Četvrto izdanje Dunav Film Festa održaće se od 20. do 25. avgusta u Smederevu, a ljubitelji kinematografije moći će da isprate program festivala na MojOFF filmskoj platformi.
Saradnja Festivala Podunavskih zemalja i MojOFF filmske platforme nastavlja se i ove godine, tako da će publika imati priliku da Dunav Film Fest isprati i onlajn na zvaničnom sajtu platforme mojoff.net uporedo sa bioskopskim projekcijama.
Izveštaj Aušvica/ Photo: Promo (MCF)
Ovogodišnji festival donosi trideset filmova, od kojih će se na platformi naći više od dvadeset ostvarenja, a premijerno i tri filma iz takmičarskog programa – “Fabian” , “Izveštaj Aušvica” i “Tereza 37” koji će se takmičiti za nagradu “Dunavska lađa”.
Svim novim korisnicima platforme Festival će biti dostupan u vidu promo perioda po ceni od 1 dinar.
– Ono što je važno, što Dunav donosi ove godine jesu filmovi dunavske, evropske, ali i svetske kinematografije u Smederevo, a ovaj grad će zahvaljujući trendu koji je uspostavljen prošle godine nastaviti da prikazuje filmove i preko platforme MojOFF – izjavio je Igor Stanković – idejni tvorac Dunav Film Festa i dodao da će MojOFF platforma omogućiti da i cela Srbija prati program festivala i da će sve ono što bude prikazano u Smederevu, moći da se pogleda onlajn.
Jugoslav Pantelić – umetnički direktor Dunav Film Festa naglasio je da “ne treba zaobići jedan izuzetno dirljiv i važan film snimljen u našoj regiji, a to je film koji kao reditelj potpisuje Danilo Šerbedžija – “Tereza 37″. Ovaj film predstavlja fantastičnu Lanu Barać i Dragana Mićanovića u glavnim ulogama i sasvim sigurno će osvojiti publiku”.
Jugoslav je takođe dodao da nam stiže i najnoviji film reditelja Dominika Grafa iz Nemačke i koji nas vraća u Berlin 1920. sa Tomom Šilingom – “Fabian”.
Minari/ Photo: Promo (MojOFF)
Da je zaista prisustvo filmova žanrovski izuzetno eklektično ove godine u programu Dunav Film Festa govori i podatak da će se za ovogodišnju nagradu takmičiti i najnoviji film Petera Bebjaka iz Slovačke – “Izveštaj Aušvica” koji je bio slovački kandidat za nagradu Oskar ove godine.
Pored ovih ostvarenja, MojOFF platforma će ispratiti i ostale programe festivala koje upotpunjuju i dva ovogodišnja Oskarovca “Još jedna tura” i “Minari”, kao i filmovi koji ove godine zaslužuju festivalsko prikazivanje poput italijanske drame “Sestre Makaluso” i danskog trilera “Dnevnik 64”.
Podsetimo, festival MojOFF nastao je proleća 2020. godine, a s početkom leta 2021. online filmska “dvorana“ MojOFF postala je atraktivna platforma koja uz pomoć pretplate, korisnicima pruža ekskluzivan filmski repertoar.
Krajem jula objavljena je posthumna autobiografija legendarnog pevača Rainbowa i Black Sabbatha – Ronija Džejmsa Dia. Knjigu je priredio čuveni autor i muzički novinar Mik Vol koji je radio na knjigama o Iron Maiden, Pearl Jam, AC/DC, Black Sabbath, Foo Fighters…
Roni Džejms Dio Dio bio je u periodu tranzicije dok su osamdesete dolazile. Pošto je napustio Rainbow brod 1979. tražio je nove svirke. Upravo u tom periodu naleteo je na Tonija Ajomija. Ovaj ga je pozvao da se pridruži Sabbathima i popuni mesto otpuštenog Ozija Ozborna. Iako je kreativno partnerstvo izgledalo savršeno u prvom momentu i iznedrilo Sabbathov klasik “Heaven and Hell” 1980. godine, kada je došao red na njihovu desetu ploču “Mob Rules” pukotine su počele da se pojavljuju unutar grupe.
Prenosimo odlomak iz Diove autobiografije pod nazivom “Rainbow In The Dark”. U ovom odlomku Dio sa čitaocima deli tajne o tome kako je nastajao album iz 1981. “Mob Rules”.
Rainbow In The Dark, cover
***
Jedan san koji mi se ipak ostvario bio je kada je Sabbath u oktobru bio hedlajner u Madison Square Gardenu. Pomislio sam na one dane pre dvadeset godina i nekoliko života, kada bih prošao pored Gardena, gledao gore u bilo koje ime sa najave i maštao o tome da na istom mestu vidim i svoje. Još uvek zapravo nisam imao svoje ime tu, ali ime svog benda jesam. Pojavilo se 19.900 ljudi i prema Billboardu to je bio koncert sa najboljom zaradom u SAD te nedelje. Konačno sam pjevao u MSG-u. Sam šou nije bio savršen. Sećam se da sam sa Sendi Perlman imao svađu u bekstejdžu, ali to je sve bilo zaboravljeno kad sam se popeo na pozornicu. Bio je to veliki trenutak za mene.
Bilo je sjajno biti u bendu na njihovoj prvoj turneji po Japanu. S Rainbowom sam se navikao da budem hedlajner pred 15.000 posetilaca u Budokanu. Sa Sabbathom smo napravili niz manjih nastupa u Tokiju, Kjotu i Osaki. Zatim smo odradili nedelju dana manjih nastupa u Sidneju.
Nedugo zatim otpustili smo Sendi, a ja sam preuzeo menadžersku ulogu dok ne uspemo nešto da sklopimo kad turneja završi. Otprilike u to vreme bio me je glas da se namećem. Istina, postao sam mnogo asertivniji. Morao sam. Sabbath je bio brod duhova kad sam im se pridružio. Očajnički im je trebao kapetan, a ja sam bio više nego srećan što sam preuzeo tu odgovornost, pre nego što sam shvatio koliko su duboki neki problemi i koliko su neki od njih bili nerešivi.
U međuvremenu smo morali da snimimo drugi album. Za prvi, Toni i ja smo pisali u kontrolisanom okruženju – u dnevnoj sobi s malim pojačalima. Novom smo pisanju pristupili mnogo drugačije. Unajmili smo studio, pojačali se što je glasnije moguće i razbili. Moglo bi se reći da je napravljen za drugačiji stav.
Gizer (batler, basista Sabbatha – nap.ur.)je sada bio uključen i to je gotovo neizbežno promenilo hemiju u kojoj smo Toni i ja uživali radeći sami. Postalo je očigledno da Gizer želi ponovo da se uključi u pisanje tekstova. Tokom Ozijeve ere, iako je Ozi smislio sopstvene vokalne melodije, Gizer je gotovo uvek pisao tekstove. Možete samo da skenirate tekstove klasika poput “War Pigs” ili “Children Of The Grave” da biste shvatili koliko je Gizer dobar. Sa druge strane za “Heaven and Hell” ja sam napisao sve tekstove i uvek sam pisao svoje tekstove. Nikad mi nije trebao koautor. Ni sada mi nije trebao. Gizer i ja bili smo prijatelji, ali ovo je momenat u kome sam se našao sa Tonijem i Sabbathom: uneo sam glas, vokalne melodije i reči. Ovo je zabilo klin između nas. Na kraju bismo to prošli, ali zasad je to bila rana koja je postojano odbijala da potpuno zaceliti. Toni se trudio da ne primeti bilo kakve promene. Poznavao se i radio sa Gizerom celu svoju karijeru; očigledno su imali mnogo dublju vezu. To nije bilo važno kad smo počeli da pišemo zajedno. Dok smo još dobro sarađivali, osetio sam kako se Toni udaljava od mene – isprva samo malo, kasnije, puno.
Tonijeva negodovanja ticala su se solo ugovora koji sam nedavno potpisao. Posle uspeha „Heaven And Hell“, bend je uspeo ponovo da pregovara o boljem dogovoru sa našim diskografskim kućama, Warner Bros. u Americi i Polygram u Evropi. Dogovor koji smo postigli uključivao je ponudu solo ugovora za mene. Nije to bio veliki novac i nije se raspravljalo o pokušaju da se od mene napravi solo zvezda. Bio je to lep dogovor koji je trebao da mi da prostor da napravim svoj album u nekom trenutku u budućnosti, negde između obaveza u Sabbathu. Prva mi je misao bila da napravim album na kojem ću biti sa svim svojim prijateljima, poput Keri Livgren iz Kansasa, momcima iz Elfa, Dejvidom Stounom, Skank Baksterom i drugim ljudima sa kojima sam se družio pre nego što sam upoznao Tonija. To će jednog dana biti zabavan album. Toni to nije video tako. Činilo mi se da je mislio da ponuda za solo album unosi razdor među nas i da je zbog toga prilično nervozan.
Prva pesma koju smo snimili bila je “The Mob Rules”, po kojoj smo na kraju nazvali album. Toni i ja smislili smo jednu od naših najboljih rokačina na bivšem seoskom imanju Džona Lenona, Tittenhurst Park, u blizini Askota: u poznatoj beloj kući u kojoj je napravio i snimio album “Imagine”. Samo smo džemovali oko ideje za pesmu koju je trebalo da uradimo za soundtrack animiranog filma “Heavy Metal” s Džonom Kendijem u glavnoj ulozi. Film je razbijao, ali je naša stvar bila žešća od pištolja.
Ostatak albuma smo odradili u Record Plantu u LA-u. Martin je ponovo producirao i velika energija je isijavala iz dosta muzike, ali nismo mogli pobeći od ideje da je to nastavak albuma “Heaven And Hell” i da imamo puno toga da dostignemo. Priznajem da je “Turn Up The Night” bio podsvesni pokušaj stvaranja “Neon Knights pt 2”. “Voodoo” je donekle zamišljen kao “Children Of The Sea” sa ovog albuma. Najbolja pesma bila je “Sign Of Southern Cross”, što je za mene bila jedna od najboljih stvari koje smo ikad učinili, uz “Heaven And Hell”, možda i bolja.
Kad je “Mob Rules” objavljen u novembru 1981. nije baš ponovio uspeh svog prethodnika. Pao je na 12. mesto u Britaniji i ponovo u Top 30 u Americi. Recenzije su bile mešovite. Onima kojima se svidelo jako se svidelo. Oni koji to nisu shvatili samo bi slegnuli ramenima. Za mene je to jedan od najboljih albuma koje sam ikada napravio.
Na turneji, Sabbath je bio jednako tražen kao i pre. Napravili smo još jedan šou u Madison Square Gardenu i rasprodali LA Arenu i LA Forum. Putovali smo od novembra 1980. do avgusta 1981. uglavnom po Americi. Uhvatili smo ritam. Međutim, do kraja turneje, osetio sam da smo se kotrljali u pogrešnom smeru i možda bi se mogli srušiti.
Osećao sam se sve otuđenije od Tonija i Gizera. Voleo sam povremeno da popušim džoint i popijem pivo, ali nisam radio kokain i nisam imao vremena za teške droge. Toni i ja smo možda to radili dok smo zajedno džemovali ili pisali, ali društveno smo sada bili različiti polovi. Vini (Apisi, bubnjar benda u tom periodu – nap.ur.) je sada bio moj najbolji prijatelj. Bio je iz Bruklina. Obojica smo bili Njujorčani. Voleli smo puno iste hrane. Do kraja turneje, Vini i ja bismo se posle koncerta odvezli u jednom automobilu, a Gizer i Toni u drugom.
Prema magazinu Variety, dokumentarni film koji je režirao Bernard Makmahon omogućiće “pristup bez presedana” bendu. Film je prvi put najavljen 2019. godine i prvi je službeni dokumentarni film o legendarnom rock bendu.
– “Becoming Led Zeppelin” je film za koji niko nije mislio da bi mogao biti snimljen – rekao je Makmehon. – Meteorski uspon benda do slave bio je brz i gotovo bez dokumenata. Intenzivnom pretragom širom sveta i uz godine restauracije pronađene su vizuelne i audio arhive, pa se ova priča konačno može ispričati.
Film prikazuje nove intervjue s Džimijem Pejdžom, Robertom Plantom i Džonom Polom Džonsom, kao i arhivske intervjue s pokojnim Džonom Bonamom, koji je preminuo 1980. Dokumentarac je izgrađen oko nikad ranije viđenih arhivskih snimaka i fotografija, a doneće i kvalitetan audio zapis muzike Led Zeppelina.
“Pad Olimpa” (Olympus has Fallen), akcioni film koji je 2013. režirao Antoan Fuka, na svetskim bioskopskim blagajnama zaradio je 170 miliona dolara. Glavnu ulogu, tajnog agenta Majka Benona koji u Beloj kući spasava predsednika posle terorističkog napada, glumio je Džerard Batler.
Iako mu je taj film donro povratak izgubljene popularnosti, on smatra da mu nije doneo novac koji je zaslužio. Zato je krajem prošle sedmice Batler podigao tužbu protiv kompanija koje su producirale film, a to su Nu Image i Millenium Films, i traži od njih 10 miliona dolara.
“Producenti su zaradili desetine miliona dolara na filmu “Pad Olimpa” ali Batleru nisu platiti ni cent od zarade iako su bili obavezni prema ugovoru”, navodi se u tužbi u kojoj stoji kako su producenti Batleru prikazali lažno finansijsko stanje iz čega se zaključuje kako mu nisu ništa dužni. Njihov zaključak je kako je cilj producenata bio da sakriju zaradu of filma “Pad Olimpa” kako bi tu zaradu zadržali za sebe.
Ove jeseni Tom Hardi se vraća na veliko platno kao ubilački zaštitnik Venom, jedan od najvećih i najkompleksnijih Marvelovih likova.
Nakon što smo u prvom trejleru upoznali opušteniju stranu Venoma i njegovog koegzistiranja sa Edijem Brokom (Tom Hardi) i naznaku haosa koji će u “Venom 2” uneti Carnage (Vudi Harelson) u novom trejleru više nema – gledaćemo suparništvo između antiheroja i zlikovca – Venoma i Carnagea.
Pored Toma Hardija koji se vraća kao Edie Brok tj. Venom i zloglasnog Carnagea koga glumi Vudi Harelson, u nastavku glume i Mišel Vilijams (“Blue Valentine”, “Manchester by the Sea”, “Shutter Island”), Naomie Haris (“Moonlight”, “Spectre”, “Southpaw”, “Skyfall”) i Stiven Grejam (“This is England”, “Snatch”, “The Irishman”, “Public Enemies”).
U rediteljsku fotelju je ovog puta seo Endi Serkis, čovek koji se proslavio ulogom Goluma iz trilogije “Gospodara prstenova”, a koji je prethodno režirao blokbastere “Breathe” i “Mowgli”.
Promovišući vakcinaciju, finski medicinski radnici organizovali su tokom vikenda akciju u gradu Rovaniemi, a na njoj se pojavio i Gospodin Lordi – frontmen istoimenog benda koji je svojevremeno osvojio Evrosong.
Veliku pažnju je privuklo to što se na vakcinaciji pojavio noseći kostim po kojem je bend postao poznat publici na Pesmi Evrovizije.
Mr Lordi, singer of Finnish heavy metal band Lordi, receives his second dose of Covid-19 vaccine in Rovaniemi, Finland on August 1, 2021. pic.twitter.com/6z1eYr8JVP
Tomi Peteri Putansu, kako mu glasi pravo ime, primio je drugu dozu vakcine.
– Stavili su mi veliku iglu u ruku. Zato sam i došao – rekao je Lordi, dodajući da ne može da se seti koliko koncerata je bend morao da otkaže ili pomeri zbog pandemije koronavirusa.
Četvratak, 12. avgust Midoli Heartstroke WARP Multietnička Atrakcija
Giljotina/ Photo: AleX
Petak, 13. avgust Vox Populi BG Bagra Scaffold Madresi
Subota, 14. avgust Nothing Sacred Davitelji Enjoy Sarma Affliction
Ulaznice za Punk Fest možete da kupite u klubu Fest i Felix Shopu (TC Sremska) od četvrtka, 5. avgusta po cenama: – 1200 dinara – Promo komplet (kontigent za najbrže) – 1500 dinara – Regularna cena komleta
Cena dnevne ulaznice u pretprodaji iznosi 500, a na dan svirke 700 dinara.
U utorak, 17. avgusta sa početkom od 19:00 časova u dvorištu Unverziteta u Nišu biće održan memorijalno-humanitarni koncert “Jovanovo sunce“ u organizaciji udruženja Štek House i benda Hazel.
Događaj će se održati u čast Jovana Veselinovića, mladog Nišlije, čije je beživotno telo pronađeno na gradilištu u ulici Branka Krsmanovića u Nišu, posle četvorodnevne potrage.
Jovan je bio mlad momak, pun snova i želja, umetnička duša, maturant niške umetničke škole i bubnjar u niškom bendu Hazel. Jovan je sa bendom osvajao brojne nagrade i svoj grad uvek predstavljao u najlepšem mogućem svetlu na festivalima u Srbiji i regionu.
Smatrajući da sigurnost mladih treba da bude na prvom mestu, organizatori ovim događajem žele i da podignu svest o nestaloj deci i bezbednosti omladine te edukuju ljude svih starnosnih dobi o bitnosti hitnog reagovanja kada se desi neki slučaj sličnom ovome u njihovoj okolini, kao i uvođenju Amber Alerta.
U sećanje na svog prijatelju i kolegu, na memorijalno-humanitarnom koncertu sviraće niški bendovi Hazel, Dexter, Gora, Voodoo i beogradski sastav Lisilo.
Ulaznica na ovaj događaj se neće naplaćivati, ali svi koji budu želeli da posete koncert mogu da doniraju novac prema svojim mogućnostima u kutiji na ulazu u dvorištu Univerziteta.
Sav prikupljeni novac biće uplaćen banci Dobročinstva za lečenje Taše Vučković (2 godine) iz Žitorađa.
NAPOMENA: Zbog poštovanja epidemioloških mera broj posetilaca je ograničen na 500.
Ovogodišnji beogradski Beer fest trajaće punih 5 dana, od 18. do 22. avgusta na Ušću. Ali, to je za sada gotovo jedino što se zna.
Line-up još nije objavljen, ali jednu važnu informaciju podelio je na svojim društvenim mrežama “doktor za rokenrol” Milić Vukašinović, lider Vatrenog poljupca, benda koji je prema njegovim rečima trebalo da svira na Beer Festu. Ali verovatno neće.
Jer, kako je napisao Milić, na Beer Festu moći će da nastupe samo muzičari koji su vakcinisani!
Pogledajte šta je napisao Milić:
Čekali smo datum kad Vatreni Poljubac i Nervozni Poštar nastupaju na BeerFest-u na Ušću da bi stigla informacija da samo vakcinisani mogu da sviraju i prisustviju događaju, e pa jebite se, pravite Aparhejd od ove slobodarske zemlje #bruka i #sramota, neka vam miševi sviraju. pic.twitter.com/8YARCzLDmB
Pokušali smo da od Beer Festa dobijemo komentar na ovu tvrdnju, kao i informaciju kada će biti objavljen line-up i profunkcionisati zvanična web stranica festivala, ali do sada odgovor nismo dobili.
Samalas/ Photo: Nemanja Đorđevič (promo, Pop Depresija)
Niški psihodelični tandem Samalas pojačan gostima i u saradnji sa Down There Studiom objavio je prvi live session.
Samalas se na “Down There Sessions” predstavio kao moćan, nadahnut i euforičan bend, koji maksimalno koristi specifičnosti i senzibilitet svih svojih članova u istraživanju zvuka i kombinaciji žanrova, uz energetsku eksploziju i redefinanje kraut-jazza, psihodeličnog roka i bluza.
Bend je odsvirao kompetan debitantski EP na koji je dodato godinu dana pandemijskog života, razne lične drame, akumuliran bes i nepristajanje na činjenicu da je muzika gurnuta na marginu.
Samalas/ Photo: Nemanja Đorđevič (promo, Pop Depresija)
Samalas se široj javnosti predstavio debitantskim EP izdanjem “MCCLVII” u junu 2020. godine. Prvi i jedini koncert do sada su održali na decembarskom Hali Gali okupljanju u Dragstoru, a aktuelni singl “Babad Lombok” objavili su krajem aprila ove godine.
Dok čekamo obećanu ploču na kojoj će se naći sve objavljene pesme do sada i jedna potpuno nova kompozicija, Samalas predstavlja ovu audio-vizuelnu čaroliju u kojoj su pored kreativnog tandema benda – Vuk Sanovski (gitare, sintovi), i Ci Chea (bubanj, perkusije) – učestvovali i saksofonista Ivan Simić, Janko Džamabas na basu, Miloš Pavlović na električnoj gitari i Uroš Milkić na tereminu.
Ceo session snimljen je u prostorijama novobeogradskog Down There Studija, audio snimatelj bio je Milkić koji je uradio miks i master, kamermani uz njega bili su i Jelena Petković, Nemanja Đorđević i Nikola Stojanović, dok su se post produkcijom bavili Milkić i Andrej Mladenović.
