Po pravosnažnoj presudi Visokog upravnog suda Republike Hrvatske Croatia Records je nepravilno privatizovala nekadašnji Jugoton otuđivši pri tome fonograme tj. originalne prve snimke, a reč je o izuzetnom broju master snimak snimljenih od osnivanja Jugotona pa sve do početka rada Croatia Recordsa.

“Sud je pravosnažnom presudom utvrdio da vrednost tih snimak, na temelju kojih se rade novi snimci i kompilacije, nikada nije procenjena, niti je za nju Croatia Records išta platila. Radi se o pravosnažnom kraju jedne od najnotornijih privatizacijskih pantljičara u Hrvatskoj. U privatizaciji sredinom devedesetih godina, plaćene su nekretnine i druga imovina nekadašnjeg Jugotona, ali vredan diskografski materijal preuzet je, prema odluci Visokog upravnog suda, u nepravilnom procesu”, piše novinarka Ana Raić Knežević na Telegramu, a prenosi ravnododna.com.

Iz toga proizlazi da je Croatia Records 28 godina ostvarivala prihod na imovini koja joj ne pripada, a tu je reč o tzv. back catalogu nekadašnjeg Jugotona.

Kad se ode u ne tako davnu prošlost, Jugoton je prošao kroz tranziciju sredinom 1990-ih godina i iz njega je nastala Hrvatska zaklada zvuka i slike čija vrednost je tada bila procijenjena na 3,5 miliona tadašnjih nemačkih maraka (nemačka marka se s uvođenjem evra menjala po kursu 2:1 u korist evra, op. a.). Kupovina je izvršena 1996. i tada je Fondu za privatizaciju bilo uplaćeno oko 10 miliona nemačkih maraka. Pored nekretnina i brojne opreme nekadašnjeg Jugotona, fonogrami nisu bili na spisku otkupljene imovine. Po presudi Visokog upravnog suda reč je o nepravilnom procesu.

Pojam ‘fonogram’ uveden je u Zakon o autorskim pravima tek 2003. godine, stoga su u Croatia Recordsu tvrdili da fonogrami nisu ni mogli biti na spisku imovine iz 1996. kad je izvršena kupovina. Iste 2003. je sprovedena i revizija u Croatia Recordsu i revizijska kuća je tada dala zeleno svetlo da je u privatizaciji sve bilo po zakonu. Ali iz Hrvatske glazbene unije se nisu slagali s tim jer na revizijskom popisu nije bila procena vrednosti fonograma Jugotonove arhive.

Gledano hronološki, celo slučaj poseduje niz propusta. Još je 1993. trebalo da bude osnovano nadležno telo koje je trebalo da prođe kroz obiman Jugotonov katalog i utvrdi šta se od njega smatra delom nacionalnog blaga Republike Hrvatske, a šta ne. Za ono što bi bilo utvrđeno da je reč o nacionalnom blagu, trebalo je kroz deonice u protivvrednosti vratiti Fondu za privatizacije (danas CERP), ali do toga nikad nije došlo. Država tek kasnije utvrđuje da joj je iz ruku izmakla potencijalna zarada, pa će CERP-u poručiti da fonogrami nisu procenjeni, a 21. oktobra 2016. objavom rešenja to i potvrđuje.

Uzalud su se iz Croatia Recordsa žalili i na CERP-ovo poslednje rešenje da 1993. nije postojao fonogram, kao i neuspešno tužili CERP. Sada je pravosbažna sudska odluka da Croatia Records nije smela da koristiti fonograme, jer nisu bili u njenom vlasništvu.

Iz svega ovog može se reći da je očigledan korijen jednog drugog sukoba, a to je onaj oko digitalnih muzičkih prava s dolaskom streaming servisa u Hrvatsku (i koji i dalje traje zbog donošenja novog Zakona o autorskom pravu), između HGU i HUZIP (koji prikuplja izvođačka prava) s jedne strane i Hrvatske diskografske udruge s druge strane u kojoj je naravno i Croatia Records.

Postavlja se takođe pitanje šta će biti s odštetama i sudskim odštetnim zahtevima koji bi na osnovu ove presude vrlo lako mogli ‘pljuštati’ i to ne samo iz Hrvatske, već i iz ostatka regiona, jer Jugoton je objavljivao i mnoštvo muzike koja ne potiče izvorno iz Hrvatske, već cele bivše Jugoslavije. Šta će biti, dakle, s nizom pravnih konsekvenci s obzirom na to da je utvrđeno ilegalno korišćenje fonograma, i to nikom drugom već najvećem diskografu u Hrvatskoj koji je bio i naslednik najvećeg i najvažnijeg fonogramskog kataloga? Znači li to gašenje Croatia Recordsa? – pita se autorka teksta na Telegramu i nastavlja:

Ko je na koncu vlasnik spornih fonograma? Hoće li oni tim sledom biti vraćeni na raspolaganje onima koji su ih i snimili, ili će ih uzeti neko drugi, npr. država? Znači li to da se uskoro mogu očekivati kamioni koji će krenuti u zaplenu putem zagrebačke Dubrave? Ko će i gde smjestiti taj ogromni katalog, i u kakve uslove čuvanja i ko će s njim raspolagati, jer na koncu, ako završi u nekom ‘bunkeru’ ko zna hoće li i u kojem obliku vredan deo toga više ugledati svetlo dana (…)

(…)

I na kraju, ako je Branimir Štulić celo ovo vreme bio u pravu, ko mu nakon ove presude duguje novac? Croatia Records, ZAMP, ZAPRAF, HUZIP ili država, ili svi zajedno? Jer, eto, on je otišao u Holandiju i pre nego što je nastala Hrvatska, imao je dovoljno vremena tamo da naučiti nešto o pojmu ‘fonogram’, što i jeste, ali je, dobro znamo, stalno proglašavan ludim. Hrvatska je ‘fonogram’ usvojila 2003. godine, a pravosnažno shvatila da u računici s tim fonogramom nešto ne štima tek 2021. godine.  Small steps – rekli bi mudri. Branimire, izdrži – piše na kraju teksta na Telegramu.

Posle presude Croatia Recordsu, oglasio se i Štulić: Šibicarenje, samo umotano u celofan

Nižu se reakcije na presudu Visokog upravnog suda o privatizaciji Jugotona i korištenju fonograma

Portal Index za komentar je nazvao Branimira Johnnyja Štulića, nekadašnjeg frontmena Azre. Iako konkretnu presudu nije komentarisao, jer nije upućen u postupak, osvrnuo se generalno na stanje u muzičkoj  industriji.

– Jugoton je nacionalizirana firma, on je već sam po sebi nelegalna firma. Sve je nelegalno. Ja mislim da je najbolje vratiti svakom svoje. Cijela ta industrija, kako oni to zovu, muzička industrija, to je sve bazirano na izvlačenju kapitala, to je reket, oni su oslobođeni bilo kakvih nameta, mogu raditi što hoće, zaštićeni su kao bijeli medvjedi, kao na primjer ZAMP – kazao je Štulić za Index.

– Ako ubiješ čovjeka – nastavio je -imaš prava, ali ovo ako ne platiš, gotov si odmah. To je sve prijeki sud. To nema veze s razumom, ali ima kad se radi o izvlačenju kapitala. Šibicarenje, samo umotano u celofan.

Nekadašnji frontmen Azre smatra da se to ne može nikako razmrsiti “jer od početka je bila pljačka”.

– Nekad davno su se sporili što je revolucija, a što kontrarevolucija. I onda, poslije užarenih rasprava, došli su do zaključka da je to samo pitanje nadnevka. Sve je to isto, samo pitanje nadnevka. Stalno se ponavlja, kao lišće, svake godine padne, dođe i padne. Princip je isti – citira Index Štulićeve reči.

Šta kažu iz Croatia Recordsa

Na vest su reagovali iz Croatia Recordsa poručivši da se presudom “ni na koji način ne dira u vlasništvo fonograma”, već se, prema njihovom mišljenju, “pogrešno, nezakonito i neutemeljeno utvrđuje da fonogrami nisu procenjeni u vrednost društvenog kapitala u postupku tranzicije i privatizacije društvenog poduzeća Hrvatska naklada zvuka i slike, pravnog prethodnika Croatia Recordsa”.

U detaljnom saopštenju iz diskografske kuće navode hronologiju i rešenja državnih tela koja su se bavila privatizacijom. Ističu i da se presudom “ni na koji način ne dira u pravo raspolaganja Croatia Recordsa nad fonogramima”.

“Iz tog razloga Croatia Records po ovoj presudi ne namerava da preduzme ništa čime bi se promenilo dosadašnje stanje po pitanju fonograma koji su činili predmet ovog postupka već nastavlja pravnu bitku u ovoj stvari, odnosno radi na ulaganju tužbe Ustavnom sudu Republike Hrvatske kojom želi da očuva svoje pravne interese i tradiciju izdavanja zvučnih zapisa dugu gotovo 75 godina”, navodi advokat Igor Svilar, pravni zastupnik Croatia Recordsa.

HL/Izvor: ravnododna.com/telegram.hr