Brus Springstin je objavio redak outtake sa albuma “Born To Run”, pod nazivom “Lonely Night In The Park”, povodom 50. godišnjice ovog kultnog albuma.
Lonely Night In The Park, master
Pesma je snimana tokom sesija u Record Plant studiju za “Born To Run”, i tada je ozbiljno razmatrana za uključivanje na album. Tada se to nije dogodilo, ali sada je pred nama i ovo je njena prva zvanična objava.
Pesma koju Springstin izvodi sa E Street Bandom dolazi uz izbor raritetnih fotografija sa snimanja naslovnice albuma “Born To Run” koje je uradio Erik Meola.
– Žanrovskim podijumom zatim najviše pažnje uvažava glas koji evocira Džordža Majkla i Fila Bozmana. Činjenica je da se samo takvom dihotomijom mogu izneti stihovi pesme na dosledan način. Ujednačenost i misterioznost klavirske melodije još jedan su sinematičan par koji ovu pesmu zaista čine pozivom na punu pažnju. Hevi vrhunac, melanholičan i tehnički gitarski solo, deathcore brejkdaun, i mnogi drugi elementi učesnici su ove sonične igranke koja je samo još jedan deo slagalice koja oslikava opus benda.
Saopštenje organizatora o otkazivanju ovogodišnjeg izdanja Pasaž Festa prenosimo u celosti:
Pasaž Fest je nastao iz želje da novosadskim pasažima damo glas i vidljivost, da na zidovima naslikamo priče, i naravno iz želje da javni prostor postane mesto susreta umetnosti i svakodnevnog života.
Kroz prethodne tri godine, u prolazu Milana Mladenovića smenjivale su se izložbe, performansi, predstave i umetnički i naučni razgovori, stvarajući kratke, ali snažne trenutke zajedništva i otvorenog preispitivanja šta zajednički prostor može da bude.
Verovali smo i verujemo i dalje da briga o javnom prostoru ne sme da bude igra u kojoj se međusobno ne slušamo, igra gde su odluke unapred donesene, već igra koja se zasniva na međusobnom slušanju, razumevanju i saradnji.
Cilj nam je od starta bio isti – pokazati da javni prostor pripada svima i da njegova vrednost raste onoliko koliko uspevamo ga ispunimo umetnošću, kulturom, ali i dijalogom o njemu samom- javnom prostoru kao zajedničkom dobru.
Ove godine, festival se neće održati. Razlog je delom u ograničenim mogućnostima da obezbedimo sredstva za njegovo izvođenje, ali i u tome što se njegova ključna tema – promišljanje kulture društvenog života i javnih prostora – sada sama od sebe razlila gradom.
Ono što smo kao pitanja godinama otvarali kroz umetničke programe, danas se prepoznaje na ulicama, u okupljanjima, u razgovorima među ljudima.
Možda je upravo to trenutak kada Pasaž Fest, makar nakratko, može da zastane. Jer ono zbog čega je nastao sada živi izvan njega, u svakodnevici. Javni prostor se tiče ljudi, u javnom prostoru se premišlja kako danas tako i sutra. Javni prostor je pasaž/prolaz kroz koji moramo proći kao što se prolazi kroz svako putovanje, sa namerom da sebe izgradimo kao bolje ljude, sa namerom da budemo bolje društvo.
Posle uspešnih singlova sa albuma “Nikom ništa”, zagrebački bend Frank K’o Pola donosi svoj novi, šesti singl – pesmu “Jedno na drugo”, čiji izlazak prati i spot u režiji stalnog saradnika benda, Vene Mušinovića.
“Jedno na drugo” donosi intimnu priču o odnosu u kojem se ljubav i sukobi neprestano prepliću. Kroz emotivni dijalog dva glasa, pesma otvara pitanje: koliko se u vezi treba menjati zbog drugog, a koliko ostati svoj? U njenom središtu stoji ideja da se dvoje ljudi, ma koliko se “spoticali jedno na drugo”, ipak grade kroz nesavršenost i zajedničke borbe.
Glavna emocija pesme je snažna mešavina frustracije, čežnje i iskrene potrebe za bliskošću. Ona slavi realnost ljubavi – daleko od idealizovane slike, ali upravo zbog toga uverljivu i blisku svima koji su osetili strast, sumnju i nadu u isto vreme.
Spot, snimljen pod rediteljskom palicom Vene Mušinovića, nadovezuje se na atmosferu pesme, donoseći vizuelni prikaz emotivne tenzije i nežnosti koje “Jedno na drugo” nosi. Kao i u ranijim saradnjama, Mušinović svojom minimalističkom estetikom ističe samu pesmu i osećaj koji ona prenosi.
“Jedno na drugo” nastavlja priču albuma “Nikom ništa”, potvrđujući Frank K’o Pola kao bend koji gradi sopstveni prepoznatljiv zvuk – kombinaciju rokenrol senzibiliteta i emotivne iskrenosti, pretočene u pesme koje publiku dotiču na ličnom nivou.
Iako nije popularan kao, na primer, podizanje srednjeg prsta, gest “đavolji rogovi” je svuda prisutan na heavy metal koncertima.
Publika u masi podiže ruke, pokazujući rogove kao da priziva samog Lucifera. Čak i oni koji nisu fanovi metala znaju izgled: mali prst i kažiprst ispruženi, dok palac pritiska srednji i domali prst.
Kao klimanje glavom ili mahanje, rogovi se obično uzvraćaju istim gestom, nekad praćenim i “demonskim” urlikom. Ali odakle zapravo potiču – i zašto se “đavo” nikad ne pojavi da uzvrati? Jedan od razloga može biti taj što je simbol istorijski bio namenjen da otera zlo, a ne da ga prizove.
Od Dija do tradicije
Kao i sa mnogim simbolima, postoji “popularno” značenje i dublja istorija. Prosečan metalac će rogove povezati sa pevačem Ronijem Džejmsom Diom, koji je tokom sedamdesetih predvodio bendove Elf, Rainbow i Black Sabbath. Kada je u Sabbathu zamenio Ozija Ozborna, želeo je da se razlikuje. Pošto je Ozi stalno pokazivao dvostruki znak mira, Diju je delovalo prirodno da umesto toga pokaže rogove. Ali, on nikada nije tvrdio da je prvi smislio taj pokret.
Metal koncert/ Photo: AleX
– To je kao da kažem da sam izmislio točak – rekao je za Metal-Rules 2001. – Siguran sam da je to neko radio i ranije. Ali da, mogu da kažem da sam ga ja učinio modernim.
Rogovi kroz kulture
Upotreba rogova prevazilazi metal koncerte. U budizmu, recimo, gest ne priziva zlo, već ga tera. Karana mudra je sveti simbol za kanalisanje životne energije prane i otklanjanje zla poput anksioznosti, straha i negativnosti. Međutim, pravilno se izvodi tako što levu ruku stavite na srce, a palcem pritisnete srednji i domali prst. I treba je držati 15 minuta – što deluje pomalo bolno.
U italijanskom folkloru, znak se zove “mano cornuto” (ruka s rogom) i koristi se kao zaštita od “malokija” (uroka). Neki sujeverni Italijani ga nose i kao privezak. Ipak, treba biti oprezan – ako ga uperite direktno u nekoga, to znači da ga nazivate “rogonjom”, mužem koga žena vara. Dakle, isti gest može ili da vas zaštiti od zla – ili da vam zaradi modricu.
Neke grupe su joj dale i sasvim druga značenja. U crkvi Satane rogovi se koriste kao omaž “onome dole”, dok ih Vikani koriste da simbolizuju “rogatog boga” – božanstvo muške snage. A ako navijate za Teksas Longhorns, to su jednostavno “Hook ’Em Horns” kojima bodrite svoj tim.
Mnogi su pokušali, ali niko nije uspeo da zaštiti gest. Frontmen Kissa Džin Simons pokušao je 2017. da ga zaštiti autorskim pravima, ali neuspešno. Jer, pokazalo se da se koristi u više kultura, a da bi prava mogli da polažu i Dio, i basista Black Sabbatha Gizer Batler (koji je tvrdio da je on pokazao gest Diju), ali i naslednivi Džona Lenona, jer su i Beatlesi uticali na njegovu upotrebu. Čak je i bend Coven tvrdio da rogove koriste još od 1967. i pretio tužbom Simonsu.
Jedno je, međutim, jasno – ako negde vidite da neko pokazuje “đavolje rogove”, možda prvo pitajte: da li tera zlo, priziva ga, ili vam upravo poručuje nešto o vašem bračnom statusu?
U utorak, 26. avgusta u 19 časova, u dvorištu Francuske kuće u Kraljevu održaće se projekcija dokumentarnog filma “Zvonceku u pohode (Anarhija u KPSS)”.
Reč je o filmskoj biografiji legendarnog šumadijskog pank rok benda Zvoncekova bilježnica koji je nastao 1988. godine u Aranđelovcu.
Zvonceku u pohode (Anarhija u KPSS), plakat
Zvoncekova bilježnica pripada sada već mitskoj trojci šumadijskog panka koju još čine KBO! i Trula koalicija. Iako među njima postoje određene sličnosti, svaki od ovih bendova uspeo je da izgradi svoj identitet i prepoznatljivost. Zvoncekovoj bilježnici je posebnost u dobroj meri dao frontmen benda Svetislav Todorović alijas Tozza Rabassa.
Gosti na promociji biće autori Nebojša Stanković i Miroslav Stašić, te glavni akteri filma i članovi Zvoncekove bilježnice Svetislav Todorović i Saša Vujić.
Interesantno je da su među mnogobrojnim učesnicima u filmu i pojedini akteri kraljevačke scene poput Vojkana i Nikole Trifunovića, Dejana Rakonjca i Voje Ratkovića.
Posle mnogo godina javnih sukoba, Noel Galager (57) iznenadio je fanove rijetkim komplimentima na račun mlađeg brata Liama (52), rekavši da “briljira” na Oasis povratničkoj turneji.
Braća, poznata po burnom odnosu još od raspada benda 2009. godine, ponovo su na sceni zajedno.
Ovakve reči zvuče posebno značajno imajući u vidu da su se decenijama prepucavali u medijima.
Noel je 2019. za Guardian izjavio da ne može da podnese Lijamov glas, dok je Liam nekoliko godina ranije tvrdio da mu je rad s bratom bio smrtno dosadan.
Oasis su prošle godine najavili povratak, a turneju su započeli 4. jula u Kardifu. Tokom emotivne prve večeri u Velsu, braća su se uhvatila za ruke na sceni, što je izazvalo snažne reakcije publike.
Završni koncert biće održan 23. novembra u Sao Paulu.
Sada, sa svojih 73, Halford smatra da je zaslužio pravo da snimi bilo kakav album koji poželi – čak i ako bi to bio ogroman zaokret u odnosu na ono što publika od njega očekuje.
Za UCR je izjavio:
– Toliko je muzičkih stvari koje želim da uradim. Pre neki dan sam ispod tuša pevao Tonija Beneta i slušao svoj glas, pa sam se pitao: “Da li da se usudim da razmislim o ovome?”.
– A onda sam pomislio: “Ja sam star čovek, mogu da radim šta god j***no hoću!“ I obožavam Tonija Beneta. Bio sam tužan, kao i mnogi od nas, kada je preminuo. On je bio ikona i svetionik.
– Volim sve vrste pevača. Ljubav prema onome što glas može da uradi uvek me privlači – ideje, mašta, kao što to radi Lejdi Gaga u Vegasu kad izvodi svoj džez repertoar.
– Tako da, da, voleo bih da uradim to. Ne znam kako bih se toga tačno prihvatio, ali bolje da požurim ako ću zaista nešto tako da snimim.
– Danas možeš da radiš šta god hoćeš, bez obzira gde se nalaziš. Mislim da živimo u prelepom vremenu u kojem postoji prihvatanje muzike i razumevanje njene radosti, bez barijera. To je divno.
Sličan potez svojevremeno je povukao i Mark Tremonti, gitarista bendova Creed i Alter Bridge, koji je imao uspeha sa obradama pesama Frenka Sinatre.
Bend Mastodon našao se pred teškim zadatkom u petak uveče (22. avgusta), kada su morali da održe koncert na Alaska State Fairu – samo dan nakon što su saznali da je njihov dugogodišnji kolega Brent Hinds poginuo u saobraćajnoj nesreći na motoru u sredu uveče.
Na kraju nastupa, bubnjar i pevač Bran Dejlor prišao je prednjem delu bine i održao govor o Hindsu u ime celog benda.
– Izgubili smo nekog nama veoma posebnog. Brent Hinds, 25 godina sa nama kao gitarista, jedan od najkreativnijih, najlepših ljudi koje smo ikada sreli u ovom svetu, tragično nas je napustio. Zaista, zaista velika nesreća. Voleli smo ga toliko, toliko, toliko mnogo. A imali smo uspone i padove u tih 25 godina zajedničkog puta. Znate na šta mislim? Nije uvek bilo savršeno, nije uvek bilo sjajno, ali bili smo braća do kraja. Zaista smo se voleli i zajedno smo stvorili mnogo, mnogo prelepe muzike. Mislim da će ta muzika izdržati test vremena, a dokaz za to ste i vi večeras ovde – rekao je Dejlor.
– Zato ćemo nastaviti da sviramo Brentovu prelepu muziku koju nam je pomogao da stvorimo, sa kojom smo zajedno osnovali ovaj bend, putovali svetom, spavali u kombiju, spuštali glave na jastuke od, jebote, mačijeg peska, opijali se toliko da nismo mogli da se setimo ničega sutradan, hiljadu, milion puta iznova i iznova – sve to uz ljubav koju smo delili, uz lepotu, pred publikama kojima smo svirali, na svim binama na koje smo kročili.
– Ne znam. Ostali smo bez reči. Potpuno smo shrvani i uništeni gubitkom, svesti da ga više nikada nećemo imati pored sebe. Ali vi ste nam omogućili da večeras ipak izađemo na binu i uradimo ovo. Dakle, ovo je bilo za jeb*** Brenta, okej?! Hvala vam mnogo. Vidimo se uskoro. Okej? Sad ću vam baciti malo jeb*** komada drveta, okej? Volimo vas – završio je Dejlor.
Brent Hinds je bio jedan od osnivača Mastodona 2000. godine i ostao u postavi do ranije ove godine, kada se bend razišao sa pevačem-gitaristom. U poslednjim nedeljama Hinds je javno izražavao ogorčenost zbog tog razlaza.
Pogledajte Mastodon kako odaju počast Brentu Hindsu na koncertu na Aljasci:
Legendarni gitarista Sleš, poznat po svom prepoznatljivom cilindru i naočarima za sunce, iznenadio je fanove objavivši retku fotografiju bez ovog zaštitnog znaka.
Sleš je podelio selfi sa kolegama Todom Kernsom i Dafom Mekejganom tokom filmske večeri na Floridi. Usput je otkrio i da njegov bend Slash featuring Myles Kennedy and The Conspirators privodi kraju novi album, čiji se izlazak očekuje 2027. godine.
Iako je najava albuma obradovala fanove, mnogi su bili još više iznenađeni što su posle decenija mogli da vide Sleša opuštenog i nasmejanog bez cilindra i naočara.
