš, sve brige, stresove, neuroze ostaviš iza sebe i prepustiš se muzici – poručio je Stefanovski.
Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je JAZZISTANCE i trebalo bi da ukaže na postojanost i dugovečnost džeza, ali Vlatko Stefanovski kaže da se on može protumačiti i na drugi način.
– Samo jutros šta sam sve pričitao, brojke obolelih i preminulih, do krvnih delikata, dovoljne su da vam se zavrti u stomaku. Nije više ni pitanje našeg posla i preživljavanja. U pitanju je jedno strašno bombardovanje od strane medija na naše duše i na naš razum.
– Bojim se šta će biti kada sve ovo prođe, šta će ostati od čovečanstva, kako će ljudi izgledati? Koja će biti naša moralna, emocionalna, mentalna matrica? Ljudi će se još dugo plašiti jedni drugih, na šta ćemo mi ličiti kao društvo? Svi ćemo bežati jedni od drugih. Govorim o jednoj psihološkoj presiji koja nije za zanemarivanje.
– Ovo JAZZISTANCE je dobra kovanica – jazz i existence, džez i preživljavanje. Umetnici su jedna žilava vrsta, istorija džeza je duža od 100 godina. Džezisti su preživeli i svetske ratove, mafije, prohibicije, sve i svašta. Džez kao art forma je žilava kategorija. Ljudi koji su spremni da prežive, čuvajući ljubomorno svoju umetnost, ne pristajući na kompromise i laku prodaju – kazao je Stefanovski.
Matija Dedić kaže da mu je neobično što je koncert u 15h, sviraju do 17h, a kako Beograd mnogo voli, pita se gde će posle koncerta.
Njihovom nastupu Beograđani će moći da prisustvuju 20. decembra.
Nekoliko puta je zamalo poginuo. Prvi put za vreme Drugog svetskog rata, kada ga je majka u poslednji čas izvukla iz njhovog stana koji je pogodila bomba, drugi put na sceni kada je iznenada zbog opreme, suknuo plamen zbog kog je leteo nekoliko metara unazad, piše @radioaktivni.komarac.
– Tako sam odleteo da mi je promoter kasnije rekao da je mislio da me je neko upucao. Život su mi spasli debeli đonovi patika koje sam nosio. Sutradan sam ponovo bio na bini.
Treći put je udario automobliom u drvo. Poznat je i po tome što voli da čita knjige, pa je bio u svojoj biblioteci kada je skliznuo sa stolice na koju se popeo da bi dohvatio neku knjigu. Prilikom pada je slomio tri rebra i morao da otkaže turneju Stonsa.
Kit Ričard/Photo: facebook@KeithRichards
Peti put je pao na odmoru, dok se penjao na palmu, tu je imao frakturu lobanje. Za vreme vrhunca popularnosti Rolling Stonesa, spavao je samo dva puta nedeljno, a rekord mu je bio devet dana nespavanja, koji se završio tako što je zaspao dok je svirao, pao i udario glavom u zvučnik.
Ima petoro dece iz dva braka, od kojih je jedno preminulo sa samo dva meseca. On je isto to veče nastupio, zbog čega su ga kritikovali, ali on je odgovorio da je to jedini način da preboli.
Bio je inspiracija za lik mračnog kapetana Džeka Sparoua, koga glumi Džoni Dep. Čak se i pojavio u trećem delu “Pirata s Kariba” 2006. godine, reditelj filma je tokom snimanja neprekidno pomagao pijanom Ričardsu da stoji na nogama.
– Nikada, zapravo, nisam želeo da budem poznat. Bilo mi je mnogo lakše da se srećem sa ljudima kada sam drogiran, ali tu i piće pomaže. Takođe, mislim da sam se drogirao da ne bih bio ‘pop zvezda’. Postojalo je nešto u tom statusu što mi se ozbiljno nije dopadalo. I bilo mi je teško, lakše sam podnosio čitavu situaciju uz heroin. Mik je odabrao laskanje, to je kao droga, bekstvo od stvarnosti. Ja sam odabrao drogu.
Posle novog ročišta otac pevačice Britni Spirs ostaje njen staratelj do septembra 2021. godine. Isprva je trebalo da ima taj status do februara.
Odluka je doneta tokom saslušanja u sredu, kom su prisustvovali Britnin otac Džejmi Spirs, njena majka Lin i advokat Semjuel Ingam.
Očekivalo se da će se istražiti Džejmijevo upravljanje imovinom njegove ćerke u proteklih godinu dana, ali sud se složio da će to obaviti na ročištu sledeće godine.
Britni je izgubila radnu sposobnost 2008. godine i od tada njen otac i advokat imaju zakonsko pravo da nadgledaju i donose odluke u vezi sa njeni finansijama, zdravljem, poslovnim ugovorima i privatnim životom.
U intervjuu za CNN ove nedelje, Džejmi je tvrdio da nije razgovarao sa ćerkom od avgusta usred njihove pravne bitke, jer Britni traži da njen otac bude smenjen kao njen staratelj.
– Volim svoju ćerku i nedostaje mi. Kada je članu porodice potrebna posebna briga i zaštita, porodice moraju da se drže zajedno, kao što sam to činio poslednjih 12 i više godina – rekao je on.
Dodao je da će nastaviti da pruža nepokolebljivu ljubav ali i zaštitu od onih koji imaju interese i onih koji žele da naštete njoj ili njegovoj porodici.
Njegova advokatica Vivijan Li Torin tvrdi je da Britnin pravni tim sprečava zvezdu da razgovara sa ocem.
– Džejmijev odnos sa Britni nije toliko različit od prosečnog odnosa oca i ćerke –uvek je postojala međusobna ljubav i poštovanje – navela je advokatica.
Pol Makartni, legenda grupe Beatles, podržao je britansku kampanju vakcinisanja protiv koronavirusa.
On je obećao da će biti među prvima koji će primiti vakcinu, prenosi britanski San.
Makartni, inače, spada u “treći red” državljana Velike Britanije po prioritetu, jer ima 78 godina, odnosno ima više od 75.
– Vakcina će da nas izvuče iz ovoga. Mislim da ćemo uspeti da se izvučemo. Zapravo, znam da hoćemo, vakcina je sjajna vest. Jedva čekam, primiću je čim dođem na red – izjavio je Makartni.
On je dodao i kako jedva čeka da se vrati na binu.
Podsetimo, Makartni je druga superzvezda u dva dana koja je objavila da se raduje vakcini protiv koronavirusa. Juče je i slavni glumac Ijan Mekelen izjavio nešto slično, s tim što se on već vakcinisao.
U sklopu obeležavanja dve decenije EXIT festivala, EXIT TV u novogodišnjoj noći donosi specijalni višesatni program, u kome će se naći neka od najvećih imena iz bogate istorije festivala, kao što su The Cure, The Prodigy, Migos, David Guetta, The Chainsmokers, Moby, Faithless, Motorhead, Jason Derulo, Atoms For Peace, Liam Gallagher, Damon Albarn, Hurts, Pet Shop Boys, Nile Rodgers, Fever Ray i mnogi, mnogi drugi.
Eklektičan miks istorijskih nastupa sa Glavne bine pod nazivom “EXIT To 2021” ujediniće 31. decembra fanove širom planete u najboljim željama za novu godinu, od koje svi očekujemo da će biti neuporedivo bolja nego prethodna.
– Imajući u vidu da će predstojeći novogodišnji praznici biti jedinstveni u tome što će ih velika većina ljudi provesti u svojim domovima u vrlo specifičnim okolnostima, odlučili smo da uradimo ono što znamo najbolje – ponudimo svima IZLAZ iz trenutne situacije, podelimo sa njima neke od najznačajnijih trenutaka koje smo u proteklih 20 godina zajednički doživljavali i na najbolji mogući način se zabavimo tokom novogodišnje noći – izjavila je Maja Starčević, programski menadžer glavne bine EXIT festivala.
Phil Anselmo & The Illegals/ Photo: AleX
Sa dobro poznate adrese, fejsbuk i jutjub stranice EXIT festivala u novogodišnjoj noći stiže pravi multižanrovski spektakl, sačinjen od EDM, hip hop, rege i fank bitova, žestokih rock gitara i pop romantike! Za kreiranje prave žurke u uslovima kakvi će, nadamo se, uskoro biti stvar prošlosti, biće zadužene neke od najvećih zvezda današnjice, čiji se nastupi sa EXIT festivala prepričavaju godinama. Pozivu da snimci njihovih nastupa budu deo ove izuzetne novogodišnje noći brzo su se odazvali brojni izvođači, navodeći da su veoma srećni što će biti deo ovakvog projekta.
Među novogodišnjim hitmejkerima nalaze se David Guetta, The Chainsmokers, Lost Frequencies, Jason Derulo, Bastille i nezaboravni Nile Rodgers, dok će ljubitelji hip hop kulture moći da uživaju u hitovima i da se podsete nezaboravnih nastupa velikana među kojima su Migos i Desiigner. Na oduševljenje ljubitelja tvrđeg zvuka, u online dočeku 2021. godine neće izostati ni gitare, budući da ćemo svi zajedno imati priliku da se podsetimo kako su to zvučali The Cure, Motorhead i Phil Anselmo, dok će pravu energetsku bombu doneti The Prodigy, Moby, Faithless i Dub FX. Ovoj zvezdanoj postavci pridružiće se i legendarni Liam Gallagher koji je nakon nastupa na Exitu na svom tviter nalogu EXIT festival nazvao jednim od najvećih festivala na planeti.
Svojim sjajnim numerama će ispraćaj stare godine upotpuniti Ziggy Marley, Damon Albarn, Fever Ray, The Vacciness, Atoms For Peace, Pet Shop Boys i jedinstvena Roisin Murphy, dok će zvuke popa doneti neki od najkarakterističnijih pop vokala današnjice Tom Odell, Rag n Bone Man i John Newman, kao i sastav Hurts, čiji je menadžment, upravo nastup na Glavnoj bini EXIT festivala 2014. godine istakao kao jedan od najboljih koncerata ikad.
Novogodišnji program moći će da se prati na fejsbuk stranici i jutjub kanalu EXIT festivala.
Velika proslava 20. godišnjice EXIT festivala održaće se od 8. do 11. jula 2021. na Petrovaradinskoj tvrđavi, a svoje nastupe već su potvdila neka od najvećih svetskih i regionalnih imena kao što su David Guetta, DJ Snake, Tyga, Eric Prydz b2b Four Tet, Paul Kalkbrenner, Nina Kraviz, Boris Brejcha, Sheck Wes, Solomun, Sepultura, Metronomy, Dax J, Kobosil, Denis Sulta, Honey Dijon, Laibach, Juliana Huxtable, Francois X, 999999999 live, Onyvaa, Monosaccharide, Bokee, VTSS, SPFDJ, Marko Nastić, After Affair, Kristijan Molnar, Bokee, Coeus, Goblini, Ilija Djoković, Lag, Insolate, Layzie, Massimo, Reblok, Runy, Space Motion i Thundermother.
Beogradski kantautor Marko Stojanović Louis objavio je danas album “Sloboda“ kao i istoimeni video singl. Naslov novog albuma i singla seže duboko u dušu čovečanstva, stvarajući snažan glas pozitivnosti i ljubavi.
Novo izdanje nastavak je jedinstvenog Markovog poimanja tradicionalnih i savremenih zvučnih kulisa. “Slobodom” Marko svoju staru – i novu publiku – poziva da slave muziku u ovim izazovnim vremenima:
– Ovaj album predstavlja slobodu koju, po mom mišljenu, ljudi već odavno nemaju – kaže Marko o glavnoj temi albuma i dodaje – Kroz masovne medije koji bombarduju sadržajim i ceo sistem života, ljudima se nudi iluzija slobode. Muzika je jedan od retkih preostalih formata koja i dalje ima slobodu izražavanja, kako kroz izvodjenje, tako i slušanjem.
Markova muzika je uvek bila jedinstvena mešavina hrabrosti i inteligencije, sa uvidom u stvaranje i tumačenje ritma, melodije i aranžmana. On je inspirisan drugim muzičarima, ali istovremeno im uzvraća uslugu nadahnjujući druge.
– Ovaj osećaj slobode kroz muziku, za mene je najčistiji oblik emocija. To su trnci od glave do pete, stvoreni zvukovima koji prerastaju u pesmu. Muzika šamanizma, koja se između ostalog koristi kao terapija i lek, poslužila je kao glavna inspiracija za ovaj album – očaravajući ritam koji vas vodi u drugu dimenziju. Upravo takav osećaj sam imao dok sam stvarao svoju slobodu: “Sloboda “ – kaže Marko.
Marko Louis/ Photo: Dragan Jereminov
Marko Louis je dobro poznat po svojim energičnim i nezaboravnim živim nastupima, a ta energija utkana je i u muziku novog albuma.
Postavljajući paralelu između dosadašnjeg stvaralaštva i albuma “Sloboda”, on otkriva: – Svaki album je priča za sebe i predstavlja jedan period mog života. Veliki uticaj na stvaranje imaju i kolege i koautori mojih pesama. Svaki tekst me inspiriše u interpretaciji, kao što njih inspirišu moji aranžmani, ritam ili melodija.
Sumirajući svoj stav prema slobodi – prema muzici – Marko poziva slušaoce: – Moj cilj sa albumom je da možete staviti slušalice, nasloniti se, zatvoriti oči i pridružiti mi se na sceni. Ovo je sloboda koju želim da podelim sa vama.
Marko Louis/ Photo: Dragan Jereminov
Na ovom albumu Marko Louis je sarađivao sa umetnicima kao što su Lena Kovačević, Đorđe Miljenović Sky Wikluh, sarajevskim producentom Mak Kulenović Makhi Beatz i mnogim muzočarima iz celog regiona.
– Moja supruga Masha je gostovala na jednoj numeri, koja je posebna – kaže Marko i dodaje – Pesma “From Belgrade to Istanbul”, osim što traje preko 12 minuta, takođe je i jedno pravo putovanje. Pesmu smo kreirali moj prijatelj i trubač Vladimir Jovanović, moj kum Nikola Jezdić Pindo i ja. Masha je svojom nežnošću stvorila intermezzo u tom putovanju i zasladila ga svojim glasom.
Pored obrade poznate pesme “Vranjanka”, u saradnji sa sarajevskim producentom i članom benda Helem Nejse Tihomirom Radićem Toshijem, Marko Louis je obradio i pesmu svoga oca “Neverno plavo oko” iz epohe sa Južnim vetrom.
– Posebno sam ponosan na ove dve kompozicije i jedva čekam da ih sviram uživo – rekao je Marko.
Ivan Radivojevic kvartet (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Tanja Drobnjak
Drugi dan Beogradskog jazz festivala je održan. Ova rečenica već govori puno u širem kontekstu, jer je održati bilo šta (makar što se koncerata tiče) u ovom vremenu pandemije, postalo je uglavnom nemoguće.
Beogradski jazz festival se održava, pa – ako ste željni svirke, čak i da niste ljubitelj džeža ovo je prava prilika za vas. Dozvolite da vas ovakav događaj za trenutak odvede na neko lepše mesto. Naravno, uz sve propisane epidemiološke mere fizičke distance i dezinfekcije.
Neke stvari ne bi smele da stanu, a to su pre svega kultura i umetnost. U današnje vreme, u ovoj situaciji, oni su postali preko potrebni za očuvanje našeg mentalnog zdravlja.
Posebno treba naglasiti primer mladih i nadarenih kao što jeste trubač Ivan Radivojević koji je je sa svojim kvartetom, trenutno malobrojnije ali nepokolebljive ljubitelje džeža oduvao svojim entuzijazmom energičnog nastupa koji zadovoljava savremene standarde džeža idući u korak sa vremenom i kvalitetom reklo bi se i svetske džez scene.
O svom pristupu muzici Ivan kaže:
– Kompozicije se baziraju na uticaju trubača Ambrosea Akinmusirea sa trenutne njujorške scene kao i trubača Mathiasa Eicka sa skandinavske scene, u kojima se mogu čuti eksperimenti u zvuku, a istovremeno i jednostavne melodije.
Ivan Radivojevic (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Marina Pešić
Ivan Radivojević Kvartet čine najtraženiji mladi muzičari beogradske džez scene: Andreja Hristić na klaviru, Boris Šainović na kontrabasu i Bogdan Đurđević na bubnjevima. Kao speciajni gost na bini im se pridružio Luka Ignjatović na alt saksofonu.
– Današnji koncert je, iz moje perspektive, bio odraz želje za muzikom uživo; jedva sam čekao da sviram, kao i drugi članovi benda, pogotovo svoje kompozicije i to na džez festivalu, tako je, čini mi se i zvučalo – uneli smo se u to što smo svirali i zvučalo je mnogo bolje i drugačije nego što može na bilo kojoj probi da zvuči. Publike nije bilo puno, što zbog mera, što zbog vremena održavanja koncerta, ali je, naravno, značajna u bilo kom broju da se pojavi. Mislim da to dalje govori o tome da su uživo nastupi pred publikom, bilo da je u manjem ili u većem broju, nešto što ne može da se zameni online nastupima ili, s druge strane, vežbanjem u studiju – utisak je Ivana Radivojevića posle održanog koncerta u sali Amerikana.
Ivan Radivojević je sarađivao je sa mnogim imenima domaće i strane muzičke scene, kao što su Cristoph Cech, Akua Naru, Sofija Knežević, Rastko Obradović, Petar Krstajić, Peter Herbolzheimer, Aleksandar Grujić, Peter Tuscher i mnogi drugi.
Trenutno predaje džez trubu u MŠ “Stanković” i aktivan je muzičar na beogradskoj sceni; nastupa sa popularnim bendovima kao što su Irie FM i Zemlja Gruva, nastupa sa više džez sastava u beogradskim klubovima i vodi sastav sa kojim priprema svoj prvi album.
Luka Ignjatović (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Tanja Drobnjak
Ivan Radivojevic kvartet (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Marina Pešić
Drugi jučerašnji koncert bio je nastup internacionalnog sastava Filippo Vignato Trio koji čine: Filippo Vignato – trombon (Italija), Yannick Lestra – klavijature (Francuska) i Attila Gyárfás – bubnjevi (Mađarska).
Fillipo Vignato Trio (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Marina Pešić
Neočekivanost, spontanost i nepredvidivost odlikuju nastup ovog sastava, a njihova ekprenimentalnost ogleda se kako u načinu sviranja tako i u veštom upravljanju analognim uređajima za modifikaciju zvuka.
Muzika ovog trija odvela nas je pravo u njihov svet u kome postoji prikaz čitavog spektar ljudskih osećanja – od haotičnih elemenata i improvizacije do prostornih tonova punim eha i širine, blagosti i vedrine, koju su oni i svojim stilom svirke, pa i načinom odevanja prepoznatljivom za mladu evropsku džez scenu, doneli u Veliku salu DOB-a.
Fillipo Vignato (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Marina Pešić
Attila Gyárfás (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Tanja Drobnjak
Fillipo Vignato Triio (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Tanja Drobnjak
Yannick Lestra (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Tanja Drobnjak
Fillipo Vignato (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Marina Pešić
Fillipo Vignato (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: Tanja Drobnjak
Ovogodišnje izdanje Beogradskog jazz festivala pre svega u fokus stavlja mlade umetnike i izvođače kojima je u ovom vremenu podrška najpotrebnija.
Ti mladi umetnici se uprkos svemu bave muzikom koja je uglavnom predrasudama zanemarena, jer svi misle da znaju šta je to džez pre nego što odu u pogledaju koncert uživo.
Neki to vole vruće/ Photo: Promo (pozoristeterazije.com)
Povodom tri decenije od premijere mjuzikla “Neki to vole vruće“ u postavci Soje Jovanović, (“prve dame pozorišne i filmske režije”), u Pozorištu na Terazijama će 27. decembra biti izvedena jedna od najdugovečnijih predstava u Beogradu.
Da podsetimo, kada se naš jedini muzički teatar posle rekonsturkucije vratio na sadašnju adresu, predstavu su po orignilnaoj režiji obnovili glavni glumci iz Sojine podele – Rade Marjanovic i Svetislav Bule Goncić, i nastavaili u njoj da igraju do naših dana.
– Ovih trideset godina mi je brzo prošlo. Ne žalim i raduje me saznanje da je mnogo generacija izraslo uz našu predstavu. To je bila naša dužnost, da održimo uspomenu na veliku Soju Jovanović – izjavio je Rade Marjanović i dodao – Uzgred, sada mnogo bolje razumem žene. Biti u njihovoj koži i na visokim štiklama (barem onih tri sata u predstavi), tokom trideset godina, veliko je iskustvo.
Neki to vole vruće, plakat
Svetlislav Bule Goncić je ovim povodom istakao da mu je Pozorište na Terazijama pružilo čast i zadovoljstvo da sa publikom uživa u predstavi sve ove godine: – Velika zahvalnost celom ansamblu koji živi sa predstavom, posebno onima koji nisu više sa nama ali su u našim mislima, svim kolegama u skoro 500 izvođenja, a posebno velika ljubav prvoj Puslici, Ivani Mihić i, naravno, dugogodišnjem nosiocu repertoara Pozorišta na Terazijama, mom drugu i saputniku, Radetu Marjanoviću.
Iz ovog teatra poručuju da će putem svojih društvenih mreža tokom decembra sa publikom podeliti sadržaje u kojima ćemo videti zašto je Soja Jovanović rediteljka koja je “obeležila epohu“, kako je stvarala umetnost ispunjenu optimizom i publici uvek nudila smeh koji je smatrala nasušnim, šta su njeni savremenici (kroz anegdote), govorili o njoj, a biće prikazani i inserti sa prve postavke ove predstave.
Šta rade DIY (Do It Yourself) muzičari kada se desi pandemija i kada ne mogu da sviraju po celom svetu za bedne honorare i nikakve uslove?
Isto što su radili i pre pandemije – samo što sada sviraju u svojim podrumima, nastavljaju da snimaju pesme sumnjivog tehničkog kvaliteta, ali su počeli online saradnju sa drugim sličnim ljudima i čekaju da svet nastavi da se kotrlja dalje na uobičajen način.
Punk je način života, žanrovi ne postoje, a muzika daje smisao čak i kada sve izgleda da se raspada. I tako, ceo svet je postao tokom 2020. godine DIY u ograničenim uslovima, samo su neki ljudi navikli da žive i rade u takvom svetu već godinama.
Nebojša Kuzmanović (gitarista grupe Roza, ex Mnjenje, ex Unison) tokom prvih nekoliko meseci pandemije dobio je ideju, a onda je krenuo da istu realizuje i epilog je kompilacija “Nije se desilo” na kojoj 19 izvođača svih žanrova iz regiona i udaljenih zemalja svira za svoju dušu.
Pop Depresija i Kišobran predstavljaju kompilaciju u digitalnom obliku na bandcampu i YouTubeu, početkom sledeće godine i na svim ostalim digitalnim platformama, a na proleće i na kaseti u limitiranom tiražu.
Džezbollah/ Photo: youtube.com printscreen
– Ideja se rodila u sred prvog lockdowna, ko će ga znati kako. Valjda je trebalo raditi nešto pametno osim posla na daljinu. Nije da nisam zažalio više puta zbog toga, ali sam provalio da nemam kontrolu nad procesom, to jednostavno tako ide kod stock streličara vodolije. Jedno veče je bio Nebojša koji cima bendove, objašnjava šta kako gde čime zašto, sledeće veče je bio Nebojša koji se pita šta mu je to sve trebalo u životu, i ne zna kako će sve to privesti kraju i realizovati. I tako u krug. Fazon je bio u izboru meni gotivnih regionalnih (i šire) bendova, i to onih koji uslovno rečeno spadaju u drugu ligu. Drugu po zastupljenosti po alternativnim/mejnstrim medijima, ne po kvalitetu, plus uslov da se meni sviđa. Drugi uslov je bio da je materijal nov ili neobjavljen do sada i taj kriterijum je ispoštovan u 90% slučajeva, uz mestimično gledanje kroz prste. U kombinaciji je bilo još par bendova koje sam želeo da imam na kompilaciji, ali na žalost nisu bili u prilici da sarađuju u tom trenutku – objašnjava Kuzmanović.
Na albumu su nalaze nove i do sada (uglavnom) neobjavljene pesme grupa i solista: Roza (SRB), Atanasoski, Manevski, Krstev (MKD), ### (HR), Neon Lies (HR), ИСКРА (MKD), Zarkoff (HR), Vukašin Đelić (SRB), džezbollah (SRB), Girls next Gulag (SRB), Blood Knuckles (CRO), Mars Flowers (SRB), Casillas (SRB), Zamišljeni likovi i nepravda (CRO), Wooden Ambulance (SRB), Rush to Relax (SLO), Goran Lončarević (SRB), Migrän (FRA), Boris Milić (USA) i Esteban Gabridge (SRB).
Casillas/ Photo: Facebook @CasillasBand
Konstanta na regionalnoj nezavisnoj umetničkoj sceni je Sven Sorić čiji omoti, posteri i drugi grafički elementi prate razne fantastične koncerte i izdanja već godinama.
– Nebojša mi je poslao sliku koju sam onda iskasapio – kratko je svoj rad na omotu albuma definisao Sorić, čiji bend ### je na kompilaciji zastupljen pesmom “Jednom kad tebe ostavim Satano”.
– Svakome ko je imao tu nesreću da posluje sa mnom oko sličnih stvari biće jasno šta sam proživeo komunicirajući sa 19 bendova/bendovskih subjekata, ali sve se to na kraju poništava, i ostaje samo ono lepo. Uživajte u našem produktu, i živeo nam pank 1000 godina – poruka je za kraj 2020. godine urednika kompilacije Nebojše Kuzmanovića.
