Gitarista Džimi Pejdž sinoć je će na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji – Mostra, predstavio dokumentarni film o britanskom kultnom rok bendu Led Zeppelin.
Film “Becoming Led Zeppelin”, očekivano ostvarenje na Mostri, prikazuje do sada neobjavljene snimke o čuvenom bendu osnovanom 1968. godine.
Pejdž, poznat po sviranju električne gitare sa dva vrata, rekao je da je godinama odbijao brojne predloge o snimanju dokumentarnog filma o Led Zeppelinu.
– To su bili prilično bedni predlozi. Bedni do te mere da su producenti želeli da se fokusiraju na sve osim na muziku benda – rekao je Pejdž i dodao da se ovaj dokumentarac upravo bavi muzikom.
U Veneciji je 1. septembra počela 78. Mostra, a za glavnu nagradu – Zlatnog lava, ove godine se takmiči 21 film. Festival traje do 11. septembra. Mostra je, uz festivale u Kanu i Berlinu, jedan od glavnih filmskih festivala u Evropi.
Čakovečki bend Dead Dog Summer predstavio je svoj prvi singl “A Wish (All About Me)” kojim najavljuje svoj prvi album planiran za početak iduće godine.
Dead Dog Summer su novo ime na regionalnoj punk/hardcore sceni, a čine ga Igor Bistrović (gitara, vokal), Krešo Žerjav (bass, vokal) i Boris Strahija (bubnjevi).
Ovaj trio aktivan je na sceni više od 25 godina a bili su deo nekadašnjih bendova The Farewell Reason, Nikad, Senata Fox, Implicite, Youth Against i mnogih drugih.
Bend je osnovan krajem 2020. godine, a sama ideja o novom bendu se već dugo kuvala u glavama članova, pa su pandemija i lockdown bili odlično vreme za ujedinjenje, druženje i rad na onome što najviše vole, a to je stvaranje muzike i sviranje.
Kada bismo opisivali muziku benda Dead Dog Summer, najlakše bi bilo reći da se radi o post hardcoreu kakav se svirao krajem 90-ih, a naziv predstavlja “pasju vrućinu” koja je vladal u prostoriji za probe poslednjih godinu dana otkako su momci stvarali svoj album prvenac.
Bend je snimio kompletan materijal u sopstvenom tudiju, dok je miks odradio Filip Sertić iz studija Depth.
Rezultat njihovog rada uskoro ćemo čuti na albumu, a za sada je tu singl “A Wish (All About Me)”:
Photo-boot u okviru izložbe u izložbe u Ciglani inispirisan estetikom izvođačice Bebi Dol i simbolima kempa (plastični objekti i roze flamingo)
Šta je kemp stil? Kome pripada i da li se razlikuje od kiča i treša? Da li se kemp može definisati? Poslednji put u okviru projekta Camping the trash out, pokušaćemo da odgovorimo na ova pitanja predstavljajući digitalnu građu Muzeja popularnih i supkultura u vidu završne publikacije i dokumentarnog filma.
Posle višemesečnog rada na projektu, tim Muzeja popularnih i supkultura istraživao je pojam kempa, kao i društvene teme koje on pokreće. Tokom rada na projektu muzej je sa svojim saradnicima organizovao dve izložbe pod nazivom “Pronađi kemp u sebi …!?”’ u okviru Festivala Dev9t (Ciglana) i KC Magacin.
Kempi venčanica, interaktivna skulptura i instalacija posvećena dendijima
Cilj programa jeste da se mladi stvaraoci i istraživači uključe u istraživanje zanimljivog fenomena i kroz interdisciplinarnu saradnju približe publici istraživačku građu na što zanimljivi način. Ukratko: mladi scenografi i kostimografi su na osnovu istraživačkih radova mladih istraživača vizuelno predstavljali tematske celine projekta. Interaktivne instalacije, propratni, radioničarski programi i kustoska vođenja omogućila su posetiocima da neformalno diskutuju o tome šta zaista kemp stil predstavlja i zbog čega je važan.
Postavka Met Gala Haljine (Lady Gaga) – Ciglana
Sada je vreme da se celokupna istraživačko-kreativna građa projekta sakupi i predstavi svim zainteresovanima u cilju edukacije i argumentovane razmene mišljenja. Kako Muzej popularnih i supkultura istražuje, sakuplja i istražuje građu iz oblasti popularnih i supkultura, metode muzealizacije ovog muzeja se razlikuju od uobičajenih metoda tradicionalnih muzejskih institucija. Naime, kako je tema projekta, kemp, koji je fluidan, svevremen i neuhvatljiv, muzej bi želeo da baštini, “živu” materiju ovog fenomena kroz digitalne formate dostupne svima.
Kostimografska postavka i seflie booth – KC Magacin
Publikacija “Kemp u nama i mi u kempu!’’ predstavlja skup naučno-istraživačkih radova na temu kempa i društvenih pitanja koje kemp stil pokreće. U publikaciji možete pronaći sedam istraživačkih radova koji istražuju kemp u različitim umetničkim formama ( pre svega u književnosti, filmu, modi, multimedijalnom stvaralaštvu, pa čak i samim ličnostima – studija slučaja: Bebi Dol). Pored toga istraživački radovi mladih istraživačica i istraživača kroz živopisne radove o kempu pokreću i otkrivaju brojne društvene teme od rodnih identiteta, estetike, preko istraživanja publike do kempa i njegovog mesta kada je u pitanju ekonomski položaj njegove publike. U publikaciji možete pronaći istraživačke radove mladih istraživačica: Ane Samardžić, Jelene Jovanović i Jelene Beočanin, ali i mladih esejista: Vladimira Milisavljevića, Smiljke Čabraje, Tatjane Ristić i Tamare Tice.
Zasluge za dizajn publikacije pripadaju Saneli Begović, dok su se za lektorisanje pobrinuli Matija Nešović (srpski jezik) i Jana Živanović (engleski jezik). Urednik publikacije i kustos projekta je Uroš Đurović.
Publikaciju projekta možete pronaći u segmentu sajta “Kemp u nama i mi u kempu!”’ koja je besplatna za preuzimanje u .pdf formatu za sve zainteresovane. Korišćenje publikacije za dalje istraživačke radove na ove i slične teme podržano je uz adekvatno citiranje i poštovanje autorskih prava mladih istraživača na projektu.
Prikaz interaktivne postavke u CiglaniPhoto: Pop-SubUP promo
FIlm “Kemp u nama i mi u kempu!” predstavlja dokumentarni, završni film projekta Camping the trash out. Film se sastoji od narativnog dela koji publici bliže objašnjava kemp, te ga povezuje sa primerima iz popularne kulture, medija i svakodnevnog života. Kroz dijalog naratora Anje i Alekse saznajemo gde sežu počeci kempa, gde se sve on danas pojavljuje i ko su najistaknutiji primeri ličnosti iz sveta kempa. Naši vodiči na tom putu su i istraživačica Ana Samardžić, dizajnerka Andrijana Stefanović i kustos projekta Uroš Đurović. Pored toga imaćete priliku da vidite, makar na delić, atmosferu sa radionica i izložba u KC Magacin i u okviru Festivala Dev9t.
Film je dostupan na YouTube kanalu Muzeja popularnih i supkultura, a u izradi ovog zanimljivog filma učestvovali su: Anja Arnautović i Aleksa Mogić (naratori), Nikola Tomić (montaža i miks zvuka za naraciju), Ivana Kovačević i Aleksandar Karić (novinarka intervjua i snimatelj, kao partner završnog filma (Gle.tv), Tamara Jecić i Uroš Đurović (scenario i režija), Milan Petković i Darko Dikić (montaža), Milan Petković (animacija), Jana Živanović (prevod titla na engleski jezik) i Darko Dikić (priprema titla za YouTube).
Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez brojnih marljivih volontera, tima Muzeja popularnih i supkultura, koji su učinili da svaki detalj bude na svom mestu. Muzej se zato posebno zahvalio Nikoliji Mitrović, Ani Milovanović, Vanji Popović, Slavici Sandić i velikom timu zaduženom za društvene mreže (Emilija Janković, MIlica Milović, Nevena Tomić, Valentina Pataki, Martina Đorđević, Katarina Filip, Miona Blazevic, Maksim Vojvodić, Ana Škrbić, Ana Milanović, Bojana Popović).
Brus Dikinson kaže da nema problem s tim što Iron Maiden doživljavaju kao “rock dinosauruse” u smislu načina na koji bend pravi albume.
Pošto je objavljen 17. album grupe “Senjutsu”, pevača je Edi Trunk iz Sirius XMa upitao zašto su se ikone NWOBHM stalno vraćale da rade sa producentom Kevinom Širlijem, koji je do sada učestvovao u šest njihovih studijskih projekata.
– Kevin je veoma dobar producent; veoma dobar, obrazovan, tehnički proizvođač – rekao je Dikinson. – Ali sa nama je teško raditi. Nisam radio sa toliko bendova, ali sam radio sa priličnim brojem muzičara i generalno znam kako ljudi drugačije rade. Niko ne radi kao mi. Definitivno smo unikatni
Dodao je da je Maiden sakupio brojne “ekscentričnosti” kada je u pitanju stvaranje muzike, i sugerisao da su to učinili i drugi bendovi koji su postigli značajnu dugovečnost.
– Radio sam solo albume i stvari … radio sam na tradicionalnije načine – nastavio je. – Ali mi, kao bend, moramo da se okupimo i sviramo u velikoj prostoriji i da ravimo mnogo buke … Mislim, to su stvari stare škole.
– I kada ljudi kažu: “Ti si kaot dinosaurus”, ja sam u fazonu “Da. Da. Dobro”. I to nije loše. Koliko je dinosaurusa ostalo na svetu? Ako želite da budete dinosaurus, želite da budete T. Rex. Čime se hrani T. Rex? Svime što želi. I tako nekako je biti producent grupe Iron Maiden – deo ste tima, ali morate da igrate po našim pravilima. A ima dosta producenata koji nisu mogli da se nose s tim … brzo bi naišli na zid od cigala s nekim našim mišljenjima i praksama u studiju.
Iako smo sigurni da ste nebrojeno puta čuli izvornu verziju ove pesme, možda niste imali priliku da čujete sve impresivne obrade koje su razni muzičari izvodili tokom godina. Od Keli Klarkson do Linkin Parka i Arete Frenklin, predsatvljamo vam 6 genijalnih obrada najvećeg hita Adel.
Prošla je decenijka otkad je Adel objavila svoje remek delo ‘Rolling in the Deep’. Čak i sada, 10 godina kasnije, pesma je popularna i jednako jaka.
Sve vezano za pesmu, od teksta do emocija koje izaziva, učinili su je klasikom. O njezom kultnom statusu govori i činjenica da su se muzičari svih žanrova okušali u njenom izvođenju.
Evo najimpresivnijih:
#1 Keli Klarkson
Svojim moćnim glasom Klarkson je u jednom trenutku bilo predodređeno da obradi ‘Rolling in the Deep’. Pevačica je pesmu izvela u julu 2021. u emisiji “The Kelly Clarkson Show” toekom popularnog segmenta “Kellyoke”.
#2 Linkin Park
Obrada ‘Rolling in the Deep’ Linkin Parka razlikuje se od ostalih na ovom spisku. Na iTunes festivalu 2011. frontmen Čester Benington je na svoj poseban način izveo pesmu i to samo uz pratnju klavira. Beningtonova verzija ima gotovo 50 miliona pregleda i to je dovoljan dokaz koliko je posebna.
#3 Džon Ledžend
Nema mnogo muških pevača koji se mogu mjeriti s vokalnom snagom Adel, ali Legend joj je vrlo blizu. Bez ikakvih instrumenata, samo njegov glas i glasovi nekoliko pratećih vokala – naježiće vam se celo telo.
#4 Glee
Ljubiteljima lika Džonatana Grofa u Gleeu ova verzija ‘Rolling in the Deep’ je zauvek ukorenjena u sećanju. Ovo je kultna scena iz tinejdžerske serije.
#5 Areta Franklin
Adel je pečat odobrenja dobila od same kraljice soula kada je Areta Frenklin 2014. obradila ‘Rolling in the Deep’ na ‘The Late Show with David Letterman’. Pesma se pojavila i na kompilacijskom albumu iz 2014. “Aretha Franklin Sings the Great Diva Classics”. Ovu obradu nećete da prestanete da slušate.
#6 Leo Morakioli
Muzički možda najneočekivanija je obrada koju je snimio čuveni cover umetnik Leo Morakioli koji u svom studiju u Norveškoj pravi lčuda od poznatih pesama. Adel mu je došla “pod ruku” 2015. a rezulat je – više od 11 miliona rpegleda na Youtubeu.
Izapel Iper, jedna od najslavnijih francuskih glumica, ujedno je i strastvena ljubiteljka filmova. Toliko strastvena da je ujedno i vlasnica dva bioskopa u Partizu koja se zovu “Christine 21” i “Ecoles 21”.
Njen 35-godišnji sin Lorenco Šamah brine o programu oba bioskopa koja prikazuju klasične filmove, najviše američke filmove iz pedesetih godina prošlog veka ali i filmove brojnih svetskih kinematografija. Međutim, zbog pandemije korona virusa i limitiranog rada bioskopskih dvorana i njeni bioskopi su se našli u teškom položaju.
– Najbolje mesto za gledanje filmova još uvek je bioskop – izjavila je Iuzabel Iper za magazin Screen. Ali, pandemija otežava rad bioskopa.
– Situacija u bioskopima je vrlo, vrlo teška a ja jedino mogu da podstičem ljude da odu u bioskope jer je najbolje gledati filmove u mračnoj prostoriji s drugim ljudima, na velikom platnu – poručila je 68-godišnja glumica koja je 2015. godine preuzela vlasništvo nad bioskopskim dvoranama zajedno sa svojim suprugom Ronaldom Šamahom.
Publika se, izgleda, ipak polako vraća u njene bioskope, tako da je rekla kako broj poseta sada i nije tako tragičan.
– S obzirom na trenutnu situaciju, nije tako loše – rekla je ona.
Debata o osobi da se smatra “najvećim gitaristom svih vremena” nešto je što se nikada ne može definitivno rešiti. Iako će svaki pojedinačni fan imati svoje mišljenje, u jedno možete biti sigurni, a to je da će se među kandidatima naći Erik Klepton, Bob Dilan i Džimi Hendriks.
Dok su gore navedena imena svoje nasleđe urezala u anale istorije rokenrola, do trenutka kada je svaki od njih dostigao vrhunac slave, šta se dešava sa tihim umetnikom? Onaj koji sedi u senci i ne uspeva da obezbedi međunarodno priznanje za kojim toliko muzičara žudi? Za Majka Blumfilda, ovo postojanje u senci je dobrim delom bila njegova stvarnost.
Majkl Bernard Blumfild možda nije prvo ime koje se pominje u pomenutoj raspravi o najvećim, ali on je svakako umetnik koji je nesumnjivo poslužio kao inspiracija briljantnosti savremene muzike.
Rođen u Čikagu, Ilinois, 1943. godine, Blumfild je šezdesetih, iako ga se možda danas niko ne seća kao nekih njgeovih savremenika, neko vreme bio jedini gitarista koji je bio važan. Pošto je izgradio majstorsku reputaciju zbog svog neumoljivog instrumentalnog umeća, Blumfild je svirao uz neke najvažnije muzičare čikaške bluz i džez scene pre nego što je sam izašao pred reflektore.
Smatran jednim od instrumentalnih umetnika koji je u potpunosti popularizovao zvuk bluza, zvuk koji je otvorio put bendovima poput The Rolling Stones i bezbroj drugih, Blumfild bi u tišini delovao, odlučujući da ne oslobodi svoj glas sve do skoro deceniju kasnije, 1969. godine. Pre tog trenutka, međutim, umešao je prste u uspostavljanje nekih od najprepoznatljivijih imena i proslavljenih pesama svih vremena. Na primer, 1965. godine, Blumfild je pritekao u pomoć Bobu Dilanu, svirajući na njegovom šestom studijskom albumu “Highway 61 Revisited”, i imao veliki uticaj na vodeći singl ‘Like a Rolling Stone’. Možda još čudesnije, prigušeni uticaj Blumfilda ponovo se osetio ubrzo nakon toga, nastupajući zajedno sa samim Dilanom tokom veoma uticajnog i prikladno kontroverznog nastupa na Newport Folk Festivalu.
Nik Gravenites, koji je svirao zajedno sa Blumfildom u bendu Electric Flag, rado se sećao koliko je njegov kolega iz benda bio kritičan.
– Ljudi koji su poznavali Majkla, voleli su ga – rekao je Gravenites. – To nije imalo veze sa tim što im se dopadao, oni su ga voleli. Čak i do danas, 30 godina nakon njegove smrti, ljudi koji su ga poznavali i voleli znali su da je najbolji. Bio je apsolutno najbolji gitarista svoje generacije. Dilan je mislio da jeste. Hendriks je mislio da jeste. Klepton je mislio da jeste.
Gravenites je dodao:
– Želeo je da ljudi sede tamo i vole muziku i uključe se u nju, a ne da obožavaju njene heroje. Nije mu se dopao taj deo muzičke scene. Mislio sam da je to smešno. Nikada to nisam razumeo. Bože, odbio je Dilana! Odbio Dilana! Mislim, takav je on bio.
Želja da ne juri za slavom verovatno je jedan od najznačajnijih razloga zašto Blumfild nije na listama na kojima su Dilan, Hendriks, Klepton i ostali. Međutim, upravo taj usredsređeni pristup njegovom zanatu značio je da ga muzičari obožavaju.
– Njegovo bombastično sviranje, one note koje doslovno polete u vazduh, kada zatrese tu žicu, jednostavno prođu kroz tebe. Intenzitet u njegovom sviranju nije bio poput nikoga sa kim sam svirao, uključujući i Džimija Hendriksa – kasnije je pričao Beri Goldberg.
Pogledajte jedan od njegovih nastupa i uverite se u ove reči:
Blumfild je rangiran na 22. mestu Rolling Stonee liste “100 najvećih gitarista svih vremena” 2003. a na 42. mestu u istom časopisu 2011. U Blues Hall of Fame primljen je 2012. godine, a kao član Paul Butterfield Blues Banda, 2015. godine uvršten je u Rock and Roll Hall of Fame.
Preminuo je u San Francisku 15. februara 1981. kada je imao samo 37 godina. Pronađen je kako sedi za volanom svog automobila, sa zaključanim vratima. Prema izveštaju policije, prazna boca valiuma pronađena je na sedištu automobila, ali nije pronađena samoubilačka poruka. Lekar koji je obavio obdukciju presudio je da je smrt slučajna, iako nije mogao da utvrdi uzrok smrti, jer u Blumfildovom telu nisu pronađeni lekovi i nuje bilo unakova trovanja.
Poslednji album Blumfilda, “Cruisin ‘for a Bruisin'”, objavljen je na dan objavljivanja njegove smrti. Njegovi posmrtni ostaci sahranjeni su u kripti na groblju Hillside Memorial Park, u Kulver sitiju, u blizini Los Anđelesa.
Dugoiščekivana nova filmska adaptacija naučno-fantastičnog romana “Dina” američkog pisca Franka Herberta koju je režirao francusko-kanadski reditelj Denis Vilnev (“Blejd raner 2049”, “Dolazak”, “Sikario”) u petak je premijerno prikazana na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji i kritike ovog dugoiščekivanog naslova već su počele da kruže internetom.
Metacritic, internet stranica za prikupljanje filmskih kritika i pretvaranje istih u jedinstvenu ocenu kvaliteta filma, “Dini” je u trenutku pisanja ovog teksta dodelio ocenu 76 (od 100), a to je uradio na osnovu 14 pozitivnih kritika i tri koje su između pozitivne i negativne.
“Denis Vilneova nova adaptacija roman Franka Herberta iz 1965. s Timotijem Šalameom u glavnoj ulozi izaziva divljenje”, napisao je Robi Kolin iz The Telegrapha.
“Većina modernih SF filmova može da se sakrije pred ovom ‘Dinom’ zbog njenog opsega i izvedbe. Vešto žonglira više likova i lokacija poput originala koji joj je temelj”, napisao je Tim Grierson iz Screen Daily-a.
“Ovako bogat film je divno ostvarenje kojem se lakše divimo nego što ga volimo. Ali, hoće li ikoga biti briga za površne likove ozbiljnih lica? Imena su im egzotična, kao i kostimi, ali niko od njih nema toplinu i ličnost likova iz jedne druge svemirske opere koju neću spomenuti”, napisao je Nikolas Berber iz BBC-a.
“Pripovedanju nedostaju jasne linije koje bi ga učinile konstantno pogonskim. S obzirom na to koliko je originalno delo na ceni u SF zajednici, paradoksalno je to što su većina novotarija koje je donelo isprala decenije imitatora”, rekao je Dejvid Runi iz The Hollywood Reportera.
Rotten Tomatoes, stranica koja takođe kritike pretvara u jedinstvenu ocenu, odnosno pprocenat “svežine” ili “pokvarenosti” (po uzoru na paradajz), “Dinu” ocenjuje 85 posto “svežom”. Takva svežina “Dine” temelji se na 26 kritika, od kojih su 22 “sveže”, a četiri “pokvarene”.
Roman “Dina” Herbert je napisao 1965. godine, a nagrađen je nagradama Hugo i Nebula za najbolji SF roman te godine. Radnja filma prati sukob dve plemićke porodice – Atreida i Harkonena – oko planete Arakisa, jedine planete u svemiru na kojoj se može pronaći retki i dragoceni začin melange, materija koja omogućava dugačak život, međuzvezdana putovanja i još štošta.
Posle “Dine” objavljivani su, sve do autorove smrti 1986. njeni nastavci “Mesija Dine”, “Deca Dine”, “Bog vladar Dine”, “Jeretici Dine” i “Kuća Dine“.
Vilnev, poznato je, nije prvi reditelj koji je pokušao da ukroti “Dinu”. Pre njega je to više nego uspešno i svakako kontroverzno uradio i Dejvid Linč, i taj film je postao ključni za poređenje s novom verzijom.
Na novoj adaptaciji, ovoj koja je premijerno prikazana 2021. na festivalu u Veneciji, počelo je da se radi 2016. godine kada je produkcijska kuća Legendary kupila prava za filmsku i televizijsku adaptaciju romana. Vilnevu je projekat poveren u februaru 2017. godine, i to nakon nekoliko meseci nagađanja da će ga upravo on režirati.
Ulogu Pola Atreidisa, glavnog lika romana, dobio je američki glumac Timoti Šalamet. Šveđanka Rebeka Ferguson dobila je ulogu Gospe Džesike, knkubine Polovog oca Leta, glave kuće Atreida. Leta igra Oskar Ajzak. Mimo njih, glumačka postava prepuna je zvezda poput Haviera Bardema, Džoša Brolina, Džejsona Momoe, Dejvida Dastmalčijana, Dejva Botiste, Stelana Skarsgarda, Šarlot Rompling i Zendaje.
Beogradska grupa Gladni Naučnici je objavila carpool video spot za pesmu “Suočen”, novi singl sa albuma “Opšta teorija besmisla” (Pop depresija/Kišobran).
Grupa je poznata po tome što kombinuje različite muzičke stilove, a “Suočen” je tipična ska pesma. Za realizaciju spota je, kao i ranije, odgovoran duo, Petra Beličev (idejno rešenje) i Radmila Vankoska (kamera, režija i montaža).
Bend uveliko radi na svom novom albumu koji se može očekivati sredinom jeseni. U međuvremenu će objaviti i video spot za pesmu “Rascepljeno ja” poslednji planirani singl sa prvog albuma.
Dom omladine Beograda od 26. do 31. oktobra 2021. predstavlja 37. Beogradski džez festival, pod sloganom DŽEZ PLAMEN/JAZZ FLAME.
Ove godine se održava 37. izdanje Beogradskog džez festivala, kojim se istovremeno navršava pola veka od rođenja manifestacije, 1971. godine. Festival će, zbog obeležavanja velikog jubileja, u punom formatu trajati šest dana, a održaće se i jedan “plus” koncert u Domu omladine, kao i gostovanje u Novom Sadu – ukupno nedelju dana najboljeg savremenog džeza iz celog sveta u Srbiji.
U salama Doma omladine Beograda i Kombank dvorane nastupiće 25 sastava, sa više od 100 muzičara iz 18 zemalja, sa 3 kontinenta (Evropa, Severna Amerika i Azija), uz reprezentativno predstavljanje najtalentovanijih mladih autora sa srpske džez scene – onih koji predstavljaju našu budućnost.
37. Beogradski džez festival, plakat
Slogan festivala je “Džez plamen“/”Jazz Flame”, u skladu sa jedinstvenom godišnjicom, retkom i u sredinama sa većom džez tradicijom od naše. Kada je Beogradski džez festival osnovan 1971. godine, niko nije mogao da pretpostavi da će plamen džeza kod nas biti tako dugovečan i da će iz godine u godinu obasjavati ovu sredinu smelom muzikom. Tradicija festivala nalaže da i ove godine očekujemo umetnički vrhunske koncerte koje ćemo dugo pamtiti.
Uprkos poznatim okolnostima, BDŽF nije ni prošle godine izgubio korak i održan je uživo kao jedan od retkih džez festivala u Evropi koji se odvažio to da učini. Tim Doma omladine Beograda, kao organizator, zaslužuje sva priznanja. U ovom času nije vreme za rekorde u posećenosti, nego u istrajnosti i veri u sebe. Naša publika, koja dokazano već decenijama voli džez, zaslužuje ovakav festival. On je naš ponos i u svetskim okvirima, kao najstariji i najpoznatiji međunarodni džez festival koji se odvija u Srbiji.
Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 37. Beogradskog džez festivala se može nabaviti na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda. Aktuelna cena vaučera je 3000 RSD, a obuhvata sve koncerte u glavnom programu festivala (13 koncerata).
Pogledajte kako je bilo prošle godine na nastupu Vlatka Stefanovskog i Matije Dedića u okviru Beogradskog džez festivala:
