Kventin Tarantino gostovao je u podcastu The Moment čiji je voditelj Brajan Kopelman, poznat kao koautor popularne tv serije “Milijarde”. Tom prilikom reditelj se prisetio događaja iz detinjstva kada su ga njegova majka i školski profesori ukorili jer je tokom nastave pisao scenario.
Profesori su taj njegov čin označili kao “prkosno buntovništvo”, a Tarantino je tada imao samo 12 godina. Ono što je zanimljivo jeste da je taj događaj imao bitne finansijske posledice – po Tarantinovu majku.
Naime, nakon što se to dogodilo, majka mu je prigovarala.
– Usred svoje male tirade rekla je “Usput, ova tvoja spisateljska karijera”, koju je prstima označila kao navodna, ta spisateljska karijera, to sranje je gotovo – rekao je Tarantino i nastavio: – Pošto je to rekla sarkastičnim tonom rekao sam joj “U redu, gospođo, kada postanem uspešan pisac nećeš videti ni centa od mog uspeha. Nećeš dobiti kuću, nećeš ići na letovanja, neće biti kadilaka za mamicu. Nećeš dobiti ništa. Zato što si rekla ono što si rekla”.
Kada ga je Brajan upitao je li se držao svog obećanja, Tarantino mu je odgovorio:
– Jesam. Pomogao sam joj kada je imala problema s poreskom upravom ali nije dobila ni kuću ni kadilak U odnosu s detetom treba da postoje konsekvence za ono što je izrečeno. “Postoje konsekvence za tvoj sarkastični ton o nečemu što je meni značilo izuzetno mnogo” – rekao je Tarantino svojoj majci.
Tarantinova majka Koni Zastupil se, posle razvoda od njegovog oca, preselila u Los Anđeles gde se venčala Kertisom Zastopilom. Navodno je on podržavao Tarantinove ambicije da postane filmski scenarista.
U julu 1981. nedugo nakon što je “No Sleep ‘Til Hammersmith” zauzeo prvo mesto na listama, novinar Malkolm Dom sreo se sa Lemijem kako bi razgovarali o brzorastućoj slavi Motorheada. Do sada ovaj intervju nije neobjavljen, ne zna se pravi razlog za to, ali evo nekih delova njihovog interesantnog razgovora.
Kada je Motorhead u junu 1981. objavio svoj prvi live album “No Sleep ‘Til Hammersmith”, malo je ljudi očekivalo da će debitovati na vrhu britanske top liste. Ali upravo se to dogodilo.
Bend – Lemi, ‘Fast’ Edi Klark i Fil ‘Philthi Animal’ Tejlor – već je pravio pare, ali “No Sleep ‘Til Hammersmith” ih je postavio na drugi nivo. Album je snimljen u martu/aprilu te godine, kada su svirali pet koncerata u Velikoj Britaniji. Nastupi u Queens Hall u Lidsu (28. marta) i gradskoj većnici u Njukaslu (sledeće noći) snimljene su za album uživo, iako je na kraju korišćen uglavnom posljednji snimak.
Kada se album našao na vrhu top liste, bend je bio na turneji po Americi, kao podrška Blizzard Of Ozz, novom bendu Ozija Ozborna. Vratili su se u junu, spremni da na budu headlineri Heavy Metal Holocausta u na stadionu Port Valea 1. avgusta, ironično sa Ozijem i njegovim bendom odmah ispod njih na line-upu.
– Nekoliko dana pre ovog festivala, intervjuisao sam Lemija u kancelarijama Bronze Recordsa (izdavačka kuća Motorhead), na Chalk Farm Roadu u Londonu. Intervju je rađen za irski časopis Hot Press, a sam čovek je bio opušten i dobro raspoložen dok smo sedeli u dobro tapaciranoj kancelariji. Lemi je tada bio jako tražen u medijima, pa sam imao samo 30 minuta, ali imao je neke zanimljive stvari da kaže – prisetio se novinar.
Jedno od najvećih prijateljstava u ustoriji ricka… Ozzy Osbourne Lemmy Kilmister Motörhead
Ovaj razgovor nije nikada objavljen u časopisu, iz razloga koji nikada nisu objašnjeni. I ostao je neobjavljen. Sve so sada. Nedavno sam slučajno naišao na rukopis. Dakle, 40 godina kasnije, evo jevanđelja prema Lemiju za koje se pretpostavljalo da je izgubljeno – objasnio je Maklolm Dom.
Zašto ste sada odlučili da napravite album uživo? – Nešto da se uradi! Ne, šalim se, već neko vreme razmišljamo da napravimo album uživo. Pred publikom smo u najboljem izdanju. Tu sijamo. Obožavaoci su pitali kada ćemo to uraditi. Pa smo odlučili da snimamo koncerte na martovskoj turneji. Dobro su ispali i mi smo to iskoristili.
Snimili ste nekoliko svirki. Kako ste izabrali šta ćete koristiti? – Puno toga smo ostavili Viku Majlu. On je naš producent, pa smo ga naterali da radi nešto za svoje pare. Preslušao je sve trake i izabrao ono što oseća da je najbolja verzija svake numere. A onda smo slušali šta je sastavio i uglavnom smo se slagali s njim. Vik je uradio sjajan posao. Ne samo u izborima. Ali i u načinu na koji je sve pomešao. Moglo je da ispadne vrlo aljkavo i zvuči kao da ne teče. Ali pobrinuo se da ono što čujete izgleda kao da je sve od jedne noći.
Zašto niste napravili dvostruki album uživo, kao što su to učinili drugi? – To je bio plan. Ali onda smo shvatili da naš set nije bio dovoljno dug. Mogli smo da uradimo tri strane dvostrukog LP -a, pa šta bismo uradili na četvrtoj strani? Pretpostavljam da smo nas troje mogli samo da ispričamo nekoliko viceva da popunimo vreme, ili da promućkamo. Ali ko bi to želeo?!
Sigurno ste mogli da produžite nastup uživo? – To nikada nije bila opcija. Za Motorhead, naša postavljena dužina je potpuno tačna. Ne samo za nas, već i za fanove. Da smo tako radili, otkrili biste da bi nivo energije opadao. Možete li zamisliti kako bi to zvučalo na albumu uživo? Tri četvrtine vremena bilo bi zaista moćne, a onda pri kraju bismo zvučali kao folk bend, ha!
Vaša turneja po Velikoj Britaniji nazvana je “Short Sharp Pain In The Neck”. Jeste li razmišljali o tome da album tako nazovete? – Ne. Zvučalo je u redu za turneju, jer je to rezimiralo činjenicu da smo radili samo nekoliko koncerata. Ali bilo bi pogrešno koristiti ovo na albumu. Dakle, smislili smo “No Sleep ‘Til Hammersmith”.
Zašto ste se odlučili za ovaj naziv? Na turneji niste svirali na tom mestu. – Znam. Ali to je izraz koji smo ranije koristili dok smo razgovarali na putu. To je postalo nešto kao šala. I mislili smo da je dobro funkcionisalo kada je stavljeno na omot albuma. Takođe vama novinarima daje o čemu da razmislite i pitate nas u intervjuima. Samo u slučaju da ne možete da smislite ništa bolje.
To je vrlo pažljivo od vas! – Ja sam takav. Uvek želim da pomognem časopisima!
Upravo ste završili veliku američku turneju sa Blizzard Of Ozz. Kako je to prošlo? – Bolje nego što smo očekivali. Bilo je zabavno biti tamo sa Ozijem. On je takav lik i lepo se slažemo. Počinje iznova. Očigledno, ljudi ga poznaju od Sabbatha, ali ovo je novi bend i moraju da grade od temelja. Ali prostori su bili pristojne veličine, a publika dobra. I činilo se da su se zagrejali za nas. Tretirali su nas dobro i to je bilo vredno putovanje.
Počinjete li da razmišljate o novom studijskom albumu? – Postoje neke ideje o pesmama koje se krčkaju. Ali daleko smo od toga da budemo spremni za ulazak u studio i snimanje. Sledeći put ćemo možda učiniti nešto drugačije. Šta kažete na western album? To je nešto što bih mogao da kažem našem menadžeru Dagu Smitu, samo da ode i završi to sa Bronze Recordsom . To će ih zabrinuti!
Da li se odjednom osećate pod pritiskom jer ste imali album broj 1? – Definitivno. Sada smo imali rekord na top listama i dokazali da je to moguće za bend poput nas, svi će očekivati da ponovimo trik. Da li će to uticati na ono što radimo? Ne. Niko ne poznaje Motorhead bolje od mene, Ediha i Filtija. Ali očekujem da će svi oni oko nas sada zahtevati album koji može da uradi ono što je “No Sleep ‘Til Hammersmith” uradio na top listi. A takođe singlovi. Možda moramo da nateramo Pinu Iston Easton da gostuje u pesmi? Samo se šalim.
Uspeli ste u saradnji sa Girlschool na EP -u “Massacre Day Valentine’s Day Massacre”. Mislite li da će Motorhead u budućnosti uraditi tako nešto sa drugim bendom? – Ako dođe prilika uz pravi bend, naravno da ćemo to razmotriti. Što da ne? Vrlo dobro poznajemo Girlschool. Obilazili smo ih, družili se sa njima i imamoi sličan smisao za humor. Zato je povezivanje uspelo. Ali nećemo to učiniti ni sa kim bez razloga.
Lemi i ekipa kakve možda niste znali… Official Motörhead Lemmy Kilmister Motörhead
(…) Motorhead je prešao dug put od kada su vas čitaoci NME 1976. proglasili za “Najbolji najgori bend na svetu“. Da li ste zaista razmišljali o odustajanju kada se to dogodilo? – Pa jesmo. Ništa nam se nije dešavalo. Uradili smo album za United Artists koji su odbili da izdaju (On Parole, konačno objavljen 1979.) – izgleda da su očekivali da napravimo pop album ili tako nešto. Štaviše, kompanija nas nije pustila da izađemo iz ugovora sa njima. Uradili smo singl za Stiff, “Leaving Here”. A UA je blokirao njegovo puštanje. Pi***tine. Pa smo osetili da nemamo kuda. Čak smo rezervisali oproštajni koncert u The Marquee u Londonu i pitao sam Teda Kerola , koji je vlasnik Chiswick Recordsa i bio mi je drug, da li bi ovo snimio. Sreća je bila na našoj strani, jer nije mogao da donese opremu u klub, a da to nadoknadimo ponudili su nam dva dana u studiju. Snimili smo ceo album “Motorhead”. To je izašlo ’77., Jer je do tada ugovor sa United Artists-om već istekao, i odjednom smo krenuli. A kako se osećam prema toj anketi NME? Barem su priznali da smo u nečemu najbolji.
Imate li viziju gde želite da se bend nađe do vaše desete godišnjice 1985. godine? – Imam viziju šta želim da radim nakon ovog intervjua. Idem u pab i popiću Jack i Coca-Colu. To je otprilike onoliko unapred koliko se usuđujem da pomislim. Živite za trenutak i prestanite da pravite velike planove. Ako naš menadžer ili izdavačka kuća žele da razmišljaju tako daleko u budućnost, to je na njima. Nas trojica ćemo nastaviti kao i uvek. Jedino što ću promeniti narednih dana biće donji veš!
Članice bajkerskog kluba ‘Caramel Curves’ iz NJu Orlenasa nove su zvezde letnje kolekcije Rijaninog brenda Savage X Fenty.
Ovu grupu su 2005. godine osnovale Nakoša “Coco” Smit i Šanika “Tru” Biti. U Rijaninoj kampanji one nose smele kombinacije, čipkaste rukavice i mrežaste hulahopke. Smit je za magazin Vogue rekla kako se ovako oblače i u svakodnevnom životu.
– Nosimo sve što je ukrašeno šljokicama. Naš svet udaljen je od klasičnih kožnih prsluka koje nose motociklisti, ali upravo u tome je poenta. Vidjela sam hiljade muškaraca koji su pali s motora, a nisu nosili štikle. Možda bi im one bile od pomoći – rekla je.
Film “Bohemian Rhapsody” ispričao je epsku priču o bendu Queen, kako su se okupili, kako se njihov frontmen Fredi Merkjuri pridružio bendu i nasleđu koje je ostavio za sobom posle njegove smrti 1991. godine. Sada su se pojavile ozbiljne vesti o nastavku. Dok je govorio o svom novom albumu, Brajan Mej otkrio je prve detalje o tome šta se “valja iza brega”.
Brajan je obožavaocima na Instagramu uživo potvrdio da on i ostatak Queena “razmatraju ideje” za “Bohemian Rhapsody 2”.
– Gledamo u tom pravcu. Da, razmatramo ideje – rekao je on.
Jedan od Oskara dodeljen je Ramiju Maleku, koji je igrao Fredija.
Brajan je nastavio: – Ali, da, razmišljamo da bi to moglo da se dogoditi, ali to bi morao da bude odličan scenario. Biće potrebno neko vreme da se to uradi.
Pominjanje drugog filma u komentarima na “Bohemian Rhapsody” pojavilo se ubrzo nakon objavljivanja filma. Film je završen na legendarnom nastpu Queena na Live Aidu 1985. godine.
Fredijev bliski prijatelj Rudi Dolezal govorio je o menadžeru Queena Džimu Biču u intervjuu 2018. Rudi je rekao:
– Siguran sam da planira nastavak koji počinje sa Live Aidom. O nastavku se intenzivno raspravlja u “porodici” Queen.
Nakon što je Fredi preminuo, bend je nastavio da izvodi svoje pesme sa novim frontmenom, Adamom Lambertom. A to je nešto što Brajan nikada nije mislio da će se dogoditi.
Nedavno je za Guardian rekao da se osećao kao da je “život gotov” nakon što je Fredie umro.
Zaključak? “Boemske rapsodije 2” će biti. Kada – to niko ne zna.
Kulturni centar “Ribnica” Kraljevo u saradnji sa festivalom Slobodna Zona organizuje projekcije filmova u dvorištu Francuske kuće od 9. do 12. avgusta.
Projekcije počinju u 20:00 časova, a ulaz je besplatan.
Udine/ Photo: Promo (Slobodna zona)
“Undine”, 9. avgust
Glavna junakinja filma, “Undine”, koju igra mlada zvezda evropskog filma Pola Bir, je istoričarka koja radi kao kustoskinja u jednom od muzeja u Berlinu.
Nestvarno lepa, zna sve o Humbolt Forumu, a način na koji iznosi svoje znanje o istoriji grada koji je izgrađen na močvari posetiocima muzeja je koliko profesionalan, toliko i graciozan.
Njena stara ljubav Johanes odlazi, i ceo njen svet se raspada. Dani prolaze, a njen pogled dok drži prezentacije luta prema dvorišnom kafeu tražeći da li je on i dalje tu…ili je još uvek tu…ili je opet tu.
Sasvim slučajno upoznaje Kristofa, ronioca koji radi na podvodnim istraživanjima. Zaljubljuje se u njega i čini se da novi život za nju tek počinje.
Pola Bir je osvojila Srebrnog medveda na Berlinalu 2020. godine za najbolju žensku ulogu.
Jalda – Noć za oproštaj/ Photo: Promo (Slobodna Zona)
“Jalda – Noć za oproštaj”, 10. avgust
U Iranu TV rijaliti može da zameni pravdu, ako Bog da! Marijam je dvadesetdvogodišnjakinja osuđena na smrt zbog ubistva svog muža, šezdesetpetogodišnjeg Nasera.
S obzirom na to da je kazna već izrečena, jedino ko može da joj pomogne je Mona, ćerka ubijenog, sa kojom Marijam mora da učestvuje u rijaliti programu, kao i broj glasova za oprost koji osvoji od publike. Ovaj šou snima se tokom Jalde, noći predviđene za oprost koja je ujedno i zimska kratkodnevica, veoma važna i poštovana u iranskoj kulturi.
Film je snimljen na osnovu istinitih priča u kojima TV studio služi kao sudnica i mesto za pravdu. U ovoj drami, Marijam je ta koja mora da moli za oprost i život.
Sune želi da ide na put, i to ne bilo koji put, već školsko putovanje sa Sofi u koju je već dugo zaljubljen. To isto želi i ona i njih dvoje se raduju prilici koja im se pružila. Sune iznenada shvata da je venčanje njegovog dede istog vikenda kad i putovanje.
A kako da ga propusti kada mu je deka ujedno i najbolji prijatelj i kada je pozvan da baš on bude kum na tom venčanju?
Pošto ne može da se odluči za jednu od tih varijanti, Sune bira – obe. Ili nešto između. Dobro došli u porodicu Anderson još jednom.
Lepši svet/ Photo: Promo (Slobodna Zona)
“Lepši svet”, 12. avgust
Kako treba da izgleda dobar i uspešan život? Da li je drugačiji način života uopšte moguć?
Ovo je film koji traga za odgovorima na ova pitanja. Rezultat je priča o perspektivama bez straha, o povezanosti u muzici, prirodi i društvu, o ljudima sa različitim idejama, ali sa jednim velikim, zajedničkim ciljem: održivim i lepšim svetom.
Reditelj Ervin Vagenhofer traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno: žene bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta; vizionari koji pusta polja transformišu u nove zelene oaze; šumar koji razvija izgradnju najzdravijih kuća u svetu; duhovni vođa sa svojim nestašnim i suštinskim porukama i njegova sestra sa Tibeta sa ogromnim srcem za mlade; mladi džez trio, pijanista… Ovaj film ih sve spaja.
Da li će na kraju sve biti u redu? Da, na kraju sve može ispasti kako treba.
Brus Li je u svetu zapamćen kao akciona zvezda – majstor borilačkih veština i filmski heroj sa kojim smo odrasli. Međutim, prema njegovoj ćerki Šenon Li u novoj knjizi “Budi voda, prijatelju: životna mudrost mog oca”, njen otac je bio mnogo više. Pre svega, intelektualac, pesnik i jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka.
Iako je Brus Li rođen u San Francisku, a dok je njegov otac, poznati kineski glumac, bio na turneji, Li je svoje detinjstvo provodio u Hong Kongu. Odrastajući, pratio je oca na setovima, a kao dete glumio je u dvadesetak filmova.
Predavao je ples i kung fu, posebno veštinu poznatu kao “ving chun”, koju će kasnije unaprediti, prilagoditi i pretvoriti u svoju filozofiju. Tradicija u svetu kineskih borilačkih veština nalagala je da je proučavanje ovih veština privilegija rezervisana samo za Kineze – nijedan stranac nije smeo da pronikne u tajne kung fua.
Li, koji je s majčine strane imao nemačke korene, bio je skoro odbijen u školi poznatog majstora Iip Mana, ali je na nagovor prijatelja prihvaćen, što mu je promenilo tok života.
Ali njegove tinejdžerske godine obeležili su nasilni incidenti. Često se svađao, a nakon što je teško povredio jednog od učenika škole, njegovi roditelji su odlučili da bi bilo bolje da Li nastavi školovanje u Americi.
Tamo je završio srednju školu i upisao fakultet, studirajući dramske umetnosti, filozofiju i psihologiju.
Šezdesetih se sa suprugom nastanio u Kaliforniji. Imao je samo 24 godine, ali je otvorio školu borilačkih veština, Institut “Iun Fan Gung Fu”.
Tamo je učio svoju, modifikovanu verziju ving chuna, ali, piše njegova ćerka, njegov najveći greh bio je to što je školu otvorio za sve zainteresovane – bez obzira na etničku ili rasnu pripadnost. Kineskoj zajednici u Americi se to nije dopalo i, koliko god taj zaplet zvučao filmski, izazvali su ga na duel.
“Predložili su sastanak u školi mog oca u Oaklandu”, piše Šenon Li. “Ako njihov šampion pobedi, Brus Li će prestati da predaje, ali ako on pobedi, može nesmetano da nastavi. Moj otac je, naravno, prihvatio izazov”.
Brus Li/Photo: YouTube printscreen
Li je iz borbe izašao kao pobednik. Međutim, ova borba, prljava i bez pravila, označila je početak njegovog dugog i mukotrpnog, ličnog filozofskog putovanja. Prava istina o toj borbi je malo komplikovanija nego što bi to rekla Šenon Li.
Drugi izvori jasno stavljaju do znanja da ovo nije ustanak protiv rasne diskriminacije, već da je borac po imenu Vong Jack-Man izazvao Lija na dvoboj nakon što se pohvalio da može da pobedi svakoga ko ga izazove.
Bilo kako bilo, ovaj događaj je naterao je Lija na razmišljanje i introspekciju – želeo je da razvije manje restriktivnu borilačku veštinu koja bi mogla da se koristi u haotičnim situacijama poput uličnih tuča.
Tako je rođen “jeet kuna”, poseban stil borbe, ali i filozofija u čijem je središtu Lijeva poznata misao “budi kao voda, prijatelju”.
Osnovni postulati takvog pristupa su fleksibilnost i fluidnost, moć čoveka, poput vode, da se prilagodi i odgovori na svaku situaciju – u borbi ili životu. Istovremeno, Li razvija svoju filmsku karijeru, a prvu značajnu ulogu odigrao je na američkoj televiziji u seriji “Green Hornet”.
Zanimljiva i naizgled istinita je činjenica da su Lijevi pokreti jednostavno bili prebrzi da ih kamera uhvati – u svrhu snimanja akcionih scena, ovaj majstorski borac morao je da supori.
Uloge u filmu kretale su se od “Velikog šefa” 1971. godine, preko “Zmajeve šake” i “Na zmajevom putu”, koje je snimio godinu dana kasnije, a Brus Li je postao međunarodna zvezda koja je oborila rekorde u bioskopima.
Nažalost, poslednji film “U zmajevom gnezdu” snimio je 1973. Samo šest dana pre premijere legendarnog filma, Brus Li je umro.
Iako su njegovi obožavaoci razvili brojne teorije zavere oko njegove smrti, zvanična verzija glasi otprilike: žaleći se kolegi na glavobolju, dala mu je lek protiv bolova, a slavni glumac je najverovatnije pretrpeo alergijsku reakciju i za njega nije bilo spasa.
Dakle, iako se knjiga Šenon Li često naziva biografijom njenog oca Brusa Lija, “Budi voda, moj prijatelju”, sve to nije samo objektivan i činjenični prikaz njegovog života.
Šenon je, na kraju krajeva, imala samo četiri godine u vreme smrti Brusa Lija 1973. godine.
Kako i sama priznaje, oca nije ni upoznala – za njega ga vezuju samo maglovita sećanja iz detinjstva. Međutim, ona je svoj život posvetila očuvanju njegovog lika i dela, a moglo bi se reći i mita i proučavanju filozofije “jeet kune”.
Ova knjiga je prožeta njenim anegdotama, subjektivnim shvatanjima i napisana je pristupačnim, jednostavnim jezikom, a autorka se ponekad direktno obraća čitaocu.
Zanimljiva je, meditativna i može da vas podstakne na razmišljanje, ali nedostaje mu dubina da bude prava filozofska knjiga i uglavnom funkcioniše kao nešto više od “samopomoći” (self help).
Amazon studios, firma koja proizvodi filmove i serije za svoju “prajm“-publiku, u smernicama za rad filmskih ekipa traži kvote za pripadnike marginalizovanih grupa – i menja zahteve za tumačenje filmskih uloga.
Firma Amazon studios je objavila svoj priručnik za politiku inkluzije i “jačanje stalne posvećenosti diverzitetu i pravednom predstavljanju” – reč je o preporukama za širenje priča i sižea u kojima su zastupljene sve grupe sa kojima to inače nije slučaj, kako bi takve osobe postale vidljivije.
Svaki film ili serija “koju smišlja i realizuje tim od više od troje ljudi” trebalo bi da u idealnom slučaju uključuje 30 odsto žena i 30 odsto manje zastupljenih rasnih ili etničkih grupa. Njihov broj bi trebalo da se postupno povećava i 2024. godine iznosi 50 odsto.
“Identitet” glumca i uloga treba da se poklapaju
Cilj je da se u “govornim ulogama” angažuje svaka od sledećih kategorija ljudi pri čemu 50 odsto njih moraju biti žene: LGBTQIA+, osobe sa hendikepom, kao i tri slabo zastupljene rasne/etničke/kulturne grupe. Pojedinačni karakter može da ispunjava i više takvih identiteta.
Jedna od odredbi se svakako drastično održava na dosadašnje shvatanje glume i glasi: “Identitet glumaca bi trebalo da se poklapa sa ulogama koje tumače (po rodu, rodnom identitetu, nacionalnosti, rasi/etničkoj pripadnosti, seksualnoj orijentaciji, hendikepu)”.
Princip dodele uloga se menja
Drugim rečima, homoseksualca treba da glumi homoseksualac, Francuza – Francuz. I tako dalje. Lista mogućih i poželjnih kombinacija je svakako poduža, baš kao i lista neobičnih kombinacija koje bi mogle nastati i delom su već prisutne na filmskom tržištu. Tako je sa konkurentskom Netfliksovom serijom “Bridžerton” koja prikazuje život pripadnika britanske “plave krvi” u ranom 19. veku i u kojoj dobar deo prikazanog viktorijanskog plemstva izgleda kao da je afričkog porekla.
Neki nemački komentatori su odmah podsetili na razne primere koji se kose sa novom politikom inkluzije. Tako, na primer, heteroseksualni “oskarovac” Tom Henks ne bi mogao da glumi homoseksualca u “Filadelfiji” ili mentalno hendikepiranog Foresta Gampa. Dastin Hofman (koji, inače, danas puni 84 godine – nap.ur) ne bi mogao da glumi autističnog Rejmonda Babita u “Kišnom čoveku” – ovakvo nizanje može da se nastavlja unedogled.
Glumac iz “kvote” – dobro rešenje?
Kritičari nove filmske doktrine podsećaju i da dodeljivanje takvih uloga isključivo “odgovarajućim” glumcima dovodi do njihovog definitivnog smeštanja u fioku kvote iz koje će vrlo teško izaći.
Amazon studio naglašava da je pri koncipiranju svog priručnika konsultovao vodeće stručnjake i organizacije posvećene problemu male vidljivosti hendikepiranih ili marginalizovanih osoba. Sve u nameri da se filmovima i serijama ta vidljivost poveća i dosegne “globalno diverzifikovana publika”.
Zvaće se “Optimist”, a izlazi 15. oktobra za diskografsku kuću Interscope.
Osim najave izlaska albuma, Finneas je objavio prvu pesmu sa albuma pod nazivom “A Concert Six Months From Now” i video spot koji je režirao Sem Benet.
Naime, Karpenter i Chvrches uružili su snage na 7 inčnom singlu tako što su jedni druge remiksovali. Tako su Chvrches obradili Karpenterovu pesmu “Turning the Bones”, dok je Karpenter remiksovao njihov poslednji singl “Good Girls”. Publika je toliko zainteresirana za ovaj singl da su prednarudžbe color vinila rasprodate na više mesta.
