Moraja Rouz Pereira, zvana Poppy, pretvara se u jednog od najintrigantnijih muzičkih umetnika decenije.
Nakon što se tokom proteklih pet godina bavila pop, elektro, nu-metal i industrijskim rockom, tvrdnja 26-godišnje pevačice rođene u Bostonu da je njena muzika “post-žanr”, više je od puke izjave. A pošto je ranije ove godine dobila nominaciju za Grammy u kategoriji za najbolji metal performans (za Bloodmoney, sa albuma “I Disgree” iz 2020.), čini se da je Popi spremna da napravi i korak dalje.
Njen novi sing dolazi direktno iz ranih 90-ih i mogao bi lako da se zamisli na albumu Nirvane “In Utero” ili na Holovom “Live Through This”, sa prljavim riffovima, katarzičnim vriskom i patetičnim i provokativnim tekstom.
“Recite da je obožavatze, nazovite je kurvom“, peva u uvodnom stihu, “A onda je uzmite i bacite na pod”.
Popi/Photo: wikipedia.org
Uz neverovatan muzički talenat prateće ekipe, basiste Meta Mekjukinsa i gitariste Teda Govansa, to je impresivna promena u odnosu na njeno poslednje izdanje, “Dark Dark World” i sugeriše da razmišlja barem dva koraka ispred kulturnih komentatora koji pokušavaju da utvrde smisao njene ionako kaleidoskopske karijere.
Mračni animirani video za singl je samo šlag na ovoj grunge torti:
Omiljeni regionalni synth pop dvojac pocket palma upotpuniće vaš letnji “starter pack” pesmom stvorenom za dugo, toplo leto – “More”.
– More je pesma nastala prošle zime, što je pomalo ironično obzirom na tekst i vibraciju pesme, ali u tim trenucima nam je nedostajalo leto i toplina koju ono nosi, pa smo odlučili da maštamo o odlasku na more.
U suštini se radi o beatu inspirisanom chillwaveom, što je zapravo savršen zvuk za ovakvu tematiku i nadamo se da će svima odgovarati uz uživanje na plaži, kao što je i nama – ispričali su Anja i Luka.
Neodoljivu pesmu prati i morska razglednica koju su snimili i režirali Matea Bakarić (@oprrosti) i Ivan Leš (@korovles), a montažu potpisuje pocket palma:
– Naravno, ideja za spot je bila vrlo očigledna: letovanje. Nakon što nam se milion planova za odlazak na more izjalovilo, slučajno se dogodio vikend u Istri gde je spontano nastao ovaj spot – rekli su Anja i Luka, a detalje iza spontanog snimanja otkrila je rediteljka Matea Bakarić:
– Inicijalno nije trebalo da snimamu spot, ali našli smo se u Istri na rođendanskom vikendu i spontano počeli snimati scene. Nije nam dugo trebalo da shvatimo da moramo nastaviti, s obzirom na to da je sve bilo tako fotogenično i idealno za oslikati tu pesmu. Jako smo srećni što imamo ovo divno iskustvo iza sebe i što smo ga podelili upravo sa Anjom.
Michael Gandolfini The Many Saints of Newark/promo
Objavljen je trejler za film “The Many Saints of Newark”, koji se najavljuje kao prednastavak popularne TV serije “The Sopranos”.
Glavnu ulogu u filmu igra Majkl Gandolfini, sin pokojnog Džejmsa Gandolfinija koji se proslavio upravo kao Toni Soprano u čuvenoj TV seriji “Porodica Soprano”.
Radnja filma dešava se 1960-tih i 1970-tih, i pratimo uspon mladog Tonija Soprana u gangsterskim redovima. Posebno je za dešavanja u filmu značajna godine 1967. kada je došlo do nemira u Nju Džesiju između pripadnika italijansko-američke i afro-američke populacije.
Premijera filma predviđena je za 1. oktobar ove godine.
Reditelj je Alan Tejlor, koji je do sada uglavnom i radio televizijske serije, a u svetu filma poznat je po ostvarenjima “Terminator Genisys” i “Thor:The Dark World”, dok su mu prva dva filma bile komedije “The Emperor’s New Clothes” i “Palookaville”.
Iako se mnogi detalji u vezi ovog projekta drže u strogoj tajnosti, poznato je da će se u njemu pojaviti nekoliko likova iz originalne HBO serije. Nagađa se da će to biti Soprano otac – Đovani “Johnny Boy” Soprano, njegova supruga Livia, kao i – Korado “Junior” Soprano.
Marčelo je najavio izlazak novog albuma “Nojeva varka”. Reč je o konceptualnom albumu, koji sadrži šesnaest pesama, a koji bi svetlo dana trebalo da ugleda tokom leta.
Na izdanju će biti mnogo gostiju, a do sada su najavljeni producenti Billain i Indigo, a gostovaće i Vukašin iz benda Irie FM, SikPrajm i drugi.
Povodom albuma Marčelo je na društvenim mrežama napisao:
“Dame i gospodo. Počekalo se, ali komotno smatrajte ovo duplim albumom, pošto skoro sve pesme traju kao “Udahni”, šest minuta (jedna čak traje 8). Album je trenutno u miksu, jedan singl ide sad u julu, da se situacija zagreje. Bila je ovo najličnija vožnja do sada, jedva čekam da čujete. Čitav album je jedna priča, koja se nastavlja iz pesme u pesmu. Plovidba od rastavljanja sebe do novog sastavljanja. Mnogo emocija, sjajna grupna energija, ponešto za smeh, ponešto za ježenje, mrak plus fenjeri, jer čemu sve bez njih. Hvala vam svima na strpljenju, uzdam se da vas nećemo razočarati – a i da bude tako, ovaj album sigurno je najintimniji, pa mu nije posao da se svidi svima. Recimo ovako: kome je legla “Udahni”, izneveren biti neće ???? Živeli”.
Limp Bizkit bi uskoro trebalo da objave novi album, čim Fred Durst snimi vokale za 35 pesama koje su snimili.
Vest je objavio gitarista Ves Borland, koji je u razgovoru s basistom benda Avenged Sevenfold, Džonijem Krajstom (za njegov podcast) rekao kako su snimili instrumentale za 35 pesama, ali perfekcionista Fred nikako ne može da završi snimanje vokala. Snimi, ne svidi mu se, ponovo snimi, opet mu se ne svidi i sve tako u krug.
Ali, to Lindemanu očigledno nije dosta. Sada je stigao i istpoimeni kratki film u trajanju od 22 minuta, još luđi i nasilniji. Takođe ga je režirao Grej, a možete ga pogledati u nastavku.
Alison Mek, glumica iz popularne TV serije ” Smallville”, osuđena je na tri godine zatvora zbog učešća u zloglasnoj sekti NXIVM (u kojoj je bila i unuka princeze Jelisavete Karađorđević, Indija Oksenberg), koja se bavila krijumčarenjem, seksualnom trgovinom, iznudom, opstrukcijom i reketiranjem.
Glumica je osuđena pred sudom u Njujorku pošto je aprila 2019. priznala krivicu po jednoj tački optužnice za reketiranje i jednoj za zaveru, a očekuje se da će na izdržavaje kazne biti upućena 29. septembra, prenosi Reuters.
Pre nego što je je osuđena, Mek je nekoliko dana ranije u pismu svojih advokata napisala da izuzetno žali zbog cele situacije i da joj je saradnja s Kitom Ranijerijem, vođom ovog zloglasnog kulta osuđenim na čak 120 godina zatvora, bila najveća greška u životu.
Advokati glumice tražili su da ona ne dobije veliku zatvorsku kaznu nakon što je priznala krivična dela, kao i zbog činjenice da je naglasila da se izuzetno kaje.
Jedna od žrtava, Džesika Džoan, govorila je na izricanju presude i rekla da je Mek emocionalno manipulisala njom i na kraju joj naredila da “zavede” Ranijerija, uz obećanje da će time rešiti svoju traumu od prethodnog seksualnog zlostavljanja, a da se ona nije povinovala tom naređenju.
I druge “seksualne robinje” u ovoj sekti su tokom suđenja Alison Mek opisale kao neverovatno okrutnu osobu koja ih je zastrašivala i kažnjavala.
Sud je uvažio činjenicu da je glumica sarađivala u procesu protiv Ranijerija, i izrekao je kaznu nižu od 14 godina predviđenih saveznim zakonima, a takođe je saopštio da veruje da je njeno kajanje iskreno.
Danas se navršava 50 godina od smrti legendarng američkog muzičara i pesnika Džima Morisona, čiji grob u Parizu predstavlja jednu od nezaoblizanih turističkih atrakcija pored Ajfelove kule, Jelisejskih polja, Trijumfalne kapije i Luvra.
Džim Morison, čije je pravo ime bilo Džejms Daglas Morison rođen je 8. decembra 1943. godine u američkom gradu Melburnu. Bio je pevač i vođa Doorsa i smatran za jednog od najharizmatičnijih pevača u istoriji rokenrola.
Njegova smrt u 27. godini, 3. jula 1971. godine u Parizu, zaprepastila je njegove obožavaoce i ceo svet. Okolnosti njegove smrti i tajna sahrana bile su predmet beskrajnih glasina i igrali su značajnu ulogu u mistici koja nastavlja da ga okružuje.
Prema zvaničnoj verziji, u poslednjoj noći svoga života Džim Morison je bio u Parizu, odgledao je film u bioskopu, vratio se kući i legao da spava. Usred noći mu je pozlilo i otišao je da se osveži u kadi; tu je doživeo srčani udar i preminuo. Bilo mu je samo 27 godina. Od tog tragičnog događaja pa sve do danas kruže razne glasine i nerazjašnjene misterije vezane za rokerovu smrt, da bi tek nedavno, 36 godina kasnije, bivši menadžer pariskog noćnog kluba “Rokenrol cirkus” zvanično ispričao drugačiju verziju.
U svojoj knjizi “The End: Jim Morrison” Sem Bernet kaže da je Morison preminuo u WC-kabini njegovog kluba pošto je, najverovatnije, uzeo preveliku dozu heroina.
O svom šoku nakon što je pronašao Morisonovo telo, on piše: “Buntovni pevač ‘Dorsa’, mačo zavodnik i prelepi dečko iz Kalifornije, pretvorio se u nepomično klupko zgrčeno u toaletu jednog noćnog kluba”. Autor veruje da su dvojica narko-dilera potom odnela Džimovo telo do muzičarevog stana.
Bernet je u vreme Morisonove smrti bio u ranim dvadesetim godinama i kasnije će postati ugledni radio voditelj, rok pisac i potpredsednik pariskog ogranka „Diznilenda“. Iako su ga razni novinari koji su istraživali Džimovu smrt decenijama proganjali, Francuz je ćutao o svojoj priči sve dok mu supruga prošle godine nije predložila da napiše knjigu.
– Bilo je to ponovno proživljavanje vrlo mučnih sećanja – izjavio je Barnet Asošijejtid presu.
Dugo se šuškalo o tome kako je Morison zapravo umro od prevelike doze heroina u noćnom klubu, ali nijedan svedok nikada nije izašao u javnost sa svojom pričom. Patrik Šovel, danas ratni fotograf i pisac, tada je radio kao šanker u “Rokenrol cirkusu” i jasno se seća da je pomagao ljudima koji su iznosili Morisona. “Mislim da je već tada bio mrtav”, kaže Šovel, koji je i sam hteo da tu epizodu objavi u svojoj knjizi iz 2005, ali ga je izdavač upozorio da to ne čini. Šovel kaže da bi neko već bio pozvao hitnu pomoć da je Džim tada bio živ.
– Ne znam – kaže na kraju. –Sve se to desilo prilično davno, a i mi nismo pili samo vodu.
Zvaničnik iz kancelarije pariskog tužilaštva kaže da je malo verovatno da će ponovo otvoriti slučaj Morisonove smrti, ili da bi bilo koga trebalo krivično goniti zbog toga, jer je slučaj u zakonskom smislu zastareo.
Stiven Dejvis, autor knjige “Jim Morrison: Life, Death, Legend”, kaže da zbog Bernetove knjige neće prepravljati istoriju. On je u svojim istraživanjima zaključio da se Morison zaista predozirao u klubu, ali da je to bilo nekoliko noći uoči njegove smrti i da je on to iskustvo preživeo.
– Da je umro u toaletu noćnog kluba, logično je da bi do sada ta priča već izašla na videlo – kaže Dejvis.
Morison je došao u Pariz marta 1971. u prilično nezgodnom trenutku po njegovu karijeru. Na koncertu na Floridi 1969. optužen je za pokazivanje genitalija publici i osuđen za nepristojno ponašanje i psovanje. Brojni koncerti Doorsa su potom otkazani, a bend je bio preplavljen lošim publicitetom. U vreme kada je stigao u Pariz, Morisonova žalba je još uvek bila na razmatranju. U Parizu je živeo sa svojom devojkom Pamelom Korson na desnoj obali Sene i uglavnom je tumarao ulicama s plastičnom kesom u kojoj su bile njegove beleške. Pustio je bradu i ugojio se do neprepoznatljivosti, što mu je ozbiljno narušilo zdravlje. Uz to se i ludo provodio. Skoro svaku noć provodio je u klubu “Rokenrol cirkus”, tada pravom pomodarskom mestu, u koji su redovno dolazili Roman Polanski i Marijana Fejtful.
Trećeg jula 1971, oko jedan sat posle ponoći, Morison je došao u klub u društvu dvojice dilera, koji su mu prodali heroin za Korsonovu, kaže Bernet. U jednom trenutku, Bernet je primetio da je Morison nestao. Pozvao je izbacivača da razbije vrata od zaključane WC-kabine, i tu su ga pronašli u besvesnom stanju. Bernet kaže da je zamolio jednog doktora, takođe gosta kluba, da pregleda pevača.
– Kada smo ga pronašli, iz nosa mu je izlazila pena i malo krvi i doktor je rekao da je sigurno reč o prevelikoj dozi heroina – nastavlja Bernet, dodajući kako nije lično video Morisona da te noći uzima heroin, ali da je on bio poznat po ušmrkavanju droge jer se bojao igala.
Dvojica dilera su insistirala na tome da je Morison samo u nesvesti i iznela su ga iz kluba. Iako priznaje da je krenuo da pozove hitnu pomoć i policiju, Bernet otkriva da mu je vlasnik kluba naredio da drži jezik za zubima kako bi se izbegao skandal. Bernet veruje da su dileri odneli Morisonovo telo u stan i spustili ga u kadu, u poslednjem pokušaju da ga ožive. Pamela Korson, koja je preminula tri godine kasnije od predoziranja, ispričala je policiji sasvim drugačiju priču. Njih dvoje su otišli u bioskop i na večeru, slušali ploče i zaspali. Usred noći Morison se probudio jer mu je pozlilo i napravio je sebi toplu kupku. Pamela je izjavila kako ga je zatekla mrtvog u kadi.
Morison je ostao jedan od najpopularnijih i najuticajnijih pevača u istoriji roka, dok su pesme Doorsa postale obavezne u kompilacijama radio stanica koje su puštale klasičnu rok muziku.
Do danas je Morisom široko poštovan kao prototip rok zvezde – grub, privlačan i misteriozan.
Uticao je na mnoge umetnike, a on je, kao pisac i pesnik, bio pod uticajem Fridriha Ničea, Vilijama Blejka, Šarla Bodlera, Džeka Keruaka, a posebno Artura Remboa, često govoreći za sebe da je “Rembo u kožnoj jakni”.
Za života je uspeo da objavi dve knjige “The Lords – Notes on Vision” i “The New Creatures”. Posthumno su izdate još dve zbirke pesma “Wilderness” i svetski poznat “The American Night”.
Umetnik je bio jedan od malobrojnih visoko školovanih muzičara svog vremena. Završio je Univerzitet u Kaliforniji – UCLA, koji se smatra jednim od najboljih univerziteta u SAD.
Morison je sebe prvenstveno smatrao pesnikom, a jednom prilikom je rekao:
– Ako moja poezija teži da dostigne bilo šta, to je da oslobodi ljude od ograničenog toka života u koji gledaju i osećaju.
Sahranjen je na čuvenom groblju Per Lašez u Parizu na kojem su sahranjeni velikani svetske književnosti, umetnosti i slavne ličnosti kao što su Žan-Batist Poklen – Molijer, Frederik Šopen, Oskar Vajld, Onore de Balzak, Marsel Prust, Marija Kalas, Isidora Dankan, Đoakino Rosini, Žorž Bize, Iv Montan, Simon Sinjore i Edit Pjaf.
Teški rock sastav Achachak letnje vrućine je upotpunio prikladnim soundtrackom, objavivši svoj drugi album “High Mountain” kojim nas vodi na muzičko putovanje kroz nemirna mora doom metala i užarene pustinje stoner rocka.
Masni gitarski riffovi s početka albuma upotpunjuju se kroz ritualni tempo ritam sekcije i isprepletanje pevalkih i reitatorskih deonica moćnog vokala. Album s lakoćom klizi kroz atmosferične kompozicije dok Achachak spretno ocrtava gotovo transcendentalni spoj doom metal i stoner rock karakteristika na kojima počivaju njihovi muzički uzori. Prema kraju izdanja bend nas uvodi u meditativnu poeziju prašnjavih melodija i slušaocu nagoveštava muzičko stanje nirvane i nudi numere idealne za radijsko emitovanje.
Achackak je dugo bio vučipoljska verno čuvana tajna, ali objavom prošlogodišnjeg albuma “At the bottom of the sea” bend snažno pušta korenje na regionanoj alternativnoj sceni. Njihova diskografija broji i tri prethodno objavljena EP izdanja “Thick Hill”, “Pale Rider” i “Wet Grave”, a novim albumom ovaj petočlani sastav poručuje kako su spremni za buduće muzičke izazove.
Drugi studijski album “High Mountain” objavljen je za Dostavu Zvuka i sadrži deset pesama, svu muziku potpisuje bend, a autor covera je Ivan Lampalov. Album je dostupan putem YouTubea, na Bandcampu izvođača kao i na svim streaming servisima.
Achachak su – Ante Kodžoman, Luka i Lovre Gobin, Patrik Zelenika i Milan Mijač. Izdavač albuma je Dostava zvuka.
Iron Maiden lagano iznosi sve više detalja o svom 17. albumu, koji će, čini se, nositi naziv “Writing on the Wall” ili “Belshazzar’s Feast”.
Tizeri kruže internetom već nekoliko dana, a irski magazin Hot Press izložio je snažan argument koji nagoveštava da će svi detalji biti otkriveni 15. jula.
Naime, oisac Edvin Mekfi započeo je svoj lov na nagoveštaje nakon što je primetio da je pevač Brus Dikinson u nedavnom TV intervjuu imao majicu sa natipsom “Belshazzar’s Feast”, a kada je pričao o planovima Maidena rekao je:
– Ne mogu da vam kažem šta je to, ali to vam je ispred nosa.
Mekfi je primetio i da je niz Maiden objava na društvenim mrežama sadržavao slogan “W.O.T.W.“, za koji je teoretisao da se odnosi na ” Writing on the Wall” – biblijsku priču poznatu i kao – “Belshazzar’s Feast”.
Zatim je predstavio grubo proizvedeni poster “Belshazzar’s Feast” koji je prošlog meseca viđen na pilot festivalu Download 2021. sa datumom “15/07” i slovima IMXVII, koja bi mogla da se odnose na “Iron Maiden” i broj 17 napisan rimskim brojevima.
– Da li bi ovo mogli biti naslovi pesama ili tekstovi s novog materijala? – pita se Mekfi.
Takođe je ukazao na intervju sa kantautorom i fanom Maidena Frenkom Tarnerom. Tokom ćaskanja na Downloadu, pitali su ga šta zna o sledećem Maiden albumu. Iako je odbio da otkrije bilo kakve informacije, otvorio je jaknu da bi otkrio majicu “Belshazzar’s Feast”, baš kao i Dikinson.
Pretražujući društvene medije, pisac je otkrio i adresu e-pošte belshazzarsfeast@hotmail.com i Tvitter nalog @bels_feast koji je vodio neko poznat kao Danijel – u čijoj se knjizi pojavljuje biblijska priča.
– Siguran sam da je činjenica da prati samo 16 naloga, a svi sa nejasnom referencom na 16 Maidenovih albuma (do sada). Kao što su “The X Factor” i “Killers”. Puka slučajnost? – upitao se.
Oobožavalac Maidena koji je poslao poruku na e-mail otkrio je i “tajni odgovor” koji je dobio.
– Misterija Belshazzar’s Feast zvanično je započela 28. juna, a završiće se 17 dana kasnije – 15. jula. Da li je to drska referenca na predstojeći 17. LP najvećeg metal benda na planeti? Vi razmislite… ali nivo mog uzbuđenja je 666 posto!
