Džoi Džordinson, osnivač Slipknota, bubnjar i koautor mnogih njihovih velikih hitova, umro je u ponedeljak u 46. godini. Predstavnik njegove porodice rekao je da je umro mirno u snu, ali nije precizirao uzrok smrti.
“Džoijeva smrt ostavila nam je prazna srca i osećaj neopisive tuge”, navodi se u izjavi Džordisnove porodice. “Onima koji su poznavali Džoja, razumeli su njegovu pamet, njegovu nežnu ličnost, džinovsko srce i ljubav prema svim stvarima u porodici i muzici. Porodica traži je da prijatelji, obožavaoci i mediji razumeju i poštuju našu potrebu za privatnošću i mirom u ovom neverovatno teškom trenutku”.
Porodica namerava da održi privatnu sahranu.
Sa Slipknotom, Džordison je nastupio na četiri studijska albuma i producirao album uživo “9.0: Live”. Izvan svojih glavnih projekata, Džordison je nastupio sa drugim grupama heavy metala kao što su Rob Zombie, Metallica, Korn, Ministry, Otep i Satiricon. Džordison je bio poznat i po svom studijskom radu, koji uključuje nastupe na mnogim albumima za različite umetnike.
Bubnjar Bernard Welc najavio je novo izvođenje “Koncerta za grupu i orkestar” u čast legendarnog Džona Lorda u Đeru u Mađarskoj 5. novembra 2021. Koncert, na kome će biti izvedene i neke numere Deep Purplea, izvešće Simfonijski orkestar Đera zajedno sa Brsuon Dikinsonom (vokal), Rodžerpm Gloverom (bas), Kitnerom Z Dokom (gitara) i Bernardom Velcom (bubnjevi).
Na događaju će se pojaviti i dirigent Pol Man, blizak prijatelj Džona Lorda.
Drummer Bernhard Welz has just announced a new performance of Jon Lord’s “Concerto For Group And Orchestra” in Győr,…
Dikinson je već nastupao u okviru proslave 50-godišnjice “Koncerta za grupu i orkestar”, u Kvebeku 2019. godine, kada su mu se na sceni pridružili Man, Simfonijski orkestar Kvebeka (QSQ) i Paul Deslauriers Band.
Frontmen Maidena tada je rekao:
– Velika mi je čast što učestvujem u proslavi 50. godišnjice “Koncerta za grupu i orkestar”. Kada me je Pol Man kontaktirao u vezi sa događajem u Kvebeku, odmah sam rekao da. Kao što mnogi znaju, Deep Purple je imao glavni, stalni uticaj na moj život još od kad sam bio tinejdžer, a tokom godina imao sam dovoljno sreće da postanem dobar prijatelj sa celim bendom, a posebno sa Džonom Lordom sa kojim sam imao sjajnu saradnju – rekao je Dikinson, koji je ranije otkrio da su Lord i on imali velike planove.
Džon Lord/Photo: facebook@John Lord
– Borio se s teškom bolešću, ali on i ja kovali smo svakakve lude planove, uključujući i zajedničku turneju s pesmama Deep Purplea uz veliki orkestar na sceni. Nažalost, njegova smrt zaustavila je sve.
Lord je umro 16. jula 2012. u 71. godini posle duge borbe sa rakom pankreasa. Lord, koji je bio poznat po svojoj virtuoznosti na klavijaturama i ponovnom otkrivanju zvuka orgulja Hammond B-3, učestvovao je u pisanju klasika Purplea kao što su “Smoke On The Water” i “Child In Time”. Lord i bubnjar Jan Pejs bili su jedini izvorni članovi koji su ostali u bendu i posle 1976. Bio je na okupljanju benda 1984. godine i ostao sve do penzionisanja 2002. godine, a potom je nastavio da radi uglavnom na klasičnoj muzici.
Muzej grada Beograda je već godinama unazad glavni izložbeni prostor Oktobarskog salona. Blizu 40 umentika 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala izlaže upravo u ovom zdanju u Resavskoj 40b, na temu “Sanjari”.
Impresivne instalacije, skulpture i radovi umetnika iz celog sveta svakodnevno privlače brojnu publiku.
Predstavljamo vam deo umentika, čiji radovi su izloženi u prizemlju Muzeja grada Beograda, koji u svojoj umetnosti koriste širok spektar medija a svojim radovim su uspeli da transformišu dimenzije prostora i uvuku posetioce u univerzum koji je istovremeno i stran i poznat.
Vong Ping je umetnik iz Hong Konga, čija se instalacija, koja broji više od 900 plastičnih proteza, nalazi se na samom ulazu u izložbeni prostor Muzeja grada Beograda.
U svojoj umetničkoj produkciji Vong Ping je krenuo nekonvencionalnim putem – multimedijalni dizajn, TV postprodukcija, blogovi, internet video-platforme i andergraund muzička scena – i pronašao svoje polje interesovanja u raznovrsnim medijima, uključujući video-animaciju, instalaciju i ambijent.
Takav je i rad na 58.Oktobarskom salonu – Onlajn groblje Ha ha ha d.o.o. (2019–2020), koji predstavlja uredni niz igračaka-proteza koje, poput samog naslova, istovremeno podsećaju na kolektivni drzak smeh i ideju zajedničke grobnice.
I u ovom slučaju, razigrani i ironični aspekt rada kombinuje se sa širim razmišljanjem o sudbini čovečanstva u današnjem globalizovanom i hiperpovezanom svetu.
Cao Fej (Oktobarski salon)/ Photo: Nemanja Knežević
Cao Fej je kineska multimedijalna umetnica koja u svom radu koristi koristi različite medije: fotografiju, video, performans, instalaciju i digitalne medije kako bi prikazala duboke promene u savremenom društvu koje su se dogodile u njenoj zemlji posle Kulturne revolucije, usredsređujući se posebno na očekivanja, frustracije, snove i maštanja mlađih generacija.
Polazeći od imaginacije pop kulture i supkultura mladih, Fej razmišlja o fenomenima otuđenosti i bekstva od stvarnosti, time je tesno povezujući sa sferom virtuelnog.
U skladu s tim interesovanjima, telo i tehnologija, svet snova i materijalni svet, lična i kolektivna dinamika predstavljaju tkivo njenog temeljnog istraživanja sadašnjosti.
“Čija utopija?” je serija video-radova koje je umetnica napravila između 2005. i 2006. godine, koja se sastoji od tri odvojena poglavlja: “Imaginacija proizvoda”, “Fabrička bajka” i “Moja budućnost nije san”.
Polazeći od teških uslova rada u fabrikama, Cao Fej istražuje dva glavna elementa ovog specifičnog otuđenog okruženja: mašine i čovekovo prisustvo.
Pravljenje proizvoda na kojima počiva globalni kapitalistički sistem tako se kreće od fascinacije u prvom videu, do otuđenog ambijenta u drugom, koji je okvir i pozadina za niz akcija i plesnih koraka koje izvode performeri-radnici.
Elejn Kameron-Vir u svojim skulpturama i instalacijama kombinuje upotrebu prirodnih i veštačkih elemenata, stvara dinamiku suprotnosti i podudaranja između taktilnog, čulnog, metaforičnog i funkcionalnog.
Dok je cilj nove upotrebe nađenih predmeta, uzetih iz naučne ili vojne sfere, stvaranje eksperimentalne dimenzije prepune referenci na naučnu fantastiku, prisustvo prirodnih materijala i entiteta (uključujući izvore toplote, kožu, biljke, pesak, školjke) aludira na alhemijske procese mutacije i regeneracije, ali i na prelaz između dimenzije sirovog materijala i mehaničke dimenzije, sastavnog dela i sistema.
Drevno i savremeno, antika i budućnost, ritualnost i mehanicizam se sudaraju, stvarajući dosad neviđene reakcije.
U preplitanju tih polariteta, radovi ove umetnice dobijaju jednu uznemirujuću i vanzemaljsku dimenziju, u nesigurnoj ravnoteži između različitih pogona.
Uz pomoć dugačkih naslova – aluzija na još nedefinisani narativ – dva rada izložena u Beogradu generišu složene vizuelne podražaje koji se preklapaju sa višestrukim identitetom materijala.
Bojan Šarčević (Oktobarski salon)/ Photo: Nemanja Knežević
Bojan Šarčević predstavlja se na 58. Oktobarskom salonu instalacijom Retribucija (2021), koja se sastoji se iz niza komercijalnih zamrzivača, ispunjenih debelim slojevima inja, koji emituju isprekidani zvuk.
Ova trijada industrijski proizvedenih monolita asocira i na estetske kodove minimalizma i na odbačena spremišta za hranu.
Zujanje uređaja dopunjavaju fragmenti melodije romske/srpske folk pesme iz osamdesetih godina prošlog veka, Livadama, Dolinama Vide Pavlović, koja govori o lokalnom etosu, nevinosti, emancipaciji i zabranjenoj ljubavi.
Sentimentalna folk balada prošarana je fragmentima jedne novije pesme švedske metal grupe Mešuga, Demijurg, koju karakteriše pulsirajuća partitura, protkana apstraktnim referencama na oružane sukobe i humanitarne krize.
Transdukcioni zvučnici instalirani u zamrzivačima emituju vibracije koje pomoću čvrstih materija proizvode zvuk.
Dakle, debeli sloj smrznute kondenzacije koji se stvorio od vlage u vazduhu izložbenog prostora postaje fizički nosač za prenos zvučnih talasa, proizvodeći zvukove koji se bukvalno rađaju iz neposrednog konteksta rada samog vazduha oko njega.
To ima efekat nostalgije i optužbe: teskoba i istorija pomešani su sa referencama na kulturu konzumerizma, gotovih proizvoda i prošlosti koja je zamrznuta ali i dalje, i danas, neprestano slaže naslage novog inja.
Sesilija Bengolea koristi ples kao alat i sredstvo za svoja istraživanja u vidu performansa, a stalni izazov su joj dimenzije i kodovi videa, skulpture i instalacije.
Umetnica svoju koreografsku produkciju zamišlja kao neki oblik “animirane skulpture“, koja joj omogućava da postane i subjekt i objekt rada.
Video-rad Bestijarijum (2019) Sesilije Bengolee na 58. Oktobarskom salonu jeste 3D animacija koja se prikazuje u tri različite sekvence, gde telo umetnice, zarobljeno u nekoliko plesnih položaja, izobličenja, prolazi kroz neprekidnu transformaciju i na kraju formira katalog zamišljenih bića.
Rad je inspirisan istraživanjima fantastične zoologije Horhea Luisa Borhesa, kao i principima Baruha Spinoze o otkrivanju sebe kroz drugog.
Od jedinstvenog i pojedinačnog, telo postaje pluralni entitet čije se granice mogu proširiti na područje mašte i utopije, uključujući oblike koji prevazilaze uobičajenu percepciju jednog, definisanog, različitog ja.
Kamij Enro se u svojim radovima bavi promenljivim načinima distribucije informacija i međuljudskim vezama, odnosima između pojedinačnih iskustava i makroskopske dinamike, kao i između slika i jezika.
Film Kamij Enro, Subota (2017), istražuje ono što je filozof Ernst Bloh nazvao “principom nade“, koji strukturira naše težnje za trenutnim, privatnim utopijama, ali i radikalnim promenama.
Film prikazuje Crkvu adventista sedmog dana (ASD), evangelističku milenarističku hrišćansku denominaciju koja svetkuje Šabat i subotom vrši obrede krštenja.
Film je uglavnom snimljen u 3D tehnici i kombinuje slike građanskih protesta, neurološkog testiranja, kozmetičke hirurgije, endoskopskih pregleda i insceniranih televizijskih reklama za hranu, sa scenama snimljenim na lokacijama Crkve ASD u SAD i Polineziji.
Istovremeno, u dnu ekrana ide tekst sa naslovima odabranih vesti koje su se pojavljivale subotom tokom cele godine i prepliću se ispred i iza subjekta u kadru.
Posmatranjem ASD kroz objektiv digitalnih medijskih operacija, Subota pokazuje kako crkva odražava preokupacije na društvenim medijima, kao što su fitnes, optimizam i transparentnost. Ove opsesije deluju kao ogledalo težnje modernog kapitalističkog društva za boljim životom, i istovremeno su odjek ideje Džemsa Džojsa o “probavnoj vrednosti religije“.
Klaudija Kont je najpoznatija po velikim ambijentalnim instalacijama koje aludiraju na prirodu i njene obrasce koji se stalno menjaju.
Referišući na pamćenje materijala, ona ukršta drevne načine rada sa onima koji se neguju u digitalnoj eri.
Njen osobeni vizuelni jezik i poštovanje zanata delimično ocrtavaju stroge geometrije modernističke tradicije. Ali Klaudija Kont menja taj obrazac svojim razigranim, digitalno posredovanim, pristupom stvaranju umetnosti, kojim istražuje aktuelna pitanja poput klimatskih promena, globalnog zagađenja i zaštite ugroženih vrsta.
Iako instalacije čine glavninu umetničke prakse Klaudije Kont, ona takođe obuhvata skulpture, slike, video-radove, performanse i zidne slike.
Za Beogradski bijenale je napravila novu zidnu sliku na kojoj se apstraktne biljne forme stapaju s dinamičnim geometrijskim šarama.
Slika obmotava čitavu zatvorenu sobu u kojoj je postavljen niz velikih biomorfnih skulptura. Drvene skulpture izgledaju kao da su zamrznute u progresivnoj fazi atrofije, kao da se tope u viskoznu tečnost. Najviša skulptura je u visini njene majke, čime je ova umetnica u forme unela osećaj intimnosti.
58. Oktobarski salon prati bogat program – javna vođenja, tematska vođenja, radionice za decu i mlade, razgovori sa umetnicima, a za ljubitelje aktivnosti na otvorenom i predstojećeg vikenda nas očekuje Urban Hajk i Art Branč u parku ispred Muzeja Jugoslavije.
Napomena: zbog najavljenih vrućina u periodu d 27. do 30. jula radno vreme Muzeja grada Beograda biće od 17.00 do 21.00, dok će vikendom radno vreme biti nepromenjeno (od 13.00 do 21.00).
“Dino Jelusick je pevač/multiinstrumentalista iz Hrvatske. Član je multi platinaste grupe Trans-Siberian Orchestra i prethodno je bio deo Dirty Shirleya (sa Džordžom Linčom), Animal Drivea i snimao sa mnogim drugima. Dino peva, svira i snima od 5. godine. Osim što je frontmen, glavni instrument su mu klavijature, ali takođe svira bas, gitaru i bubnjeve. Završio je muzičku akademiju i bavio se pozorištem” – napisali su iz Whitesnakea na svom zvaničnom web sajtu, a prenosi highwaystarmagazine.org.
Dino kaže da su na njega uticali Whitesnake i Dejvid Koverdejlod malih nogu.
– Izuzetna mi je čast što sam deo jednog od mojih omiljenih bendova svih vremena. Telefonski poziv od Dejvida Koverdejla je nešto o čemu svaki pevač i muzičar moje generacije može samo da sanja, i dalje se osećam potpuno nestvarno. Jedva čekam da krenem na put sa Whitesnakeom i kao što mi je sam veliki DC rekao, da dam deo svog identiteta zvuku ovog kultnog benda.
I am beyond honoured to be part of one of my favourite bands of all time. To get the phone call from David Coverdale is…
“Apsolutno mi je drago što mogu da poželim dobrodošlicu izuzetno nadarenom DINO JELUSICK u Whitesnake. Oči i uši su bile uprte na njega otkako smo pre dve godine zajedno svirali u Zagrebu. Zavolećete ga!” – prokomentarisao je Dejvid Koverdejl.
Dino je poznat po tome što mu je Koberdejl jedan od velikih uzora, pa je čak i prošle godine tokom svojih jamova, zajedno sa gitaristom Whitesnakea Džoelom Hokstrom, kao i Virdžilom Donatijem i Tonijem Frenklinom (svirao bas gitaru na Koverdejlovom albumu iz 2000. godine “Into the Light”) obradio legendarnu pesmu “Stormbringer”, ali i sa svojom doskorašnjom grupom Animal Drive – “Judgment Day”.
Kako je već ranije najavljeno, ovogodišnji Sea Dance festival pripremio je i poseban dan iznenađenja. Sjajnoj postavi sedmog izdanja Sea Dance festivala, koji će ove godine trajati četiri dana u uvali plaže Buljarica u Budvi, na ekstra danu 26. avgusta pridružili su se Bajaga, Meduza i Satori.
Osim novog talasa izvođača koji dopunjuju ranije najavljen lineup vodećih međunarodnih i regionalnih muzičkih zvezda elektronske i trap/hip hop scene, Sea Dance festival, najavljuje i prodaju jednodnevnih ulaznica koja počinje u petak 30. jula.
Drugog dana festivala, u petak 27. avgusta na glavnoj festivalskoj bini će nastupiti Maceo Plex, Senidah, Vojko V, Tijana T i lokalci Raven TK u b2b setu sa Proximusom.
Treći dan, u subotu, 28. avgusta nastupiće Tale Of Us i domaćini P.S. i O.G. feat distorsion.
Poslednjeg festivalskog dana, u nedelju 29. avgusta posetioci će imati priliku da uživaju uz Borisa Brejchu, Ann Clue, z++, Who See i 84Bit.
Bajaga/ Photo: AleX
Bajaga i Instruktori su regionalne rock legende sa više od 35 godina karijere i diskogafijom koja broji 11 studijskih albuma, kompilacije, koncertne albume, singlove i filmsku muziku, kao i mnoštvo hitova koji ih smeštaju u sam vrh jugoslovenske i srpske muzičke scene – “S druge strane jastuka“, “Berlin“, “Ti se ljubiš“, “Zažmuri“, “442 do Beograda“, “Muzika na struju“…
Meduza/ Photo: Promo (Sea Dance)
Prvi i najpopularniji singl italijanskog producentskog sastava Meduza “Piece of Your Heart“, realizovan u saradnji s Goodboys, osim što je nominovan za Gremi nagradu i proglašen za muzičku himnu na BBC Radiju 1, dostigao je i platinaste tiraže u Velikoj Britaniji, Australiji i nizu drugih zemalja, koji su ovaj misteriozni trio odveli na sam vrh američkih i britanskih top lista.
Nakon što su stekli svetsku popularnost usledili su izuzetno uspešni singlovi “Lose Control“, “Born To Love“ i “Paradise“.
Njihov talenat potvrđuje i pobeda na Music Moves Europe Talent Awardsu prošle godine, a specifičan zvuk među fanovima elektronske muzike širom sveta već je prozvan kao “Meduza sound“.
Satori/Photo: Exit promo
Satori je nedavno posetiocima Exit festivala premijerno predstavio muziku sa novog albuma snimanog u Srbiji.
Najupečatljiviji delovi koncerta na glavnoj festivalskoj bini bili su izvođenje pesme “Đelem Đelem“ u kojem je semplovan vokal sa jednog od poslednjih snimaka Esme Redžepove, kao gostovanje jedne od najuspešnijih world music izvođačice sa ovih prostora – Amire Medunjanin.
Učestvovao je i u Exitovom InfinitX projektu, snimivši specijalni koncertni film “Satori na tvrđavi Golubac: Zvuci prošlosti“, koji je svetsku premijeru imao na Dan Evrope, u okviru 49. izdanja FEST-a.
Satori je jedan od umetnika koji neizmerno ceni balkansku etno muziku, te se inspiracija našim podnebljem oseti u svakom njegovom live izvođenju.
Jedan od ključnih uslova za održavanje festivala je pridržavanje bezbednosnih protokola za organizaciju masovnih događaja, koje je EXIT festival primenio u Novom Sadu, ali prilagođenih uslovima u Crnoj Gori.
Na festival će moći da uđu svi koji su dobili makar jednu dozu vakcine, svi koji imaju dokumentaciju da su preležali koronu (dokument ne stariji od 180 dana) ili svi koji poseduju negativan rezultat PCR testa, ne stariji od 72 sata.
S obzirom na mere uvedene u Crnoj Gori moguće je da će se uslovi za ulazak dodatno proširiti od 2. avgusta.
Grajms želi da svi znaju da, “suprotno popularnom verovanju”, Ilon Mask – njen partner, otac njenog deteta Ks Æ A-Ksii, i, uzgred, druga najbogatija osoba na celom svetu – ne finansira njenu karijeru.
Poruka je preneta nakon što je Grajms podelila fragment pesme sa svog predstojećeg “lezbijskog operskog” albuma. Muzičarka je rekla da njena izdavačka kuća Columbia Records nije mislila da je to vredno ni jednog singla i da je želela povratne informacije od svojih fanova. Kada je jedan obožavalac pitao zašto je uopšte potpisala za tu etiketu, Grajms je odgovorila: „Moram da se izvučem iz forme indie muzike i trebaju mi $ za muzičke spotove itd. Haha suprotno popularnom verovanju moj bf ne finansira moju karijeru”.
— horse made out of 5G energy (@IexaproIetariat) July 21, 2021
Ranije ove godine Grajms se pridružila izdavačkoj kući Columbia Records nakon što je napustila indi etiketu 4AD koja je objavila njen poslednji album “Miss Anthropocene”. 2018. rekla je da će “Miss Anthropocene” biti “poslednji album za moju usranu etiketu”.
Beogradski hardcore/punk metal veterani, SMF, najavljuju veliki žurku u inat sveopštem korona ludilu 31. jula u klubu Fest.
SMF je veoma uticajan bend koji je tokom dugogodišnje karijere poslužio kao inspiracija mnogim mlađim sastavima, a u subotu u zemunskom klubu nastupiće u originalnoj postavi.
Kao i uvek, dobar provod je zagarantovan izvođenjem novih, a i starih hitova kao što su: “Burek”, “Doktore pomagaj”, “Cvikam žicu”…
Kao gosti koncerta nastupiće Midoli.
Svirka počinje u 21:00 čas, a ulaznice po ceni od 500 dinara moći će da se kupe na veče koncerta.
“Ridley Jones”, novi Netfliksov crtani film namenjen deci predškolskog uzrasta, među glavnim likovima ima i nekoliko LGBT+ junaka.
Crtać prati devojčicu Ridli Džouns koja živi u muzeju, a kojoj se tokom noći pridružuju mitska bića i životinje, uključujući i nebinarnog bizona Freda kojeg oslovljavaju sa “oni/ono”.
Gej mumijama glasove pozajmljuju dvojica gej glumaca – Kris Kolfer i Endru Ranels, dok Fredu glas pozajmljuje nebinarna glumica Ezra Menas.
Od kada se pojavio 15. jula, crtani film se nalazi u trendingu na globalnoj Netfliksovoj listi i u top je 10 najgledanijih serijala na ovoj striming platformi.
Novosadsko/inđijski metalcore bend Latebloom objavio je debi video singl pod nazivom “Your Hopes Are Dead”.
Bend je nastao je početkom 2020. godine kao rezultat raspada metal sastava Frozen Moonlight.
Latebloom je oformljen sa željom da se kombinuje moderni talas metal muzike zajedno sa soundtrackovima prilagodljivim za video igrice, filmove i slično.
Prvi singl “Your Hopes Are Dead” inspirisan je kako modernim metal sastavima poput Motionless In White/Chelsea Grin tako i soundtrackovima iz filmova kao sto je “Tenet” i muzikom iz video igre Doom.
Mix pesme radio je Dejan Ilić (Area 15, Obscured, BlackDivision) dok je za master bio zadužen Will Putney (Thy Art is Murder, The Ghost Inside, The Amity Affliction, Gojira, A Day To Rembember).
Ekipa benda Latebloom za sada ne planira izdavanje albuma, ali će najverovatnije objavljivati konceptualne EP-eve. U fokusu je predstavljanje singlova uz konkretan video sadrzaj.
Iako imena Robert Smit, The Cure i Džimi Hendriks obično ne idu ruku pod ruku, post-pank bend i goth pioniri odlučili su da se okušaju u obradi “Purple Haze” u dezorijentišućoj verziji hita rok zvezde.
S obzirom na izvanredno nasleđe koje je iza sebe ostavio Hendriks, grupa umetnika udružila je snage 1993. godine kako bi proslavila njegovu muziku stvarajući tribute album “Stone Free: A Tribute to Jimi Hendrix”. The Cure je na izdanju objavio jednu od njihovih najupečatljivijih verzija kultnog singa.
Ploča je iskombinovala vrhunske muzičare kao što su The Cure, Erik0 Klepton, Pretenders, Seal i supergrupu koju su činili Kris Kornel zajedno sa članovima Pearl Jama Majko Mekredijem, Džefom Amentom i Metom Kameronom, a na njoj se našlo 14 različitih obrada kultnih pesama Džimija Hendriksa. Prema beleškama na albumu, “umetnici su ohrabreni da ne samo da snime jedan od svojih ličnih favorita već i da svoj pečat stave na Džimijeve pesme”.
Pomalo predvidljivo, neki od uključenih muzičara odlučili su se za tradicionalniju verziju pesme Hendriksa, koja su se prilično podudarala sa originalnim delom čuvenog gitariste. Ipak, nekolicina izabranih odlučila je umesto toga da napravi radikalno različite interpretacije koje su se više podudarale sa njihovim ličnim stilom.
Odlučivši da obrade “Purple Haze”, drugi singl koji je 1967. godine objavio Jimi Hendrix Ekperience, The Cure su učini upravo to. Legendarnu pesmu su učinili “svojom”.
